NACRT ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU


Pravna baza Paragraf Lex

 NACRT ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

DEO PRVI

OSNOVNE ODREDBE

Sadržina zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se postupak u kome sud i javni izvršitelj prinudno ostvaruju potraživanja zasnovana na domaćim i stranim izvršnim i verodostojnim ispravama (izvršni postupak), postupak obezbeđenja potraživanja i položaj javnih izvršitelja.

Značenje pojedinih izraza

Član 2.

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) "potraživanje" označava pravo izvršnog poverioca da zahteva od izvršnog dužnika određeno davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje;

2) "izvršni poverilac" označava lice čije se potraživanje ostvaruje u izvršnom postupku ili obezbeđuje u postupku obezbeđenja;

3) "izvršni dužnik" označava lice prema kome se ostvaruje potraživanje u izvršnom postupku ili obezbeđuje u postupku obezbeđenja;

4) "stranka" označava izvršnog poverioca i izvršnog dužnika;

5) "učesnik u postupku" označava lice koje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja ostvaruje neko svoje pravo ili pravni interes, a nije stranka u postupku;

6) "treće lice" označava učesnika u postupku koji tvrdi da na predmetu izvršenja ima pravo koje sprečava sprovođenje izvršenja;

7) "rešenje o izvršenju" označava odluku suda ili javnog izvršitelja kojom se usvaja predlog za izvršenje;

8) "sudski izvršitelj" označava službeno lice zaposleno u sudu koje po nalogu ili uputstvu sudije preduzima radnje kojima se neposredno sprovodi izvršenje ili obezbeđenje;

9) "javni izvršitelj" označava fizičko lice koje imenuje ministar nadležan za pravosuđe (u daljem tekstu: ministar) da kao imalac javnih ovlašćenja sprovodi izvršenje i obezbeđenje i vrši druga ovlašćenja određena zakonom;

10) "organizacija za prinudnu naplatu" označava poseban organizacioni deo Narodne banke Srbije koji, postupajući po nalogu suda ili javnog izvršitelja, prenosi novčana sredstava sa računa izvršnog dužnika;

11) "javna knjiga" označava katastar nepokretnosti ili druge javne knjige u kojima se upisuju i evidentiraju prava na nepokretnostima;

12) "predbeležba" označava upis u javne knjige kojim se uslovno stiču, prenose ili prestaju prava na nepokretnostima;

13) "hartija od vrednosti" označava pisani zapis u materijalizovanom obliku na kome postoji pravo i u kome je sadržano novčano potraživanje koje se prenosi indosamentom ili se inače ostvaruje prezentacijom hartije;

14) "dematerijalizovani finansijski instrumenti" jesu hartije od vrednosti, instrumenti tržišta novca i drugi finansijski instrumenti u dematerijalizovanom obliku određeni zakonom koji uređuje tržište kapitala i upisani u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar hartija od vrednosti);

15) "akcija" je finansijski instrument koji glasi na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva, upisan u Centralni registar hartija od vrednosti;

16) "udeo" označava deo osnovnog kapitala privrednog društva koje je jedno fizičko ili pravno lice ili više fizičkih ili pravnih lica osnovalo radi obavljanja delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom i koji član društva stiče srazmerno visini uloga;

17) "ovlašćeni učesnik na tržištu kapitala" označava investiciono društvo ili ovlašćenu banku kojima je Komisija za hartije od vrednosti izdala dozvolu za obavljanje investicionih usluga i aktivnosti.

Pokretanje i vođenje izvršnog postupka i postupka obezbeđenja

Član 3.

Izvršni postupak i postupak obezbeđenja pokreću se tako što izvršni poverilac podnosi predlog za izvršenje ili obezbeđenje, a po službenoj dužnosti samo ako je posebnim zakonom određeno.

O predlogu za izvršenje i obezbeđenje odlučuje sud, a o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti odlučuje javni izvršitelj.

Kada se donese rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, sprovodi se izvršenje.

Izvršenje sprovodi sud ili javni izvršitelj, u zavisnosti od izbora izvršnog poverioca.

Sud i javni izvršitelj ne mogu istovremeno da sprovode izvršenje istog rešenja o izvršenju.

Isključiva nadležnost za sprovođenje izvršenja

Član 4.

Sud je isključivo nadležan za izvršenje odluka kojima je izvršnom dužniku naložena radnja koju može preduzeti samo izvršni dužnik i odluka u vezi s porodičnim odnosima i vraćanjem zaposlenog na rad.

Javni izvršitelji isključivo su nadležni za izvršenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti.

Pored toga, javni izvršitelji isključivo su nadležni za izvršenja sudskih odluka u kojima je Republika Srbija izvršni poverilac naplate novčanih kazni i troškova njihovog izricanja i izvršenja i naplate sudskih taksi kada su takseni obveznici fizička lica.

Stvarna nadležnost sudova

Član 5.

Izvršni postupak u prvom stepenu vodi osnovni ili privredni sud.

O žalbi protiv rešenja osnovnog ili privrednog suda odlučuje viši sud ili Privredni apelacioni sud, u zavisnosti od toga ko je doneo rešenje koje se pobija žalbom.

Mesna nadležnost sudova

Član 6.

Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, za odlučivanje o predlogu za izvršenje i obezbeđenje mesno nadležan jeste sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište, a za odlučivanje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje na pokretnoj stvari mesno nadležan jeste sud na čijem se području nalazi pokretna stvar.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje na nepokretnosti, uključujući i iseljenje i predaju stvari, isključivo mesno nadležan jeste sud na čijem se području nalazi nepokretnost. Ako se nepokretnost nalazi na području više sudova, mesno nadležan je sud kome je prvom podnet predlog za izvršenje, odnosno obezbeđenje.

Ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje ne navede sredstvo i predmet izvršenja, za odlučivanje o predlogu za izvršenje mesno je nadležan sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište.

Mesna nadležnost sudova kad ima više sredstava ili predmeta izvršenja i sredstava obezbeđenja

Član 7.

Ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje ili obezbeđenje novčanog potraživanja navede više sredstava ili predmeta izvršenja ili obezbeđenja, za odlučivanje o predlogu mesno je nadležan sud koji je nadležan da odlučuje o sredstvu izvršenja ili obezbeđenja koje je prvo navedeno.

Ako je između više sredstava ili predmeta izvršni poverilac naveo i nepokretnost, za odlučivanje o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje isključivo mesno nadležan jeste sud na čijem se području nalazi nepokretnost.

Ako u toku izvršnog postupka ili postupka obezbeđenja izvršni poverilac pored ili umesto sredstava ili predmeta određenih u rešenju o izvršenju ili obezbeđenju predloži izvršenje ili obezbeđenje na nepokretnosti, za sprovođenje izvršenja ili obezbeđenja na nepokretnosti isključivo mesno nadležan jeste sud na čijem se području nalazi nepokretnost.

Mesna nadležnost javnog izvršitelja

Član 8.

Javni izvršitelj sprovodi izvršenje rešenja o izvršenju ili obezbeđenju koje donesu sudovi za čije područje je imenovan (mesna nadležnost javnog izvršitelja).

Javni izvršitelj može da preduzme pojedine radnje izvan područja sudova za koje je imenovan, sam ili preko javnog izvršitelja s drugog područja.

Mesna nadležnost suda za donošenje rešenja tokom sprovođenja izvršenja

Član 9.

Sud koji sprovodi izvršenje isključivo je mesno nadležan da tokom sprovođenja izvršenja donosi rešenja iz nadležnosti suda, a ako izvršenje sprovodi javni izvršitelj - isključivo mesno nadležan da donosi rešenja iz nadležnosti suda jeste sud koji je doneo rešenje o izvršenju.

Zabrana određivanja mesne nadležnosti suda

Član 10.

Predlog stranaka za određivanje drugog stvarno nadležnog suda koji bi vodio izvršni postupak umesto mesno nadležnog suda nije dozvoljen.

Sastav suda

Član 11.

Izvršni postupak i postupak obezbeđenja vodi u prvom stepenu i donosi odluke sudija pojedinac osnovnog ili privrednog suda.

O žalbi odlučuje veće od tri sudije višeg suda ili Privrednog apelacionog suda, o prigovoru trećeg lica veće od tri sudije osnovnog ili privrednog suda, a o prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave - sudija pojedinac osnovnog ili privrednog suda.

Sudijski pomoćnik može preduzimati sudske radnje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja, izuzev radnji odlučivanja.

Po nalogu sudije, sudijski pomoćnik može preduzimati pojedine radnje izvršenja ili obezbeđenja.

Izuzeće sudije

Član 12.

Izuzeće sudije može da se zahteva najkasnije do isteka roka za donošenje odluke o žalbi ili prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave.

Zahtev za izuzeće sudije ne odlaže vođenje izvršnog postupka.

Nije dozvoljen zahtev za izuzeće predsednika suda i sudskog izvršitelja.

 

 

Načelo pismenosti

Član 13.

Po pravilu, sud i javni izvršitelj postupaju u izvršnom postupku na osnovu podnesaka i drugih pismena.

Sud održava ročište samo kada je to ovim zakonom određeno. Umesto zapisnika o ročištu, može da se načini službena beleška.

Sud može izvan ročišta da sasluša stranku ili učesnika u postupku ako je to potrebno radi razjašnjenja pojedinih pitanja ili izjašnjenja o predlogu stranke.

Izostanak stranke ili učesnika u postupku s ročišta ili neodazivanje sudu radi saslušavanja ne sprečava sud da dalje postupa.

Načelo hitnosti i rokovi

Član 14.

Izvršni postupak i postupak obezbeđenja jesu hitni.

Rokovi koje sud ili javni izvršitelj određuje za preduzimanje radnji ne mogu biti duži od osam dana, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Sud i javni izvršitelj dužni su da o zahtevu ili predlogu stranke ili drugog lica odluče u roku od osam dana i da donetu odluku otprave u narednih pet dana, ako ovim zakonom nije određen drukčiji rok.

Posebno hitan je izvršni postupak u kome stranka kojoj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zahteva namirenje potraživanja novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu ili naknadu imovinske štete i mora da se okonča u roku od šest meseci.

Redosled postupanja

Član 15.

Predmeti se uzimaju u rad prema redosledu prijema, ako priroda potraživanja ili posebne prilike ne nalažu odstupanje, čemu mora da prethodi pismena saglasnost predsednika suda.

Predlog za izvršenje u kome stranka kojoj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zahteva namirenje potraživanja novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu ili naknadu imovinske štete uzima se prekoredno u rad.

Redosled namirenja

Član 16.

Više izvršnih poverilaca koji namiruju novčano potraživanje prema istom izvršnom dužniku i predmetu izvršenja namiruju se redom kojim su stekli pravo na namirenje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Sud, odnosno javni izvršitelj, prekida izvršni postupak ako istovremeno traje postupak pred drugim državnim organom za koji je zakonom određeno da ima prednost u izvršenju.

Namirenje na nepokretnosti opterećenoj hipotekom

Član 17.

Poverilac koji je u javnu knjigu upisao izvršnu vansudsku hipoteku ima pravo izbora: da se namiri primenom zakona kojim se uređuje hipoteka ili primenom ovog zakona.

Smatra se da se poverilac odlučio za namirenje primenom zakona kojim se uređuje hipoteka kada se u javne knjige upiše zabeležba hipotekarne prodaje, a za namirenje primenom ovog zakona kada podnese predlog za izvršenje.

Sud odbacuje predlog za izvršenje koji izvršni poverilac podnese posle upisa zabeležbe hipotekarne prodaje u javnu knjigu.

Ako različiti poverioci istovremeno vode postupak namirenja primenom zakona kojim se uređuje hipoteka i primenom ovog zakona, prednost ima namirenje primenom ovog zakona, nezavisno od toga koji postupak je prvi počeo. Zabeležba hipotekarne prodaje gubi pravno dejstvo upisom zabeležbe rešenja o izvršenju.

Izvršenje na imovini strane države

Član 18.

Izvršni postupak i postupak obezbeđenja ne mogu da se vode na imovini strane države ili međunarodne organizacije u Republici Srbiji bez pismene saglasnosti nadležnog organa, izuzev ako je strana država ili međunarodna organizacija izričito pristala na to.

Odluke u izvršnom postupku

Član 19.

Sud i javni izvršitelj donose odluke u obliku rešenja i zaključaka.

Rešenjem se odlučuje o predlogu za izvršenje, prigovoru i žalbi, i o drugim pitanjima određenim ovim zakonom.

Rešenje o izvršenju ne mora biti obrazloženo.

Zaključkom se nalaže preduzimanje radnji izvršenja i upravlja izvršnim postupkom.

Pravni lekovi

Član 20.

Pravni lekovi u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja jesu žalba i prigovor.

Žalba se podnosi protiv rešenja donetog u prvom stepenu, ako ovim zakonom nije određeno da žalba nije dozvoljena.

Prigovor se podnosi protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, i kao prigovor trećeg lica (član 84).

Protiv rešenja donetog o prigovoru moguća je žalba, ako je to ovim zakonom dozvoljeno.

Protiv zaključka nisu dozvoljeni ni prigovor, ni žalba.

 

Rok za žalbu i prigovor. Odsustvo odložnog dejstva žalbe i prigovora

Član 21.

Žalba može da se podnese u roku od osam dana od prijema rešenja.

U istom roku može da se podnese i prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.

Oni ne odlažu izvršenje rešenja, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Izvršenje rešenja ne odlaže ni žalba protiv rešenja koje ima dejstvo rešenja o izvršenju, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Nedozvoljenost vanrednih pravnih lekova

Član 22.

Rešenje doneto o žalbi jeste pravnosnažno.

Protiv pravnosnažnog rešenja nisu dozvoljeni revizija, niti ponavljanje postupka.

Vraćanje u pređašnje stanje

Član 23.

Vraćanje u pređašnje stanje dozvoljeno je samo ako žalba ili prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ne budu iz opravdanih razloga podneti u roku.

Vraćanje u pređašnje stanje ne odlaže vođenje izvršnog postupka.

Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu

Član 24.

Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je fizičko lice jesu:

1) lično ime i prebivalište;

2) datum rođenja i jedinstveni matični broj građana ili poreski identifikacioni broj ili drugi sličan identifikacioni znak ili podatak.

Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je pravno lice jesu:

1) poslovni naziv ili ime i sedište;

2) matični broj i poreski identifikacioni broj.

Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je strano pravno lice jesu:

1) poslovni naziv ili ime i sedište;

2) odgovarajući identifikacioni broj.

Identifikacioni podaci o izvršnom dužniku i izvršnom poveriocu koji je preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti jesu:

1) lično ime, poslovni naziv i sedište;

2) matični broj i poreski identifikacioni broj.

Dužnost davanja podataka

Član 25.

Državni organi, imaoci javnih ovlašćenja, druga pravna lica i preduzetnici dužni su da, na zahtev suda ili javnog izvršitelja, besplatno dostave sledeće podatke o izvršnom dužniku:

1) lično ime;

2) adresu prebivališta ili boravišta;

3) datum rođenja;

4) jedinstveni matični broj građana;

5) poreski identifikacioni broj;

6) podatke o visini zarade i drugih stalnih novčanih primanja i njihovim isplatiocima i podatke o plenidbi zarade ili administrativnoj zabrani na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima;

7) brojeve računa, štednih uloga i depozita kod banaka, stanje i promet na njima i podatke o plenidbama na njima;

8) brojeve računa finansijskih instrumenata i stanje i promet na njima;

9) podatke o akcijama i udelima u privrednim društvima ili drugom učešću u pravnim licima i dobiti koju je izvršni dužnik na osnovu toga ostvario u poslednjoj godini;

10) podatke o nepokretnostima na kojima ili povodom kojih izvršni dužnik ima imovinska prava;

11) podatke iz evidencije registrovanih motornih i priključnih vozila;

12) podatke iz Registra vazduhoplova Republike Srbije i Evidencije vazduhoplova Republike Srbije i odgovarajućeg registra plovila;

13) podatke iz evidencija o pokretnim stvarima;

14) podatke o penzijskom i zdravstvenom osiguranju;

15) podatke o životnom i imovinskom osiguranju;

16) podatke poreske uprave o poreskim prijavama za poslednje tri godine;

17) podatke o drugim imovinskim pravima izvršnog dužnika;

18) identifikacione podatke (član 24) o stranama koje su zaključile pravni posao, prepis isprave o pravnom poslu, a ako isprave nema, podatke o sadržini pravnog posla ili radnje koji se odnose na:

a) teretna raspolaganja kojima je izvršni dužnik u poslednjoj godini činjenjem ili nečinjenjem raspolagao svojom imovinom u korist drugih lica,

b) teretna raspolaganja kojima je izvršni dužnik u poslednje tri godine činjenjem ili nečinjenjem raspolagao svojom imovinom u korist supružnika, vanbračnog partnera, srodnika u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva ili tazbinskog srodnika do četvrtog stepena srodstva,

v) besplatna raspolaganja u poslednje tri godine, izuzev uobičajenih prigodnih poklona, nagradnih poklona ili poklona iz zahvalnosti čija je vrednost srazmerna imovinskom stanju izvršnog dužnika.

Da bi dobio podatke, javni izvršitelj mora da pokaže rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave ili pravnosnažno rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i zaključak o sprovođenju izvršenja ili rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti.

Dobijene podatke sud i javni izvršitelj mogu da obrađuju samo radi utvrđivanja imovine izvršnog dužnika i sprovođenja izvršenja.

Državni organi, imaoci javnih ovlašćenja, druga pravna lica i preduzetnici dužni su da izvršnom poveriocu koji pokaže izvršnu ispravu koja je podobna za podnošenje predloga za izvršenje, na njegov zahtev, dostave sve podatke koje su dužni da dostave i sudu i javnom izvršitelju, izuzev podataka iz poreske prijave za poslednje tri godine (stav 1. tačka 16. ovog člana). Dobijene podatke izvršni poverilac može da koristi samo za potrebe izvršnog postupka, a podatke o pravnim poslovima i radnjama (stav 1. tačka 18. ovog člana) samo za pobijanje pravnih radnji izvršnog dužnika u svrhe sprovođenja izvršenja.

Sud ima pravo da od državnih organa, imalaca javnih ovlašćenja, drugih pravnih lica i preduzetnika besplatno dobije i druge podatke koji su mu potrebni za delotvorno vođenje izvršnog postupka.

Podaci moraju da se dostave u roku od osam dana od prijema zahteva za dostavljanje.

Troškovi izvršnog postupka

Član 26.

Troškove izvršnog postupka prethodno snosi izvršni poverilac.

Izvršni poverilac dužan je da sudu, odnosno javnom izvršitelju, predujmi troškove izvršnog postupka na način, u visini i roku koji oni odrede.

Izvršni postupak obustavlja se ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplati predujma u roku.

Troškovi izvršnog postupka pokrenutog po službenoj dužnosti predujmljuju se iz sredstava suda koji vodi postupak, a naknađuje ih izvršni dužnik.

Troškovi kad je Republika Srbija izvršni poverilac

Član 27.

Republika Srbija kao izvršni poverilac naplate novčanih kazni i troškova njihovog izricanja i izvršenja i naplate sudskih taksi kada su takseni obveznici fizička lica nije dužna da javnom izvršitelju predujmi troškove izvršnog postupka.

Javnog izvršitelja koji sprovodi izvršenje određuje predsednik suda, tako što predmet dodeljuje javnom izvršitelju čije se sedište nalazi na području suda čiji je predsednik, a ako više javnih izvršitelja ima sedište na području tog suda - predmeti se dodeljuju ravnomerno, prema redosledu kojim su javni izvršitelji upisani u Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja. 

Odlučivanje o troškovima izvršnog postupka

Član 28.

Izvršni dužnik obavezan je da izvršnom poveriocu, na njegov zahtev, naknadi troškove koji su mu bili potrebni radi vođenja izvršnog postupka.

Stranka je dužna da protivnoj stranci naknadi troškove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio.

O troškovima izvršnog postupka odlučuje se rešenjem. Sud, odnosno javni izvršitelj, donose i rešenje o izvršenju radi namirenja troškova postupka, na predlog izvršnog poverioca.

Naknada troškova može da se zahteva u roku od osam dana od okončanja izvršnog postupka, inače se troškovi ne priznaju.

Polaganje jemstva

Član 29.

Kad je ovim zakonom određeno polaganje jemstva, ono se polaže u domaćem ili stranom novcu, u sudski depozit ili depozit javnog izvršitelja.

Izuzetno, i uz saglasnost protivne stranke, jemstvo može da se položi u obliku bankarske garancije, dematerijalizovanih finansijskih instrumenata i hartija od vrednosti, dragocenosti ili pokretnih stvari čija se vrednost lako utvrđuje na tržištu, a koje mogu brzo i jednostavno da se unovče.

O polaganju jemstva odlučuje sud, odnosno javni izvršitelj rešenjem.

Dokaz o polaganju jemstva jeste osnov za sticanje založnog prava upisom u Registar zaloge ili druge javne registre.

Ako sud rešenjem u izvršnom postupku odredi protivnoj stranci naknadu štete ili troškova postupka koji su povezani s radnjom zbog koje je položeno jemstvo, istim rešenjem, na njen predlog, određuje i da se šteta ili troškovi postupka naknade iz položenog jemstva.

Dostavljanje izvršnom dužniku

Član 30.

Izvršnom dužniku koji je pravno lice ili preduzetnik pismena dostavljaju se na adresu sedišta koja je upisana u registru Agencije za privredne registre ili u drugom javnom registru, a fizičkom licu - na adresu prebivališta ili boravišta koja je upisana kod organa koji vodi evidenciju o ličnim kartama.

Sud, odnosno javni izvršitelj, dužan je da po službenoj dužnosti pribavi tako određene adrese sedišta, prebivališta i boravišta izvršnog dužnika.

Ako pismeno nije moglo da se u roku od osam dana od otpravljanja dostavi na adresu sedišta, odnosno prebivališta ili boravišta izvršnog dužnika, ističe se na oglasnu tablu suda koji je nadležan za sprovođenje izvršenja. Smatra se da je dostavljanje izvršeno istekom osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na dostavljanje izvršnom poveriocu i drugim učesnicima u postupku.

Dostavljanje pojedinih rešenja izvršnom dužniku

Član 31.

Ako u roku od osam dana od otpravljanja rešenje o izvršenju, rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju ili rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, nije moglo da se dostavi na adresu sedišta, odnosno prebivališta ili boravišta izvršnog dužnika, dostavljač ostavlja u poštanskom sandučetu izvršnog dužnika ili na drugom mestu na adresi izvršnog dužnika obaveštenje da rešenje može da se preuzme u sudu, odnosno kod javnog izvršitelja u roku od osam dana od kada je obaveštenje ostavljeno, a da se po isteku tog roka rešenje ističe na oglasnoj tabli suda.

Obaveštenje sadrži ime i prezime dostavljača i izvršnog dužnika, datum i sat kada je obaveštenje ostavljeno, adresu na kojoj je ostavljeno, poruku da rešenje može da se preuzme u sudu, odnosno kod javnog izvršitelja, u roku od osam dana od kada je obaveštenje ostavljeno, pouku da se po isteku tog roka rešenje ističe na oglasnoj tabli suda i upozorenje da se po isteku roka od osam dana od isticanja rešenja na oglasnoj tabli suda smatra da je dostavljanje uredno izvršeno.

Sud, odnosno javni izvršitelj, dužan je da narednog dana od isteka osam dana od kada je obaveštenje ostavljeno istakne rešenje na oglasnu tablu suda.

Smatra se da je dostavljanje uredno izvršeno istekom roka od osam dana od isticanja rešenja na oglasnoj tabli suda.

Dostavljanje od javnog izvršitelja

Član 32.

Akte suda i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u postupku dostavlja javni izvršitelj, ako on sprovodi izvršenje.

Sud koji sprovodi izvršenje može javnom izvršitelju poveriti dostavljanje akata suda i pismena stranaka i drugih učesnika u postupku.

Sud preko čije oglasne table javni izvršitelj dostavlja svoje akte i akte suda vodi posebnu evidenciju o tome kada je javni izvršitelj istakao svoj akt ili akt suda na oglasnoj tabli i kada ga je skinuo s nje, i o tome izdaje službenu potvrdu javnom izvršitelju.  

Novčana kazna za nepoštovanje suda

Član 33.

Sud izriče novčanu kaznu stranci, učesniku u postupku ili drugom licu koje svojim ponašanjem vređa sud, stranke i druge učesnike u postupku.

Novčana kazna izriče se pod uslovima određenim ovim zakonom.

Shodna primena zakona kojim se uređuje parnični postupak

Član 34.

U izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

DEO DRUGI

OPŠTA PRAVILA IZVRŠNOG POSTUPKA

Glava prva

IZVRŠNA I VERODOSTOJNA ISPRAVA

1. Osnovi za donošenje rešenja o izvršenju

Član 35.

Rešenje o izvršenju donosi se na osnovu izvršne ili verodostojne isprave.

2. Izvršna isprava

Vrste izvršnih isprava

Član 36.

Izvršne isprave jesu:

1) izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje;

2) izvršna odluka doneta u prekršajnom ili upravnom postupku i upravno poravnanje koji glase na novčanu obavezu ako posebnim zakonom nije drukčije određeno;

3) javnobeležnički zapisnik o poravnanju;

4) izvod iz Registra zaloge i izvod iz Registra finansijskog lizinga;

5) ugovor o hipoteci i založna izjava;

6) plan reorganizacije u stečajnom postupku čije je usvajanje sud potvrdio rešenjem;

7) javnobeležnički zapis koji ima snagu izvršne isprave;

8) isprava koja je drugim zakonom određena kao izvršna isprava.

Ugovor o hipoteci i založna izjava jesu izvršne isprave samo ako su upisane u javnu knjigu kao izvršna vansudska hipoteka, ili ako su sačinjeni u obliku javnobeležničkog zapisa.

Sudska i upravna odluka i poravnanja

Član 37.

Sudska odluka jesu presuda, rešenje i druga odluka doneta u postupku pred sudom, arbitražnim sudom i sudom časti pri privrednoj komori. Sudsko poravnanje jeste ono poravnanje koje je zaključeno pred sudom, arbitražnim sudom i sudom časti pri privrednoj komori.

Upravna odluka jeste rešenje ili zaključak donet u upravnom postupku, a upravno poravnanje jeste ono koje je zaključeno u upravnom postupku.

Javnobeležnički zapisnik o poravnanju ima dejstvo sudskog, odnosno upravnog poravnanja.

Izvršnost sudske i upravne odluke i javnobeležničkog zapisa koji ima snagu izvršne isprave

Član 38.

Sudska odluka koja glasi na davanje ili činjenje postaje izvršna ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze počinje da teče od kada je izvršni dužnik primio sudsku odluku, a završava se kad istekne poslednji dan roka koji je određen sudskom odlukom, ako zakonom nije drukčije određeno. Sudska odluka u kojoj je određen uslov za ispunjenje obaveze postaje izvršna kad nastupi uslov.

Sudska odluka koja glasi na trpljenje ili nečinjenje postaje izvršna kada postane pravnosnažna, ako u njoj nije drukčije određeno.

Izvršnost upravne odluke ceni se prema pravilima upravnog postupka, a izvršnost javnobeležničkog zapisa koji ima snagu izvršne isprave ceni se prema zakonu kojim se uređuje javno beležništvo.

Rešenje o izvršenju može da se donese i kada sudska odluka ili plan reorganizacije u stečajnom postupku nisu postali pravnosnažni, ako žalba ne odlaže njihovo izvršenje.

Potvrda o izvršnosti odluke

Član 39.

Potvrdom o izvršnosti utvrđuje se da je odluka postala izvršna.

Na predlog stranke, ovu potvrdu izdaje sud ili drugi organ koji je doneo izvršnu ispravu u prvom stepenu, ili javni beležnik tako što potvrdu stavlja na izvršnu ispravu.

Neosnovanu potvrdu o izvršnosti ukida rešenjem sud ili drugi organ koji je izdao, ili javni beležnik, na predlog stranke ili po službenoj dužnosti.

Potvrda o izvršnosti izdaje se i kada se odluka izvršava pre pravnosnažnosti.

Izvršnost sudskog i upravnog poravnanja i javnobeležničkog zapisnika o poravnanju

Član 40.

Sudsko i upravno poravnanje i javnobeležnički zapisnik o poravnanju postaju izvršni kad dospe potraživanje iz poravnanja.

Dospelost se dokazuje zapisnikom o poravnanju ili javnom, ili u skladu sa zakonom overenom, ispravom.

Na izvršnost poravnanja primenjuju se odredbe o izvršnosti sudske i upravne odluke (član 38).

Izvršenje strane izvršne isprave

Član 41.

Strana izvršna isprava izvršava se isto kao i domaća, ako glasi na privatnopravno potraživanje i priznata je pred domaćim sudom.

Podobnost izvršne isprave za donošenje rešenja o izvršenju

Član 42.

Izvršna isprava podobna je da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju ako sadrži izvršnog poverioca, izvršnog dužnika i predmet, vrstu i obim ispunjenja obaveze, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Ako u njoj nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, on iznosi osam dana od njenog dostavljanja izvršnom dužniku.

Ako dospelost obaveze ne može da se utvrdi iz izvoda iz Registra zaloge, izvršni poverilac mora da podnese pismeni dokaz da je izvršnom dužniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu.

Rešenje o izvršenju može se doneti kad je samo deo sudske ili upravne odluke ili poravnanja ili javnobeležničkog zapisnika o poravnanju postao izvršan, u odnosu na taj deo.

Izvršna isprava i promena visine zakonske zatezne kamate

Član 43.

Ako se posle nastanka izvršne isprave promeni stopa zakonske zatezne kamate, sud po službenoj dužnosti određuje u rešenju o izvršenju isplatu kamate po promenjenoj stopi.

Prelaz potraživanja i obaveze iz izvršne isprave

Član 44.

Izvršni postupak vodi se i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako to lice javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne isprave prešlo na njega, a ako to nije moguće - ako prelaz potraživanja dokaže pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.

Kad potraživanje pređe sa izvršnog poverioca na drugo lice posle donošenja rešenja o izvršenju, na predlog sticaoca rešenjem se utvrđuje da je on stupio na mesto izvršnog poverioca, ako sticalac javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje prešlo na njega.

Prethodni stavovi shodno se primenjuju i kad se izvršni postupak vodi prema licu koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik, kao i kada posle donošenja rešenja o izvršenju obaveza izvršnog dužnika pređe na drugo lice, kao sticaoca.

Sticalac stupa u izvršni postupak u stanju u kome se nalazi u času stupanja.

Izvršni dužnik može, osim prigovora koje ima prema sticaocu, da sticaocu istakne i prigovore koje je do saznanja za prelaz potraživanja mogao da istakne ustupiocu.

Uslovna i uzajamna obaveza

Član 45.

Kada vođenje izvršnog postupka zavisi od prethodnog ispunjenja obaveze izvršnog poverioca ili nastupanja uslova, rešenje o izvršenju donosi se ako izvršni poverilac javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je ispunio svoju obavezu ili da je uslov nastupio, a ako to nije moguće - ako ispunjenje svoje obaveze ili nastupanje uslova dokaže pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.

Ako je izvršni dužnik, prema izvršnoj ispravi, dužan da ispuni svoju obavezu samo ako njemu izvršni poverilac istovremeno ispuni neku obavezu, rešenje o izvršenju donosi se ako izvršni poverilac dokaže da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze time što je predmet obaveze položio kod suda ili javnog izvršitelja, ili da je sa istim ciljem postupio na drugi pogodan način.

Izvršni poverilac koji tvrdi da je svoju obavezu već ispunio mora to da dokaže javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom, a u njihovom odsustvu - pravnosnažnom ili konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku.

Alternativna obaveza po izboru izvršnog dužnika

Član 46.

Ako izvršni dužnik prema izvršnoj ispravi ima pravo izbora između više predmeta svoje obaveze, izvršni poverilac dužan je da u predlogu za izvršenje naznači predmet kojim se namiruje.

Pravo izbora izvršnog dužnika traje dok izvršni poverilac u celini ili delimično ne primi predmet koji je naznačio u predlogu za izvršenje.

Fakultativno ovlašćenje izvršnog dužnika

Član 47.

Izvršni dužnik koji je u izvršnoj ispravi obavezan da ispuni nenovčanu obavezu, uz pravo da je se oslobodi plaćanjem određenog novčanog iznosa ili činjenjem navedenim u izvršnoj ispravi, može da plati novčani iznos ili da preduzme činjenje dok izvršni poverilac delimično ne primi ispunjenje nenovčane obaveze.

3. Verodostojna isprava

Vrste verodostojnih isprava

Član 48.

Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave donosi se radi namirenja novčanog potraživanja.

Verodostojne isprave jesu:

1) menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja;

2) obveznica i druga hartija od vrednosti izdata u seriji, koja imaocu daje pravo na isplatu nominalne vrednosti;

3) račun domaćeg ili stranog lica;

4) javna isprava koja stvara izvršivu novčanu obavezu;

5) bankarska garancija;

6) akreditiv;

7) overena izjava izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da s njegovog računa prenese novčana sredstava na račun izvršnog poverioca;

8) obračun kamate;

9) privremena ili okončana situacija o izvršenim građevinskim radovima;

10) obračun o nagradi i naknadi advokata.

