ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: I bez fiskalnog računa potrošač može da ostvari pravo na reklamaciju. Ako je roba plaćena čekom ili karticom, onda postoji trag da je kupljena kod određenog trgovca. Kupac može da donese potvrdu sa svog računa u banci o plaćanju, a može i da traži da mu prodavac pronađe u svojoj evidenciji dokaz da je upravo kod njega tog dana kupio određeni proizvod

Kada se potrošač požali na kvalitet robe koju je kupio, da bi uopšte razmotrio njegov zahtev trgovac odmah traži fiskalni račun. Ovi isečci veoma brzo izblede, pa se na njima ne vidi ni iznos, ni radnja, niti datum plaćanja. Otud i preporuka da se fiskalni kopira da bio dokaz obavljene kupovine. Roba se, međutim, može reklamirati i bez fiskalnog računa u originalu ili kopiji, jer postoje načini da se prodavcu dokaže da smo upravo njemu ostavili novac.

Prema rečima Gorana Macure, načelnika Odeljenja za kontrolu prometa, sprečavanje nelojalne konkurencije i zaštitu potrošača Sektora tržišne inspekcije, Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon) predviđa da kupac pri reklamaciji podnosi račun ili drugi dokaz kojim potvrđuje da je roba kupljena kod tog trgovca.

- To je kopija računa, "slip", u originalu ili kopiji - kaže Macura. - Ako potrošač nema nijedan relevantan dokaz da je roba kupljena od tog trgovca, onda trgovac može da odbije reklamaciju. Preporuka potrošačima, ipak, najsigurnije i najlakše ostvarivanje prava je dokaz o posedovanju računa.

Fiskalni račun ili njegova kopija, kako tvrdi Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača, nisu jedini uslov za reklamaciju. Kako kaže, nadležni su Zakon tumačili tako da uvek treba napraviti fotokopiju i da je to dužnost potrošača da bi sačuvao dokaz da je u određenoj radnji obavio kupovinu.

- I bez fiskalnog računa potrošač može da ostvari svoje pravo - kaže Bogosavljević. - Ako je roba plaćena čekom, ako je plaćena karticom, onda postoji trag da je kupljena kod određenog trgovca, kod koga je potrošač došao da se žali. Kupac može da donese potvrdu sa svog računa u banci o plaćanju, a može i da traži da mu prodavac pronađe u svojoj evidenciji dokaz da je upravo kod njega tog dana kupio određeni proizvod.

Petar Bogosavljević kaže da je bio protiv pravljenja liste trgovaca koji su izlazili u susret potrošačima i onih koji redovno odbijaju da reklamiraju robu.

- Taj spisak zavisi dosta od onog koga pravi - kaže Bogosavljević. - Tu listu treba da prave nadležne institucije, na koje se ne može vršiti bilo kakav uticaj. S druge strane, mnogi potrošači su odustajali od reklamacije jer su u Regionalnim savetodavnim centrima dobijali savete da ne insistiraju na tim žalbama. Uticali su na kupce da odustanu, jer ništa neće uraditi i da je određeni prodavac moćan čovek.