Podobnost verodostojne isprave za donošenje rešenja o izvršenju

Član 49.

Verodostojna isprava podobna je da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju ako sadrži izvršnog poverioca i izvršnog dužnika i predmet, vrstu, obim i dospelost obaveze.

Ako dospelost obaveze ne može da se utvrdi iz verodostojne isprave, izvršni poverilac mora da podnese pismeni dokaz da je izvršnom dužniku ostavio naknadni rok da ispuni obavezu.

Glava druga

SREDSTVA I PREDMET IZVRŠENJA

Sredstva izvršenja

Član 50.

Sredstva izvršenja su radnje kojima se ostvaruje potraživanje izvršnog poverioca.

Sredstva izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja jesu: prodaja nepokretnosti izvršnog dužnika, prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, prenos novčanog potraživanja izvršnog dužnika, prenos zarade izvršnog dužnika, prenos novčanih sredstava s računa izvršnog dužnika kod banke, prenos sredstava s tekućeg računa ili štednog uloga izvršnog dužnika, prodaja dematerijalizovanih finansijskih instrumenata izvršnog dužnika, prodaja udela izvršnog dužnika u privrednim subjektima, i prenos potraživanja izvršnog dužnika da mu se predaju ili isporuče pokretne stvari ili preda nepokretnost.

Sredstva izvršenja radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja jesu: predaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, ispražnjenje i predaja nepokretnosti izvršnog dužnika, izvršenje činjenjem, nečinjenjem ili trpljenjem, izvršenje odluka u vezi s porodičnim odnosima, izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad, izvršenje odluke o deobi suvlasničke stvari i izdejstvovanje izjave volje.

Predmeti izvršenja

Član 51.

Predmeti izvršenja su stvari i prava izvršnog dužnika na kojima se sprovodi izvršenje.

Predmet izvršenja ne mogu biti stvari izvan prometa, objekti, oružje i oprema koji su namenjeni odbrani i bezbednosti Republike Srbije, niti stvari koje su ovim ili drugim zakonom izuzete od izvršenja.

Načelo srazmere

Član 52.

Sud, odnosno javni izvršitelj, stara se da izborom sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja postigne ravnotežu između što delotvornijeg i povoljnijeg namirenja izvršnog poverioca i težnje da se što manje zadre u imovinu izvršnog dužnika.

Više sredstava i predmeta izvršenja

Član 53.

U rešenju o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja određuju se, po pravilu, ono sredstvo i predmet izvršenja koji su navedeni u predlogu za izvršenje.

Ako je u predlogu za izvršenje navedeno više sredstava i predmeta izvršenja koji treba istovremeno da se sprovedu, u rešenju o izvršenju određuju se samo ona sredstva i predmeti koji su dovoljni da se izvršni poverilac namiri.

Ako je u rešenju o izvršenju određeno više sredstava i predmeta izvršenja tako da se sledeća sprovodu ako prethodna nisu dovoljna da se izvršni poverilac namiri, sud i javni izvršitelj mogu, na predlog izvršnog dužnika, rešenjem ograničiti izvršenje na samo neka sredstva i predmete, ako su dovoljni da se izvršni poverilac namiri.

Ako nisu dovoljni da se izvršni poverilac namiri sud, odnosno javni izvršitelj, rešenjem nalaže sprovođenje izvršenja sledećim sredstvom i predmetom izvršenja. Ako sud koji je doneo to rešenje nije nadležan za sprovođenje izvršenja, upućuje rešenje i spise predmeta sudu koji je za to nadležan.

Promena i dodavanje sredstva i predmeta izvršenja

Član 54.

Ako namirenje nije moguće iz sredstava i predmeta izvršenja koji su već određeni, sud može, na predlog izvršnog poverioca, rešenjem da promeni sredstvo i predmet izvršenja ili da odredi da se izvršenje nastavi i drugim sredstvima i predmetima, pored već određenih. Na isti način, ali bez predloga izvršnog poverioca, postupa i javni izvršitelj ako on sprovodi izvršenje.

Sud, odnosno javni izvršitelj, može na predlog izvršnog dužnika da promeni sredstvo i predmet izvršenja, ako su novo sredstvo i predmet dovoljni da se izvršni poverilac namiri.

Sud može po službenoj dužnosti da promeni ili doda sredstvo i predmet izvršenja ako se izvršni postupak vodi po službenoj dužnosti.

Ako sud koji je promenio ili dodao sredstvo i predmet izvršenja nije nadležan za sprovođenje izvršenja, upućuje rešenje i spise predmeta sudu koji je za to nadležan.

Glava treća

PREDLOG ZA IZVRŠENJE I REŠENJE O IZVRŠENJU

1. Predlog za izvršenje

Predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave

Član 55.

U predlogu za izvršenje naznačavaju se: identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku (član 24), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet, ili više sredstava i predmeta izvršenja, i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.

Uz predlog za izvršenje prilaže se izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu i druga isprava određena ovim zakonom.

Izvršna isprava mora da sadrži potvrdu o izvršnosti.

Predlog za izvršenje podnosi se najmanje u četiri primerka.

Predlog za izvršenje bez sredstva i predmeta izvršenja

Član 56.

Sud rešenjem odbacuje predlog za izvršenje u kome nisu naznačeni sredstvo i predmet izvršenja.

Ipak, izvršni poverilac može da predloži izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja i bez navođenja sredstva i predmeta izvršenja, ako u predlogu za izvršenje zahteva da izvršni dužnik dâ izjavu o svojoj imovini ili ako izvršenje sprovodi javni izvršitelj.

Predlog za donošenje rešenja koje ima dejstvo rešenja o izvršenju

Član 57.

Rešenje suda ili javnog izvršitelja koje prema ovom zakonu ima dejstvo rešenja o izvršenju donosi se na predlog izvršnog poverioca.

Izvršni poverilac dužan je da u predlogu zahteva da sud, odnosno javni izvršitelj, donese rešenje kojim obavezuje izvršnog dužnika da u određenom roku namiri potraživanje izvršnog poverioca i odredi sredstvo i predmet izvršenja ako potraživanje ne bude namireno u roku.

Sud, odnosno javni izvršitelj, rešenjem odbacuje predlog ako izvršni poverilac ne zahteva da sud, odnosno javni izvršitelj, obaveže izvršnog dužnika da namiri njegovo potraživanje ili ne naznači sredstvo i predmet izvršenja.

Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave

Član 58.

U predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave naznačavaju se: identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku (član 24), verodostojna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet, ili više sredstava i predmeta izvršenja, i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.

Predlog za izvršenje sadrži i zahtev da sud obaveže izvršnog dužnika da namiri novčano potraživanje izvršnog poverioca s odmerenim troškovima postupka u roku od osam dana, a u meničnim sporovima u roku od pet dana od prijema rešenja, i zahtev da se odredi izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca i troškova postupka.

Izvršni poverilac dužan je da uz predlog priloži verodostojnu ispravu u originalu, overenoj kopiji ili prepisu. Stranu verodostojnu ispravu prethodno mora da prevede sudski prevodilac na jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu.

Ako su stranke o potraživanju zaključile sporazum o mesnoj nadležnosti, izvršni poverilac može tražiti u predlogu za izvršenje da se, ako izvršni dužnik podnese prigovor, postupak nastavi pred sudom koji je nadležan po sporazumu o mesnoj nadležnosti. Izvršni poverilac dužan je da uz predlog za izvršenje priloži sporazum o mesnoj nadležnosti.

Naznačivanje javnog izvršitelja

Član 59.

Izvršni poverilac može u predlogu za izvršenje naznačiti da izvršenje sprovodi javni izvršitelj, inače izvršenje sprovodi sud.

Dužan je da naznači konkretno određenog i mesno nadležnog javnog izvršitelja.

Rok za odlučivanje o predlogu za izvršenje. Odluke po predlogu

Član 60.

Sud odlučuje o predlogu za izvršenje u roku od osam dana od prijema predloga.

On donosi rešenje o izvršenju ili rešenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvršenje.

Sud otpravlja rešenje narednog radnog dana od donošenja.

Povlačenje predloga za izvršenje

Član 61.

Izvršni poverilac može u toku celog izvršnog postupka povući predlog za izvršenje bez pristanka izvršnog dužnika.

U tom slučaju izvršni postupak se obustavlja.

Izvršni poverilac može ponovo da podnese predlog za izvršenje.

2. Rešenje o izvršenju

Sadržina rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave

Član 62.

U rešenju o izvršenju navode se: sud, izvršni poverilac i izvršni dužnik s identifikacionim podacima (član 24), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, određuju se sredstva i predmeti izvršenja, navodi uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.

Ako izvršni poverilac nije u predlogu za izvršenje naznačio sredstvo i predmet izvršenja (član 56. stav 2), sud donosi rešenje kojim ih određuje posle identifikovanja imovine izvršnog dužnika, na predlog izvršnog poverioca. Na isti način, ali bez predloga izvršnog poverioca, postupa i javni izvršitelj, ako on sprovodi izvršenje.

Za donošenje rešenja kojim se određuju sredstvo i predmet izvršenja nadležan je sud koji bi bio nadležan da donese rešenje o izvršenju da su sredstvo i predmet izvršenja bili naznačeni u predlogu za izvršenje.

Sadržina rešenja koje ima dejstvo rešenja o izvršenju

Član 63.

Kada je ovim zakonom određeno da rešenje suda ili javnog izvršitelja ima dejstvo rešenja o izvršenju, sud, odnosno javni izvršitelj, obavezuje izvršnog dužnika da u određenom roku namiri potraživanje izvršnog poverioca i određuje sredstvo i predmet izvršenja ako izvršni dužnik ne namiri potraživanje u roku.

Na ostale sastojke rešenja shodno se primenjuju odredbe o sadržini rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave (član 62).

Sadržina rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave

Član 64.

Rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave obavezuje se izvršni dužnik da u roku od osam dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od pet dana od prijema rešenja, namiri novčano potraživanje izvršnog poverioca s odmerenim troškovima postupka.

Istim rešenjem određuju se i sredstvo i predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca i troškova postupka.

Određivanje javnog izvršitelja i izuzeće

Član 65.

U rešenju o izvršenju određuje se da izvršenje sprovodi javni izvršitelj koga je izvršni poverilac naznačio u predlogu za izvršenje. Protiv određivanja javnog izvršitelja žalba je dozvoljena samo ako izvršni dužnik smatra da javni izvršitelj nije mesno nadležan (član 71. stav 1. tačka 10).

Izvršni dužnik može od suda zahteva izuzeće javnog izvršitelja u roku od pet dana od prijema rešenja o izvršenju. Kod promene sprovoditelja izvršenja, rok od pet dana računa se od prijema zaključka o nastavku izvršenja (član 133. st. 2. i 3).

Sud koji usvoji zahtev za izuzeće javnog izvršitelja poziva izvršnog poverioca da u određenom roku naznači drugog javnog izvršitelja, inače izvršenje sprovodi sud.

Nemogućnost javnog izvršitelja da sprovede izvršenje

Član 66.

Javni izvršitelj može obavestiti sud da nije u mogućnosti da sprovede izvršenje, u roku od pet dana od prijema rešenja o izvršenju.

Sud odmah prosleđuje obaveštenje izvršnom poveriocu i poziva ga da u određenom roku naznači drugog javnog izvršitelja, inače izvršenje sprovodi sud.

Ako izvršni poverilac blagovremeno naznači drugog javnog izvršitelja, sud donosi rešenje kojim u tom pogledu menja rešenje o izvršenju.

Ko i kome dostavlja rešenje o izvršenju

Član 67.

Rešenje o izvršenju dostavlja se izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku, a rešenje kojim se odbija ili odbacuje predlog za izvršenje samo izvršnom poveriocu.

Rešenje o izvršenju u kome je određen javni izvršitelj dostavlja se javnom izvršitelju, zajedno s kopijom isprava potrebnih da bi doneo zaključak o sprovođenju izvršenja i dostavio strankama rešenje o izvršenju, zaključak o sprovođenju izvršenja i sproveo izvršenje.

Rešenje o izvršenju koje se, osim strankama, dostavlja i drugima (dužniku izvršnog dužnika, organizaciji za prinudnu naplatu, Centralnom registru hartija od vrednosti i sl.) dostavlja sud koji je doneo rešenje o izvršenju ili javni izvršitelj, ako on sprovodi izvršenje.

Dostavljanje rešenja o izvršenju prekršajnog suda

Član 68.

Prekršajni sud dostavlja javnom izvršitelju rešenje o izvršenju kojim je odredio izvršenje na nepokretnostima ili pokretnim stvarima izvršnog dužnika.

Javni izvršitelj kome se dostavlja rešenje određuje se prema odredbama o određivanju javnog izvršitelja koji sprovodi izvršenje novčanih kazni i troškova njihovog izricanja i izvršenja, i izvršenje sudskih taksi kada su takseni obveznici fizička lica (član 27. stav 2).

Nenadležnost suda da sprovede izvršenje

Član 69.

Ako sud koji je doneo rešenje o izvršenju nije nadležan da sprovede izvršenje, upućuje rešenje o izvršenju i spise predmeta sudu koji je za to nadležan da on dostavi strankama rešenje o izvršenju, sprovede izvršenje i tokom sprovođenja izvršenja donosi rešenja iz nadležnosti suda.

Glava četvrta

ŽALBA I PRIGOVOR

1. Žalba na rešenje koje je doneto o predlogu za izvršenje

Član 70.

Izvršni dužnik može da pobija rešenje o izvršenju žalbom.

Izvršni poverilac može žalbom da pobija rešenje o izvršenju kojim je prekoračen njegov zahtev i u delu o troškovima izvršnog postupka.

Izvršni poverilac može da pobija žalbom rešenje kojim se predlog za izvršenje odbacuje ili odbija.

2. Žalba izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju

Razlozi za pobijanje rešenja o izvršenju

Član 71.

Izvršni dužnik može žalbom pobijati rešenje o izvršenju zbog razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja, naročito:

1) ako isprava na osnovu koje je doneto rešenje nije izvršna isprava;

2) ako je izvršna isprava na osnovu koje je doneto rešenje poništena, ukinuta, preinačena, stavljena van snage ili nije izvršna;

3) ako su sudsko ili upravno poravnanje ili javnobeležnički zapisnik o poravnanju na osnovu kojih je doneto rešenje poništeni ili na drugi način stavljeni van snage;

4) ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze izvršnog dužnika ili nije nastupio uslov koji je određen izvršnom ispravom;

5) ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastala u vreme kada izvršni dužnik više nije mogao da je istakne u postupku iz koga potiče izvršna isprava ili posle zaključenja sudskog ili upravnog poravnanja ili javnobeležničkog zapisnika o poravnanju;

6) ako potraživanje nije prešlo na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla na izvršnog dužnika;

7) ako je protekao rok u kome može da se zahteva izvršenje;

8) ako je izvršenje određeno na stvarima i pravima koji su izuzeti od izvršenja ili na kojima je izvršenje ograničeno;

9) ako je potraživanje koje je dosuđeno u izvršnoj ispravi zastarelo;

10) ako je u rešenju određen mesno nenadležan javni izvršitelj.

Drugostepeni sud po službenoj dužnosti ispituje da li isprava na osnovu koje je doneto rešenje ima svojstvo izvršne isprave, da li je izvršna isprava na osnovu koje je doneto rešenje poništena, ukinuta, preinačena, stavljena van snage ili nije izvršna, da li je izvršenje određeno na stvari koja je izvan pravnog prometa i da li je rešenjem određen mesno nadležan javni izvršitelj.

Iznošenje činjenica i dokaza u žalbi izvršnog dužnika

Član 72.

Izvršni dužnik dužan je da navede u žalbi sve činjenice i dokaze na kojima zasniva žalbu, inače se smatra da rešenje o izvršenju nije osporeno.

Pri tome, drugostepeni sud ostaje obavezan da ispita postojanje razloga za pobijanje rešenja o kojima vodi računa po službenoj dužnosti (član 71. stav 2).

Postupanje prvostepenog suda po žalbi izvršnog dužnika

Član 73.

Žalba se podnosi sudu koji je doneo rešenje o izvršenju (prvostepeni sud).

Prvostepeni sud odbacuje žalbu koja nije blagovremena, potpuna ili dozvoljena, ili dostavlja žalbu na odgovor, ili žalbu i spise predmeta prosleđuje drugostepenom sudu, u roku od osam dana od prijema žalbe.

Rešenje o odbacivanju žalbe otpravlja se strankama narednog radnog dana od dana donošenja.

Kopija spisa predmeta ostaje prvostepenom sudu.

Slučajevi kada se žalba obavezno dostavlja na odgovor

Član 74.

Žalba se obavezno dostavlja na odgovor izvršnom poveriocu ako se rešenje o izvršenju pobija zbog toga:

1) što je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastala u vreme kada izvršni dužnik više nije mogao da je istakne u postupku iz koga potiče izvršna isprava ili posle zaključenja sudskog ili upravnog poravnanja ili javnobeležničkog zapisnika o poravnanju;

2) što potraživanje nije prešlo na izvršnog poverioca ili obaveza nije prešla na izvršnog dužnika;

3) što je potraživanje koje je dosuđeno u izvršnoj ispravi zastarelo.

Pri dostavljanju žalbe na odgovor prvostepeni sud upozorava izvršnog poverioca da se tvrdnje izvršnog dužnika sadržane u žalbi smatraju istinitim ako blagovremeno ne odgovori na žalbu ili ako u odgovoru na žalbu ne navede sve činjenice i dokaze na kojima je zasnovao predlog za izvršenje.

Rok za odgovor na žalbu jeste pet dana od prijema žalbe.

Odlučivanje drugostepenog suda o žalbi izvršnog dužnika

Član 75.

Narednog radnog dana od prijema odgovora na žalbu ili od isteka roka za odgovor na žalbu prvostepeni sud prosleđuje žalbu, odgovor na žalbu i spise predmeta drugostepenom sudu. Kopija spisa predmeta ostaje prvostepenom sudu.

Drugostepeni sud rešenjem odbacuje, usvaja ili odbija žalbu.

Dužan je da rešenje o žalbi donese u roku od 15 dana od kada je primio žalbu, odgovor na žalbu i spise predmeta, i da ga otpravi narednog radnog dana od donošenja.

Usvajanje žalbe

Član 76.

Rešenjem o usvajanju žalbe preinačava se prvostepeno rešenje i odbija predlog za izvršenje, ili se ukida prvostepeno rešenje i odbacuje predlog za izvršenje, ili se prvostepeni sud oglašava stvarno ili mesno nenadležnim i spisi predmeta ustupaju nadležnom sudu.

Rešenjem o usvajanju žalbe ukidaju se sve sprovedene radnje, ali ako je žalba usvojena, zbog stvarne ili mesne nenadležnosti prvostepenog suda, sud kome su ustupljeni spisi predmeta može da ukine sprovedene radnje samo ako je to potrebno radi pravilnog vođenja izvršnog postupka.

Ako je žalba usvojena zbog toga što je razlog koji sprečava sprovođenje izvršenja nastao posle donošenja rešenja o izvršenju, drugostepeni sud obustavlja izvršni postupak, ali ne ukida rešenje o izvršenju.

Parnični postupak za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja

Član 77.

Ako drugostepeni sud zasnuje odluku o žalbi na činjenicama koje su među strankama bile sporne i koje se odnose na samo potraživanje, izvršni dužnik može u roku od 30 dana od prijema rešenja kojim se žalba odbija da pokrene parnični postupak za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja.

Tužba ne odlaže izvršenje rešenja o izvršenju.

Parnični postupak ima prvenstvo u odlučivanju i hitan je.

Nezavisno od označene vrednosti predmeta spora, primenjuju se odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a revizija nije dozvoljena.

3. Žalba kad rešenje ima dejstvo rešenja o izvršenju

Član 78.

Odredbe o žalbi izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju (čl. 71-76) primenjuju se i kad rešenje ima dejstvo rešenja o izvršenju.

Ali u pogledu toga kome se podnosi žalba, određivanja drugostepenog suda i obaveze javnog izvršitelja da dostavi spise predmeta drugostepenom sudu, na žalbu protiv rešenja koje je doneo javni izvršitelj i koje ima dejstvo rešenja o izvršenju primenjuju se odredbe o žalbi protiv ostalih rešenja suda i rešenja javnog izvršitelja (čl. 79. i 80).

Kopija spisa predmeta ostaje javnom izvršitelju.

4. Žalba protiv ostalih rešenja suda i rešenja javnog izvršitelja

Odlučivanje o žalbi

Član 79.

O žalbi protiv ostalih rešenja suda odlučuje drugostepeni sud.

O žalbi protiv rešenja javnog izvršitelja odlučuje drugostepeni sud koji je mesno nadležan da odlučuje o žalbi protiv rešenja o izvršenju.

Žalilac je dužan da navede u žalbi sve činjenice i dokaze na kojima zasniva žalbu, inače se smatra da rešenje nije osporeno.

Podnošenje žalbe. Dužnosti prvostepenog suda i javnog izvršitelja

Član 80.

Žalba protiv rešenja suda podnosi se prvostepenom sudu, a protiv rešenja javnog izvršitelja drugostepenom sudu i javnom izvršitelju.

Žalba se ne dostavlja na odgovor.

Prvostepeni sud je dužan da žalbu i spise predmeta odmah prosledi drugostepenom sudu, a za sebe zadržava kopiju spisa predmeta. Pre toga može odbaciti žalbu koja nije blagovremena, potpuna ili dozvoljena.

Javni izvršitelj odmah prosleđuje spise predmeta drugostepenom sudu, a za sebe zadržava kopiju spisa predmeta.

Postupanje drugostepenog suda

Član 81.

Drugostepeni sud nije dužan da po službenoj dužnosti ispita postojanje ovim zakonom određenih razloga za pobijanje rešenja o izvršenju (član 71. stav 2).

Na postupanje drugostepenog suda shodno se primenjuju odredbe o žalbi protiv rešenja o izvršenju (čl. 75. i 76).

5. Prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave

Član 82.

Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave pobija se prigovorom.

Izvršni dužnik podnosi prigovor sudu koji je doneo rešenje da odluči o prigovoru.

Prigovor mora biti obrazložen.

Prigovor odlaže izvršenje rešenja, izuzev ako je doneto na osnovu menice.

Postupak po prigovoru

Član 83.

Prigovor koji nije obrazložen, blagovremen, potpun ili dozvoljen odbacuje se rešenjem.

Ako u prigovoru nije označeno koji se deo rešenja pobija, smatra se da se rešenje pobija u celini.

Ako se rešenje pobija u celini ili u delu u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje, sud rešenjem protiv koga žalba nije dozvoljena stavlja van snage deo rešenja kojim su određeni sredstvo i predmet izvršenja i ukida sprovedene radnje.

Postupak se dalje nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga, a ako sud za to nije mesno nadležan, upućuje spise predmeta nadležnom sudu.

Ako se rešenje pobija samo u delu u kome su određeni sredstvo i predmet izvršenja, prigovor se smatra žalbom, a deo rešenja kojim je dužnik obavezan da namiri potraživanje ima svojstvo izvršne isprave na osnovu koje može ponovo da se zahteva izvršenje.

6. Prigovor trećeg lica

Razlozi za prigovor trećeg lica

Član 84.

Treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može sudu, do okončanja izvršnog postupka, podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu.

Prigovor mora da bude obrazložen i da sadrži razloge koji čine verovatnim postojanje prava koje sprečava izvršenje.

Protiv rešenja donetog o prigovoru dozvoljena je žalba.

Pretpostavka da prigovor nije osnovan

Član 85.

Ako prigovor nije obrazložen ili treće lice ne učini verovatnim da na predmetu izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, smatra se da prigovor nije osnovan i odbija se rešenjem.

U suprotnom, prigovor se dostavlja izvršnom poveriocu da se o njemu izjasni, uz upozorenje na posledice propuštanja (član 86. stav 1).

Prigovor se dostavlja i izvršnom dužniku i javnom izvršitelju ako on sprovodi izvršenje.

Odluke po prigovoru trećeg lica

Član 86.

Ako izvršni poverilac propusti da se blagovremeno izjasni o prigovoru ili ne ospori prigovor, prigovor se rešenjem usvaja, a izvršni postupak se u pogledu predmeta izvršenja obustavlja uz ukidanje rešenja o izvršenju i svih sprovedenih radnji.

Ako izvršni poverilac blagovremeno ospori prigovor, rešenjem se, u zavisnosti od okolnosti, prigovor usvaja ili odbija.

Rešenje o usvajanju ili odbijanju prigovora donosi se ako su između izvršnog poverioca i trećeg lica sporna pravna pitanja ili činjenice koje se dokazuju pravnosnažnom presudom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom, ili ako se prigovor zasniva na opštepoznatim činjenicama.

Ako to nije slučaj, sud je dužan da odbije prigovor.

Parnični postupak za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja

Član 87.

Treće lice može u roku od 30 dana od prijema rešenja kojim je njegova žalba odbijena da pokrene parnični postupak protiv izvršnog poverioca radi utvrđenja da je izvršenje na predmetu nedozvoljeno.

Pokretanje parničnog postupka ne odlaže vođenje izvršnog postupka.

Izvršni dužnik koji osporava pravo trećeg lica mora da bude obuhvaćen tužbom.

Na parnični postupak primenjuju se odredbe o parničnom postupku za utvrđivanje nedozvoljenosti izvršenja (član 77).

Ako se pravnosnažnom sudskom odlukom utvrdi da je izvršenje na predmetu nedozvoljeno, sud u pogledu tog predmeta obustavlja izvršni postupak i ukida rešenje o izvršenju i sve sprovedene radnje.

Kada ne može da se zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim

Član 88.

Lice čiji suvlasnički udeo na pokretnoj stvari ne prelazi polovinu vrednosti stvari ne može zahtevati da se izvršenje na stvari u pogledu njegovog udela proglasi nedozvoljenim.

Iz iznosa koji se dobije prodajom stvari ono ima pravo da zahteva isplatu dela cene koji je srazmeran njegovom udelu i prvo se namiri, ili da zahteva da mu se stvar ustupi ako položi jemstvo u visini udela izvršnog dužnika na stvari.

Ako je njegov udeo na stvari osporen, može da podnese tužbu protiv izvršnog poverioca radi utvrđenja postojanja njegovog udela.

Glava peta

PROTIVIZVRŠENJE

Predlog za protivizvršenje

Član 89.

Izvršni dužnik može, kada je izvršenje već okončano, podneti sudu predlog za protivizvršenje.

Predlog za protivizvršenje sadrži zahtev da sud donese rešenje kojim obavezuje izvršnog poverioca da vrati izvršnom dužniku ono što je primio izvršenjem u roku od osam dana i odredi sredstvo i predlog izvršenja ako izvršni poverilac ne vrati što je primio u roku.

Nadležni sud

Član 90.

Predlog za protivizvršenje podnosi se sudu koji je mesno nadležan da izvršnom dužniku prinudno vrati ono što je izvršni poverilac primio.

Isti sud i odlučuje o predlogu.

Odbacuje se predlog za protivizvršenje koji ne sadrži zahtev da se izvršni poverilac obaveže da vrati ono što je primio ili u kome nisu naznačeni sredstvo i predmet izvršenja.

Razlozi za protivizvršenje

Član 91.

Predlog za protivizvršenje podnosi se ako je:

1) izvršna isprava pravnosnažno ili konačno ukinuta, preinačena, poništena, stavljena van snage ili je na drugi način utvrđeno da nema pravno dejstvo - u roku od 30 dana od kada je izvršni dužnik primio odluku;

2) u toku izvršnog postupka izvršni dužnik dobrovoljno namirio potraživanje izvršnog poverioca mimo suda - u roku od 30 dana od okončanja izvršnog postupka;

3) rešenje o izvršenju pravnosnažno ukinuto ili preinačeno - u roku od 30 dana od kada je izvršni dužnik primio odluku;

4) pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena nedozvoljenost izvršenja - u roku od 30 dana od kada je izvršni dužnik primio odluku;

5) izvršni poverilac primio više od svog potraživanja ili ako pri izvršenju na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima izvršnog dužnika nisu poštovane odredbe o ograničenju izvršenja - u roku od 30 dana od okončanja izvršnog postupka.

Izvršni dužnik ne može da ostvaruje potraživanje u parničnom postupku dok ne istekne rok u kome može da predloži protivizvršenje.

Postupak po predlogu za protivizvršenje

Član 92.

Predlog za protivizvršenje sud dostavlja izvršnom poveriocu da se o njemu izjasni, uz upozorenje na posledice propuštanja.

Predlog se dostavlja i javnom izvršitelju ako je on sproveo izvršenje.

Ako izvršni poverilac propusti da se blagovremeno izjasni o predlogu ili predlog ne ospori, predlog se usvaja.

Blagovremeno osporeni predlog usvaja se ili odbija, u zavisnosti od okolnosti.

Sadržina rešenja kojim se usvaja predlog za protivizvršenje

Član 93.

Rešenjem kojim se usvaja predlog za protivizvršenje sud obavezuje izvršnog poverioca da vrati izvršnom dužniku ono što je primio izvršenjem u roku od osam dana i određuje sredstvo i predlog izvršenja ako izvršni poverilac ne vrati što je primio u roku.

Žalba kojom izvršni poverilac pobija celo rešenje ili deo rešenja kojim je obavezan da izvršnom dužniku vrati što je primio odlaže izvršenje dela rešenja kojim se određuju sredstvo i predmet izvršenja samo pod uslovom da izvršni poverilac uz žalbu položi jemstvo u visini potraživanja izvršnog dužnika.

Na deo rešenja kojim se određuju sredstvo i predmet izvršenja primenjuju se odredbe o sprovođenju izvršenja.

Nemogućnost protivizvršenja

Član 94.

Predlog za protivizvršenje odbija se ako su na predmetu nastupile takve stvarne ili pravne promene da vraćanje predmeta više nije moguće.

Izvršni dužnik može u tom slučaju svoje pravo odmah da ostvaruje u parničnom postupku.

Shodna primena na treće lice

Član 95.

Predlog za protivizvršenje može da podnese i treće lice, ako je izvršenje sprovedeno na predmetu na kome je pravnosnažnom odlukom utvrđena nedozvoljenost izvršenja, u roku od 30 dana od kada je treće lice primilo odluku.

U svemu ostalom shodno se primenjuju odredbe o protivizvršenju na predlog izvršnog dužnika.

Glava šesta

ODLAGANJE IZVRŠENJA

Odlaganje na predlog izvršnog poverioca

Član 96.

Na predlog izvršnog poverioca, rešenjem suda odlaže se izvršenje koje nije još otpočelo.

Ako je sprovođenje izvršenja otpočelo, a izvršni dužnik se usprotivi odlaganju u ostavljenom roku, sud, odnosno javni izvršitelj, odbija predlog izvršnog poverioca.

Ako izvršenje može da se zahteva samo u određenom roku, izvršni poverilac može predložiti odlaganje samo dok rok ne istekne, inače sud, odnosno javni izvršitelj, odbacuje predlog.

Protiv rešenja kojim se odbija ili odbacuje predlog izvršnog poverioca nije dozvoljena žalba.

Sporazum stranaka o odlaganju

Član 97.

Ako se stranka saglasi s odlaganjem koje je predložila protivna stranka ili ako se stranke saglase s odlaganjem koje je predložilo treće lice, rešenjem se utvrđuje da je izvršenje odloženo sporazumom stranaka.

Rešenje se u tom slučaju donosi bez ispitivanja razloga za odlaganje.

Ako odlaganje predloži izvršni dužnik ili treće lice, sporazum o odlaganju moguć je do pravnosnažnosti rešenja o predlogu za odlaganje.

Odlaganje izvršenja na predlog izvršnog dužnika

Član 98.

I izvršni dužnik može da predloži sudu da se izvršenje odloži.

Izvršenje može da se odloži na predlog izvršnog dužnika ako izvršni dužnik učini verovatnim da bi usled izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, koja je veća od one koju bi zbog odlaganja pretrpeo izvršni poverilac i:

1) ako je prvostepenom odlukom usvojen zahtev izvršnog dužnika za stavljanje van snage izvršne isprave ili za poništenje presude arbitražnog suda ili za ukidanje potvrde izvršnosti;

2) ako izvršenje zavisi od istovremenog ispunjenja obaveze izvršnog poverioca, pa je izvršni dužnik odbio da ispuni obavezu zato što izvršni poverilac nije svoju ispunio, niti pokazao spremnost da je ispuni;

3) u drugim slučajevima kada odlaganje opravdavaju naročiti razlozi koje izvršni dužnik dokazuje javnom ili po zakonu overenom ispravom.

Na predlog izvršnog poverioca, koji je moguć do donošenja rešenja o predlogu izvršnog dužnika, sud uslovljava odlaganje polaganjem jemstva od izvršnog dužnika, izuzev ako bi to izvršnog dužnika ili članove njegove porodice dovelo u tešku oskudicu.

Smatra se da je predlog za odlaganje povučen ako izvršni dužnik ne položi jemstvo u roku koji je odredio sud.

Rešenje o odlaganju izvršenja proizvodi dejstvo od trenutka donošenja.

Odlaganje na predlog trećeg lica

Član 99.

Na predlog trećeg lica koje je podnelo prigovor da se izvršenje na nekom predmetu izvršenja proglasi nedozvoljenim, sud odlaže izvršenje ako treće lice dokazuje svoje pravo pravnosnažnom presudom ili javnom ili po zakonu overenom ispravom, ili ako se prigovor zasniva na opštepoznatim činjenicama.

Treće lice koje time ne dokazuje svoje pravo može da predloži odlaganje ako je pokrenulo parnični postupak radi utvrđenja da je izvršenje na predmetu nedozvoljeno i ako učini verovatnim da bi izvršenjem pretrpelo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu. U tom slučaju primenjuju se odredbe o uslovljavanju odlaganja polaganjem jemstva od izvršnog dužnika (član 98. st. 2. i 3).

Vreme na koje se odlaže izvršenje

Član 100.

Odlaganje koje je predložio izvršni poverilac, u slučaju kada izvršenje još nije otpočelo, traje koliko je izvršni poverilac predložio, a najduže šest meseci. Ako izvršenje može da se zahteva samo u određenom roku, odlaganje traje dok rok ne istekne.

Odlaganje koje je određeno zato što je izvršni dužnik ili treće lice podnelo pravno sredstvo traje do pravnosnažnog okončanja postupka o pravnom sredstvu.

U ostalim slučajevima kada je izvršenja odloženo na predlog izvršnog dužnika, trajanje odlaganja određuje sud u zavisnosti od okolnosti.

Nastavljanje odloženog sprovođenja izvršenja

Član 101.

Izvršenja se nastavlja čim istekne vreme na koje je odloženo, po službenoj dužnosti.

Na predlog izvršnog poverioca, rešenjem može da se odredi nastavljanje izvršenja pre isteka vremena na koje je odloženo, ako on učini verovatnim da su razlozi za odlaganje prestali ili ako položi jemstvo.

Ako je trajanje odlaganja određeno sporazumom stranaka ili stranaka i trećeg lica, rešenje o nastavljanju izvršenja može se doneti i pre isteka roka na koji je izvršenje odloženo, ali samo uz saglasnost svih njih.

Glava sedma

OKONČANjE IZVRŠNOG POSTUPKA

Načini okončanja izvršnog postupka

Član 102.

Izvršni postupak okončava se obustavom ili zaključenjem.

Izvršni postupak okončan je i kad rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje postane pravnosnažno.

Obustava izvršnog postupka

Član 103.

Sud, odnosno javni izvršitelj, obustavlja izvršni postupak:

1) ako je izvršna isprava pravnosnažno ili konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage;

2) ako je potvrda o izvršnosti pravnosnažno ukinuta;

3) ako stranka premine, a potraživanje ne može da se prenese na njenog naslednika;

4) ako stranka koja je pravno lice prestane da postoji, a nema pravnog sledbenika;

5) ako je potraživanje izvršnog poverioca prestalo;

6) ako predmet izvršenja propadne ili ako izvršenje ne može da se sprovede iz drugih razloga;

7) iz drugih razloga određenih ovim ili drugim zakonom.

Rešenjem o obustavi ukidaju se rešenje o izvršenju i sve sprovedene radnje, ako se time ne dira u stečena prava drugih lica.

Radnje kojima je izvršni poverilac stekao založno pravo u izvršnom postupku ne ukidaju se ako je obustavljanje postupka usledilo zbog stečaja nad izvršnim dužnikom.

Zaključenje izvršnog postupka

Član 104.

Izvršni postupak zaključuje se posle namirenja izvršnog poverioca.

Izvršni postupak zaključuje se rešenjem.

Glava osma

NOVČANA KAZNA I SUDSKI PENALI

1. Novčana kazna

Izricanje novčane kazne

Član 105.

Novčana kazna izriče se izvršnom dužniku koji protivno odluci suda ili javnog izvršitelja otuđuje, skriva, oštećuje ili umanjuje svoju imovinu ili preduzima radnje koje mogu naneti nepopravljivu ili teško popravljivu štetu izvršnom poveriocu, koji sprečava sud ili javnog izvršitelja da preduzmu pojedine radnje izvršenja ili obezbeđenja, ponaša se protivno rešenju o obezbeđenju, ometa rad organizacije za prinudnu naplatu, ili poslodavca ili bilo koga ko izvršava rešenje o izvršenju, ili sprečava ili ometa pregled nepokretnosti, ili popis pokretnih stvari, ili procenu njihove vrednosti.

Osim toga, izvršnom dužniku, dužniku izvršnog dužnika, banci, fizičkom i pravnom licu i odgovornom licu u pravnom licu ili državnom organu može da se izrekne novčana kazna ako ne postupe po nalogu ili zabrani suda ili javnog izvršitelja, pod uslovom da je izricanje novčane kazne određeno ovim zakonom.

Novčanu kaznu izriče sud rešenjem, po službenoj dužnosti ili na predlog izvršnog poverioca ili javnog izvršitelja, vodeći računa o značaju radnje ili propuštanja zbog kojih se kazna izriče. Lice kome je izrečena novčana kazna poučava se u rešenju da može da mu se izrekne nova novčana kazna, a izvršni dužnik poučava se i o mogućnosti da se novčana kazna zameni merom zatvora.

Fizičkom licu, fizičkom licu koje obavlja delatnost, preduzetniku i odgovornom licu u pravnom licu ili u državnom organu, izriče se novčana kazna u vrednosti od 10.000 do 200.000 dinara, a pravnom licu u vrednosti od 100.000 do 2.000.000 dinara.

Novčana kazna izriče se ponovo dok ne prestanu razlozi za njeno izricanje.

Zamena novčane kazne u meru zatvora

Član 106.

Rok za dobrovoljno plaćanje novčane kazne jeste osam dana od prijema rešenja o njenom izricanju.

Ako novčana kazna ne bude plaćena u roku, sud koji je izrekao novčanu kaznu odmah donosi rešenje o izvršenju novčane kazne i troškova njenog izricanja i izvršenja, i rešenje odmah dostavlja javnom izvršitelju da sprovede izvršenje.

Ako javni izvršitelj obavesti sud da izvršenje novčane kazne ne može da se sprovede, sud koji je izrekao novčanu kaznu odmah rešenjem svakih 1.000 dinara novčane kazne zamenjuje jednim danom mere zatvora, a najviše do 60 dana. Mera zatvora izvršava se po zakonu kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija.

Ako prestanu razlozi zbog kojih je novčana kazna izrečena, sud može rešenjem naložiti da se novčana kazna snizi ili ne izvrši. O tome se izvršni dužnik poučava u rešenju o novčanoj kazni.

Žalba protiv rešenja kojim se novčana kazna zamenjuje merom zatvora odlaže izvršenje rešenja.

2. Sudski penali

Rešenje o plaćanju sudskih penala

Član 107.

Izvršni poverilac može zahtevati da sud u izvršnom postupku obaveže izvršnog dužnika nenovčane obaveze utvrđene izvršnom sudskom odlukom da plati izvršnom poveriocu sudske penale predviđene zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Zahtev može da se podnese dok se ne podnese predlog za izvršenje sudu koji će biti nadležan da vodi izvršni postupak po sudskoj odluci kojom je utvrđena nenovčana obaveza izvršnog dužnika.

Rešenjem o usvajanju zahteva sud nalaže izvršnom dužniku da u roku od osam dana ispuni nenovčanu obavezu (naknadni rok) i nalaže mu da, ako je ne ispuni u naknadnom roku, plati izvršnom poveriocu penale za raspon vremena od isteka naknadnog roka pa dok izvršni poverilac ne podnese predlog za izvršenje sudske odluke kojom je utvrđena nenovčana obaveza izvršnog dužnika. Naknadni rok počinje da teče od dana kada se izvršnom dužniku to rešenje dostavi.

Rešenje kojim se nalaže plaćanje sudskih penala jeste izvršna isprava.

Prestanak obaveze na plaćanje sudskih penala i izmena rešenja kojim je naloženo plaćanje sudskih penala

Član 108.

Obaveza plaćanja sudskih penala prestaje kad izvršni dužnik ispuni svoju obavezu ili kada izvršni poverilac podnese predlog za izvršenje sudske odluke kojom je utvrđena nenovčana obaveza izvršnog dužnika.

Izvršni dužnik koji u roku od 15 dana od prijema rešenja ispuni obavezu može u istom izvršnom postupku zahtevati da se sudski penali smanje, u roku od osam dana od kada je ispunio obavezu.

O njegovom zahtevu odlučuje rešenjem sud koji je naložio plaćanje sudskih penala.

Glava deveta

POSTUPAK ZA DAVANJE IZJAVE O IMOVINI IZVRŠNOG DUŽNIKA

Pokretanje postupka

Član 109.

Izvršni poverilac može u predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja podneti sudu zahtev za davanje izjave o imovini izvršnog dužnika ako pri tome učini verovatnim da nije mogao da sazna za imovinu izvršnog dužnika iz koje može da se namiri u celini.

Osim toga, izvršni poverilac ili javni izvršitelj može, tokom celog izvršnog postupka, podneti sudu zahtev za davanje izjave o imovini izvršnog dužnika ako učini verovatnim da novčano potraživanje ne može da se namiri u celini iz sredstava i predmeta izvršenja koji su određeni rešenjem suda ili javnog izvršitelja.

Sud pribavlja po službenoj dužnosti izjavu o imovini izvršnog dužnika ako je to potrebno radi izvršenja rešenja o novčanoj kazni.

Ne može da se zahteva izjava o imovini Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Odnos izvršnog poverioca i javnog izvršitelja

Član 110.

Javni izvršitelj može bez odobrenja izvršnog poverioca da podnese zahtev za davanje izjave o imovini izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac uvek može stupiti na mesto javnog izvršitelja i preuzeti postupak po zahtevu za davanje izjave o imovini.

Rešenje kojim se nalaže davanje izjave o imovini izvršnog dužnika

Član 111.

Sud rešenjem nalaže izvršnom dužniku davanje izjave o imovini, pred sudijom na zapisnik ili pismenom koje dostavlja sudu u potrebnom broju primeraka, u roku od osam dana.

Uz rešenje se dostavljaju i zahtev za davanje izjave o imovini, obaveštenje šta izjava treba da sadrži i koje je isprave potrebno priložiti i upozorenje o mogućnosti izricanja novčane kazne i zameni novčane kazne u meru zatvora.

Protiv rešenja kojim se nalaže davanje izjave o imovini nije dozvoljena žalba.

Ako je izvršni dužnik pravno lice ili fizičko lice koje nije poslovno sposobno

Član 112.

Ako je izvršni dužnik pravno lice, rešenje kojim se nalaže davanje izjave o imovini dostavlja se licu koje zastupa pravno lice, kome se i izriče i prema kome se i izvršava novčana kazna.

Ako izvršni dužnik nije poslovno sposoban, rešenje se dostavlja njegovom zakonskom zastupniku, kome se i izriče i prema kome se i izvršava novčana kazna.

Sadržina izjave o imovini

Član 113.

Izjava o imovini sadrži:

1) podatke o stvarima i pravima izvršnog dužnika koji mogu biti predmet izvršenja, naročito:

- nepokretnosti i pokretne stvari koje su u svojini izvršnog dužnika i mesto na kome se nalaze,

- mesto na kome se nalaze i kome pripadaju tuđe stvari na kojima izvršni dužnik ima imovinska prava,

- lica prema kojima izvršni dužnik ima novčano ili nenovčano potraživanje, visinu, osnov, dospelost i sredstva obezbeđenja potraživanja,

- gotovinska novčana sredstva koja izvršni dužnik ima u trenutku davanja izjave o imovini,

- prosečan mesečni iznos zarade izvršnog dužnika i njegovih drugih stalnih novčanih primanja u poslednjih šest meseci, podatke o poslodavcu i o trajanju i vrsti radnog odnosa,

- brojeve računa, štednih uloga i depozita kod banaka, stanje i promet na njima i podatke o plenidbama na njima,

- brojeve računa finansijskih instrumenata i stanje i promet na njima,

- akcije i udele u privrednim društvima ili drugo učešće u pravnim licima i dobit koju je izvršni dužnik na osnovu toga ostvario u poslednjoj godini,

- životno i imovinsko osiguranje,

- druga imovinska prava izvršnog dužnika;

2) podatke o potraživanjima drugih lica prema izvršnom dužniku koja su dospela ili koja dospevaju u narednih godinu dana, podatke o njihovom obezbeđenju i podatke o založnom pravu drugih lica na imovini izvršnog dužnika;

3) podatke o postupcima prinudnog izvršenja koji se vode protiv izvršnog dužnika;

4) podatke o pravnim radnjama koje je izvršni dužnik preduzeo na teret svoje imovine u poslednje tri godine.

Izjava o imovini sadrži i druge podatke potrebne da se imovina navedena u izjavi identifikuje u pravnom prometu, naročito:

1) podatke iz odgovarajućih javnih registara stvari i prava;

2) podatke iz javnih knjiga o nepokretnostima koje su upisane u javne knjige kao svojina izvršnog dužnika ili na kojima on ima druga prava, i podatke o osnovu i načinu pribavljanja nepokretnosti koja nije upisana u javne knjige;

3) identifikacione podatke (član 24) o trećim licima u čiju je korist izvršni dužnik preduzeo pravnu radnju na teret svoje imovine u poslednje tri godine, i podatke o preduzetoj pravnoj radnji.

Izvršni dužnik koji je preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti dužan je da odvojeno navede imovinu koju iskazuje u poslovnim knjigama.

Davanje i potpisivanje izričite izjave

Član 114.

Izvršni dužnik daje i svojeručno potpisuje na kraju pismena izričitu izjavu da je dao potpune i tačne podatke i da nije ništa zatajio od imovine.

Istu izjavu izvršni dužnik daje i svojeručno potpisuje i kad izjavu o imovini daje pred sudijom na zapisnik.

Izvršni dužnik koji nema imovinu

Član 115.

Izvršni dužnik koji nema imovinu koja može biti predmet izvršenja dužan je da to izričito navede u izjavi.

Prilaganje isprava

Član 116.

Izvršni dužnik obavezan je da uz izjavu o imovini priloži i isprave koje je naveo u izjavi.

Zahtev za dopunu izjave ili davanje nove izjave o imovini

Član 117.

Izvršni poverilac, odnosno javni izvršitelj, može u roku od osam dana od prijema pismena ili zapisnika sa izjavom o imovini zahtevati da sud naloži izvršnom dužniku dopunu izjave ili davanje nove izjave o imovini, ako učini verovatnim da izvršni poverilac ni iz imovine za koju je saznao iz izjave ne može da se u celini namiri ili da je izvršni dužnik dao nepotpune ili netačne podatke o imovini.

Naročito se smatra da su podaci nepotpuni ili netačni ako izjava ne sadrži podatke potrebne da se imovina navedena u izjavi identifikuje u pravnom prometu, ako uz izjavu nisu priložene isprave o imovini navedenoj u izjavi, ako je izvršni dužnik pre davanja izjave preduzimao pravne radnje na teret svoje imovine koje nije naveo u izjavi ili ako treće lice, saglasno ovom zakonu, dokaže da njemu pripada imovina koju je izvršni dužnik naveo u izjavi kao svoju.

Protiv rešenja kojim se nalaže dopuna izjave ili davanje nove izjave o imovini nije dozvoljena žalba.

Obustavljanje izvršnog postupka

Član 118.

Izvršni poverilac koji na vreme ne zahteva dopunu ili davanje nove izjave o imovini, dužan je da u roku od 15 dana od prijema pismena ili zapisnika sa izjavom o imovini predloži sudu određivanje sredstva i predmeta izvršenja, inače sud u narednih osam dana obustavlja izvršni postupak.

Javni izvršitelj koji na vreme ne zahteva dopunu ili novu izjavu o imovini ili ne odredi sredstvo i predmet izvršenja, dužan je da obustavi izvršni postupak u istom roku kao sud.

Novčane kazne

Član 119.

Novčana kazna izriče se izvršnom dužniku koji odbije da dâ izjavu o imovini, koji propusti rok za davanje izjave o imovini ili koji dâ nepotpune ili netačne podatke o imovini.

Knjiga izvršnih dužnika i zbirka isprava. Osnovi upisa

Član 120.

Sud kome se daje izjava o imovini vodi knjigu izvršnih dužnika i zbirku isprava.

Izvršni dužnici upisuju se u knjigu izvršnih dužnika po sledećim osnovima:

1) dali su izjavu o imovini s popisom imovine;

2) dali su izjavu da nemaju imovinu koja može biti predmet izvršenja;

3) propustili su rok za davanje izjave o imovini;

4) odbili su da daju izjavu o imovini;

5) dali su nepotpune ili netačne podatke o imovini.

Knjiga izvršnih dužnika sadrži evidenciju s identifikacionim podacima o izvršnim dužnicima (član 24), osnov i datum upisa u knjigu, rešenje o upisu u knjigu i evidencioni broj pod kojim se pismeno ili zapisnik sa izjavom o imovini čuva u zbirci isprava.

U zbirci isprava čuvaju se originali pismena ili kopije zapisnika sa izjavom o imovini i rešenje o upisu u knjigu izvršnih dužnika.

Rešenje o upisu u knjigu izvršnih dužnika

Član 121.

Sud donosi rešenje o upisu u knjigu izvršnih dužnika u roku od osam dana od:

1) prijema izjave o imovini s popisom imovine;

2) prijema izjave izvršnog dužnika da nema imovinu koja može biti predmet izvršenja;

3) propuštanja roka za davanje izjave o imovini;

4) kada je izvršni dužnik odbio da dâ izjavu o imovini;

5) kada je izvršni dužnik dao nepotpune ili netačne podatke o imovini.

U rešenju o upisu navode se osnov upisa u knjigu (član 120. stav 2), rok i uslovi pod kojima može da se zahteva brisanje upisa (član 124).

Ako posle upisa u knjigu nastane novi osnov upisa u istom izvršnom postupku, sud donosi rešenje o naknadnom upisu (upisu novog osnova), kojim se raniji upis briše. Ako izjava o imovini naknadno bude dopunjena, raniji upis se ne briše, već se rešenjem nalaže da se dopunska izjava priloži zbirci isprava.

Žalba protiv rešenja o upisu i naknadnom upisu odlaže izvršenje rešenja.   

Upis u knjigu izvršnih dužnika

Član 122.

Sud upisuje izvršnog dužnika u knjigu izvršnih dužnika u roku od osam dana od pravnosnažnosti rešenja o upisu u knjigu.

Izvršni poverilac na čiji zahtev je izvršni dužnik dao izjavu o imovini ne stiče upisom izvršnog dužnika u knjigu prvenstvo u naplati potraživanja iz imovine navedene u izjavi.

Obustavljanje upisa u knjigu izvršnih dužnika

Član 123.

Sud obustavlja upis u knjigu izvršnih dužnika i ukida sprovedene radnje ako izvršni dužnik dostavi dokaz da je obavezu određenu izvršnom ispravom ispunio u celini.

Dokaz mora da se dostavi sudu pre ili posle pravnosnažnosti rešenja o upisu u knjigu, ali uvek pre upisa izvršnog dužnika u knjigu.

U slučaju sumnje da li je izvršni dužnik ispunio svoju obavezu određenu izvršnom ispravom, sud može o tome zatražiti izjavu od izvršnog poverioca ili javnog izvršitelja.

Brisanje upisa iz knjige izvršnih dužnika

Član 124.

Na zahtev izvršnog dužnika, sud donosi rešenje o brisanju upisa u knjigu, ako izvršni poverilac ili javni izvršitelj dostavi sudu izjavu da je namirio potraživanje i da se slaže s brisanjem. U slučaju sumnje, sud može zahtevati da izjava izvršnog poverioca bude overena.

Rešenje o brisanju upisa u knjigu, bez saglasnosti izvršnog poverioca ili javnog izvršitelja, sud donosi na zahtev izvršnog dužnika ako je:

1) izvršni postupak pravnosnažno obustavljen, ali ne zbog nepostojanja imovine koja može biti predmet izvršenja;

2) upis izvršen zbog toga što je izvršni dužnik dao izjavu da nema imovinu koja može biti predmet izvršenja, propustio rok za davanje izjave o imovini, odbio da dâ izjavu o imovini ili dao nepotpune ili netačne podatke o imovini - kada tokom izvršnog postupka prestane osnov upisa ili kada proteknu dve godine od okončanja izvršnog postupka ako dotle u knjizi izvršnih dužnika nije bilo naknadnih upisa ili jeste, ali su brisani;

3) izvršni dužnik dao izjavu o imovini s popisom imovine - kad protekne jedna godina od okončanja izvršnog postupka, ako dotle u knjizi izvršnih dužnika nije bilo naknadnih upisa ili jeste, ali su brisani.

Kad je u knjizi izvršnih dužnika bilo naknadnih upisa, upis se briše samo ako su ispunjeni uslovi za brisanje svih naknadnih upisa.

Javnost knjige izvršnih dužnika

Član 125.

Sud mora da zainteresovanom licu, na njegov zahtev, dozvoli uvid u knjigu izvršnih dužnika ili da mu dostavi obaveštenje o upisu pravnog subjekta u knjigu, kao i o datumu i osnovu upisa.

Sud je dužan da obaveštenje dostavi u roku od osam dana od prijema zahteva.

Javnost zbirke isprava

Član 126.

Svako ko učini verovatnim opravdani interes da pregleda, fotokopira ili prepisuje isprave sadržane u zbirci isprava može zahtevati da mu to sud odobri.

Sud je dužan da o zahtevu odluči u roku od osam dana od prijema zahteva.

O odbijanju zahteva sud donosi rešenje.

Jedinstveni registar izvršnih dužnika

Član 127.

Jedinstven registar izvršnih dužnika vodi se za Republiku Srbiju.

U njega se upisuju identifikacioni podaci o izvršnom dužniku (član 24), datum i osnov upisa u knjigu, rešenje o upisu u knjigu, evidencioni broj pod kojim se pismeno ili zapisnik sa izjavom o imovini čuva u zbirci isprava i sud u čiji knjigu je izvršni dužnik upisan.

Jedinstveni registar je javan, vodi se u elektronskom obliku i objavljuje na internetu.

Vođenje jedinstvenog registra podrobnije propisuje ministar.

Glava deseta

SPROVOĐENJE IZVRŠENJA

Početak sprovođenja izvršenja

Član 128.

Izvršenje počinje da se sprovodi pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju.

Izvršenje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave sprovodi se posle njegove pravnosnažnosti, izuzev kad je doneto na osnovu menice.

Namirenje izvršnog poverioca pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave

Član 129.

Izvršni poverilac može da se namiri i pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave, izuzev kada se novčano potraživanje namiruje na nepokretnosti ili pokretnoj stvari.

Sprovođenje izvršenja od suda. Sprovođenje izvršenja od javnog izvršitelja

Član 130.

Sud prelazi na sprovođenje izvršenja po službenoj dužnosti kada, s obzirom na sredstvo izvršenja, preduzme prvu radnju određenu ovim zakonom.

Javni izvršitelj počinje da sprovodi izvršenje kad donese zaključak o sprovođenju izvršenja.

Rešenje suda ili javnog izvršitelja koje ima dejstvo rešenja o izvršenju izvršava sud ili javni izvršitelj, zavisno od toga ko od njih izvršava rešenje o izvršenju ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Odnos izvršnog poverioca i javnog izvršitelja

Član 131.

Javni izvršitelj izvodi svoja ovlašćenja iz zakona.

Stara se o tome da se izvršni poverilac što brže i povoljnije namiri.

Javni izvršitelj nije dužan da se povinuje predlogu izvršnog poverioca da preduzme ili ne preduzme neku radnju na koju je samo javni izvršitelj ovlašćen.

Ako su izvršni poverilac i javni izvršitelj ovlašćeni da preduzmu istu radnju, jedan ne može da opozove radnju drugog.

Predlozi izvršnog poverioca

Član 132.

Kad je izvršni poverilac dužan ili ovlašćen da podnese neki predlog sudu, nije dužan da isti predlog podnese javnom izvršitelju ako je javni izvršitelj ovlašćen da odlučuje o predlogu, izuzev kada izvršni poverilac predlaže odlaganje sprovođenja izvršenja (član 96. st. 1. i 3) i u drugim slučajevima (član 212. stav 4, član 262. st. 3. i 4. i član 344. stav 1).

Ako izvršni poverilac ne podnese predlog javnom izvršitelju, javni izvršitelj preduzima radnju ili donosi odluku kao da je izvršni poverilac podneo predlog, u roku od osam dana od kada je istekao rok za podnošenje predloga, ako ovim zakonom nije određen drukčiji rok.

Ako izvršni poverilac podnese predlog javnom izvršitelju, između njih se zasniva odnos kao između izvršnog poverioca i suda.

Javni izvršitelj ne može bez predloga izvršnog poverioca doneti rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju.

Promena sprovoditelja izvršenja

Član 133.

Izvršni poverilac može naznačiti da izvršenje umesto suda nastavi javni izvršitelj, ili sud umesto javnog izvršitelja, ili drugi javni izvršitelj umesto već određenog.

Ako izvršenje umesto suda treba da nastavi javni izvršitelj, sud donosi rešenje kojim se obustavlja sprovođenja izvršenja pred njim i određuje javni izvršitelj, pa spise predmeta ustupa javnom izvršitelju, koji odmah donosi zaključak o nastavljanju izvršenja.

Ako umesto već određenog javnog izvršitelja izvršenje treba da nastavi drugi, javni izvršitelj donosi rešenje kojim se obustavlja sprovođenja izvršenja pred njim i određuje drugi javni izvršitelj, i ustupa spise predmeta drugom javnom izvršitelju, koji odmah donosi zaključak o nastavljanju izvršenja; ako umesto javnog izvršitelja izvršenje treba da nastavi sud, javni izvršitelj donosi rešenje kojim se obustavlja dalje sprovođenje izvršenja pred njim i spise predmeta ustupa sudu, koji donosi zaključak o nastavljanju izvršenja.

Nemogućnost javnog izvršitelja da nastavi izvršenje

Član 134.

Javni izvršitelj koji je određen da nastavi izvršenje, a to nije u mogućnosti, dužan je da u roku od pet dana od prijema spisa predmeta obavesti o tome izvršnog poverioca i pozove ga da u narednih pet dana naznači novog javnog izvršitelja, inače izvršenje nastavlja sud.

Ako izvršni poverilac ne naznači novog javnog izvršitelja u roku, javni izvršitelj koji je određen da nastavi izvršenje odmah donosi zaključak o ustupanju spisa predmeta sudu.

Vreme sprovođenja izvršenja

Član 135.

Izvršenje se sprovodi svakog dana 7-22 časa.

Izvršenje se može sprovesti izvan tog vremena samo ako izvršni dužnik izbegava ispunjenje obaveze ili to nalažu naročito opravdani razlozi.

Postupanje pri sprovođenju izvršenja

Član 136.

Sud, odnosno javni izvršitelj, dužan je da izvršne radnje, posebno pretraživanje stana i poslovne ili druge prostorije izvršnog dužnika ili odeće koju on nosi preduzme s dužnom pažnjom prema ličnosti izvršnog dužnika i članovima njegovog domaćinstva.

Izvršnim radnjama (popisu i proceni pokretnih stvari i sl.) u stanu izvršnog dužnika kojima ne prisustvuje izvršni dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, obavezno prisustvuju dva punoletna lica kao svedoci.

Sud, odnosno javni izvršitelj, može da otvori zaključanu prostoriju samo u prisustvu dva punoletna lica kao svedoka, ako izvršni dužnik nije prisutan ili neće da je otvori.

Lica koja službeno prisustvuju izvršnoj radnju ne mogu biti svedoci njenog preduzimanja.

Pomoć policije

Član 137.

Sud, odnosno javni izvršitelj, dužan je da najmanje pet dana pre izvršne radnje, ako je to neophodno, pismeno zahteva od nadležne organizacione jedinice policije da prisustvuje izvršnoj radnji i, po potrebi, primeni mere i sredstva prinude, prema zakonu kojim se uređuje policija. Kad se pruža otpor, nadležna organizaciona jedinica policije dužna je da na usmeni zahtev suda, odnosno javnog izvršitelja, odmah primeni potrebne mere, a oni da joj naknadno dostave pismeni zahtev u roku od 48 sati od usmenog zahteva.

Policija je dužna da, po nalogu suda, odnosno javnog izvršitelja, primeni mere i upotrebi sredstva prinude koji su potrebni da bi se omogućila izvršna radnja, a pre svega da proverava i utvrđuje identitet lica i identifikuje predmete, da traga za licima i predmetima, da oduzme motorno vozilo ili drugu stvar koja je predmet izvršenja i da obezbeđuje lica i imovinu pri izvršnim radnjama.

Sud izriče, po službenoj dužnosti ili na zahtev javnog izvršitelja, novčanu kaznu odgovornom licu u organizacionoj jedinici policije koje ne poštuje obaveze predviđene ovim članom i o tome obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i nadležnog javnog tužioca.

Nepravilnosti u sprovođenju izvršenja

Član 138.

Stranka i učesnik u postupku mogu zahtevati da se otklone nepravilnosti nastale u toku i povodom sprovođenja izvršenja. One se sastoje od nedonošenja odluke ili preduzimanja ili propuštanja radnje.

Zahtev za otklanjanje nepravilnosti može da se podnese u roku od 15 dana od kada je odluka trebalo da bude doneta, ili radnja preduzeta, ili je radnja trebalo da bude preduzeta.

Zahtev se podnosi sudu, odnosno javnom izvršitelju, ako on sprovodi izvršenje i ne odlaže izvršenje.

Sud, odnosno javni izvršitelj, rešenjem odlučuje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti.

Osnovanost zahteva za otklanjanje nepravilnosti

Član 139.

Kad je zahtev za otklanjanje nepravilnosti osnovan sud, odnosno javni izvršitelj, utvrđuje da je nepravilnost učinjena, ukida preduzete radnje i nalaže da se preduzmu radnje kojima se otklanjaju posledice preduzetih radnji.

Kada je zahtev osnovan, a nepravilnost se sastoji od nedonošenja odluke ili propuštanja radnje, sud, odnosno javni izvršitelj, utvrđuje da je nepravilnost učinjena i donosi odluku, odnosno preduzima ili nalaže preduzimanje propuštene radnje.

Sud, odnosno javni izvršitelj, obaveštava ministarstvo nadležno za pravosuđe (u daljem tekstu: ministarstvo) i Komoru javnih izvršitelja (u daljem tekstu: Komora) o tome da je utvrđeno da je javni izvršitelj učinio nepravilnost u sprovođenju izvršenja.

DEO TREĆI

IZVRŠENJE RADI NAMIRENJA NOVČANOG POTRAŽIVANJA

Glava prva

IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTIMA

1. Osnovna pravila

Izvršne radnje

Član 140.

Sprovođenje izvršenja novčanog potraživanja na nepokretnosti sastoji se od upisa zabeležbe rešenja o izvršenju u javnu knjigu, procene vrednosti nepokretnosti, prodaje nepokretnosti i namirenja izvršnog poverioca iz prodajne cene.

Dokaz o svojini izvršnog dužnika

Član 141.

Izvršni poverilac dužan je da uz predlog za izvršenje novčanog potraživanja na nepokretnosti podnese izvod iz javne knjige kojim dokazuje da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika.

Ako je u javnoj knjizi kao vlasnik nepokretnosti upisano drugo lice, izvršni poverilac podnosi uz predlog za izvršenje ispravu podobnu za upis svojine izvršnog dužnika.

Pravo svojine izvršnog dužnika upisuje organ koji vodi javnu knjigu, na zahtev suda.

Posle pravnosnažnosti rešenja o upisu prava svojine izvršnog dužnika sud donosi rešenje o izvršenju.

Izvršenje kad se posle sticanja založnog prava promeni vlasnik nepokretnosti

Član 142.

Ako se posle sticanja založnog prava na nepokretnosti promeni njen vlasnik, založni poverilac označava u predlogu za izvršenje prethodnog vlasnika nepokretnosti kao izvršnog dužnika, a novi vlasnik dužan je da na trpi namirenje na nepokretnosti.

Isto shodno važi i ako se u izvršnom postupku promeni vlasnik nepokretnosti.

Akti suda i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u postupku dostavljaju se novom vlasniku nepokretnosti.

Rešenje o izvršenju kad je nepokretnost u susvojini

Član 143.

Kad je nepokretnost u susvojini, u rešenju o izvršenju određuje se izvršenje na suvlasničkom delu izvršnog dužnika.

Sud može u rešenju o izvršenju, uz saglasnost svih suvlasnika, odrediti da se cela nepokretnost proda drugom licu ili nekom suvlasniku.

U tom slučaju ostali suvlasnici namiruju se iz prodajne cene pre troškova izvršnog postupka, srazmerno visini suvlasničkog dela.

Time se ne dira u pravo preče kupovine suvlasnika.

Sticanje prava na namirenje izvršnog poverioca na nepokretnosti

Član 144.

Sud, odnosno javni izvršitelj, dostavlja rešenje o izvršenju organu koji vodi javnu knjigu, radi upisa zabeležbe rešenja o izvršenju na nepokretnosti.

Upisom zabeležbe rešenja o izvršenju izvršni poverilac stiče pravo da potraživanje namiri iz nepokretnosti (pravo na namirenje) i ako drugo lice kasnije stekne svojinu na nepokretnosti.

Izvršni poverilac koji pre upisa zabeležbe rešenja o izvršenju nije stekao založno pravo, stiče od trenutka upisa zabeležbe rešenja o izvršenju pravo da se namiri pre svakog ko posle toga stekne založno pravo ili pravo na namirenje na nepokretnosti.

Pristupanje izvršnom postupku

Član 145.

Posle upisa prve zabeležbe rešenja o izvršenju ne može se voditi poseban izvršni postupak radi namirenja nekog drugog potraživanja na istoj nepokretnosti.

Izvršni poverilac na čiji predlog je doneto kasnije rešenje o izvršenju stupa u već pokrenuti izvršni postupak, a pravo na namirenje stiče isto kao izvršni poverilac na čiji predlog je doneto prvo rešenje o izvršenju.

Pristupanje izvršnom postupku dozvoljeno je do donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti kupcu.

O pristupanju izvršnom postupku sud, odnosno javni izvršitelj, obaveštava izvršnog poverioca na čiji predlog je doneto prvo rešenje o izvršenju i izvršne poverioce koji su već pristupili izvršnom postupku.

Posledice pristupanja izvršnom postupku

Član 146.

Izvršni poverilac pristupa izvršnom postupku u stanju u kome se on nalazi i ne može preduzeti radnje koje su pre pristupanja mogle da se preduzmu.

Razlog za obustavu izvršnog postupka koji deluje prema jednom izvršnom poveriocu ne deluje prema ostalima.

Izvršni postupak se ne odlaže ako se razlozi za odlaganje tiču samo jednog izvršnog poverioca, već se pri donošenju zaključka o namirenju odlaže njegovo namirenje dok se postupak prema njemu ne nastavi. Ako se postupak prema njemu ne nastavi, sredstva koja su čuvana za njegovo namirenje predaju se ostalim izvršnim poveriocima ili izvršnom dužniku.

Založna prava

Član 147.

Založni poverioci namiruju se u izvršnom postupku i kada nisu podneli predlog za izvršenje, niti su prijavili svoja potraživanja u izvršnom postupku.

Založno pravo prestaje donošenjem zaključka o predaji nepokretnosti kupcu, pa i kada založni poverilac nije u celini namiren.

Kupac nepokretnosti i založni poverilac mogu, do isteka roka za plaćanje prodajne cene, pismeno da ugovore da založno pravo ostane na nepokretnosti i posle njene predaje kupcu, a da kupac preuzme dug izvršnog dužnika prema založnom poveriocu u iznosu u kome bi se založni poverilac namirio iz prodajne cene. Prodajna cena smanjuje se za iznos preuzetog duga.

Sporazum kupca i založnog poverioca podleže odobrenju suda, odnosno javnog izvršitelja.

Službenosti i stvarni tereti

Član 148.

Stvarne službenosti na nepokretnosti ne gase se prodajom nepokretnosti.

Prodajom nepokretnosti ne gase se ni lične službenosti ni stvarni tereti koji su upisani u javnu knjigu pre najstarijeg založnog prava ili pre upisa prve zabeležbe rešenja o izvršenju.

Ostale lične službenosti i stvarni tereti gase se donošenjem zaključka o predaji nepokretnosti.

Imaoci ličnih službenosti i stvarnih tereta koji su ugašeni stiču pravo na naknadu ako su ih upisali u javne knjige pre upisa prve zabeležbe rešenja o izvršenju.

Zakup nepokretnosti

Član 149.

Prodajom nepokretnosti ne prestaje zakup na njoj ako je ugovor o zakupu zaključen i zakupac stekao državinu nepokretnosti pre donošenja rešenja o izvršenju.

Kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca.

Zakup stanova na neodređeno vreme

Član 150.

Prodajom nepokretnosti ne prestaje zakup stana na neodređeno vreme koji je stečen na osnovu zakona kojim se uređuje stanovanje.

Kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca.

Razgledanje nepokretnosti

Član 151.

U zaključku o prodaji sud, odnosno javni izvršitelj, određuje vreme u kome lica zainteresovana za kupovinu mogu da razgledaju nepokretnost.

Izuzimanje pojedinih nepokretnosti od izvršenja

Član 152.

Ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika površine do 10 ari.

To ne važi kad se u izvršnom postupku namiruje novčano potraživanje koje je obezbeđeno ugovornom hipotekom ili založnom izjavom.

Procena vrednosti nepokretnosti

Član 153.

Sud počinje procenu vrednosti nepokretnosti posle donošenja rešenja o izvršenju, a javni izvršitelj posle donošenja zaključka o sprovođenju izvršenja.

Vrednost nepokretnosti procenjuje se prema tržišnoj ceni na dan procene.

Sud, odnosno javni izvršitelj, može odlučiti i da se nepokretnost proceni na osnovu pismenog obaveštenja o ceni koju dobije od odgovarajućih organizacija, institucija ili pravnih i fizičkih lica odgovarajuće struke.

Smanjenje vrednosti nepokretnosti

Član 154.

Pri proceni vrednosti nepokretnosti vodi se računa o tome koliko ona manje vredi zbog toga što određena prava na njoj ostaju i posle prodaje.

Zaključak o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti

Član 155.

Vrednost nepokretnosti utvrđuje se zaključkom.

Obustava izvršnog postupka zbog nedostatka pokrića

Član 156.

Svako ko ima pravo da se namiri potraživanjem iz prodajne cene nepokretnosti, a ko po redu prvenstva dolazi pre izvršnog poverioca na čiji predlog je doneto prvo rešenje o izvršenju, može predložiti da se izvršni postupak obustavi ako procenjena vrednost nepokretnosti ne pokriva potraživanje izvršnog poverioca.

Predlog za obustavu izvršnog postupka podnosi se u roku od osam dana od dostavljanja zaključka o prodaji nepokretnosti. 

Ko ne može biti kupac

Član 157.

Kupac ne može biti, ni na javnom nadmetanju, ni neposrednom pogodbom, izvršni dužnik, sudija, sudski izvršitelj, javni izvršitelj, zamenik javnog izvršitelja i svako ko je učestvovao u proceni vrednosti nepokretnosti.

Pravo preče kupovine

Član 158.

Imalac zakonskog prava preče kupovine nepokretnosti ima prvenstvo nad najpovoljnijim ponudiocem ako odmah posle objavljivanja koji je ponudilac najpovoljniji, a pre donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti, izjavi da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.

Imalac ugovornog prava preče kupovine nepokretnosti koje je upisano u javnoj knjizi ostvaruje svoje pravo kao i imalac zakonskog prava preče kupovine, ako ne postoji zakonsko pravo preče kupovine, ili postoji a nije iskorišćeno.

Ako se nepokretnost prodaje neposrednom pogodbom sud, odnosno javni izvršitelj, poziva imaoca zakonskog prava preče kupovine i imaoca ugovornog prava preče kupovine koje je upisano u javne knjige da se u roku od osam dana pismeno izjasne da li nameravaju da koriste svoje pravo pod uslovima iz zaključka o dodeljivanju nepokretnosti neposrednom pogodbom.

Imaoci prava preče kupovine polažu jemstvo kao i druga lica, najkasnije dok ne daju izjavu da nameravaju da koriste pravo preče kupovine.

2. Prodaja nepokretnosti

a) Način prodaje nepokretnosti

Član 159.

Nepokretnost se prodaje na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom.

Sud, odnosno javni izvršitelj, može odrediti samo prodaju na javnom nadmetanju.

Stranke mogu da se sporazumeju o prodaji neposrednom pogodbom.

b) Prodaja nepokretnosti na javnom nadmetanju

Donošenje zaključka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju

Član 160.

Zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju donosi se posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju.

Sadržina zaključka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju

Član 161.

Zaključkom se određuju, pre svega, uslovi prodaje na javnom nadmetanju i od kada i kako nepokretnost može da se proda neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka.

Uslovi prodaje nepokretnosti, pre svega, sadrže:

1) bliži opis nepokretnosti sa pripacima;

2) naznaku da li je nepokretnost slobodna od lica i stvari ili da u njoj živi izvršni dužnik s porodicom ili neko drugi ko ima neposrednu državinu nepokretnosti;

3) prava trećih lica koja ostaju na nepokretnosti i posle njene prodaje;

4) stvarne i lične službenosti i stvarne terete koje kupac preuzima;

5) procenjenu vrednost nepokretnosti i dan procene;

6) vreme i mesto prvog javnog nadmetanja i početnu cenu nepokretnosti na prvom javnom nadmetanju;

7) rok u kome je kupac dužan da plati prodajnu cenu;

8) iznos jemstva koje se polaže, rok u kome se polaže i kome se polaže.

Rok za plaćanje prodajne cene ne može biti duži od 15 dana od donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti.

U uslovima prodaje navodi se i da nepokretnost može biti dodeljena kupcu koji na javnom nadmetanju nije bio najpovoljniji ponudilac (član 180. stav 2).

Objavljivanje i dostavljanje zaključka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju

Član 162.

Zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju objavljuje se na oglasnoj tabli suda, odnosno Komore, ako izvršenje sprovodi javni izvršitelj, i na drugi uobičajeni način.

Stranka može o svom trošku da objavi zaključak u sredstvima javnog obaveštenja i da o zaključku obavesti posrednike u prodaji.

Zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju dostavlja se najmanje osam dana pre početka javnog nadmetanja strankama, založnim poveriocima, učesnicima u postupku, imaocu zakonskog prava preče kupovine i imaocu ugovornog prava preče kupovine na nepokretnosti koje je upisano u javnoj knjizi.

Javno nadmetanje održava se u sudskoj zgradi ili u kancelariji javnog izvršitelja, ako oni drukčije ne odrede.

Polaganje jemstva za učešće na javnom nadmetanju

Član 163.

Na javnom nadmetanju mogu kao ponudioci da učestvuju samo lica koja su položila jemstvo do objavljivanja javnog nadmetanja.

Jemstvo iznosi desetinu procenjene vrednosti nepokretnosti.

Svaki izvršni poverilac i založni poverilac ne polažu jemstvo ako njihova potraživanja dosežu iznos jemstva i ako bi, s obzirom na njihov red prvenstva i procenjenu vrednost nepokretnosti, iznos jemstva mogao da se namiri iz prodajne cene.

Javno nadmetanje sa jednim ponudiocem

Član 164.

Javno nadmetanje održava se i kad je prisutno samo jedno lice koje je položilo jemstvo i koje ne spori da je mogući ponudilac, pa i ako ne stavi ponudu (jedan ponudilac).

Ako javnom nadmetanju prisustvuje samo jedan ponudilac koji ne stavi ponudu sud, odnosno javni izvršitelj, utvrđuje da javno nadmetanje nije uspelo.

Oni ipak mogu, na predlog stranaka ili založnog poverioca, odložiti takvo javno nadmetanje.

Predlog za odlaganje podnosi se do objavljivanja javnog nadmetanja.

Prvo i drugo javno nadmetanje

Član 165.

Održavaju se najviše dva javna nadmetanja.

Prvo javno nadmetanje održava se u roku koji ne može biti kraći od 15, niti duži od 30 dana od objavljivanja zaključka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju na oglasnoj tabli suda, odnosno Komore.

Ako nepokretnost ne bude prodata na prvom javnom nadmetanju sud, odnosno javni izvršitelj, utvrđuje da ono nije uspelo i na licu mesta zakazuju drugo javno nadmetanje.

Drugo javno nadmetanje mora da počne u roku od najmanje 15, a najviše 30 dana od prvog javnog nadmetanja.

Prodajna cena na javnom nadmetanju

Član 166.

Nepokretnost ne može na prvom javnom nadmetanju biti prodata ispod 70% procenjene vrednosti (početna cena).

Na drugom javnom nadmetanju ne može biti prodata ispod 50% procenjene vrednosti (početna cena).

Tok javnog nadmetanja

Član 167.

Pre početka javnog nadmetanja utvrđuje se da li su ispunjeni uslovi za to.

Javno nadmetanje počinje objavljivanjem javnog nadmetanja, pa se saopštava početna cena i učesnici pozivaju da stave ponudu.

Ponudilac je dužan da ponudi cenu koja je viša od cene koju je ponudio prethodni ponudilac. Nijedan ponudilac ne može da ponudi cenu nižu od početne.

Javno nadmetanje se zaključuje kada istekne pet minuta neposredno od davanja najpovoljnije ponude.

O javnom nadmetanju vodi se zapisnik.

Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti

Član 168.

Kada zaključe javno nadmetanje sud, odnosno javni izvršitelj, ispituje punovažnost ponuda, objavljuje ko je najpovoljniji ponudilac i posle mogućeg izjašnjenja o korišćenju prava preče kupovine donosi zaključak o dodeljivanju nepokretnosti.

Najpovoljniji ponudilac jeste ponudilac koji je ponudio najvišu cenu.

Sadržina zaključka o dodeljivanju nepokretnosti

Član 169.

Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti sadrži, pored ostalog, spisak prva tri najpovoljnija ponudioca, spisak ostalih ponudilaca čije su ponude punovažne (ponude koje nisu prihvaćene) i spisak ponuda koje nisu punovažne.

U zaključku se navodi da će nepokretnost biti dodeljena ponudiocu koji je ponudio neposredno nižu cenu od najpovoljnijeg ponudioca (drugi po redu ponudilac) ili ponudiocu koji je ponudio neposredno nižu cenu od drugog po redu ponudioca (treći po redu ponudilac), ako najpovoljniji i drugi po redu ponudilac ne plate ponuđenu cenu u roku koji je određen zaključkom o prodaji nepokretnosti. Oni se navode u zaključku i ako je imalac prava preče kupovine izjavio da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.

Zaključak se objavljuje na oglasnoj tabli suda, odnosno Komore, i dostavlja svima kojima i zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju, kao i ponudiocima na javnom nadmetanju.

Vraćanje i zadržavanje položenog jemstva kod javnog nadmetanja

Član 170.

Ponudiocima čija ponuda nije punovažna ili koja nije prihvaćena jemstvo se vraća odmah posle zaključenja javnog nadmetanja.

Drugom i trećem po redu ponudiocu vraća se jemstvo kad najpovoljniji ponudilac plati ponuđenu cenu u roku, a trećem po redu ponudiocu i kad drugi po redu ponudilac plati ponuđenu cenu u roku. Iz jemstva ponudioca koji nije platio ponuđenu cenu namiruju se troškovi javnog nadmetanja i razlika između cene koju je on ponudio i plaćene cene.

Ako prva tri ponudioca ne plate ponuđenu cenu u roku, iz njihovog jemstva namiruju se troškovi drugog javnog nadmetanja i razlika u ceni postignutoj na prvom i drugom javnom nadmetanju.

Isto važi i ako je imalac prava preče kupovine izjavio da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.

Neuspeh javnog nadmetanja

Član 171.

Javno nadmetanje nije uspelo ako nema ponudilaca, ako nijedan ponudilac ne stavi ponudu ili ne ponudi prodajnu cenu koja je jednaka početnoj ceni ili viša od nje u roku od deset minuta od početka javnog nadmetanja i ako nijedna ponuda nije punovažna.

Javno nadmetanje nije uspelo ni ako prva tri ponudioca sa spiska iz zaključka o dodeljivanju nepokretnosti ne plate cenu koju su ponudili u roku.

Neuspeh javnog nadmetanja zaključkom utvrđuju sud, odnosno javni izvršitelj.

Pravo izbora izvršnog poverioca posle neuspeha drugog javnog nadmetanja

Član 172.

Ako drugo javno nadmetanje nije uspelo sud, odnosno javni izvršitelj, odmah poziva izvršnog poverioca da u roku od osam dana izabere namirenje prodajom nepokretnosti neposrednom pogodbom ili prenosom prava svojine na nepokretnosti.

Izvršni postupak obustavlja se ako izvršni poverilac propusti rok za izbor.

v) Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom

Slučajevi prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom

Član 173.

Nepokretnost može da se proda neposrednom pogodbom ako se stranke tako sporazumeju ili ako posle neuspeha drugog javnog nadmetanja tako izabere izvršni poverilac (član 172. stav 1).

Ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom zaključuju sud, odnosno javni izvršitelj, u ime i za račun izvršnog dužnika, ili lice koje obavlja komisione poslove prodaje, u svoje ime a za račun izvršnog dužnika, u pismenom obliku i dostavlja ga poreskoj upravi.

Jemstvo, u iznosu desetog dela procenjene vrednosti nepokretnosti, kupac polaže neposredno pre zaključenja ugovora o prodaji.

Do kada stranke mogu da se sporazumeju o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom

Član 174.

Sporazum stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom moguć je u vremenskom rasponu od isteka 10 dana od objavljivanja zaključka o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju, pa do donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti posle javnog nadmetanja ili donošenja zaključka kojim se utvrđuje da drugo javno nadmetanje nije uspelo.

Sporazum nije dozvoljen dok traje javno nadmetanje, a ako se nepokretnost proda na prvom javnom nadmetanju - dok se ne utvrdi da ono nije uspelo (član 171. stav 2). Pošto se utvrdi da ono nije uspelo, iako je stvar prodata (član 171. stav 2), sporazum je opet dozvoljen dok ne počne drugo javno nadmetanje.

Sporazumom se određuju rok za zaključenje ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i prodajna cena, koja ne može biti niža od 70% procenjene vrednosti nepokretnosti, a mogu da se odrede i drugi uslovi.

Zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka. Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti

Član 175.

Odmah posle sporazuma stranaka donosi se zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, kojim se određuju i rok za zaključenje ugovora i rok za plaćanje prodajne cene. Na sadržinu, objavljivanje i dostavljanje zaključka shodno se primenjuju odredbe o zaključku o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju.

Ugovor o prodaji može da se zaključi u roku od 20 dana od objavljivanja zaključka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, a rok za plaćanje cene ne može biti duži od 15 dana od donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti.

Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti donosi se odmah posle zaključenja ugovora o prodaji, pošto sud, odnosno javni izvršitelj, utvrdi da ugovor ispunjava sve uslove iz zaključka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka i ostale uslove koji su potrebni za njegovu punovažnost.

Izmena sporazuma stranaka. Odustanak od sporazuma i posledice odustanka

Član 176.

Ako se ugovor ne zaključi u roku određenom zaključkom o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, stranke mogu u naredna tri dana da izmene sporazum i tako smanje prodajnu cenu na 50% procenjene vrednosti nepokretnosti i produže rok za zaključenje ugovora.

U tom slučaju sud, odnosno javni izvršitelj, odmah donosi novi zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka kojim se, pored ostalog, predviđa da ugovor može da se zaključi u roku od 10 dana od objavljivanja novog zaključka, a da rok za plaćanje prodajne cene ne može biti duži od 10 dana od donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti.

Ako neka stranka pismeno odustane od sporazuma, ili stranke ne izmene sporazum u roku, ili ugovor ne bude zaključen u roku, ili prodajna cena ne bude plaćena u roku - sud, odnosno javni izvršitelj, utvrđuje da nepokretnost nije prodata neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka i nastavlja izvršni postupak u stanju u kom se nalazio kad su se stranke sporazumele o prodaji neposrednom pogodbom.

Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca

Član 177.

Sud, odnosno javni izvršitelj, donesi zaključak o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca odmah pošto izvršni poverilac izabere takvo namirenje kojim se određuju i rok za zaključenje ugovora o prodaji, početna cena nepokretnosti i rok za plaćanje prodajne cene. Na sadržinu, objavljivanje i dostavljanje zaključka shodno se primenjuju odredbe o zaključku o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju.

Ugovor o prodaji može da se zaključi u roku od 30 dana od objavljivanja zaključka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca. Početna cena nepokretnosti ne može biti niža od 50% od procenjene vrednosti nepokretnosti, a rok za plaćanje cene ne može biti duži od 15 dana od donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti.

Izvršni dužnik ne može da utiče na cenu, niti na druge uslove prodaje.

Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti donosi se odmah posle zaključenja ugovora o prodaji.

g) Namirenje prenosom prava svojine na nepokretnosti

Slučajevi namirenja prenosom prava svojine

Član 178.

Ako ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca ne bude zaključen u roku koji je određen zaključkom o prodaji stvari neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca, ili ako prodajna cena ne bude plaćena u roku koji je određen, sud, odnosno javni izvršitelj, utvrđuje da nepokretnost nije prodata neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca.

Izvršni poverilac poziva se da u roku od osam dana zahteva namirenje prenosom prava svojine na nepokretnosti, a ako propusti rok, izvršni postupak se obustavlja.

Poverilac se namiruje prenosom prava svojine na nepokretnosti i ako posle neuspeha javnog nadmetanja izabere namirenje prenosom prava svojine na nepokretnosti (član 172. stav 1).

Polaganje iznosa za namirenje

Član 179.

O prenosu prava svojine na nepokretnosti donosi se zaključak.

U zaključku se, pored ostalog, izvršni poverilac obavezuje da u određenom roku položi novčani iznos potreban da se namire ostala lica koja imaju pravo na namirenje.

Ako izvršni poverilac položi iznos u roku, donosi se zaključak o predaji nepokretnosti, a ako to propusti, izvršni postupak se obustavlja.

Izvršni poverilac koji je namiren prenosom prava svojine na nepokretnosti smatra se namirenim u iznosu od 50% od procenjene vrednosti nepokretnosti, umanjene za novčani iznos koji je položio za namirenje ostalih lica koja imaju pravo na namirenje.

Ako mu i posle tog umanjenja preostane više od njegovog potraživanja, razliku isplaćuje izvršnom dužniku u roku koji odredi sud, odnosno javni izvršitelj, inače se zaključak o predaji nepokretnosti stavlja van snage.

d) Ostale odredbe o prodaji nepokretnosti

Plaćanje prodajne cene

Član 180.

Kupac je dužan da plati prodajnu cenu u roku određenom zaključkom o prodaji nepokretnosti.

Ako najpovoljniji ponudilac s javnog nadmetanja ne plati ponuđenu cenu u roku, zaključkom se oglašava da je prodaja bez pravnog dejstva prema njemu i nepokretnost se dodeljuje drugom po redu ponudiocu uz određivanje roka za plaćanje ponuđene cene. Ako ni on cenu ne plati u roku, zaključkom se oglašava da je prodaja bez pravnog dejstva prema njemu i nepokretnost dodeljuje trećem po redu ponudiocu uz određivanje roka za plaćanje ponuđene cene. Isto važi i ako je imalac prava preče kupovine izjavio da kupuje nepokretnost pod istim uslovima kao najpovoljniji ponudilac.

Ako ni treći po redu ponudilac ne plati cenu u roku sud, odnosno javni izvršitelj, utvrđuje da javno nadmetanje nije uspelo.

Ako je kupac izvršni poverilac čije potraživanje ne doseže iznos prodajne cene i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz nje, on plaća na ime cene samo razliku između potraživanja i prodajne cene.

Zaključak o predaji nepokretnosti kupcu

Član 181.

Zaključak o predaji nepokretnosti kupcu donosi se odmah posle isplate prodajne cene i dostavlja svima kojima i zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju, odnosno neposrednom pogodbom, kao i poreskoj upravi.

Zaključak o predaji nepokretnosti sadrži nalog neposrednom držaocu nepokretnosti da u određenom roku preda državinu nepokretnosti kupcu, vreme kada kupac stiče svojinu na nepokretnosti, utvrđenje da su se ugasila založna prava, stvarne službenosti i stvarni tereti koji se gase prodajom nepokretnosti, nalog da se sticanje svojine kupca na nepokretnosti upiše u javnu knjigu i nalog da se iz javne knjige brišu prava i tereti koji su se ugasili kupovinom ili koje kupac nije preuzeo.

Ako se protiv zaključka o predaji nepokretnosti podnese zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja, rešenje kojim se zahtev usvaja ima samo dejstvo osnova za naknadu štete.

Sticanje svojine i državine kupca

Član 182.

Kupac stiče svojinu na nepokretnosti istovremeno kad i državinu, a ako je državinu stekao pre donošenja zaključka o predaji nepokretnosti - donošenjem tog zaključka.

Izvršni dužnik ili drugo lice koje ima neposrednu državinu nepokretnosti predaje kupcu državinu u roku određenom zaključkom o predaji nepokretnosti, ako zakonom ili sporazumom s kupcem nije drukčije određeno.

Ako se nepokretnost nalazila i ostaje u državini drugog lica ili izvršnog dužnika, kupac stiče državinu donošenjem zaključka o predaji nepokretnosti.

Iseljenje neposrednog držaoca nepokretnosti

Član 183.

Ako neposredni držalac nepokretnosti ne preda kupcu državinu nepokretnosti u roku koji je određen zaključkom o predaji nepokretnosti sud, na predlog kupca, donosi rešenje o izvršenju koje se sprovodi prema odredbama o izvršenju radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti (čl. 336-340).

Ne mogu biti prinudno iseljeni imaoci ličnih službenosti koje se ne gase prodajom nepokretnosti, zakupci koji su zaključili ugovor o zakupu i stekli državinu nepokretnosti pre donošenja rešenja o izvršenju i zakupci stana na neodređeno vreme koji su stekli zakup na osnovu zakona kojim se uređuje stanovanje.

3. Namirenje

Kada počinje namirenje

Član 184.

Sud, odnosno javni izvršitelj, počinje namirenje odmah posle donošenja zaključka o predaji nepokretnosti kupcu.

O namirenju se donosi zaključak.

Zaključak o namirenju

Član 185.

Zaključak o namirenju zasniva se na stanju stvari iz spisa predmeta i javnih knjiga.

Pri tome se uzimaju u obzir samo potraživanja sadržana u rešenju o izvršenju koje je postalo pravnosnažno pre donošenja zaključka o namirenju.

Potraživanja sadržana u rešenju o izvršenju koje nije postalo pravnosnažno do donošenja zaključka o namirenju, namiruju se posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, iz prodajne cene koja možda preostane.

Ostatak cene predaje se izvršnom dužniku.

Ko se namiruje iz prodajne cene i kako

Član 186.

Iz prodajne cene namiruje se izvršni poverilac na čiji predlog je doneto prvo rešenje o izvršenju, izvršni poverioci koji su pristupili izvršnom postupku, založni poverioci, pa i kada nisu prijavili potraživanje u izvršnom postupku, i lica koja imaju pravo na naknadu zbog gašenja ličnih službenosti i stvarnih tereta prodajom nepokretnosti, ako su potraživanje naknade prijavila do donošenja zaključka o namirenju.

Prvenstveno namirenje

Član 187.

Iz prodajne cene prvenstveno se namiruju, sledećim redom:

1) troškovi izvršnog postupka koji su prijavljeni do donošenja zaključka o namirenju;

2) potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja koja se dokazuju izvršnom ispravom i prijavljena su do donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti.

Potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja namiruju se tek ako se prodajna cena ne iscrpe namirenjem troškova izvršnog postupka.

Ako svi troškovi izvršnog postupka ne mogu da se namire u celini, namiruju se srazmerno njihovoj visini, što važi i za potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja.

Redosled namirenja ostalih potraživanja

Član 188.

Pošto se namire potraživanja koja se prvenstveno namiruju, ostala se razvrstavaju na tri reda namirenja:

1) potraživanja založnih poverilaca koji su stekli založno pravo pre upisa prve zabeležbe rešenja o izvršenju na nepokretnosti;

2) potraživanja lica koja imaju pravo na naknadu zbog gašenja ličnih službenosti i stvarnih tereta prodajom nepokretnosti;

3) potraživanja izvršnih poverilaca.

Namirenje narednog reda namirenja počinje kad se poverioci iz prethodnog reda namire u celini.

Ako prodajna cena nije dovoljna da se namire svi poverioci iz istog reda namirenja, oni se namiruju prema redosledu sticanja prava na namirenje, a ako su pravo na namirenje stekli istovremeno, namiruju se srazmerno visini svojih potraživanja.

Založni poverioci stiču pravo na namirenje prema vremenu sticanja založnog prava, poverioci naknade zbog gašenja ličnih službenosti i stvarnih tereta prema vremenu upisa ličnih službenosti i stvarnih tereta u javnu knjigu, a izvršni poverioci prema vremenu upisa zabeležbe njihovog rešenja o izvršenju.

Troškovi koji su dosuđeni u izvršnoj ispravi i kamate koje su dosuđene u izvršnoj ispravi i obračunate za poslednje tri godine do donošenja zaključka o predaji nepokretnosti kupcu imaju isti red namirenja kao glavno potraživanje.

Visina naknade za lične službenosti i stvarne terete

Član 189.

Ako lica koja imaju pravo na naknadu zbog gašenja ličnih službenosti i stvarnih tereta prodajom nepokretnosti i izvršni poverioci pismeno ne ugovore visinu naknade do donošenja zaključka o namirenju, naknadu određuje sud, odnosno javni izvršitelj.

Sud, odnosno javni izvršitelj, prvenstveno uzima u obzir vreme u kome bi lična službenost ili stvarni teret još trajali, njihovu vrednost i životnu dob njihovih imalaca.

Kupac nepokretnosti i imalac prava lične službenosti ili stvarnog tereta mogu, do kraja roka za plaćanje prodajne cene, pismeno da ugovore da kupac preuzme ličnu službenost ili stvarni teret, a da se iznos naknade date za preuzimanje odbije od prodajne cene.

Osporavanje potraživanja

Član 190.

Lice koje se namiruje iz prodajne cene može pred sudom, pismeno ili usmeno na zapisnik, osporiti postojanje potraživanja drugog lica, njegovu visinu i red po kome se ono namiruje, ako to čini povoljnijim njegove izglede za namirenje.

Izvršni dužnik može da ospori potraživanje onih lica čije se potraživanje ne zasniva na izvršnoj ispravi.

Osporavanje je moguće do donošenja zaključka o namirenju.

Ako izvršenje sprovodi javni izvršitelj, kopija osporavanja dostavlja se javnom izvršitelju.  

Upućivanje na parnicu posle osporavanja potraživanja

Član 191.

O osporavanju odlučuje sud ako je među strankama sporno pravno pitanje ili ako se osporavanje dokazuje pravnosnažnom presudom ili javnom ili u skladu sa zakonom overenom izjavom (izvodom iz javnih knjiga itd.).

Ako prihvati osporavanje, sud upućuje lice čije je potraživanje osporeno da pokrene parnicu u roku od 15 dana od prihvatanja osporavanja. Ako ne prihvati osporavanje, sud upućuje lice koje osporava potraživanje da pokrene parnicu u roku od 15 dana od neprihvatanja osporavanja.

Iznos osporenog potraživanja polaže se u sudski depozit.

Ako lice koje je upućeno na parnicu ne pokrene parnični postupak u roku koji je odredio sud, smatra se da nije osporilo potraživanje, odnosno da je odustalo od zahteva da se njegovo potraživanje namiri u izvršnom postupku.

Time se ne dira u njegovo pravo da posle okončanja izvršnog postupka pokrene parnični postupak protiv lica čije je potraživanje osporeno, odnosno lica koje je osporilo potraživanje.

Presuda koja se donese u parnici o osporenom potraživanju deluje prema izvršnom dužniku i svim poveriocima.

Polaganje jemstva

Član 192.

Sud, odnosno javni izvršitelj, može, na predlog lica čije je potraživanje osporeno, da uslovi odlaganje donošenja zaključka o namirenju i namirenje osporenog potraživanja polaganjem jemstva za štetu koju ono može pretrpeti zbog odlaganja namirenja.

Ako lice koje je osporilo potraživanje ne položi jemstvo u roku koji je odredio sud, odnosno javni izvršitelj, smatra se da nije osporilo potraživanje.

Lice čije je potraživanje neosnovano osporeno i koje usled toga pretrpi štetu ima pravo da je naplati iz položenog jemstva.

4. Posebne odredbe o namirenju pojedinih potraživanja

Potraživanje založnog poverioca koje nije dospelo

Član 193.

Potraživanje založnog poverioca koje nije dospelo do donošenja zaključka o namirenju izdvaja se i deponuje u sudu ili kod javnog izvršitelja i ispunjava prema rokovima dospeća.

Ipak, založni poverilac može zahtevati da se namiri pre dospelosti potraživanja, na osnovu zaključka o namirenju, prema redu namirenja založnih poverilaca.

U tom slučaju potraživanje založnog poverioca za koje nije ugovorena kamata, namiruje se tako što se od glavnog duga odbija iznos koji odgovara zateznoj kamati obračunatoj od donošenja zaključka o namirenju do dospelosti potraživanja, a potraživanje založnog poverioca za koje je ugovorena kamata namiruje se zajedno s ugovorenom kamatom obračunatom do donošenja zaključka o dodeljivanju nepokretnosti.

Nedospelo potraživanje pojedinih povremenih davanja

Član 194.

Potraživanja povremenih primanja na osnovu naknade štete usled oštećenja zdravlja, umanjenja ili gubitka radne sposobnosti i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja, koja su obezbeđena zalogom, a dospevaju posle donošenja zaključka o namirenju, namiruju se pre dospelosti samo na zahtev poverioca, prema redu namirenja založnih poverilaca.

Poverilac može da stavi zahtev za namirenje do donošenja zaključka o namirenju.

Visina potraživanja povremenih davanja izračunava se isto kao visina naknade za lične službenosti i stvarne terete.

Potraživanje pod uslovom

Član 195.

Potraživanje koje je obezbeđeno založnim pravom, a koje zavisi od uslova koji treba da nastupi ili da ne nastupi posle donošenja zaključka o namirenju, izdvaja se i polaže u sudski depozit ili kod javnog izvršitelja.

Ono se isplaćuje kad odložni uslov nastupi ili kad postane izvesno da raskidni uslov neće nastupiti i bez zahteva založnog poverioca, prema redu namirenja založnih poverilaca.

Ako odložni uslov ne nastupi ili raskidni uslov nastupi, iz izdvojenog iznosa namiruju se izvršni poverioci čija potraživanja uopšte nisu namirena ili nisu potpuno namirena, a ako njih nema ili ako se izdvojeni iznos ne iscrpe njihovim namirenjem - ceo iznos ili njegov ostatak predaje se izvršnom dužniku.

Predbeležba založnog prava i zabeležba pokretanja spora

Član 196.

Ako lice u čiju je korist u javnoj knjizi upisana predbeležba založnog prava pre nego što je upisana prva zabeležba rešenja o izvršenju dokaže da je u toku postupak za opravdavanje predbeležbe ili da još nije protekao rok za njegovo pokretanje, potraživanje na koje se predbeležba odnosi namiruje se kao potraživanje pod odložnim uslovom.

Potraživanje za koje je u javnoj knjizi upisana zabeležba spora radi brisanja založnog prava ili zabeležba spora o osnovu upisa založnog prava, namiruje se kao potraživanje pod raskidnim uslovom.

5. Posebne odredbe o izvršnom postupku na nepokretnostima koje nisu upisane u javnu knjigu

Dokazivanje svojine izvršnog dužnika na nepokretnosti

Član 197.

Ako nepokretnost nije upisana u javnu knjigu, izvršni poverilac mora uz predlog za izvršenje podneti isprave na osnovu kojih može da se upiše svojina na nepokretnosti u korist izvršnog dužnika. Sud je dužan da podnetu ispravu odmah prosledi organu koji vodi javnu knjigu i zastane s postupkom do upisa svojine izvršnog dužnika.

Ako je u predlogu za izvršenje kao predmet izvršenja navedena zgrada ili deo zgrade koji nisu upisani u javnu knjigu i na kojima ne može da se upiše svojina, izvršni poverilac daje izjavu da upis svojine nije moguć i prilaže je uz predlog za izvršenje. U tom slučaju sud donosi rešenje o izvršenju na nepokretnosti koja je u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika, pod uslovom da izvršni poverilac uz predlog za izvršenje dostavi ili označi, kao dokaz o vanknjižnoj svojini, građevinsku dozvolu koja glasi na izvršnog dužnika, ili ako ne postoji ili ne glasi na izvršnog dužnika - druge isprave kojima se dokazuje vanknjižna svojina izvršnog dužnika.

Na predlog izvršnog poverioca, sud nalaže izvršnom dužniku ili drugom licu da dostavi isprave kojima se dokazuje vanknjižna svojina izvršnog dužnika, pod pretnjom izricanja novčane kazne.

Popisivanje nepokretnosti

Član 198.

Kada sud donese rešenje o izvršenju na nepokretnosti koja je u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika, u delu o uslovima prodaje, u zaključku o prodaji nepokretnosti, posebno se naznačava da je nepokretnost u vanknjižnoj svojini, posle čega se i popisuje.

Nepokretnost popisuju sud, odnosno javni izvršitelj na sastanku za popis, na koji poziva izvršnog poverioca, izvršnog dužnika, lica čije se nepokretnosti graniče s nepokretnošću i neposrednog držaoca nepokretnosti ako to nije izvršni dužnik.

Zapisnik o popisu nepokretnosti za koju se utvrdi da je u svojini izvršnog dužnika ima dejstvo kao upis zabeležbe rešenja o izvršenju u javnu knjigu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.

Glava druga

IZVRŠENJE NA POKRETNIM STVARIMA

1. Osnovna pravila

Mesna nadležnost

Član 199.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje novčanog potraživanja na pokretnim stvarima i za sprovođenje izvršenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalaze pokretne stvari.

Izuzimanje od izvršenja

Član 200.

Ne mogu biti predmet izvršenja:

1) odeća, obuća i drugi predmeti za ličnu upotrebu, posteljne stvari, posuđe, deo nameštaja koji je neophodan izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva, štednjak, frižider i peć za grejanje;

2) hrana i ogrev koji su izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva potrebni za tri meseca;

3) gotov novac izvršnog dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je zakonom izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do narednog primanja;

4) ordenje, medalje, ratne spomenice i druga odlikovanja i priznanja, lična pisma, rukopisi i drugi lični spisi i porodične fotografije izvršnog dužnika;

5) pomagala koja su osobi sa invaliditetom ili drugom licu s telesnim nedostacima neophodna za obavljanje životnih funkcija;

6) kućni ljubimac.

Izvršne radnje

Član 201.

Sprovođenje izvršenja novčanog potraživanja na pokretnim stvarima sastoji se od popisa i procene stvari, prodaje stvari i namirenja izvršnog poverioca iz prodajne cene.

Procena stvari može da se odvoji od popisa, ako zbog posebne vrednosti nije moguće da se stvar proceni istovremeno s popisom.

2. Popis i procena pokretnih stvari

Predaja rešenja o izvršenju. Obaveštenje o popisu pokretnih stvari

Član 202.

Izvršnom dužniku se neposredno pre početka popisa stvari predaje rešenje o izvršenju, pa se on poziva da ispuni potraživanje s kamatom i troškovima izvršnog postupka. Predaje mu se i zaključak o sprovođenju izvršenja, ako izvršenje sprovodi javni izvršitelj.

Rešenje koje nije moglo da se preda izvršnom dužniku pri popisu stvari dostavlja se njegovim pribijanjem na mestu popisa.

O mestu i vremenu popisa obaveštava se izvršni poverilac i upozorava da će stvar biti popisana i bez njegovog prisustva.

Odsustvo stranaka nije smetnja da se stvar popiše.

Stranka koja nije prisustvovala popisu obaveštava se o tome da je popis izvršen.

Predmet popisa

Član 203.

Popisuju se stvari koje su u državini izvršnog dužnika i stvari koje su u svojini izvršnog dužnika, ali u državini izvršnog poverioca ili drugog lica.

Popisuju se i stvari na koje je treće lice stavilo primedbu da na njima ima neko pravo koje sprečava izvršenje.

Obim popisa

Član 204.

Popisuje se onoliko stvari koliko je potrebno da se namire potraživanje izvršnog poverioca i troškovi izvršenja, nezavisno od toga da li su u rešenju o izvršenju navedene stvari na kojima se sprovodi izvršenje.

Pre svega, popisuju se stvari koje mogu najlakše da se prodaju, stvari na koje treće lice nije stavilo primedbu da na njima ima prava koja sprečavaju izvršenje i stvari koje nisu podložne brzom kvarenju ili znatnom smanjenju vrednosti.

Zabrana raspolaganja popisanim stvarima

Član 205.

Izvršni dužnik i lica koja imaju državinu ili pritežanje na popisanim stvarima ne smeju njima da raspolažu ni pravno, ni faktički.

Povreda zabrane raspolaganja povlači odsustvo dejstva pravnog akta u izvršnom postupku u kome je nastala.

Zabrana raspolaganja i krivičnopravne posledice njene povrede unose se u rešenje u izvršenju.

Zapisnik o popisu. Dejstvo popisa

Član 206.

O popisu stvari sastavlja se zapisnik.

Zapisnik o popisu jeste osnov da izvršni poverilac upiše založno pravo na popisanim stvarima.

Izmena popisa

Član 207.

Stranka može, u roku od osam dana od okončanja popisa, predložiti sudu, odnosno javnom izvršitelju, da se popis izmeni.

Sud, odnosno javni izvršitelj, dužan je da odluči o predlogu u roku od pet dana od njegovog prijema.

Ako se popis izmeni, donosi se zaključak o konačnom popisu.

Zaključak o konačnom popisu jeste osnov da izvršni poverilac upiše založno pravo na stvarima koje su unete u popis tek u zaključku o konačnom popisu.

Publikovanje popisa

Član 208.

Zapisnik o popisu i zaključak o konačnom popisu dostavljaju se izvršnom poveriocu i ističu na vidnom mestu u prostoriji u kojoj se popisana stvar nalazi u vreme popisa.

Na popisanim stvarima koje se ostavljaju na čuvanje izvršnom dužniku vidno se označava da su popisane.

Licu koje ukloni kopiju zapisnika o popisu, zaključka o konačnom popisu ili oznaku da su stvari popisane, izriče se novčana kazna.

Dostavljanje podataka za upis založnog prava

Član 209.

Izvršni poverilac dostavlja original ili overenu kopiju zapisnika o popisu i zaključka o konačnom popisu Agenciji za privredne registre, radi upisa založnog prava u Registar zaloge.

Osim toga, izvršni poverilac dostavlja Agenciji za privredne registre i podatke određene propisima o upisu založnog prava na pokretnim stvarima u Registar zaloge.

 

Sticanje založnog prava na popisanoj stvari i red prvenstva

Član 210.

Izvršni poverilac stiče založno pravo na popisanoj stvari u trenutku upisa založnog prava u Registar zaloge.

Kad je ista stvar popisana u korist više izvršnih poverilaca, red prvenstva u sticanju založnog prava određuje se prema danu kad je ono upisano u Registar zaloge.

Kad je više izvršnih poverilaca upisalo založno pravo u Registar zaloge istog dana, red prvenstva u sticanju založnog prava određuje se prema danu kad su sudu podneti njihovi predlozi za izvršenje, a ako su podneti istog dana, sva upisana založna prava imaju isti red prvenstva.

Kad stvar koja je predmet izvršenja nije određena rešenjem o izvršenju, već kasnije, ili je promenjena ili dodata tokom izvršnog postupka, red prvenstva više izvršnih poverilaca koji su stekli založno pravo na stvari upisom u Registar zaloge istog dana određuje se prema danu kad je podnet predlog za određivanje, promenu ili dodavanje stvari, odnosno kada je o tome doneto rešenje ako je stvar određena, promenjena ili dodata bez predloga stranke. Predlozi koji su podneti i rešenja koja su doneti istog dana imaju isti red prvenstva.

 

Čuvanje popisanih stvari

Član 211.

Po pravilu, popisane stvari ostavljaju se na čuvanje izvršnom dužniku, ili izvršnom poveriocu, ili drugom licu koje ima državinu stvari.

Gotov novac, hartije od vrednosti i dragocenosti čuvaju se u sudskom depozitu, odnosno kod javnog izvršitelja ili lica koje obavlja komisione poslove prodaje.

U sudski depozit, odnosno javnom izvršitelju ili licu koje obavlja komisione poslove prodaje, predaju se na čuvanje i druge stvari veće vrednosti koje su podesne da ih čuva.

Promena čuvara popisanih stvari

Član 212.

Sud, odnosno javni izvršitelj, može, na predlog izvršnog poverioca koji je moguć do donošenja zaključka o dodeljivanju stvari, oduzeti stvari izvršnom dužniku i poveriti ih na čuvanje izvršnom poveriocu ili drugom licu koje on odredi.

U tom slučaju troškove čuvanja stvari prethodno snosi izvršni poverilac ili lice koje je odredio, izvršni dužnik im nadoknađuje troškove, a rizik propasti ili oštećenja stvari snosi izvršni poverilac, izuzev ako su posledica više sile ili slučaja.

Ako propast ili oštećenje stvari ne može da se pripiše višoj sili ili slučaju, smatra se da je izvršni poverilac namiren do visine vrednosti stvari koja je propala ili do visine vrednosti oštećenja stvari.

Isto važi i kada stvar čuva izvršni poverilac ili ako sud, odnosno javni izvršitelj, na predlog izvršnog poverioca, naloži da se stvar poveri licu koje je odredio izvršni poverilac da je čuva umesto izvršnog poverioca ili drugog lica. Javni izvršitelj ne može bez predloga izvršnog poverioca naložiti da se stvar poveri na čuvanje nekom drugom licu umesto izvršnog poverioca ili drugog lica.

 

Bezuspešan popis

Član 213.

Popis je bezuspešan ako se ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja.

Sud, odnosno javni izvršitelj, obaveštava o tome izvršnog poverioca ako nije prisustvovao popisu.

Pravo izvršnog poverioca na izbor posle bezuspešnog popisa

Član 214.

Izvršni poverilac može, u roku od 15 dana od prijema obaveštenja o bezuspešnom popisu, odnosno od bezuspešnog popisa kome je prisustvovao, predložiti sudu, odnosno javnom izvršitelju, ponovni popis ili zahtevati od suda da izvršni dužnik dâ izjavu o imovini, ili može predložiti sudu, odnosno javnom izvršitelju, da odredi drugo sredstvo i predmet izvršenja, inače se izvršni postupak obustavlja u narednih osam dana.

Izvršni postupak se obustavlja i ako izvršni poverilac na vreme predloži ponovni popis, ali se opet ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, u roku od osam dana od okončanja ponovnog popisa.

Procena stvari

Član 215.

Po pravilu, stvari se procenjuju kada se i popisuju. Stvari procenjuje sud, odnosno javni izvršitelj.

Stvar se procenjuje prema njenoj tržišnoj ceni u mestu procene na dan procene.

Sud, odnosno javni izvršitelj, može da proceni stvar na osnovu pismenog obaveštenja o ceni koje dobije od odgovarajućih organizacija, institucija ili pravnih i fizičkih lica odgovarajuće struke.

Izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu sporazumno da odrede vrednost stvari.

Zapisnik o popisu i proceni

Član 216.

Kad se stvar istovremeno popisuje i procenjuje sačinjava se zapisnik o popisu i proceni.

U zapisniku se navode ime sudskog ili javnog izvršitelja koji popisuje i procenjuje stvari, imena stranaka i lica koja su prisustvovala popisu i proceni, broj predmeta izvršenja, datum popisa i procene, visina i dospelost potraživanja izvršnog poverioca, podaci kojima se bliže određuju popisane stvari i njihova procenjena vrednost, izjave stranaka i učesnika u postupku i primedbe trećih lica o postojanju prava na stvari koja sprečavaju izvršenje.

Ako sud, odnosno javni izvršitelj, odredi da se stvar proceni posle popisa, a na osnovu pismenog obaveštenja o ceni, o proceni se sačinjava poseban zapisnik.

Izvršni poverilac može da o svom trošku objavi zapisnik o popisu i proceni u sredstvima javnog obaveštavanja.

Zabeleška umesto popisa i procene stvari. Pristupanje izvršnom postupku

Član 217.

Ako se posle popisa i procene stvari donese rešenje o izvršenju na popisanim i procenjenim stvarima, ali za namirenje drugog potraživanja, stvar se ponovo ne popisuje i ne procenjuje, već se u nastavku zapisnika o popisu i proceni samo zabeležavaju podaci iz novog rešenja o izvršenju.

Ova zabeleška jeste osnov da novi izvršni poverilac upiše založno pravo na popisanim stvarima. Novi izvršni poverilac stupa u već pokrenuti izvršni postupak u stanju u kome se on nalazi i ne može preduzeti procesne radnje koje su pre pristupanja mogle da se preduzmu.

Pristupanje izvršnom postupku dozvoljeno je do donošenja zaključka o dodeljivanju stvari kupcu.

3. Prodaja pokretne stvari

a) Načini prodaje stvari i zaključak o prodaji stvari

Načini prodaje stvari

Član 218.

Stvari mogu da se prodaju na usmenom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom.

Način prodaje određuje se u zaključku o prodaji pokretne stvari, a sud, odnosno javni izvršitelj, pri tome je dužan da vodi računa o postizanju najpovoljnije cene.

Prodaja javnim nadmetanjem određuje se ako stvar ima veću vrednost ili se očekuje da se proda po ceni većoj od procenjene vrednosti.

Nezavisno od načina prodaje koju je odredio sud, odnosno javni izvršitelj, stranke mogu da se sporazumeju o prodaji stvari neposrednom pogodbom.

Donošenje zaključka o prodaji pokretne stvari

Član 219.

Zaključak o prodaji pokretne stvari donosi se posle pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, a od objavljivanja zaključka na oglasnoj tabli suda, odnosno Komore, pa do prvog javnog nadmetanja ne može proteći manje od 15, niti više 30 dana.

Pre toga, stvari mogu da se prodaju ako se stranke sporazumeju ili ako su podložne brzom kvarenju, ili ako postoji opasnost od znatnog smanjenja vrednosti stvari, a izvršni poverilac položi jemstvo za štetu koju izvršni dužnik može pretrpeti zbog ranije prodaje.

Sadržina zaključka o prodaji pokretne stvari

Član 220.

Zaključkom o prodaji pokretne stvari određuje se da li se stvar prodaje javnim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom, zatim uslovi prodaje i od kada i kako stvar može da se proda neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka.

Uslovi prodaje stvari, pre svega, sadrže:

1) bliži opis stvari;

2) procenjenu vrednost stvari i dan procene vrednosti;

3) vreme i mesto prvog javnog nadmetanja i početnu cenu stvari na prvom javnom nadmetanju;

4) rok za zaključenje ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i početnu cenu stvari;

5) rok u kome je kupac dužan da plati prodajnu cenu;

6) iznos jemstva koje se polaže, rok u kome se polaže i kome se polaže.

Rok za plaćanje prodajne cene ne može biti duži od 15 dana od donošenja zaključka o dodeljivanju pokretne stvari.

U uslovima prodaje stvari navodi se i pod kojim uslovima stvar može biti dodeljena kupcu koji na javnom nadmetanju nije bio najpovoljniji ponudilac (član 223. stav 1).

Objavljivanje i dostavljanje zaključka o prodaji stvari

Član 221.

Zaključak o prodaji pokretne stvari objavljuje se na oglasnoj tabli suda, odnosno Komore, i na drugi uobičajeni način.

Zaključak se dostavlja istim licima kao zaključak o prodaji nepokretnosti na javnom nadmetanju (član 162. stav 3).

b) Prodaja na javnom nadmetanju

Sadržina zaključka o dodeljivanju stvari posle javnog nadmetanja

Član 222.

Zaključak o dodeljivanju stvari sadrži i spisak ponudilaca koji su ponudili cenu jednaku početnoj ceni ili višu od nje, počev od najpovoljnijeg ponudioca pa nadalje.

U zaključku se navodi da će stvar biti dodeljena drugom po redu ponudiocu ako najpovoljniji ponudilac ne plati ponuđenu cenu u roku određenom zaključkom o prodaji stvari ili trećem po redu ponudiocu ako drugi po redu ne plati ponuđenu cenu u roku o određenom zaključkom o prodaji i tako redom dok se ne iscrpe svi ponudioci sa spiska.

Plaćanje prodajne cene posle javnog nadmetanja

Član 223.

Ako najpovoljniji ponudilac s javnog nadmetanja ne plati ponuđenu cenu u roku, zaključkom se oglašava da je prodaja bez pravnog dejstva prema njemu i stvar dodeljuje drugom po redu ponudiocu uz određivanje roka za plaćanje ponuđene cene i tako redom dok se ne iscrpe svi ponudioci sa spiska iz zaključka o dodeljivanju stvari.

Ako nijedan ponuđač ne plati ponuđenu cenu u roku, utvrđuje se da javno nadmetanje nije uspelo.

Shodna primena odredaba o javnom nadmetanju kod prodaje nepokretnosti

Član 224.

Na prodaju pokretne stvari na javnom nadmetanju primenjuju se sledeće odredbe o namirenju novčanog potraživanja na nepokretnosti: o polaganju jemstva za učešće na javnom nadmetanju (član 163), javnom nadmetanju s jednim ponudiocem (član 164), o prvom i drugom javnom nametanju (član 165), prodajnoj ceni na javnom nadmetanju (član 166), toku javnog nadmetanja (član 167), zaključku o dodeljivanju nepokretnosti posle javnog nadmetanja (član 168), objavljivanju i dostavljanju zaključka o dodeljivanju nepokretnosti (član 169), o vraćanju i zadržavanju položenog jemstva kod javnog nadmetanja (član 170) i o neuspehu javnog nadmetanja (član 171).

v) Pravo izbora izvršnog poverioca posle neuspeha drugog javnog nadmetanja

Član 225.

Ako drugo javno nadmetanje nije uspelo sud, odnosno javni izvršitelj, odmah poziva izvršnog poverioca da u roku od osam dana izabere namirenje prodajom stvari neposrednom pogodbom ili prenosom prava svojine na stvari.

Izvršni postupak obustavlja se ako izvršni poverilac propusti rok za izbor.

g) Prodaja stvari neposrednom pogodbom

Slučajevi prodaje stvari neposrednom pogodbom

Član 226.

Stvar može da se proda neposrednom pogodbom ako je tako određeno u zaključku o prodaji pokretne stvari (član 220), ako se stranke tako sporazumeju ili ako posle neuspeha drugog javnog nadmetanja tako izabere izvršni poverilac (član 225. stav 1).

Ugovor zaključuju ista lica koja zaključuju ugovor o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom, u pismenom obliku, i prosleđuju ga poreskoj upravi (član 173. stav 2).

Do kada stranke mogu da se sporazumeju o prodaji pokretne stvari neposrednom pogodbom

Član 227.

Ako je zaključkom o prodaji pokretne stvari određeno da se stvar prodaje na javnom nadmetanju, stranke mogu da se sporazumeju o prodaji stvari neposrednom pogodbom u istom roku kao kad se prodaje nepokretnost (član 174. st. 1. i 2).

Ali ako je zaključkom o prodaji pokretne stvari određeno da se stvar prodaje neposrednom pogodbom, stranke mogu da se sporazumeju o prodaji neposrednom pogodbom u vremenskom rasponu od isteka 10 dana od objavljivanja zaključka o prodaji pokretne stvari, pa dok izvršni poverilac ne izabere namirenje prenosom prava svojine na stvari.

Na sadržinu sporazuma stranaka primenjuju se odredbe o sporazumu stranaka o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom (član 174. stav 3).

Primena odredaba o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka

Član 228.

Na sadržinu zaključka o prodaji pokretne stvari neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka, rok za zaključenje ugovora, rok za plaćanje prodajne cene i objavljivanje i dostavljanje zaključka primenjuju se odredbe o zaključku o prodaji nepokretnosti neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka (član 175. st. 1. i 2).

Na zaključak o dodeljivanju pokretne stvari u ovom slučaju primenjuju se odredbe o zaključku o dodeljivanju nepokretnosti (član 175. stav 3).

Na izmenu sporazuma stranaka o prodaji pokretne stvari neposrednom pogodbom, kao i na novi sporazum, ovlašćenje suda, odnosno javnog izvršitelja, slučaj kada se utvrđuje da nepokretnost nije prodata neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka i posledice koje iz toga proizlaze, primenjuju se odredbe o izmeni sporazuma stranaka, odustanku stranaka od sporazuma i posledicama odustanka kod prodaje nepokretnih stvari (član 172).

 

Prodaja stvari neposrednom pogodbom u ostalim slučajevima

Član 229.

Kada se stvar prodaje neposrednom pogodbom po zaključku o prodaji pokretne stvari (član 220), ugovor može da se zaključi u roku od 30 dana od objavljivanja zaključka, a rok za plaćanje cene ne može biti duži od 15 dana od donošenja zaključka o dodeljivanju stvari.

Kad se stvar prodaje neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca primenjuju se odredbe koje se u tom slučaju primenjuju kod namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti (član 177).

U oba slučaja neposredne pogodbe izvršni dužnik ne može da utiče na cenu, niti na druge uslove prodaje.

Zaključak o dodeljivanju pokretne stvari donosi se odmah posle zaključenja ugovora o prodaji neposrednom pogodbom.

Početna cena stvari ne može biti niža od 50% od procenjene vrednosti stvari.

g) Namirenje prenosom prava svojine na stvari

Član 230.

Ako ugovor o prodaji stvari neposrednom pogodbom po zaključku o prodaji pokretne stvari ne bude zaključen u roku, ili ako ugovor o prodaji stvari neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca ne bude zaključen u roku, ili ako prodajna cena ne bude plaćena u roku, utvrđuj se da stvar nije prodata neposrednom pogodbom po izboru izvršnog poverioca, odnosno po zaključku suda o prodaji pokretne stvari.

U svemu ostalom primenjuju se odredbe o namirenju prenosom prava svojine na nepokretnosti (čl. 178. i 179).

 

d) Ostale odredbe o prodaji pokretne stvari

Zaključak o predaji pokretne stvari kupcu

Član 231.

Zaključak o predaji pokretne stvari kupcu donosi se odmah pošto bude plaćena prodajna cena i dostavlja svima kojima se dostavlja i zaključak o prodaji pokretne stvari, kao i poreskoj upravi.

Zaključak o predaji pokretne stvari može da se donese i stvar preda kupcu i pre plaćanja prodajne cene ako se, na svoj rizik, s tim saglase izvršni poverilac i lica koja imaju prvenstvo u namirenju iz prodajne cene, u granici iznosa koji bi im namirenjem pripao.

Ako kupac kome je predata stvar ne plati prodajnu cenu u roku, izvršni poverilac i lica koja imaju prvenstvo u namirenju iz prodajne cene mogu zatražiti od suda da u istom izvršnom postupku donese rešenje o izvršenju radi naplate prodajne cene.

 

Prestanak i brisanje zaloge

Član 232.

Založno pravo na pokretnoj stvari prestaje donošenjem zaključka o predaji pokretne stvari.

U zaključku se kupac ovlašćuje da zahteva brisanje založnog prava iz Registra zaloge.

4. Namirenje

Zaključak o namirenju

Član 233.

Zaključak o namirenju donosi se odmah posle zaključka o predaji pokretne stvari.

Zasniva se na stanju stvari iz spisa predmeta i javnih knjiga.

Pri donošenju zaključka uzimaju se u obzir samo potraživanja sadržana u rešenju o izvršenju koje je postalo pravnosnažno pre donošenja zaključka o namirenju.

Prvenstveno namirenje potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja

Član 234.

Pre svih namiruju se potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja koja budu dokazana izvršnom ispravom i prijavljena do donošenja zaključka o dodeljivanju stvari.

Ako više potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja ne mogu da se namire u celini, namiruju se srazmerno njihovoj visini.

Namirenje ostalih potraživanja

Član 235.

Pošto se namire potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, ostala se razvrstavaju na dva reda namirenja:

1) potraživanja založnih poverilaca;

2) potraživanja izvršnih poverilaca koji nisu stekli založno pravo.

Namirenje narednog reda namirenja počinje kad se poverioci iz prethodnog reda namire u celini.

Ako prodajna cena nije dovoljna da se namire svi poverioci iz istog reda namirenja, oni se namiruju prema redosledu sticanja prava na namirenje, a ako su istovremeno stekli pravo na namirenje - namiruju se srazmerno visini potraživanja.

Založni poverioci stiču pravo na namirenje prema vremenu sticanja založnog prava, a izvršni poverioci koji nisu stekli založno pravo - prema vremenu kad su podneli predlog za izvršenje.

Troškovi izvršnog postupka, troškovi koji su dosuđeni u izvršnoj ispravi i kamate koje su dosuđene u izvršnoj ispravi imaju isti red namirenja kao glavno potraživanje.

Višak prodajne cene koji preostane po namirenju predaje se izvršnom dužniku.

Primena odredaba ovog zakona o sprovođenju izvršenja na nepokretnostima

Član 236.

Na sve što izričito nije uređeno odredbama ove glave zakona shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti (čl. 140-198).

Glava treća

IZVRŠENjE NA NOVČANOM POTRAŽIVANjU IZVRŠNOG DUŽNIKA

1. Osnovna pravila

Mesna nadležnost

Član 237.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na novčanom potraživanju izvršnog dužnika i za sprovođenje izvršenja mesno je nadležan - ako izvršni dužnik nema prebivalište ili boravište u Republici Srbiji - sud na čijem je području prebivalište dužnika izvršnog dužnika, a ako on nema prebivalište u Republici Srbiji - sud na čijem području je boravište dužnika izvršnog dužnika.

Odredba prethodnog stava u delu koji se odnosi na prebivalište i boravište shodno se primenjuje i na sedište pravnog lica.

Izuzimanje od izvršenja

Član 238.

Ne mogu biti predmet izvršenja:

1) primanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog oštećenja zdravlja, isplate novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad ili isplate novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja;

2) primanje po osnovu naknade zbog telesnog oštećenja po propisima o invalidskom osiguranju;

3) primanja po osnovu socijalne pomoći;

4) primanja po osnovu privremene nezaposlenosti;

5) primanja po osnovu dodatka na decu;

6) primanja po osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima;

7) druga potraživanja čiji je prenos zakonom zabranjen.

Ograničenje izvršenja

Član 239.

Izvršenje na zaradi, naknadi zarade i penziji može da se sprovede u visini do dve trećine zarade, naknade zarade ili penzije.

Isto se primenjuje i na platu oficira, podoficira, vojnika po ugovoru, vojnog službenika i na primanja lica u rezervnom sastavu za vreme vojne službe.

Izvršenje na minimalnoj zaradi sprovodi se do njene polovine.

Izvršenje na primanjima ratnih i mirnodopskih vojnih invalida po osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka može da se sprovede samo do njihove polovine, i samo radi namirenja potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete usled oštećenja zdravlja, umanjenja ili gubitka radne sposobnosti i novčane rente za izdržavanje, koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja.

Izvršenje na primanjima po osnovu naknade štete u obliku novčane rente koja se dosuđuje po pravilima obligacionog prava, a koja nisu izuzeta od izvršenja, zatim po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju i izvršenje na primanju po osnovu ugovora o osiguranju života, može da se sprovede samo na delu primanja koji prelazi iznos najviše stalne socijalne pomoći koja se isplaćuje na području na kome izvršni dužnik ima prebivalište, odnosno boravište.

Izvršne radnje

Član 240.

Sprovođenje izvršenja na novčanom potraživanju izvršnog dužnika sastoji se od plenidbe i prenosa potraživanja radi namirenja izvršnog poverioca iz prenesenog potraživanja.

Predlog za izvršenje

Član 241.

Predlogom za izvršenje može da se zahteva plenidba potraživanja i odredi vrsta prenosa potraživanja (radi naplaćivanja ili umesto ispunjenja), ili samo plenidba potraživanja ili samo prenos potraživanja.

Izvršni poverilac koji nije to učino u predlogu za izvršenje dužan je da predloži vrstu prenosa potraživanja u roku od 30 dana od prijema rešenja o izvršenju ili od prijema obaveštenja o izjašnjenju dužnika izvršnog dužnika, inače se izvršni postupak obustavlja.

Rešenje o izvršenju

Član 242.

Rešenjem o izvršenju određuju se plenidba i prenos potraživanja izvršnog dužnika, ali ne i vrsta prenosa.

U rešenju se navodi od čega se sastoji plenidba potraživanja (član 244. stav 2) i kada nastupa.

Rešenje o izvršenju dostavlja se i dužniku izvršnog dužnika.

Dužnik izvršnog dužnika nema pravo na žalbu protiv rešenja o izvršenju.

Obim plenidbe i prenosa

Član 243.

Plenidba i prenos potraživanja mogu da se sprovedu samo za iznos koji je potreban da se namiri potraživanje izvršnog poverioca, izuzev kod nedeljivog potraživanja.

Ako više izvršnih poverilaca zahteva izvršenje na istom deljivom potraživanju koje je dovoljno da se svi namire, plenidba i prenos potraživanja određuju se posebno u korist svakog, u odgovarajućem iznosu.

 

2. Plenidba potraživanja izvršnog dužnika i sticanje založnog prava

Plenidba potraživanja

Član 244.

Plenidba potraživanja izvršnog dužnika nastupa kada se rešenje o izvršenju dostavi dužniku izvršnog dužnika.

Plenidbom se zabranjuje dužniku izvršnog dužnika da ispuni potraživanje izvršnom dužniku, a izvršnom dužniku se zabranjuje da naplati potraživanje ili raspolaže njime i zalogom kojom je ono obezbeđeno.

Za povredu tih zabrana može da se izrekne novčana kazna.

Sticanje založnog prava na potraživanju

Član 245.

Izvršni poverilac stiče založno pravo na potraživanju izvršnog dužnika kad nastupi njegova plenidba.

Založno pravo prostire se i na kamatu iz potraživanja.

 

Ako je potraživanje obezbeđeno hipotekom ili zalogom

Član 246.

Ako je potraživanje izvršnog dužnika obezbeđeno hipotekom ili zalogom koji su upisani u javne knjige, sud, odnosno javni izvršitelj, nalaže da se rešenje o izvršenju upiše u javne knjige u koje su već upisani hipoteka ili zaloga, čime izvršni poverilac pribavlja hipoteku ili zalogu.

Izvršni poverilac time stiče i pravo da se posle prenosa potraživanja izvršnog dužnika namiri pre izvršnog dužnika na predmetu hipoteke ili zaloge, prema redosledu namirenja izvršnog dužnika.

             

Ako je zaplenjeno potraživanje obezbeđeno ručnom zalogom i jemstvom

Član 247.

Ako je potraživanje izvršnog dužnika obezbeđeno ručnom zalogom, izvršni dužnik predaje izvršnom poveriocu predmet ručne zaloge samo ako se zalogodavac s time saglasi.

Ako izvršni dužnik odbije da predmet ručne zaloge preda izvršnom poveriocu, državina se prenosi na izvršnog poverioca na isti način na koji se izvršava obaveza na predaju pokretnih stvari.

Jemac potraživanja izvršnog dužnika i dalje ostaje garant potraživanja obezbeđenog jemstvom.

Izjašnjenje dužnika izvršnog dužnika

Član 248.

Sud, odnosno javni izvršitelj, nalaže dužniku izvršnog dužnika da se u roku do pet dana od prijema rešenja o izvršenju izjasni o tome da li i u kom obimu priznaje potraživanje, da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze.

Izjašnjenje dužnika izvršnog dužnika odmah se dostavlja izvršnom poveriocu.

Odgovornost dužnika izvršnog dužnika

Član 249.

Dužnik izvršnog dužnika odgovara izvršnom poveriocu za štetu izazvanu time što se nije izjasnio ili što se nije tačno i potpuno izjasnio.

Sud, odnosno javni izvršitelj, upozorava dužnika izvršnog dužnika na obavezu tačnog i potpunog izjašnjenja, kao i na posledice povrede te obaveze.

Dužnik izvršnog dužnika obavezan je da o zalozi na potraživanju koja nije upisana u javnu knjigu obavesti sud, odnosno javnog izvršitelja, odmah posle prijema rešenja o izvršenju.

Redosled namirenja

Član 250.

Pre svih namiruju se potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja koja budu dokazana izvršnom ispravom i prijavljena do donošenja zaključka o prenosu potraživanja.

Posle njih namiruju se poverioci koji su založno pravo na potraživanju stekli pre pokretanja izvršnog postupka. Ako je njihovo založno pravo upisano u javnu knjigu, namiruju se i ako nisu prijavili potraživanje u izvršnom postupku, a ako nije upisano - samo ako prijave potraživanje do donošenja zaključka o prenosu potraživanja.

Potom se namiruju izvršni poverioci, prema redosledu prvenstva njihovih založnih prava.

Troškovi izvršnog postupka i troškovi i kamate koji su dosuđeni u izvršnoj ispravi imaju isti redosled prvenstva kao glavno potraživanje.

Redosled prvenstva založnih prava izvršnih poverilaca

Član 251.

Ako je više izvršnih poverilaca podnelo predlog za izvršenje na istom potraživanju izvršnog dužnika, a svi ne mogu da se namire u celini, redosled prvenstva njihovih založnih prava određuje se prema danu prijema predloga za izvršenje u sudu. Naredni izvršni poverilac namiruje se kada se prethodni namiri u celini.

Ako je više izvršnih poverilaca podnelo predlog za izvršenje istog dana, njihova založna prava imaju isti redosled prvenstva. Ako u tom slučaju sva potraživanja izvršnih poverilaca ne mogu da se namire u celini, namiruju se srazmerno visini.

3. Prenos novčanog potraživanja izvršnog dužnika

a) Opšta pravila

Vrste prenosa

Član 252.

Potraživanje se prenosi na izvršnog poverioca radi naplaćivanja ili umesto ispunjenja, po izboru izvršnog poverioca.

Kad je vrsta prenosa određena u predlogu za izvršenje

Član 253.

Kad je u predlogu za izvršenje već određena vrsta prenosa, izvršni poverilac se u roku od pet dana od prijema izjašnjenja dužnika izvršnog dužnika izjašnjava da li ostaje pri već određenoj vrsti prenosa ili je menja.

Sud, odnosno javni izvršitelj, određuje vrstu prenosa prema izjašnjenju izvršnog poverioca, a ako se nije izjasnio na vreme - prema predlogu za izvršenje.

Kad vrsta prenosa nije određena u predlogu za izvršenje

Član 254.

Kad u predlogu za izvršenje nije određena vrsta prenosa, izvršni poverilac dužan je da sudu, odnosno javnom izvršitelju, predloži prenos potraživanja u roku koji je određen ovim zakonom (član 241. stav 2).

Zaključak o prenosu. Vreme prenosa

Član 255.

O prenosu potraživanja donosi se zaključak.

Potraživanje je preneseno na izvršnog poverioca kada se zaključak o prenosu dostavi dužniku izvršnog dužnika.

Kad se iz deljivog potraživanja namiruje više lica koji ne mogu da se namire u celini, donosi se i dužniku izvršnog dužnika dostavlja onoliko zaključaka o prenosu koliko se lica namiruje iz prenesenog potraživanja (čl. 250. i 251).

Kad se iz nedeljivog potraživanja namiruje više lica, donosi se i dužniku izvršnog dužnika dostavlja jedan zaključak o prenosu, u kome se određuje ko se sve namiruje, u kojoj visini i po kojem redosledu (čl. 250. i 251).

Prenos nedeljivog potraživanja kad je jedan izvršni poverilac

Član 256.

Potraživanje koje iz nekog razloga ne može da se podeli, radi njegovog ispunjenja ili prenosa (nedeljivo potraživanje), prenosi se u celini na izvršnog poverioca koji je, ako je njegovo potraživanje manje od potraživanja koje se prenosi, dužan da pre prenosa položi jemstvo u visini razlike između potraživanja.

Osim toga, dužan je da pre prenosa potraživanja položi jemstvo u visini potrebnoj da se namire ostala lica koja imaju pravo na namirenje.

Ako je na potraživanju koje se prenosi izvršenje ograničeno, prenos je moguć ako izvršni poverilac položi jemstvo u visini dela potraživanja na kome ne može da se sprovede izvršenje.

Prenos nedeljivog potraživanja kad je više izvršnih poverilaca

Član 257.

Ako je više izvršnih poverilaca predložilo prenos nedeljivog potraživanja, ono se prenosi na izvršnog poverioca koji je prvi podneo predlog za prenos, a ako je više njih predlog podnelo istog dana - prenosi se na izvršnog poverioca čije je potraživanje najveće.

Potraživanje se prenosi na njega pod uslovom da položi jemstvo u iznosu koji je potreban da se namire ostala lica koja imaju pravo na namirenje, a ako je na potraživanju ograničeno izvršenje - i jemstvo u visini dela potraživanja na kome ne može da se sprovede izvršenje.

Izvršni poverilac na koga je preneseno potraživanje ne stiče time prvenstvo u namirenju, niti se tako menja redosled u namirenju.

 

Obaveze izvršnog poverioca i izvršnog dužnika

Član 258.

Izvršni dužnik obavezan je da u roku koji odredi sud, odnosno javni izvršitelj, pruži izvršnom poveriocu zahtevana objašnjenja o namirenju iz prenesenog potraživanja i preda mu isprave o prenesenom potraživanju.

Na predlog izvršnog poverioca, sud, odnosno javni izvršitelj, donosi rešenje o izvršenju radi predaje isprava koje izvršni dužnik sam ne preda.

Predaju isprava koje su kod drugog lica može da zahteva izvršni poverilac tužbom, ako bi to mogao i izvršni dužnik.

Na ispravi koja se predaje izvršnom poveriocu sud, odnosno javni izvršitelj, beleži da je potraživanje preneseno.

Izvršni poverilac na koga je prenesen samo deo potraživanja dužan je da, na zahtev izvršnog dužnika i u roku koji odredi sud, odnosno javni izvršitelj, položi jemstvo da će izvršnom dužniku vratiti isprave posle namirenja.

Polaganje novca kod suda ili javnog izvršitelja

Član 259.

Ako pravo na namirenje iz nedeljivog potraživanja polažu, osim izvršnog poverioca, i druga lica, dužnik izvršnog dužnika može u njihovu korist i korist izvršnog poverioca položiti sudu, odnosno javnom izvršitelju, iznos prenesenog potraživanja ili njegovog dela koji je dospeo.

Nezavisno od toga, izvršni poverilac na koga je preneseno nedeljivo potraživanje na kome druga lica polažu pravo na namirenje može preko suda, odnosno javnog izvršitelja, pozvati dužnika izvršnog dužnika da položi iznos prenesenog potraživanja kod suda, odnosno javnog izvršitelja.

Polaganjem iznosa prenesenog potraživanja dužnik izvršnog dužnika oslobađa se ispunjenja obaveze do visine iznosa koji je položio.

b) Prenos novčanog potraživanja radi naplaćivanja

Ovlašćenja izvršnog poverioca

Član 260.

Posle prenosa potraživanja radi naplaćivanja izvršni poverilac ovlašćen je da od dužnika izvršnog dužnika zahteva isplatu prenesenog iznosa ako je dospeo, zatim da preduzme sve što je potrebno za očuvanje i ostvarenje potraživanja, koristi prava u vezi sa zalogom koja je data radi obezbeđenja prenesenog potraživanja i da se obrati jemcu dužnika izvršnog dužnika onako kako priliči vrsti jemstva.

Izvršni poverilac ne sme da sa dužnikom izvršnog dužnika zaključi poravnanje na teret izvršnog dužnika, oprosti dug dužniku izvršnog dužnika ili da na drugi način raspolaže potraživanjem, niti sme da se sa dužnikom izvršnog dužnika sporazume da o potraživanju, ako je sporno, odluči izbrani sud.

Dužnik izvršnog dužnika može izvršnom poveriocu na koga je preneseno potraživanje da istakne prigovore koje bi mogao da istakne izvršnom dužniku.

 

Prenos radi naplaćivanja potraživanja upisanog u javnoj knjizi

Član 261.

Prenos radi naplaćivanja potraživanja koje je obezbeđeno hipotekom ili zalogom upisuje se u javnu knjigu u koju su hipoteka i zaloga upisani, po nalogu suda, odnosno javnog izvršitelja.

 

Uslovljenost ispunjenja obaveze dužnika izvršnog dužnika predajom stvari

Član 262.

Ako je izvršnom ispravom utvrđeno da je obaveza dužnika izvršnog dužnika da namiri preneseno potraživanje uslovljena ispunjenjem obaveze izvršnog dužnika da mu preda stvar koja je u državini izvršnog dužnika sud, odnosno javni izvršitelj, na predlog izvršnog poverioca, nalaže izvršnom dužniku da preda stvar u određenom roku sudu, odnosno javnom izvršitelju, da bi je on predao dužniku izvršnog dužnika.

Po isteku roka, a na predlog izvršnog poverioca, sud, odnosno javni izvršitelj, donosi rešenje o izvršenju kojim nalaže izvršnom dužniku da stvar preda sudu, odnosno javnom izvršitelju, a koje se izvršava prema odredbama o izvršenju potraživanja na predaju određene pokretne stvari ili isporuku određene količine pokretnih stvari (čl. 314-323).

Javni izvršitelj ne može bez predloga izvršnog poverioca naložiti da izvršni dužnik preda stvar javnom izvršitelju.

Obaveštenje o tužbi za naplatu prenesenog potraživanja

Član 263.

Izvršni poverilac koji je podneo tužbu radi naplate prenesenog potraživanja dužan je da o tome bez odlaganja obavesti izvršnog dužnika.

U suprotnom odgovara za štetu koju mu nanese tim propuštanjem.

Posledice nesavesnog postupanja s prenesenim potraživanjem

Član 264.

Izvršni poverilac koji se ne stara s dužnom pažnjom o naplati nedeljivog prenesenog potraživanja odgovara za štetu koju time nanese izvršnom dužniku, drugom izvršnom poveriocu i drugom licu koje se namiruje iz prenesenog potraživanja.

Sud, odnosno javni izvršitelj, može, na predlog nekog drugog izvršnog poverioca ili izvršnog dužnika, da ukine zaključak o prenosu potraživanja na nesavesnog izvršnog poverioca i prenese potraživanje na drugog.

           

Namirenje i visina namirenja izvršnog poverioca

Član 265.

Izvršni poverilac na koga je preneseno potraživanje radi naplaćivanja namiren je kada primi isplatu od dužnika izvršnog dužnika ili kada primi novac koji je ovaj položio kod suda, odnosno javnog izvršitelja.

Namiren je u visini u kojoj je potraživanje naplatio.

Naplata veća od potraživanja izvršnog poverioca kod nedeljivog potraživanja

Član 266.

Izvršni poverilac koji se s prenesenog nedeljivog potraživanja naplatio više od iznosa koji mu pripada na ime namirenja, dužan je da višak položi sudu, odnosno javnom izvršitelju.

Sud, odnosno javni izvršitelj, namiruje iz tog viška ostala lica koja imaju pravo na namirenje.

Izvršnom poveriocu vraćaju se jemstva koja je položio (čl. 256. i 257).

v) Prenos novčanog potraživanja umesto ispunjenja

Opšta pravila

Član 267.

Prenosom radi ispunjenja potraživanje prelazi na izvršnog poverioca do iznosa koji je prenesen, s dejstvom ustupanja potraživanja uz naknadu.

Ako je preneseno potraživanje obezbeđeno hipotekom ili zalogom koji su upisani u javnu knjigu sud, odnosno javni izvršitelj, nalaže prenos hipoteke i zaloge sa izvršnog dužnika na izvršnog poverioca i brisanje hipoteke ili zaloge izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac na koga je preneseno potraživanje umesto ispunjenja smatra se namirenim samim prenosom potraživanja, do visine prenesenog potraživanja.

Time se ne dira u pravila o odgovornosti izvršnog dužnika za istinitost i naplativost prenesenog potraživanja.

Ako je potraživanje nedeljivo

Član 268.

Ako je potraživanje koje je preneseno na izvršnog poverioca nedeljivo, a više lica polaže pravo na namirenje iz njega, izvršni poverilac na koga je potraživanje preneseno radi ispunjenja smatra se kao izvršni poverilac na koga je potraživanje preneseno radi naplaćivanja.

Glava četvrta

IZVRŠENjE NA ZARADI I DRUGIM STALNIM NOVČANIM PRIMANjIMA

Primena odredaba. Pojam zarade

Član 269.

Na sprovođenje izvršenja na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima izvršnog dužnika primenjuju se odredbe o izvršenju na novčanom potraživanju izvršnog dužnika (čl. 237-268), ako odredbama ove glave zakona nije drugačije određeno.

Zarada obuhvata sva primanja zaposlenog po osnovu rada, bez poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Rešenje o izvršenju

Član 270.

Rešenjem o izvršenju na zaradi određuje se plenidba dela zarade izvršnog dužnika i nalaže poslodavcu koji izvršnom dužniku isplaćuje zaradu da zaplenjeni iznos isplaćuje izvršnom poveriocu dok se njegovo potraživanje ne namiri u celini.

Povećanje zarade

Član 271.

Rešenje o izvršenju na zaradi proteže se i na povećanje zarade koje usledi posle dostavljanja rešenja o izvršenju, nezavisno od toga kada je rad obavljen.

Namirenje izvršnih poverilaca zakonskog izdržavanja i novčane rente za izgubljeno izdržavanje

Član 272.

Ako više izvršnih poverilaca potražuje od istog izvršnog dužnika zakonsko izdržavanje ili novčanu rentu za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja, a njihova potraživanja nadilaze deo zarade koji može biti predmet izvršenja, rešenje o izvršenju donosi se i sprovodi u korist svakog izvršnog poverioca, srazmerno visini potraživanja.

Ako posle započetog sprovođenja izvršenja navedenih potraživanja (dostavljanja rešenja o izvršenju poslodavcu) bude podnesen novi predlog za izvršenje radi namirenja iste vrste potraživanja, sud menja ranije rešenje o izvršenju i određuje iznos koji se ubuduće, srazmerno visini potraživanja, isplaćuje svakom izvršnom poveriocu.

Rešenje kojim se menja ranije rešenje o izvršenju dostavlja se i izvršnom poveriocu na čiji predlog je doneto ranije rešenje, a koji ima pravo na žalbu protiv rešenja.

Prvenstvo u namirenju potraživanja zakonskog izdržavanja i novčane rente za izgubljeno izdržavanje

Član 273.

Izvršni poverioci koji potražuju zakonsko izdržavanje ili novčanu rentu za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja imaju prednost u namirenju nad ostalim izvršnim poveriocima, pa i kada je izvršenje radi namirenja ostalih izvršnih poverilaca već počelo.

Mesto isplate

Član 274.

Potraživanja za koja nije propisano bezgotovinsko plaćanje izvršni poverilac naplaćuje na blagajni na kojoj se izvršnom dužniku isplaćuje zarada.

U tom slučaju izvršni poverilac ima pravo da mu se zaplenjeni deo zarade isplaćuje o trošku izvršnog dužnika preko pošte na adresu koju označi ili na račun kod banke, po odbitku poštanskih troškova.

Kada izvršenje sprovodi javni izvršitelj, zaplenjeni deo zarade uplaćuje se na namenski račun javnog izvršitelja, koji najkasnije narednog radnog dana prenosi uplaćeni iznos na račun izvršnog poverioca.

Promena poslodavca

Član 275.

Rešenje o izvršenju deluje i prema novom poslodavcu izvršnog dužnika, od časa kada se novom poslodavcu dostavi rešenje o izvršenju.

Poslodavac kod koga je izvršnom dužniku prestao radni odnos dužan je da odmah preporučenom pošiljkom s povratnicom dostavi rešenje o izvršenju novom poslodavcu i da o tome obavesti sud, odnosno javnog izvršitelja. Ako mu nije poznato ko je novi poslodavac, o tome odmah obaveštava sud, odnosno javnog izvršitelja.

Sud, odnosno javni izvršitelj, dužan je da načini uvid u evidenciju zaposlenih i zdravstvenog osiguranja, da dostavi rešenje o izvršenju novom poslodavcu izvršnog dužnika i da o tome obaveste izvršnog poverioca.

Ako posle tog uvida utvrdi da izvršni dužnik nema stalna novčana primanja, poziva izvršnog poverioca da u roku od osam dana predloži dodavanje novog sredstva i predmeta izvršenja ili promenu sredstva i predmeta izvršenja.

Ako izvršni poverilac ništa ne predloži u roku, izvršni postupak se obustavlja.

Odgovornost poslodavca za neisplaćivanje dospelih obroka

Član 276.

Izvršni poverilac može, do okončanja izvršnog postupka, predložiti sudu da donese rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju i kojim se poslodavac obavezuje da u određenom roku namiri izvršnom poveriocu obroke zarade koje poslodavac nije zaplenio i naplatio i određuje sredstvo i predmet izvršenja ako poslodavac ne namiri obroke u roku.

Rešenje izvršava onaj ko sprovodi izvršenje na zaradi izvršnog dužnika.

 

Odgovornost poslodavca za štetu izvršnom poveriocu

Član 277.

Poslodavac odgovara za štetu koju izvršni poverilac pretrpi zato što poslodavac nije postupao prema rešenju o izvršenju ili što posle okončanja radnog odnosa izvršnog dužnika nije novom poslodavcu odmah dostavio rešenje o izvršenju preporučenom pošiljkom s povratnicom ili što nije odmah obavestio sud, odnosno javnog izvršitelja, da ne zna ko je novi poslodavac izvršnog dužnika.

 

Zabrana sa pristankom izvršnog dužnika (administrativna zabrana)

Član 278.

Zabrana isplate zarade sa pristankom izvršnog dužnika (administrativna zabrana) ima dejstvo rešenja o izvršenju na zaradi.

Uprkos administrativnoj zabrani, izvršni poverioci koji potražuju zakonsko izdržavanje, novčanu rentu za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja i novčanu rentu zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad namiruju se pre poverilaca u čiji korist je ustanovljena administrativna zabrana, do punog iznosa ili srazmerno visini potraživanja, pa i ako je izvršenje radi namirenja potraživanja obuhvaćenog administrativnom zabranom već počelo.

 

Druga stalna novčana primanja izvršnog dužnika

Član 279.

Odredbe koje se odnose na izvršenje na zaradi shodno se primenjuju i na primanja na osnovu socijalnog osiguranja i druga stalna novčana primanja izvršnog dužnika.

Glava peta

IZVRŠENjE NA NOVČANIM SREDSTVIMA NA RAČUNU IZVRŠNOG DUŽNIKA

Obim izvršenja na računu izvršnog dužnika

Član 280.

Izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja prema izvršnom dužniku koji je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost, može da se sprovede na svim dinarskim i deviznim sredstvima na računu izvršnog dužnika, izuzev onih koji su izuzeti od izvršenja.

Izvršenje protiv korisnika budžetskih sredstva sprovodi se kako je određeno zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

Dodatna sadržina predloga za izvršenje

Član 281.

Osim identifikacionih podataka (član 24) u predlogu za izvršenje naznačavaju se i brojevi dinarskog i deviznog računa izvršnog poverioca.

Izvršni poverilac nije dužan da naznači brojeve računa izvršnog dužnika.

Ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačena Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, izvršni poverilac dužan je da, pored računa izvršenja budžeta, naznači i direktnog korisnika budžetskih sredstava zbog čijeg rada je nastalo potraživanje koje se namiruje.

Ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačen indirektni korisnik budžetskih sredstava, izvršni poverilac dužan je da naznači račun preko koga indirektni korisnik budžetskih sredstava posluje.

Rešenje o izvršenju

Član 282.

Rešenjem o izvršenju na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika nalaže se organizaciji za prinudnu naplatu da naloži bankama da blokiraju račune izvršnog dužnika i prenesu novčana sredstva na račun izvršnog poverioca u visini njegovog potraživanja. U rešenju o izvršenju ne određuje se broj računa izvršnog dužnika.

Rešenje o izvršenju ima dejstvo kao rešenje o izvršenju kojim su određeni plenidba novčanog potraživanja i prenos novčanog potraživanja radi naplaćivanja.

Istovremeno se dostavlja izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i organizaciji za prinudnu naplatu.

Blokada računa

Član 283.

Čim primi rešenje o izvršenju, organizacija za prinudnu naplatu nalaže bankama koje vode račune izvršnog dužnika i nadležnom državnom organu da blokiraju račune izvršnog dužnika, da joj neodložno dostave izveštaj o stanju na računima i zabranjuje im da otvore nove račune izvršnom dužniku dok traje blokada.

Blokada računa izvršnog dužnika sastoji se od zabrane banci da bilo kome isplati novčana sredstva izvršnog dužnika, ako zakonom nije drukčije određeno.

Prenos sredstava

Član 284.

Pošto primi izveštaj o stanju na računima, organizacija za prinudnu naplatu nalaže, primenom odredaba kojima se uređuje platni promet, da se novčana sredstva prenesu na dinarski ili devizni račun izvršnog poverioca, odnosno javnog izvršitelja.

Ako potraživanje iz izvršne isprave glasi na dinare, najpre se prenose dinarska sredstva, a ako njih nema dovoljno, prenose se devizna sredstva, do namirenja izvršnog poverioca u celini, ako zakonom nije drukčije određeno. Sredstva se prenose sa deviznog na dinarski račun u dinarskoj protivvrednosti, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan prenosa, ako kurs nije određen u rešenju o izvršenju.

Ako potraživanje iz izvršne isprave glasi na devizna sredstva, ona se i prenose, a ako izvršni dužnik nema devizni račun ili nema dovoljno sredstava na njemu, prenose se sredstva sa dinarskog računa, po pravilima za potraživanja koja glase na dinare (stav 2).

Deblokada računa

Član 285.

Banka, odnosno nadležni državni organ, dužni su da odmah postupe po nalogu organizacije za prinudnu naplatu i prenesu novčana sredstva, kao i da je o tome odmah obaveste.

Posle prenosa sredstava, organizacija za prinudnu naplatu nalaže bankama da deblokiraju račune izvršnog dužnika.

Redosled namirenja izvršnih poverilaca

Član 286.

Redosled namirenja izvršnih poverilaca određuje se prema vremenu kad je organizacija za prinudnu naplatu primila rešenje o izvršenju.

Organizacija za prinudnu naplatu vodi posebnu evidenciju o redosledu prijema rešenja o izvršenju i, na zahtev izvršnog poverioca, izdaje potvrdu o tome na kom mestu je njegovo potraživanje.

Nedostatak sredstava na računima

Član 287.

Ako u vreme prijema rešenja o izvršenju na računima izvršnog dužnika nema sredstava iz kojih može da se namiri potraživanje, organizacija za prinudnu naplatu zadržava rešenje o izvršenju dok se posle priliva sredstava ne sprovede izvršenje.

Ako sredstvo izvršenja bude promenjeno, računi ostaju blokirani dok se izvršni poverilac ne namiri u celini.

Isplaćivanje budućih povremenih davanja

Član 288.

Rešenje o izvršenju kojim je određena naplata povremenih davanja koja dospevaju u određenim rasponima vremena (zakonsko izdržavanje, novčana renta za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja, novčana renta zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i sl.) izvršava se tako što organizacija za prinudnu naplatu nalaže banci ili nadležnom državnom organu da izvršnom poveriocu isplaćuje buduća davanja po njihovoj dospelosti.

Redosled takve naplate određuje se prema vremenu kad je organizacija za prinudnu naplatu primila rešenje o izvršenju.

Organizacija za prinudnu naplatu vodi posebnu evidenciju rešenja o izvršenju kojima je određena naplata budućih povremenih davanja.

Zastajanje sa izvršenjem

Član 289.

Na zahtev izvršnog poverioca koji dokaže da je povukao predlog za izvršenje, organizacija za prinudnu naplatu nalaže banci, odnosno nadležnom državnom organu, da zastane sa izvršenjem do obustavljanja izvršnog postupka.

Ako javni izvršitelj sprovodi izvršenje, umesto izvršnog poverioca on podnosi zahtev i dostavlja dokaz da je povučen predlog za izvršenje.

Sprovođenje izvršenja prema solidarnim dužnicima

Član 290.

Kad prema izvršnoj ispravi dva izvršna dužnika ili više njih solidarno odgovaraju, donosi se jedno rešenje o izvršenju. Izvršni poverilac naznačava u predlogu za izvršenje redosled naplaćivanja potraživanja od pojedinih solidarnih izvršnih dužnika, a ako to propusti, sledi se redosled po kome su navedeni u predlogu za izvršenje.

Organizacija za prinudnu naplatu dužna je da blokira račune svih solidarnih izvršnih dužnika.

Sredstva se prenose s računa solidarnih izvršnih dužnika na račun izvršnog poverioca prema redosledu određenom u rešenju o izvršenju.

Obustava izvršnog postupka

Član 291.

Organizacija za prinudnu naplatu odmah obaveštava sud, odnosno javnog izvršitelja, da izvršni postupak nije okončan u roku od 15 dana od kada je primila rešenje o izvršenju.

Sud, odnosno javni izvršitelj, poziva izvršnog poverioca da u roku od osam dana predloži dodavanje novog sredstva i predmeta izvršenja ili promenu sredstva i predmeta izvršenja.

Ako izvršni poverilac ništa ne predloži u roku, izvršni postupak se obustavlja.

 

Vraćanje rešenja o izvršenju

Član 292.

Ako rešenje o izvršenju sadrži nepotpune ili netačne podatke, te po njemu ne može da se postupa, organizacija za prinudnu naplatu odmah vraća rešenje sudu, odnosno javnom izvršitelju, i obaveštava ga o razlozima vraćanja.

Odgovornost organizacije za prinudnu naplatu

Član 293.

Organizacija za prinudnu naplatu odgovara izvršnom dužniku za štetu koja je nastala ako nije postupila po rešenju o izvršenju ili je povredila pravila o redosledu namirenja, obimu i načinu plaćanja obaveza iz rešenja o izvršenju.

Dužna je da sudu, odnosno javnom izvršitelju, dostavi sva obaveštenja i isprave iz kojih može da se utvrdi da li je i kako sprovela rešenje o izvršenju i poštovala redosled namirenja potraživanja.

Glava šesta

IZVRŠENjE NA SREDSTVIMA IZ ŠTEDNOG ULOGA

Izvršne radnje

Član 294.

Sprovođenje izvršenja na sredstvima iz štednog uloga izvršnog dužnika sastoji se od plenidbe i isplate sredstava iz štednog uloga radi namirenja izvršnog poverioca.

Dodatna sadržina predloga za izvršenje

Član 295.

Izvršni poverilac dužan je da u predlogu za izvršenje navede broj štednog uloga izvršnog dužnika, naziv banke kod koje se on vodi i druge podatke o štednom ulogu koji su potrebni za sprovođenje izvršenja.

Plenidba sredstva i namirenje

Član 296.

Sredstva iz štednog uloga zaplenjena su kada sud, odnosno javni izvršilac dostave rešenje o izvršenju banci kod koje se vodi štedni ulog.

Sud, odnosno javni izvršitelj dostavlja izvršnom dužniku rešenje o izvršenju tek pošto od banke prime izveštaj da je plenidba sprovedena.

Izvršni poverilac namiruje se prema odredbama o izvršenju na novčanom potraživanju izvršnog dužnika (čl. 237-268).

Glava sedma

IZVRŠENjE NA SREDSTVIMA SA TEKUĆEG RAČUNA IZVRŠNOG DUŽNIKA

Član 297.

Rešenje o izvršenju na tekućem računu izvršnog dužnika ima dejstvo kao rešenje o izvršenju kojim je određena plenidba novčanog potraživanja i prenos novčanog potraživanja radi naplaćivanja.

Pravila o izvršenju iz štednog uloga izvršnog dužnika (čl. 294-296) shodno se primenjuju i na namirenje sa tekućeg računa izvršnog dužnika.

Glava osma

IZVRŠENjE NOVČANIH POTRAŽIVANjA NA DEMATERIJALIZOVANIM FINANSIJSKIM INSTRUMENTIMA, UDELIMA U PRIVREDNOM DRUŠTVU I HARTIJAMA OD VREDNOSTI

1. Izvršenje novčanog potraživanja na dematerijalizovanim finansijskim instrumentima

Mesna nadležnost

Član 298.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje novčanog potraživanja prodajom dematerijalizovanih finansijskih instrumenata i za sprovođenje izvršenja mesno je nadležan sud koji je nadležan za izvršenje na novčanom potraživanju izvršnog dužnika (član 237).

Sadržina rešenja o izvršenju

Član 299.

Rešenjem o izvršenju sud nalaže Centralnom registru hartija od vrednosti da zapleni dematerijalizovane finansijske instrumente koji su predmet izvršenja i upiše plenidbu i založno pravo izvršnog poverioca na njima i određuje njihovu prodaju.

 

Moguća dodatna sadržina rešenja o izvršenju

Član 300.

Na predlog izvršnog poverioca, rešenje o izvršenju može da sadrži i podatke o ovlašćenom učesniku na tržištu kapitala koji će prodati dematerijalizovane finansijske instrumente.

Ako predlog za izvršenje to ne sadrži, ovlašćeni učesnik na tržištu kapitala koji će prodati dematerijalizovane finansijske instrumente određuje se u zaključku o njihovoj prodaji.

Predlog za izvršenje može da sadrži i namenski račun izvršnog poverioca na koji se uplaćuju novčana sredstva dobijena prodajom.

Kome se dostavlja rešenje o izvršenju

Član 301.

Rešenje o izvršenju dostavlja se izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i Centralnom registru hartija od vrednosti.

Plenidba dematerijalizovanih finansijskih instrumenata i sticanje zaloge na njima

Član 302.

Odmah posle prijema rešenja o izvršenju, Centralni registar hartija od vrednosti upisuje iz rešenja o izvršenju:

1) naziv suda koji je doneo rešenje o izvršenju;

2) poslovni broj rešenja o izvršenju;

3) datum donošenja rešenja o izvršenju;

4) matični broj i naziv izdavaoca dematerijalizovanog finansijskog instrumenta;

5) CFI i ISIN broj dematerijalizovanog finansijskog instrumenta;

6) brojnost dematerijalizovanih finansijskih instrumenata;

7) matični broj, poslovno ili lično ime izvršnog dužnika;

8) matični broj, poslovno ili lično ime izvršnog poverioca;

9) visinu potraživanja.

Istovremeno sa upisom tih podataka, Centralni registar hartija od vrednosti upisuje plenidbu finansijskih instrumenata i založno pravo izvršnog poverioca na njima.

Prodaja dematerijalizovanih finansijskih instrumenata

Član 303.

Centralni registar hartija od vrednosti obaveštava sud, odnosno javnog izvršitelja o tome da je upisao plenidbu i založno pravo na dematerijalizovanim finansijskim instrumentima, posle čega oni donose zaključak o prodaji dematerijalizovanih finansijskih instrumenata.

Prodaju se na regulisanom tržištu kapitala, na multilateralnoj trgovačkoj platformi ili na OTC tržištu, prema zakonu kojim se uređuje tržište kapitala.

Procena vrednosti dematerijalizovanih finansijskih instrumenata

Član 304.

Vrednost dematerijalizovanih finansijskih instrumenata utvrđuje sud, odnosno javni izvršitelj.

Vrednost dematerijalizovanih finansijskih instrumenata koji se kotiraju na berzi jeste njihova prosečna cena na berzi u poslednjih 30 dana pre procene, utvrđena na osnovu berzanskog izveštaja.

U ostalim slučajevima sud, odnosno javni izvršitelj procenu vrednosti dematerijalizovanih finansijskih instrumenata mogu da povere ovlašćenom učesniku na tržištu kapitala.

Shodna primena odredaba o namirenju na pokretnoj stvari

Član 305.

Na ostala pitanja koja su u vezi s procenom i prodajom dematerijalizovanih finansijskih instrumenata i na namirenje izvršnog poverioca iz prodajne cene, shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 199-236).

2. Izvršenje na udelima u privrednom društvu

Izvršne radnje

Član 306.

Sprovođenje izvršenja novčanog potraživanja na udelu u privrednom društvu sastoji se od plenidbe udela, upisa založnog prava na udelu, procene vrednosti udela i prodaje udela radi namirenja izvršnog poverioca.

Plenidba udela i sticanje založnog prava na njemu

Član 307.

Rešenje o izvršenju na udelu u društvu s ograničenom odgovornošću, ortačkom društvu i komanditnom društvu dostavlja se izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i Agenciji za privredne registre.

U Registar zaloge upisuju se iz rešenja o izvršenju:

1) naziv suda koji je doneo rešenje o izvršenju;

2) poslovni broj rešenja o izvršenju;

3) datum donošenja rešenja o izvršenju;

4) poslovno ime privrednog društva na čijem udelu se sprovodi izvršenje;

5) udeo koji je predmet izvršenja;

6) poslovno ili lično ime izvršnog dužnika;

7) visina potraživanja.

Istovremeno sa upisom tih podataka, u Registar zaloge upisuje se založno pravo izvršnog poverioca na udelu, a u Registar privrednih subjekata - privrednih društava, plenidba udela i zabeležba pokretanja izvršnog postupka radi prodaje udela.

Procena i prodaja udela u privrednom društvu

Član 308.

Na procenu vrednosti i prodaju udela shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 199-236).

Pravo preče kupovine članova društva s ograničenom odgovornošću

Član 309.

Na pravo preče kupovine članova društva s ograničenom odgovornošću primenjuju se odredbe o pravu preče kupovine kod namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti (član 158).

3. Izvršenje na hartijama od vrednosti u kojima je sadržano novčano potraživanje koje se prenosi indosamentom ili inače ostvaruje prezentacijom hartije

Mesna nadležnost i izvršne radnje

Član 310.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na hartijama od vrednosti u kojima je sadržano novčano potraživanje koje se prenosi indosamentom ili se inače ostvaruje prezentacijom hartije i za sprovođenje izvršenja, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi hartija od vrednosti.

Sprovođenje izvršenja sastoji se od plenidbe potraživanja koje je sadržano u hartiji od vrednosti i prenosa potraživanja radi namirenja izvršnog poverioca.

Plenidba potraživanja sadržanog u hartiji od vrednosti

Član 311.

Novčano potraživanje iz hartije od vrednosti pleni se tako što sud, odnosno javni izvršitelj oduzimaju hartiju od vrednosti izvršnom dužniku i deponuju je u sudu ili je zadržava javni izvršitelj.

Potraživanje je zaplenjeno kada se hartija od vrednosti oduzme izvršnom dužniku.

Pravne radnje potrebne za očuvanje ili vršenje potraživanja iz oduzete hartije od vrednosti vrši lice određeno zaključkom suda, odnosno javnog izvršitelja.

Prenos potraživanja iz hartije od vrednosti

Član 312.

O prenosu novčanog potraživanja iz hartije od vrednosti donosi se zaključak.

Potraživanje je preneseno kada sud, odnosno javni izvršitelj stave izjavu o prenosu na hartiju od vrednosti i predaju je izvršnom poveriocu.

Potraživanje je nedeljivo i prenosi se na izvršnog poverioca u celini.

Izvršni poverilac čije je potraživanje manje od potraživanja koje se prenosi, dužan je da pre prenosa položi jemstvo da će višak predati sudu, odnosno javnom izvršitelju.

Ako je više izvršnih poverilaca predložilo prenos nedeljivog potraživanja, ono se prenosi na izvršnog poverioca koji je prvi podneo predlog za prenos, a ako je više njih predlog podnelo istog dana - prenosi se na izvršnog poverioca čije je potraživanje najveće.

Shodna primena

Član 313.

Odredbe o prenosu novčanog potraživanja radi naplaćivanja i prenosu novčanog potraživanja umesto ispunjenja (čl. 252-268), shodno se primenjuju na prenos potraživanja iz hartije od vrednosti.

Glava deveta

IZVRŠENjE NA POTRAŽIVANjU IZVRŠNOG DUŽNIKA DA MU SE PREDA NEPOKRETNOST ILI PREDAJU ILI ISPORUČE POKRETNE STVARI

1. Opšte odredbe

Mesna nadležnost

Član 314.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika da mu se preda nepokretnost ili određena pokretna stvar ili isporuči određena količina pokretnih stvari i za sprovođenje izvršenja, mesno je nadležan sud na čijem se području nalaze stvari.

Ako se pokretna stvar nalazi na području više sudova, mesno nadležan je svaki od njih.

Ako se potraživanje sastoji od predaje nepokretnosti i pokretnih stvari koje se nalaze na području različitih sudova, mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi nepokretnost.

Izvršne radnje

Član 315.

Sprovođenje izvršenja na potraživanju izvršnog dužnika da mu se preda nepokretna ili pokretna stvar sastoji se od plenidbe potraživanja, prenosa potraživanja, predaje nepokretne ili pokretne stvari i prodaje stvari radi namirenja izvršnog poverioca.

 

Deljiv i nedeljiv predmet obaveze dužnika izvršnog dužnika

Član 316.

Kad je predmet obaveze dužnika izvršnog dužnika deljiv, potraživanje može i delimično da se prenese na izvršnog poverioca.

Ako je predmet obaveze nedeljiv, a potraživanje izvršnog poverioca manje od potraživanja koje se prenosi, izvršni poverilac dužan je da pre prenosa položi jemstvo u visini razlike između njegovog potraživanja i vrednosti predmeta obaveze.

Sticanje založnog prava

Član 317.

Izvršni poverilac stiče založno pravo na potraživanju izvršnog dužnika kad nastupi plenidba potraživanja.

Sadržina rešenja o prenosu potraživanja. Dejstvo prenosa

Član 318.

Sud, odnosno javni izvršitelj donose po službenoj dužnosti rešenje o prenosu potraživanja.

Rešenjem o prenosu potraživanja prenosi se pravo na naplatu potraživanja na izvršnog poverioca, a dužniku izvršnog dužnika nalaže predaja nepokretnosti ili pokretne stvari izvršnom poveriocu ili licu koje on odredi.

Žalba protiv rešenja o prenosu potraživanja odlaže izvršenje rešenja.

Prenos potraživanja ima dejstvo kao prenos novčanog potraživanja radi naplaćivanja.

Nedospelost potraživanja izvršnog dužnika

Član 319.

Ako potraživanje izvršnog dužnika nije još dospelo, rešenjem o prenosu potraživanja nalaže se predaja stvari posle dospelosti.

Tužba protiv dužnika izvršnog dužnika

Član 320.

Izvršni poverilac može tužbom zahtevati da mu izvršni dužnik preda stvar.

Ako je obaveza dužnika izvršnog dužnika na predaju stvari izvršnom dužniku utvrđena izvršnom ispravom, izvršni poverilac može protiv dužnika izvršnog dužnika podneti predlog za izvršenje radi predaje stvari.

Primena odredaba o izvršenju na novčanom potraživanju

Član 321.

Na izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika da mu se preda nepokretnost ili određena pokreta stvar ili isporuči određena količina pokretnih stvari, shodno se primenjuju odredbe o izvršenju na novčanom potraživanju izvršnog dužnika (član 237-268), ako odredbama ove glave zakona nije drukčije određeno.

 

2. Pokretne stvari

Založno pravo na predatoj pokretnoj stvari

Član 322.

Predaja stvari jeste osnov da izvršni poverilac stekne založno pravo na pokretnoj stvari upisom u Registar zaloge.

Redosled prvenstva njegovog založnog prava određuje se prema danu plenidbe potraživanja izvršnog dužnika.

Na čuvanje pokretne stvari shodno se primenjuju odredbe o čuvanju popisanih pokretnih stvari (čl. 211. i 212).

Prodaja stvari i namirenje izvršnog poverioca

Član 323.

Pokretne stvari se prodaju i izvršni poverilac namiruje iz prodajne cene shodnom primenom odredaba o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 199-236).

Zaključak o prodaji pokretne stvari donosi se posle pravnosnažnosti rešenja o prenosu potraživanja izvršnog dužnika.

3. Nepokretnosti

Predaja nepokretnosti izvršnom poveriocu. Založno pravo na predatoj nepokretnosti

Član 324.

Izvršni poverilac dužan je da upravlja nepokretnošću kao dobar domaćin, u ime i za račun izvršnog dužnika.

Predaja nepokretnosti jeste osnov da izvršni poverilac stekne založno pravo na nepokretnosti upisom u javnu knjigu.

Redosled prvenstva njegovog založnog prava određuje se prema danu plenidbe potraživanja izvršnog dužnika.

Prodaja i namirenje izvršnog poverioca

Član 325.

Izvršni poverilac dužan je, radi namirenja potraživanja, da sudu, odnosno javnom izvršitelju predloži donošenje zaključka o prodaji nepokretnosti u roku od 30 dana od pravnosnažnosti rešenja o prenosu potraživanja, inače se izvršni postupak obustavlja.

Nepokretnosti se prodaju i izvršni poverilac namiruje iz prodajne cene shodnom primenom odredaba o izvršenju novčanog potraživanja na nepokretnosti (čl. 140-198).

DEO ČETVRTI

IZVRŠENjE RADI NAMIRENjA NENOVČANOG POTRAŽIVANjA

Glava prva

PREDAJA POKRETNIH STVARI

1. Mesna nadležnost

Član 326.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi predaje individualno određenih pokretnih stvari ili isporuke određene količine zamenljivih stvari i za sprovođenje izvršenja, mesno je nadležan sud na čijem se području nalaze pokretne stvari.

2. Predaja individualno određenih stvari

Kad se stvari nalaze kod izvršnog dužnika ili drugog lica

Član 327.

Individualno određene pokretne stvari koje se nalaze kod izvršnog dužnika sud, odnosno javni izvršitelj oduzimaju izvršnom dužniku i predaju izvršnom poveriocu uz potvrdu.

Na isti način sprovodi se izvršenje i kad se stvar nalazi kod drugog lica koje je voljno da je preda.

Sud, odnosno javni izvršitelj dužan je da izvršnog poverioca obavesti o vremenu i mestu oduzimanja stvari.

Ako individualno određena stvar nije nađena kod izvršnog dužnika

Član 328.

Ako stvari nisu nađene kod izvršnog dužnika, izvršni poverilac može u roku od osam dana od kada je obavešten o tome predložiti da se stvar proceni i potom sud, odnosno javni izvršitelj donesu rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se izvršni dužnik obavezuje da plati izvršnom poveriocu procenjenu vrednost stvari.

Žalba protiv rešenja odlaže njegovo izvršenje.

Ako izvršni poverilac ne podnese predlog u roku, izvršni postupak se obustavlja.

Stvar procenjuje sud, odnosno javni izvršitelj.

Pravo izbora izvršnog poverioca ako drugo lice ne preda individualno određenu pokretnu stvar

Član 329.

Ako drugo lice nije voljno da preda stvar ili tvrdi da stvar nije kod njega, izvršni poverilac može u roku od osam dana od kada je obavešten o tome predložiti sudu, odnosno javnom izvršitelju da donesu rešenje o izvršenju kojim mu se prenosi potraživanje izvršnog dužnika prema drugom licu na predaju stvari.

Umesto toga, ali u istom roku, izvršni poverilac može da predloži da se stvar proceni i da sud, odnosno javni izvršitelj donesu rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se izvršni dužnik obavezuje da plati izvršnom poveriocu procenjenu vrednost stvari.

Ako izvršni poverilac ne podnese nijedan predlog u roku, izvršni postupak se obustavlja.

Žalba protiv oba rešenja odlaže njihovo izvršenje.

Shodna primena

Član 330.

Na postupak po rešenju o izvršenju radi prenosa potraživanja izvršnog dužnika na predaju stvari primenjuju se odredbe o izvršenju potraživanja na predaju određene pokretne stvari ili isporuku određene količine pokretnih stvari (čl. 314-323).

3. Isporuka zamenljivih stvari

Kad se zamenljive stvari nalaze kod izvršnog dužnika ili trećeg lica

Član 331.

Kad izvršna isprava glasi na isporuku određene količine zamenljivih stvari koje se nalaze kod izvršnog dužnika ili drugog lica, izvršenje se sprovodi kao da se predaje individualno određena pokretna stvar.

Kupovina stvari na drugoj strani

Član 332.

Ako zamenljive stvari nisu nađene kod izvršnog dužnika ili drugo lice nije voljno da ih preda ili tvrdi da nisu kod njega, sud, odnosno javni izvršitelj može, na zahtev izvršnog poverioca, ovlastiti izvršnog poverioca da kupi stvar na drugoj strani i da mu odrede rok za to.

Izvršni poverilac koji kupi stvar na drugoj strani može u roku od osam dana od kupovine predložiti da sud, odnosno javni izvršitelj donesu rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se izvršni dužnik obavezuje da mu plati vrednost stvari koju je kupio.

Polaganje novčanog iznosa za kupovinu stvari na drugoj strani

Član 333.

Izvršni poverilac ima pravo da u roku od osam dana od kada je obavešten da stvari nisu nađene kod izvršnog dužnika, da drugo lice nije voljno da ih preda ili tvrdi da nisu kod njega, predloži da sud, odnosno javni izvršitelj donesu rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se izvršni dužnik obavezuje da kod suda, odnosno javnog izvršitelja položi novčani iznos potreban da izvršni poverilac kupi stvar na drugoj strani.

Rešenje o polaganju novčanog iznosa izvršavaju sud, odnosno javni izvršitelj po službenoj dužnosti.

Mogućnost obustave izvršnog postupka

Član 334.

Izvršni postupak obustavlja se ako izvršni poverilac ne podnese u roku ni predlog da se izvršni dužnik obaveže da mu plati vrednost stvari koju je kupio na drugoj strani, niti predlog da se izvršni dužnik obaveže da kod suda, odnosno javnog izvršitelja položi novčani iznos potreban da izvršni poverilac stvar kupi na drugoj strani.

Ako zamenjive stvari nisu mogle da se kupe na drugoj strani

Član 335.

Izvršni poverilac koji ne uspe da stvar kupi na drugoj strani u određenom roku ili koji učini verovatnim da ni na drugoj strani stvar ne bi mogla da se kupi, može da predloži da se stvar proceni i da sud, odnosno javni izvršitelj donese rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se izvršni dužnik obavezuje da plati izvršnom poveriocu procenjenu vrednost stvari. Žalba protiv rešenja odlaže izvršenje rešenja.

Predlog može da se podnese u roku od osam dana od kada je istekao rok za kupovinu stvari na drugoj strani ili u roku koji sud, odnosno javni izvršitelj odrede kada izvršni poverilac učini verovatnim da ni na drugoj strani stvar ne bi mogla da se kupi.

Izvršni postupak obustavlja se ako izvršni poverilac ne podnese nijedan predlog u roku.

Glava druga

ISPRAŽNjENjE I PREDAJA NEPOKRETNOSTI

Izvršne radnje

Član 336.

Sprovođenje izvršenja radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti sastoji se od iseljavanja lica i uklanjanja stvari iz nepokretnosti i predaje nepokretnosti izvršnom poveriocu u državinu ili samo od predaje nepokretnosti izvršnom poveriocu u državinu ako iseljavanje lica ili uklanjanje stvari nije potrebno ili samo od iseljavanja lica i uklanjanja stvari iz nepokretnosti koja je već u državini izvršnog poverioca.

Sprovođenje izvršenja

Član 337.

Izvršenju se pristupa kada istekne osam dana od kada je izvršni dužnik primio rešenje o izvršenju.

Izvršni poverilac dužan je da obezbedi potrebnu radnu snagu i prevozna sredstva, na zahtev suda, odnosno javnog izvršitelja.

Zahtev mu se saopštava najkasnije osam dana pre pristupanja izvršenju.

Uklanjanje pokretnih stvari

Član 338.

Pokretne stvari koje su uklonjene predaju se izvršnom dužniku, a u njegovom odsustvu predaju se odraslom članu njegovog domaćinstva ili njegovom punomoćniku.

Ako uklanjanju stvari nije prisutan niko kome stvar može da se preda ili je prisutan ali odbija da primi stvari, one se predaju na čuvanje drugom licu ili izvršnom poveriocu na teret izvršnog dužnika, o čemu sud, odnosno javni izvršitelj sačinjavaju zapisnik.

Sud, odnosno javni izvršitelj donosi zaključak kojim obaveštava izvršnog dužnika o tome da su pokretne stvari predate na čuvanje i o troškovima čuvanja, i određuje rok u kome izvršni dužnik može da naknadi troškove čuvanja stvari i potom zatraži njihovu predaju.

Istim zaključkom izvršni dužnik se upozorava da će stvari biti prodate posle isteka određenog roka i da će se iz prodajne cene namiriti troškovi čuvanja i prodaje stvari.

Prodaja pokretnih stvari

Član 339.

Ako izvršni dužnik u određenom roku ne naknadi troškove čuvanja stvari ili ne zatraži da mu se one predaju, donosi se zaključak o prodaji stvari za račun izvršnog dužnika.

Deo prodajne cene koji preostane posle namirenja troškova čuvanja i troškova prodaje stvari, polaže se u korist izvršnog dužnika kod suda, odnosno javnog izvršitelja.

Stvar se prodaje prema odredbama o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 199-236).

Izvršenje radi naplate troškova izvršnog poverioca

Član 340.

Izvršni poverilac može da u predlogu za izvršenje ili kasnije, do okončanja izvršnog postupka, zatraži da sud, odnosno javni izvršitelj rešenjem odredi da se troškovi izvršnog postupka naplaćuju prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika koje treba da se uklone sa nepokretnosti.

Izvršenje se u tom slučaju sprovodi prema odredbama o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 199-236).

Glava treća

IZVRŠENjE OBAVEZE NA ČINjENjE, NEČINjENjE ILI TRPLjENjE

Mesna nadležnost

Član 341.

Za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja radi preduzimanja određene radnje izvršnog dužnika (činjenje), uzdržanja od određene radnje (nečinjenje) ili trpljenja određene radnje, mesno je nadležan sud na čijem području izvršni dužnik treba da ispuni svoju obavezu.

Radnja koju može preduzeti i drugo lice

Član 342.

Ako radnju može preduzeti i drugo lice, ne samo izvršni dužnik, izvršni poverilac se ovlašćuje u rešenju o izvršenju da u određenom roku i o trošku izvršnog dužnika sam preduzme radnju ili je poveri drugom licu.

Izvršni postupak se obustavlja ako izvršni poverilac ili drugo lice ne preduzmu radnju u roku određenom u rešenju o izvršenju.

Predujmljivanje troškova radnje

Član 343.

Na predlog izvršnog poverioca sadržan u predlogu za izvršenje, sud može doneti rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se izvršni dužnik obavezuje da kod suda, odnosno javnog izvršitelja predujmi iznos potreban za pokriće troškova radnje (rešenje o predujmljivanju troškova). U tom rešenju određuje se i rok za preduzimanje radnje, koji teče od predujmljivanja troškova.

Rešenje o predujmljivanju troškova jeste sastavni deo rešenja o izvršenju koji sud, odnosno javni izvršitelj izvršavaju po službenoj dužnosti.

Izvršni postupak obustavlja se ako izvršni poverilac ili drugo lice kome je poverio radnju ne preduzmu radnju u roku određenom u rešenju o predujmljivanju troškova.

Konačni troškovi radnje koje može preduzeti i drugo lice

Član 344.

Konačne troškove radnje određuje rešenjem sud, odnosno javnog izvršitelj, na predlog stranke. Javni izvršitelj ne može bez predloga izvršnog poverioca odrediti konačne troškove.

 Ako su troškovi koje je izvršni dužnik predujmio viši od iznosa kojim su plaćeni troškovi radnje i izvršnog postupka sud, odnosno javni izvršitelj, na predlog izvršnog dužnika, vraćaju razliku izvršnom dužniku ako njome raspolažu.

Ako njome ne raspolažu, rešenjem obavezuju izvršnog poverioca da vrati razliku izvršnom dužniku u određenom roku. Na to rešenje shodno se primenjuju pravila o rešenju o predujmljivanju troškova (član 343. st. 1. i 3).

 

Radnja koju može preduzeti samo izvršni dužnik

Član 345.

Kad radnju može preduzeti samo izvršni dužnik, u rešenju o izvršenju određuje se primereni rok za radnju i izvršnom dužniku, izriče novčana kazna ako radnju ne preduzme u roku, posle čega sud po službenoj dužnosti donosi rešenje o izvršenju novčane kazne.

U isto vreme, a na predlog izvršnog poverioca, sud donosi novo rešenje kojim određuje novi primereni rok za radnju i izriče novu novčanu kaznu izvršnom dužniku, višu od prethodne, ako radnju ne preduzme u roku. Ako dužnik opet propusti rok, sud po službenoj dužnosti opet donosi rešenje o izvršenju novčane kazne.

Sve to se ponavlja dok izvršni dužnik ne preduzme radnju.

Izvršni dužnik koji preduzme radnju u roku, dužan je da o tome odmah sudu priloži nesumnjive dokaze. Takvim dokazom smatra se overena pismena izjava izvršnog poverioca ili zapisnik suda ili javnog izvršitelja o tome da je radnja preduzeta, nalaz i mišljenje sudskog veštaka, predaja sudu ili javnom izvršitelju predmeta nastalog radnjom i slično.

Ako radnja koju može preduzeti samo izvršni dužnik ne zavisi isključivo od volje izvršnog dužnika (stvaranje određenih umetničkih dela i sl.), izvršni poverilac ne može zahtevati njeno izvršenje, već samo naknadu štete.

 

Nečinjenje i trpljenje

Član 346.

Ako se izvršni dužnik ponaša protivno obavezi iz izvršne isprave da se uzdrži od određene radnje (nečinjenje) ili da trpi određenu radnju, rešenjem o izvršenju nalaže mu se da se ponaša saglasno obavezi i izriče novčana kazna ako nastavi da se ponaša protivno obavezi.

Ako se i posle toga izvršni dužnik ponaša protivno obavezi sud, na predlog izvršnog poverioca, donosi rešenje o izvršenju novčane kazne i novim rešenjem izriče izvršnom dužniku novu novčanu kaznu, višu od prethodne, ako se ponovo bude ponašao protivno obavezi. Na predlog izvršnog poverioca, sud ponovo donosi rešenje o izvršenju novčane kazne i novim rešenjem izriče izvršnom dužniku novu novčanu kaznu, višu od prethodne, ako ponovi ponašanje koje je protivno obavezi.

Sve to se ponavlja dok se izvršni dužnik ponaša protivno obavezi.

Izvršenje radi uspostavljanja pređašnjeg stanja

Član 347.

Ako ponašanje izvršnog dužnika koje je protivno obavezi iz izvršne isprave (na nečinjenje ili trpljenje i sl.) izazove od nastanka izvršne isprave promenu koja nije u skladu s pravom izvršnog poverioca sud, na predlog izvršnog poverioca, donosi rešenje kojim ovlašćuje izvršnog poverioca da sam, po potrebi i uz pomoć suda, odnosno javnog izvršitelja, uspostavi pređašnje stanje o trošku i na rizik izvršnog dužnika.

Na predujmljivanje iznosa potrebnog za pokriće troškova radnje i na konačne troškove radnje primenjuju se odredbe o troškovima radnje koju, osim izvršnog dužnika, može preduzeti i drugo lice (čl. 343. i 344).

Ponovno smetanje državine

Član 348.

Ako je izvršni dužnik dobrovoljno ispunio obavezu iz izvršne isprave donesenu u postupku zbog smetanja državine ili je na osnovu nje sprovedeno izvršenje, pa ponovo učini smetanje državine koje se u suštini ne razlikuje od ranijeg sud, na predlog izvršnog poverioca i na osnovu iste izvršne isprave, donosi novo rešenje o izvršenju kojim nalaže vraćanje stvari u državinu izvršnog poverioca ili kojim izvršnom dužniku izriče novčanu kaznu prema odredbama o povredi obaveze na nečinjenje (član 346).

Predlog za izvršenje može se podneti u roku od 30 dana od saznanja za ponovno smetanje državine, a najkasnije u roku od jedne godine od ponovnog smetanja.

Pravo na naknadu štete

Član 349.

Odredbe ove glave zakona ne isključuju pravo izvršnog poverioca da u parničnom postupku zahteva naknadu štete zbog toga što je izvršni dužnik povredio obavezu da preduzme, uzdrži se ili trpi određenu radnju.

 

Glava četvrta

IZVRŠENjE ODLUKA U VEZI S PORODIČNIM ODNOSIMA

1. Predaja deteta

Mesna nadležnost

Član 350.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi predaje deteta mesno je nadležan sud prema prebivalištu, odnosno boravištu ili sedištu stranke koja je podnela predlog za izvršenje ili prema prebivalištu, odnosno boravištu ili sedištu stranke prema kojoj se sprovodi izvršenje ili sud na čijem području se nalazi dete.

Prinudno oduzimanja deteta sprovodi sud na čijem se području dete zatekne, po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke koja je podnela predlog za izvršenje.

Sud nadležan za odlučivanje o predlogu za izvršenje može određene izvršne radnje poveriti sudu koji nije nadležan za sprovođenje izvršenja.

Legitimacija za podnošenje predloga za izvršenje

Član 351.

Predlog za izvršenje može podneti roditelj kome je povereno vršenje roditeljskog prava, drugo lice ili ustanova kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitavanje i organ starateljstva.

Posebno o predlogu za izvršenje

Član 352.

U predlogu za izvršenje radi predaje deteta ne mora da bude naznačeno sredstvo izvršenja, a ako je i naznačeno sud nije njime vezan.

 

Zaštita interesa deteta

Član 353.

Sud posebno vodi računa o tome da se što bolje zaštiti interes deteta.

Sud može izuzetno zakazati ročište, ako je to u najboljem interesu deteta.

Rešenje o izvršenju

Član 354.

Ako u izvršnoj ispravi nije naložena predaja deteta, u rešenju o izvršenju nalaže se stranci prema kojoj se sprovodi izvršenje da dete preda u određenom roku ili da ga preda odmah.

Predaja deteta može da se u rešenju o izvršenju naloži i licu na koje se odnosi izvršna isprava, licu od čije volje zavisi predaja deteta i svakom drugom licu kod koga se dete zatekne u vreme donošenja rešenja o izvršenju ili u toku sprovođenja izvršenja.

Nalog da se dete odmah preda daje se pre svega ako su ugroženi život, zdravlje ili psihofizički razvoj deteta ili je izvršnom ispravom određena predaja nezakonito odvedenog ili zadržanog deteta radi njegovog povratka u stranu državu (građanskopravna otmica dece), ili ponovnog uspostavljanja odnosa staranja ili viđanja roditelja i deteta u stranoj državi.

Sredstva izvršenja

Član 355.

Pošto proceni okolnosti, sud u rešenju o izvršenju određuje sledeća sredstva izvršenja:

1) prinudno oduzimanje i predaju deteta;

2) novčanu kaznu;

3) kaznu zatvora.

Ona mogu da se odrede i sprovedu prema licu koje protivno nalogu suda odbija da preda dete, licu koje otežava ili sprečava predaju deteta, licu kod koga se dete nalazi ili licu od čije volje zavisi predaja deteta.

Sud može menjati sredstva izvršenja dok izvršenje ne bude okončano.

Novčana kazna i kazna zatvora

Član 356.

Novčana kazna izriče se i izvršava prema odredbama o izricanju novčane kazne radi preduzimanja radnje koju može preduzeti samo izvršni dužnik (član 345).

Novčana kazna ne može biti zamenjena kaznom zatvora.

Kazna zatvora izriče se dok se dete ne preda, a najduže do 60 dana i izvršava prema zakonu kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija.

Dostavljanje rešenja o izvršenju organu starateljstva. Uloga psihologa

Član 357.

Najkasnije deset dana pre početka izvršenja, rešenje o izvršenju dostavlja se nadležnom organu starateljstva, u čije ime u izvršnom postupku učestvuje psiholog.

Školi, porodičnom savetovalištu i drugim specijalizovanim ustanovama za posredovanje u porodičnim odnosima dostavlja se poziv da učestvuju u izvršnom postupku ako je to neophodno.

Psiholog je dužan da planira neophodne radnje i da pregledanjem spisa ili na drugi pogodan način prikupi činjenice značajne za izvršni postupak.

Psiholog obaveštava sud o svojim radnjama i daje mu mišljenje o podobnosti određenih sredstava izvršenja.

Psiholog je dužan da se stara o zaštiti najboljeg interesa deteta i pruži mu blagovremenu i potpunu podršku, kao i roditelju ili licu kome je dete predato.

Prinudno oduzimanje i predaja deteta

Član 358.

Sud obaveštava stranku koja je podnela predlog za izvršenje i lice kome treba da se preda dete o vremenu i mestu oduzimanja i predaje deteta, po pravilima o ličnom dostavljanju.

Dete prinudno oduzima i predaje sudija u saradnji sa psihologom organa starateljstva, školom, porodičnim savetovalištem ili drugim specijalizovanim ustanovama za posredovanje u porodičnim odnosima.

Po potrebi, u pomoć se poziva policija.

Sprovođenje izvršenja ako je naloženo da se dete odmah preda

Član 359.

Kad je rešenjem o izvršenju naloženo da se dete odmah preda, rešenje o izvršenju predaje se licu od koga se dete oduzima pri preduzimanju prve izvršne radnje. Ako to lice nije prisutno pri oduzimanju deteta, rešenje o izvršenju dostavlja mu se naknadno.

Ako se dete oduzima od lica na koje se ne odnosi izvršna isprava, njemu se predaju rešenje o izvršenju i zapisnik o oduzimanju deteta.

Odsutnost lica od koga se dete oduzima ne sprečava oduzimanje deteta.

Ponovljeno izvršenje

Član 360.

Na predlog stranke, sud ponovo izvršava isto rešenje o izvršenju ako se dete, protivno rešenju o izvršenju, u roku od 60 dana od predaje opet zatekne kod lica od koga je oduzeto.

 

2. Izvršenje radi održavanja ličnih odnosa sa detetom

Član 361.

U izvršnom postupku radi održavanja ličnih odnosa sa detetom shodno se primenjuju pojedine odredbe ove glave zakona (čl. 350, 352, 353, 357, 358. i 359).

3. Izvršenje radi zaštite od nasilja u porodici, zaštite prava deteta i drugih odluka u vezi s porodičnim odnosima

Član 362.

U izvršnom postupku radi zaštite od nasilja u porodici, zaštite prava deteta ili izvršenja drugih odluka u vezi s porodičnim odnosima, shodno se, u zavisnosti obaveze izvršnog dužnika, primenjuju odgovarajuće odredbe ove glave zakona.

Glava peta

IZVRŠENjE RADI VRAĆANjA ZAPOSLENOG NA RAD

Mesna nadležnost

Član 363.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i sprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave kojom je poslodavac obavezan da vrati zaposlenog na rad ili da ga rasporedi na određene poslove, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi sedište poslodavca.

Rok za podnošenje predloga za izvršenje

Član 364.

Predlog za izvršenje ne može da se podnese posle isteka 60 dana od kada je izvršni poverilac stekao pravo da podnese predlog.

Način sprovođenja izvršenja

Član 365.

Izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad ili radi njegovog raspoređivanja na određene poslove sprovodi se izricanjem novčane kazne poslodavcu i njegovom odgovornom licu, prema odredbama o preduzimanju radnje koje može preduzeti samo izvršni dužnik (član 345).

Izricanje novčane kazne prestaje kada sud utvrdi da je zaposleni počeo da radi na odgovarajućim poslovima ili da mu je to omogućeno iako je odbio da radi, odnosno da je raspoređen na poslove određene u izvršnoj ispravi.

Naknada izgubljene zarade kod vraćanja zaposlenog na rad

Član 366.

Sud može, na predlog izvršnog poverioca koji je zahtevao vraćanje na rad, doneti rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju kojim se poslodavac obavezuje da izvršnom poveriocu isplati u određenom roku mesečne iznose zarade koja je dospela od pravnosnažnosti presude do vraćanja izvršnog poverioca na rad (naknada izgubljene zarade).

Naknada izgubljene zarade određuje se u iznosu koji bi izvršni poverilac primio da je bio na radu, s porezima i doprinosima koji se isplaćaju iz zarade.

Izvršni poverilac ne može u žalbi pobijati visinu naknade izgubljene zarade.

Predlog za naknadu izgubljene zarade može da podnese s predlogom za izvršenje radi vraćanja na rad ili kasnije, do okončanja izvršnog postupka.

Poslodavac može predložiti sudu da stavi van snage rešenje o naknadi izgubljene zarade ako se posle donošenja rešenja o naknadi izgubljene naknade izmene okolnosti na kojima je zasnovano.

Mogućnost parničnog postupka

Član 367.

Ako sud ne usvoji ili delimično usvoji predlog za naknadu izgubljene zarade, izvršni poverilac može da zaradu ili njen ostatak potražuje u parničnom postupku.

Glava šesta

IZVRŠENjE ODLUKE O DEOBI SUVLASNIČKE STVARI

Mesna nadležnost

Član 368.

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja radi deobe stvari na kojoj postoje suvlasnici, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi stvar.

Fizička deoba stvari

Član 369.

Fizičku deobu stvari sprovodi sud ili javni izvršitelj.

Oni pozivaju sve učesnike u izvršnom postupku da prisustvuju deobi.

Deoba prodajom stvari

Član 370.

Ako prema izvršnoj ispravi stvar treba da se proda radi deobe, shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti ili pokretnoj stvari, ako se stranke o pojedinim pitanjima drukčije ne sporazumeju.

Izvršni dužnik može da kupi stvar, a u postupku prodaje stvari ne plaća jemstvo.

U postupku deobe prodajom nepokretnosti ili pokretne stvari ne primenjuju se odredbe o namirenju novčanog potraživanja prenosom stvari u svojinu izvršnog poverioca (čl. 178, 179. i 230).

Troškovi izvršnog postupka

Član 371.

Troškove izvršnog postupka snose svi suvlasnici, srazmerno visini udela na stvari.

Suvlasnik koji je izazvao posebne troškove drugom suvlasniku dužan je da ih naknadi.

Glava sedma

IZDEJSTVOVANjE IZJAVE VOLjE

Bezuslovno potraživanje

Član 372.

Izvršni dužnik koji je obavezan na davanje izjave volje, smatra se da je dao u času pravnosnažnosti odluke.

Ako je izvršni dužnik obavezan sudskim ili upravnim poravnanjem ili javnobeležničkim zapisnikom o poravnanju na davanje izjave volje, smatra se da je dao kada je dospela njegova obaveza.

Uslovno potraživanje

Član 373.

Ako davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke obaveze izvršnog poverioca ili od nastupanja uslova, smatra se da je izvršni dužnik dao izjavu kada izvršni poverilac ispuni svoju obavezu ili kada uslov nastupi.

Nastupanje uslova dokazuje se javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom.

Sud, na zahtev izvršnog poverioca, utvrđuje kada je izjava volje data.

DEO PETI

NAMIRENjE NOVČANIH POTRAŽIVANjA NASTALIH

IZ KOMUNALNIH I SRODNIH DELATNOSTI

Pojam komunalne i srodne delatnosti

Član 374.

Pod komunalnom delatnošću smatra se delatnost koja je kao takva određena posebnim zakonom.

Srodna delatnost, u smislu ovog zakona, jeste delatnost od opšteg interesa kojom se kontinuirano pružaju usluge većem broju lica na određenom području i koje se periodično naplaćuju.

Podnošenje predloga za izvršenje

Član 375.

Izvršni poverilac dužan je da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti, zahteva od Komore da odredi javnog izvršitelja kome će podneti predlog za izvršenje.

Komora je dužna da odgovori na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet dana od prijema zahteva, vodeći računa o tome da se javni izvršitelji određuju ravnomerno, prema azbučnom redu upisa u Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja i da je za postupanje po predlogu za izvršenje isključivo nadležan javni izvršitelj na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište.

Ako Komora ne odgovori na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet dana, izvršni poverilac samostalno određuje javnog izvršitelja na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište.

Javni izvršitelj dužan je da zaključkom odbaci predlog za izvršenje ako mu izvršni poverilac uz predlog za izvršenje ne dostavi odgovor Komore iz koga proizlazi da je za javnog izvršitelja određen upravo on, ili ako ne dostavi dokaz da Komora nije odgovorila na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet dana.

Podnošenje i sadržinu zahteva izvršnog poverioca Komori, sadržinu odgovora Komore i način na koji Komora dostavlja odgovor izvršnom poveriocu podrobnije propisuje Komora.

Izvršenje posle pravnosnažnosti. Verodostojna isprava

Član 376.

Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti ne može početi da se izvršava pre njegove pravnosnažnosti.

Verodostojnu ispravu predstavlja račun o izvršenim uslugama.

Odbacivanje ili odbijanje predloga za izvršenje

Član 377.

Javni izvršitelj odbacuje predlog za izvršenje koji nije dozvoljen ili nije uredan ili odbija predlog koji nije osnovan.

Rešenje o odbacivanju ili odbijanju predloga dostavlja se izvršnom poveriocu, ne i izvršnom dužniku.

Žalba izvršnog poverioca

Član 378.

Izvršni poverilac može da se žali na rešenje kojim se odbacuje ili odbija predlog, u roku od osam dana od prijema rešenja.

Žalba se podnosi drugostepenom sudu koji bi rešavao o žalbi da je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave doneo sud.

Isti sud odlučuje o žalbi.

Žalba se dostavlja i javnom izvršitelju, da bi on spise predmeta odmah dostavio sudu.

Rešenje o izvršenju

Član 379.

Javni izvršitelj koji oceni da je predlog za izvršenje dozvoljen, uredan i osnovan donosi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.

Rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave obavezuje se izvršni dužnik da namiri potraživanje izvršnog poverioca u roku od osam dana od prijema rešenja sa odmerenim troškovima postupka i određuju sredstvo i predmet izvršenja radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca i troškova postupka.

Prigovor izvršnog dužnika

Član 380.

Protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave izvršni dužnik može da podnese prigovor u roku od osam dana od prijema rešenja.

Prigovor se podnosi javnom izvršitelju koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.

Prigovor mora biti obrazložen.

Rešenje o odbacivanju prigovora

Član 381.

Javni izvršitelj rešenjem odbacuje prigovor koji nije obrazložen, blagovremen, potpun ili dozvoljen.

Žalba na to rešenje podnosi se drugostepenom sudu koji bi rešavao o žalbi da je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave doneo sud.

Isti sud odlučuje o žalbi.

Žalba se dostavlja i javnom izvršitelju, da bi on spise odmah dostavio sudu.

Kopija spisa ostaje javnom izvršitelju.

Ostale odluke o prigovoru

Član 382.

Ako u prigovoru nije označeno koji se deo rešenja pobija, smatra se da se rešenje pobija u celini.

Ako se rešenje pobija u celini ili u delu u kome je izvršni dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje, javni izvršitelj ne ispituje osnovanost prigovora već rešenjem protiv koga žalba nije dozvoljena van snage stavlja deo rešenja kojim je određeno sredstvo i predmet izvršenja, kao i javni izvršitelj i ukida sprovedene radnje. Postupak se dalje nastavlja kao po prigovoru protiv platnog naloga, a javni izvršitelj dostavlja spise predmeta nadležnom sudu.

Ako se rešenje pobija samo u delu u kome je određeno sredstvo i predmet izvršenja, prigovor se smatra žalbom, pa ga javni izvršitelj sa spisima predmeta odmah dostavlja drugostepenom sudu koji bi rešavao o žalbi da je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave doneo sud.

Isti sud odlučuje o žalbi.

Sprovođenje izvršenja

Član 383.

Rešenje kojim se odbija žalba izvršnog dužnika na rešenje kojim je njegov prigovor odbačen i rešenje kojim se odbija žalba izvršnog dužnika u slučaju kada se prigovor smatra žalbom, sud dostavlja javnom izvršitelju, da sprovede izvršenje.

Shodna primena drugih odredaba ovog zakona

Član 384.

U postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i srodnih delatnosti shodno se primenjuju odredbe o izvršenju na osnovu verodostojne isprave i druge odredbe ako pojedinim odredbama ovog dela zakona nije drukčije određeno.

DEO ŠESTI

OBEZBEĐENjE

Glava prva

OPŠTA PRAVILA

Predlog za obezbeđenje

Član 385.

Postupak obezbeđenja pokreće se predlogom stranke, a predlogom drugih lica ili organa samo kad je to zakonom određeno.

Predlog za obezbeđenje sadrži precizno naznačeno potraživanje čije se obezbeđenje zahteva, zakonske razloge za obezbeđenje, činjenice i dokaze iz kojih proizlazi verovatnost postojanja zakonskih razloga za obezbeđenje i vrstu sredstva obezbeđenja.

Predlog za obezbeđenje prethodnom i privremenom merom

Član 386.

U predlogu za određivanje prethodne ili privremene mere naznačava se i vrsta prethodne ili privremene mere i njihovo trajanje, a u predlogu za određivanje privremene mere i sredstvo i predmet kojima se ona izvršava.

Kod navođenja sredstva i predmeta kojima se privremena mera izvršava shodno se primenjuju odredbe o sredstvima i predmetima izvršenja radi namirenja potraživanja na osnovu rešenja o izvršenju. Predlog za određivanje privremene mere odbacuje se ako ne sadrži sredstvo i predmet kojim se privremena mera izvršava.

Izvršni poverilac može naznačiti u predlogu da izvršenje sprovodi javni izvršitelj, inače ga sprovodi sud.

Više prethodnih i privremenih mera

Član 387.

Izvršni poverilac može predložiti da se odredi jedna ili više prethodnih ili privremenih mera tako da se izvršavaju istovremeno ili tako da se sledeća mera izvrši ako prethodna nije bila dovoljna da se obezbedi potraživanje.

Shodno se primenjuju odredbe koje uređuju slučaj kad je u predlogu za izvršenje navedeno više sredstava i predmeta izvršenja (član 53).

Odlučivanje o predlogu za obezbeđenje

Član 388.

O predlogu za obezbeđenje odlučuje sud rešenjem o odbacivanju, odbijanju ili usvajanju predloga.

Predlog za obezbeđenje usvaja se rešenjem o obezbeđenju.

Sadržina rešenja o obezbeđenju

Član 389.

Rešenje o obezbeđenju sadrži vrstu sredstva obezbeđenja, kratko obrazloženje zakonskih razloga zbog kojih je predlog za obezbeđenje usvojen, pouku o tome da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, rok za žalbu, kome se žalba podnosi i ko o njoj odlučuje i druge sastojke određene ovim zakonom.

Dostavljanje rešenje o prethodnoj i privremenoj meri. Nenadležnost za izvršenje prethodne i privremene mere

Član 390.

Na dostavljanje rešenja o prethodnoj ili privremenoj meri primenjuju se odredbe o dostavljanju rešenja o izvršenju (član 67).

Na postupanje suda koji nije nadležan da izvrši prethodnu ili privremenu meru primenjuju se odredbe o nenadležnosti suda koji je doneo rešenje o izvršenju da sprovede izvršenje (član 69).

Dejstvo i izvršenje rešenja o obezbeđenju

Član 391.

Rešenje o obezbeđenju ima dejstvo rešenja o izvršenju, i izvršava se po službenoj dužnosti.

Prethodna i privremena mera postaju izvršne kad se rešenje kojim su određene, dostavi onom ko je njima obavezan da nešto učini, ne učini ili trpi. Privremena mera u kojoj je određen rok da izvršni dužnik ili neko drugi nešto učini, postaje izvršna kad rok bezuspešno istekne.

Prethodnu ili privremenu meru izvršava sud ili javni izvršitelj, zavisno od izbora izvršnog poverioca. Rešenje o sticanju založnog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima izvršava sud.

Pravni lekovi

Član 392.

Protiv rešenja kojim je odlučeno o predlogu za obezbeđenje dozvoljena je žalba.

Na žalbu protiv rešenja o obezbeđenju shodno se primenjuju odredbe o žalbi protiv rešenja o izvršenju (čl. 70-76).

Posebna procesna pravila o postupku obezbeđenja

Član 393.

Sud može odlučiti o predlogu za obezbeđenje pre nego što ga dostavi izvršnom dužniku i omogući mu se da o njemu izjasni:

1) ako bi izvršni poverilac, zbog odlaganja, mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu;

2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka ili teškog ugrožavanja prava;

3) radi sprečavanja nasilja.

Sud razmatra i utvrđuje samo činjenice koje su stranke iznele i izvodi samo dokaze koje su stranke predložile, izuzev kad se primenjuje prinudni propis.

U postupku obezbeđenja potraživanja iz bračnih i porodičnih odnosa isključena je javnost.

Sredstva obezbeđenja

Član 394.

Sredstva obezbeđenja jesu sticanje založnog prava na nepokretnosti i pokretnoj stvari po sporazumu stranaka, sticanje založnog prava na nepokretnosti i pokretnoj stvari, prethodna mera i privremena mera.

Nedozvoljenost obezbeđenja

Član 395.

Nije dozvoljeno obezbeđenje na stvarima i pravima koja su izuzeti od izvršenja.

Shodna primena

Član 396.

Na postupak obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak i odredbe ovog zakona, ako odredbama ovog dela zakona nije drukčije određeno.

Glava druga

ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNOSTIMA I POKRETNIM STVARIMA PO SPORAZUMU STRANAKA

Mesna nadležnost

Član 397.

Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje novčanog potraživanja sticanjem založnog prava na nepokretnosti ili pokretnoj stvari po sporazumu stranaka i za sprovođenje obezbeđenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost ili pokretna stvar.

Predlog za obezbeđenje

Član 398.

Stranke mogu saglasno predložiti sudu da odredi upis založnog prava na nepokretnosti ili pokretnoj stvari izvršnog dužnika, radi obezbeđenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca.

Ročište i sporazum stranaka

Član 399.

Na zajednički predlog stranaka, sud zakazuje ročište na kome u zapisniku utvrđuje sporazum stranaka o postojanju novčanog potraživanja izvršnog poverioca i vremenu njegovog dospeća, kao i saglasnost stranaka da se novčano potraživanje obezbedi založnim pravom na nepokretnosti ili na pokretnim stvarima posle njihovog popisa.

Potpisani zapisnik o sporazumu stranaka ima snagu sudskog poravnanja i osnov je za upis založnog prava.

Sud dostavlja zapisnik o sporazumu stranaka organu koji vodi javnu knjigu, odnosno Registar zaloge.

Založno pravo stiče se upisom zapisnika o sporazumu stranaka u javnu knjigu ili Registar zaloge.

Glava treća

ZALOŽNO PRAVO NA NEPOKRETNOSTIMA I POKRETNIM STVARIMA NA OSNOVU NOVČANOG POTRAŽIVANjA IZ IZVRŠNE ISPRAVE

1. Sticanje založnog prava na nepokretnosti

Mesna nadležnost

Član 400.

Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje novčanog potraživanja sticanjem založnog prava na nepokretnosti i za sprovođenje obezbeđenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost.

 

Rešenje o predlogu za obezbeđenje

Član 401.

Na predlog izvršnog poverioca zasnovanog na izvršnoj ispravi koja glasi na novčano potraživanje, sud nalaže organu koji vodi javnu knjigu da upiše založno pravo izvršnog poverioca na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Predlog za obezbeđenje ima sadržinu kao predlog za izvršenje.

Izvršni poverilac dužan je da uz predlog priloži izvod iz javne knjige kojim dokazuje da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika ili ispravu podobnu za upis svojine izvršnog dužnika, ako je u javnoj knjizi kao vlasnik upisano drugo lice.

Način sticanja založnog prava na nepokretnosti

Član 402.

Založno pravo na nepokretnosti stiče se upisom u javnu knjigu.

Shodna primena

Član 403.

Na sticanje založnog prava na nepokretnosti koja nije upisana u javnu knjigu shodno se primenjuju odredbe o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na nepokretnosti koja nije upisana u javnu knjigu (čl. 197. i 198).

2. Sticanje založnog prava na pokretnim stvarima upisom u Registar zaloge

Mesna nadležnost

Član 404.

Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje novčanog potraživanja sticanjem založnog prava na pokretnoj stvari i za sprovođenje obezbeđenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi pokretna stvar.

Rešenje o obezbeđenju

Član 405.

Na predlog izvršnog poverioca zasnovanom na izvršnoj ispravi koja glasi na novčano potraživanje, sud nalaže Registru zaloge da upiše založno pravo izvršnog poverioca na pokretnoj stvari.

Sticanje založnog prava i čuvanje pokretne stvari

Član 406.

Založno pravo na pokretnoj stvari stiče se u trenutku upisa založnog prava u Registar zaloge.

Na čuvanje pokretne stvari primenjuju se odredbe o čuvanju pokretne stvari kod izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 211. i 212).

Glava četvrta

PRETHODNE MERE

Mesna nadležnost

Član 407.

Za odlučivanje o predlogu za određivanje prethodne mere i njeno izvršenje, mesno je nadležan sud koji je nadležan za izvršenje prethodne mere.

Uslovi za određivanje prethodne mere

Član 408.

Prethodnom merom obezbeđuje se novčano potraživanje.

Prethodna mera određuje se na osnovu domaće odluke koja nije pravnosnažna ili domaćeg sudskog ili upravnog poravnanja ili javnobeležničkog zapisnika o poravnanju po kojima potraživanje nije dospelo ili na osnovu domaćeg rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koje je doneto na osnovu menice ili čeka.

Osim toga, da bi se odredila prethodna mera potrebno je da izvršni poverilac učini verovatnom opasnost da bi bez prethodne mere namirenje njegovog potraživanja bilo osujećeno ili znatno otežano.

Pretpostavljena opasnost po potraživanje

Član 409.

Smatra se da opasnost koja može da osujeti ili znatno oteža namirenje potraživanja postoji ako se predlog za određivanje prethodne mere zasniva na:

1) rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave donetom na osnovu menice ili čeka protiv koga je blagovremeno podnet prigovor;

2) presudi kojom je u krivičnom postupku usvojen imovinskopravni zahtev i protiv koje je predloženo ponavljanje krivičnog postupka;

3) odluci koja treba da se izvrši u inostranstvu, pa i kad je za izvršenje nadležan domaći sud;

4) presudi na osnovu priznanja na koju je podneta žalba;

5) sudskom ili upravnom poravnanju ili javnobeležničkom zapisniku o poravnanju koje se pobija na zakonom određen način.

Ako se predlog zasniva na presudi na osnovu priznanja na koju je podneta žalba ili na sudskom ili upravnom poravnanju ili javnobeležničkom zapisniku o poravnanju koje se pobija na zakonom određen način sud može, na predlog izvršnog dužnika, usloviti određivanje ili održavanje prethodne mere polaganjem jemstva od izvršnog poverioca za štetu koju bi izvršni dužnik mogao da pretrpi od prethodne mere.

 Ako izvršni poverilac ne položi jemstvo u roku koji odredi sud, sud odbija predlog za određivanje prethodne mere ili rešenjem obustavlja postupak obezbeđenja.

Prethodna mera radi obezbeđenja obroka koji nisu dospeli

Član 410.

Nedospeli obroci potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog oštećenja zdravlja, isplate novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad ili isplate novčane rente za izdržavanja koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja, obezbeđuju se prethodnom merom samo ako dospevaju u jednoj godini od podnošenja predloga za određivanje privremene mere.

Pretpostavlja se da opasnost koja može da osujeti ili znatno oteža ostvarenje potraživanja nedospelih obroka postoji i ako je prema izvršnom dužniku već vođen izvršni postupak radi naplate dospelih obroka ili podnet predlog za izvršenje radi naplate dospelog obroka.

Sadržina rešenja o prethodnoj meri. Trajanje prethodne mere

Član 411.

Rešenje o prethodnoj meri, pored ostalog, sadrži precizno navedeno novčano potraživanje koje se obezbeđuje, s kamatom i troškovima postupka, vrstu prethodne mere i trajanje prethodne mere.

Prethodna mera može da traje najduže do isteka 15 dana od ispunjenja uslova za podnošenje predloga za izvršenje.

Produženje trajanja prethodne mere

Član 412.

Ako trajanje prethodne mere istekne pre nego što odluka postane izvršna sud, na predlog izvršnog poverioca, rešenjem produžava njeno trajanje ako nisu promenjeni uslovi pod kojima je određena. Izvršni poverilac dužan je da predlog podnese pre nego što prethodna mera istekne.

Sud obustavlja postupak obezbeđenja ako se u 15 dana od isteka prethodne mere ne ispune uslovi za podnošenje predloga za izvršenje, a izvršni poverilac dotle ne predloži da se trajanje mere produži.

Ako se uslovi za podnošenje predloga za izvršenje ispune pre isteka trajanja prethodne mere sud, na predlog izvršnog dužnika, obustavlja postupak obezbeđenja, ali izvršni poverilac može održati prethodni meru do podnošenja predloga za izvršenje, ako njega podnese u 15 dana od ispunjenja uslova za to.

Ukidanje prethodne mere

Član 413.

Na predlog izvršnog dužnika, sud rešenjem obustavlja postupak obezbeđenja i ukida prethodnu meru i sve sprovedene radnje:

1) ako izvršni dužnik položi sudu, odnosno javnom izvršitelju potraživanje koje se obezbeđuje, sa kamatom i troškovima postupka;

2) ako izvršni dužnik učini verovatnim da je potraživanje naplaćeno ili dovoljno obezbeđeno;

3) ako se pravnosnažno utvrdi da potraživanje nije nastalo ili da je prestalo;

4) ako odluka ili sudsko ili upravno poravnanje ili javnobeležnički zapisnik o poravnanju na kojima se prethodna mera zasniva prestanu da važe.

Ako je postupak obezbeđenja obustavljen, ali ne zato što je izvršni dužnik položio potraživanje koje se obezbeđuje (stav 1. tačka 1), već iz drugog razloga (stav 1. tač. 2-4), izvršni poverilac dužan je da naknadi izvršnom dužniku troškove postupka obezbeđenja.

Vrste prethodnih mera

Član 414.

Vrste prethodnih mera jesu:

1) popis pokretnih stvari i upis založnog prava na popisanim pokretnim stvarima u Registar zaloge;

2) plenidba novčanog potraživanja izvršnog dužnika i sticanje založnog prava na njemu;

3) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da bankama naloži da zaplene novčana sredstva na računu izvršnog dužnika do visine potraživanja izvršnog poverioca;

4) upis plenidbe dematerijalizovanih finansijskih instrumenata i upis založnog prava na njima u Centralni registar hartija od vrednosti;

5) upis založnog prava izvršnog poverioca na udelu izvršnog dužnika u društvu sa ograničenom odgovornošću, ortačkom društvu ili komanditnom društvu u Registar zaloge i upis zaplene udela u Registar privrednih subjekata - privrednih društava;

6) plenidba potraživanja izvršnog dužnika da mu se preda nepokretnost ili određena pokretna stvar ili isporuči određena količina pokretnih stvari i sticanje založnog prava na zaplenjenom potraživanju;

7) predbeležba založnog prava na nepokretnosti u svojini izvršnog dužnika ili na pravu izvršnog dužnika upisanom na nepokretnosti.

 

Plenidba novčanih sredstava na računu izvršnog dužnika

Član 415.

Novčana sredstava izvršnog dužnika koja su zaplenjena na njegovom računu ne mogu da se, dok zaplena traje, prenesu sa računa izvršnog dužnika, izuzev radi namirenja potraživanja koje se obezbeđuje.

Prodaja založenih pokretnih stvari i prenos potraživanja izvršnog dužnika

Član 416.

Sud, odnosno javni izvršitelj može naložiti da se založene pokretne stvari prodaju ako su podložne brzom kvarenju ili ako postoji opasnost od znatnog smanjenja njihove vrednosti.

Prodaju se prema odredbama o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnoj stvari (čl. 199-236).

Ako se prethodna mera sastoji od plenidbe novčanog potraživanja izvršnog dužnika i sticanje založnog prava na njemu sud, odnosno javni izvršitelj mogu, na predlog stranke, naložiti da se potraživanje prenese na izvršnog poverioca radi naplaćivanja, ako postoji opasnost da ono, zbog docnje u njegovom ispunjenju, neće moći da se naplati ili da će prestati pravo na regres prema drugom licu.

Iznos koji se dobije prodajom pokretne stvari i naplatom potraživanja čuva se kod suda, odnosno javnog izvršitelja dok se ne obustavi postupak obezbeđenja ili ne podnese predlog za izvršenje, a najduže 30 dana od ispunjenja uslova za podnošenje predloga za izvršenje.

Glava peta

PRIVREMENE MERE

1. Opšte odredbe

Do kada može da se odredi privremena mera

Član 417.

Sud može odrediti privremenu meru pre, u toku ili posle sudskog ili upravnog postupka pa dok izvršenje ne bude sprovedeno.

Nadležnost suda

Član 418.

Ako je predlog za određivanje privremene mere podnet pre, u toku ili posle parničnog ili drugog postupka u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja čije se obezbeđenje traži ili istovremeno s pokretanjem postupka, o predlogu odlučuje sud koji u prvom stepenu odlučuje o osnovanosti potraživanja.

Ako je predlog podnet pre ili u toku arbitražnog postupka, o njemu može odlučivati i sud koji je mesno nadležan za sprovođenje izvršenja.

Ako je predlog podnet u toku izvršnog postupka, o njemu odlučuje sud koji vodi izvršni postupak, odnosno sud koji bi vodio izvršni postupak da izvršenje ne sprovodi javni izvršitelj.

 Za izvršenje privremene mere mesno je nadležan sud koji je nadležan da sprovede izvršenje na sredstvu i predmetu izvršenja određenim u privremenoj meri.

Uslovi za određivanje privremene mere

Član 419.

Privremenom merom obezbeđuje se novčano ili nenovčano potraživanje čije postojanje izvršni poverilac učini verovatnim.

Da bi se odredila privremena mera za obezbeđenje novčanog potraživanja izvršni poverilac, pored verovatnoće postojanja potraživanja, mora učiniti verovatnim da će bez privremene mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja time što će svoju imovinu ili sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati (opasnost po potraživanje).

Da bi se odredila privremena mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja, izvršni poverilac, osim verovatnoće postojanja potraživanja, mora učiniti verovatnim i da bi bez privremene mere ispunjenje njegovog potraživanja bilo osujećeno ili znatno otežano ili da će biti upotrebljena sila ili nastati nenadoknadiva šteta (opasnost po potraživanje).

Privremenom merom mogu da se obezbede i nedospela, uslovna i buduća potraživanja.

Izvršni poverilac nije dužan da dokaže opasnost po potraživanje ako učini verovatnim da izvršni dužnik može zbog privremene mere pretrpeti samo neznatnu štetu ili da potraživanje treba da se ispuni u inostranstvu.

Pretpostavljena opasnost po novčano potraživanje

Član 420.

Smatra se da opasnost po novčano potraživanje postoji:

1) ako je radi naplate dospelih obroka zakonskog izdržavanja prema izvršnom dužniku već vođen izvršni postupak;

2) ako su redovni prihodi izvršnog dužnika niži od njegovih zakonskih obaveza i onih utvrđenih pravnosnažnom odlukom suda i drugog organa;

3) ako je prema izvršnom dužniku pokušano izvršenje koje nije uspelo zato što je odbio da pruži podatke o tome gde se nalazi njegova imovina ili ako je u ranijim izvršnim postupcima dao nepotpune ili netačne podatke o svojoj imovini.

Jemstvo umesto privremene mere

Član 421.

Izvršni poverilac može u predlogu za određivanje privremene mere ili kasnije izjaviti da se, umesto određivanja privremene mere, zadovoljava time da izvršni dužnik položi jemstvo u visini i na vreme koje rešenjem odredi sud. Umesto suda, visinu i vreme na koje se polaže jemstvo određuje javni izvršitelj ako on sprovodi izvršenje.

Polaganje jemstva umesto privremene mere može da se dozvoli i na predlog izvršnog dužnika, podnet pre ili posle određivanja privremene mere.

Ako jemstvo bude položeno pre određivanja privremene mere sud odbija predlog za određivanje privremene mere, a ako bude položeno posle toga sud, odnosno javni izvršitelj rešenjem obustavljaju postupak obezbeđenja.

Jemstvo kao uslov za određivanje privremene mere

Član 422.

Na predlog izvršnog poverioca, sud može odrediti privremenu meru i kada izvršni poverilac ne učini verovatnim postojanje potraživanja i opasnost po potraživanje, ako u roku određenom u rešenju o privremenoj meri položi jemstvo za štetu koja bi izvršnom dužniku mogla biti naneta određivanjem i izvršenjem privremene mere.

Dok se ne položi jemstvo, privremena mera se ne izvršava, a ako se jemstvo ne položi u roku, postupak obezbeđenja se obustavlja.

Na predlog izvršnog dužnika, sud može, prema okolnostima, rešenjem o privremenoj meri ili kasnije odrediti da izvršni poverilac položi jemstvo i kada je učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost po potraživanje.

Sadržina rešenja o privremenoj meri

Član 423.

Rešenje o privremenoj meri, pored ostalog, sadrži precizno navedeno potraživanje koje se obezbeđuje, vrstu privremene mere i sredstvo i predmet kojim se ta mera izvršava.

Dejstvo privremene mere

Član 424.

Privremena mera nije osnov za sticanje založnog prava izvršnog poverioca.

Izvršni poverilac može od lica koje je bilo dužno da poštuje privremenu meru zahtevati naknadu štete koju je pretrpeo zbog toga što mera nije poštovana.

Nedozvoljenost privremene mere

Član 425.

Nije dozvoljeno da se odredi privremena mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja ako postoje uslovi za određivanje drugog sredstva obezbeđenja kojim se postiže ista svrha.

Trajanje privremene mere

Član 426.

Trajanje privremene mere određuje se u rešenju o privremenoj meri.

Ako je rešenje o privremenoj meri doneto pre pokretanja parničnog ili drugog postupka ili radi obezbeđivanja budućeg potraživanja, u njemu se određuje rok u kome je izvršni poverilac dužan da podnese tužbu ili pokrene drugi postupak radi opravdanja privremene mere.

Na predlog izvršnog poverioca, sud rešenjem produžava trajanje privremene mere ako nisu promenjeni uslovi pod kojima je mera određena.

Izvršni poverilac dužan je da podnese predlog da se produži trajanje privremene mere pre nego što ona istekne.

Ukidanje privremene mere

Član 427.

Na predlog izvršnog dužnika, sud obustavlja postupak obezbeđenja i ukida prethodnu meru i sve sprovedene radnje:

1) ako izvršni poverilac u roku određenom privremenom merom ne podnese tužbu ili ne pokrene drugi postupak radi opravdanja privremene mere;

2) kada istekne trajanje privremene mere;

3) ako su se uslovi pod kojima je privremena mera određena tako promenili da ona više nije potrebna;

4) ako izvršni dužnik položi sudu, odnosno javnom izvršitelju potraživanje koje se obezbeđuje, sa kamatom i troškovima postupka;

5) ako izvršni dužnik učini verovatnim da je potraživanje naplaćeno ili dovoljno obezbeđeno;

6) ako se pravnosnažno utvrdi da potraživanje nije nastalo ili da je prestalo.

Naknada štete izvršnom dužniku

Član 428.

Izvršni dužnik ima pravo da mu izvršni poverilac naknadi štetu nanesenu privremenom merom koja nije bila osnovana ili koju izvršni poverilac nije opravdao.

Pravo na naknadu štete ostvaruje se u parničnom postupku.

2. Vrste privremenih mera za obezbeđivanje novčanog potraživanja

Član 429.

Radi obezbeđenja novčanog potraživanja može da se odredi svaka mera kojom se postiže svrha obezbeđenja, a naročito:

1) zabrana izvršnom dužniku da otuđi i/ili optereti pokretne stvari čiji je vlasnik i, po potrebi, njihovo oduzimanje od izvršnog dužnika i poveravanje na čuvanje izvršnom poveriocu ili drugom licu ili sudskom depozitu;

2) zabrana izvršnom dužniku da otuđi i/ili optereti nepokretnosti čiji je vlasnik ili druga stvarna prava koja su upisana u njegovu korist na nepokretnostima u javnoj knjizi, uz upis zabeležbe zabrane u javnu knjigu;

3) zabrana dužniku izvršnog dužnika da isplati potraživanje ili preda stvar izvršnom dužniku i zabrana izvršnom dužniku da primi isplatu potraživanja ili primi stvar i da njima raspolaže;

4) nalog organizaciji za prinudnu naplatu da bankama koje vode račune izvršnog dužnika naloži da izvršnom dužniku ili drugom licu koje deluje po nalogu izvršnog dužnika uskrate pravo da sa računa izvršnog dužnika isplaćuju novčane iznose u visini obezbeđenog potraživanja;

5) oduzimanje gotovog novca ili hartija od vrednosti od izvršnog dužnika i njihovo polaganje u sudski depozit, odnosno kod javnog izvršitelja.

3. Vrste privremenih mera za obezbeđenje nenovčanog potraživanja

Član 430.

Radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može da se odredi svaka mera kojom se postiže svrha obezbeđenja, a naročito:

1) zabrana izvršnom dužniku da otuđi i/ili optereti pokretne stvari koje su predmet potraživanja izvršnog poverioca i, po potrebi, njihovo oduzimanje od izvršnog dužnika i poveravanje na čuvanje izvršnom poveriocu ili drugom licu ili sudskom depozitu;

2) zabrana izvršnom dužniku da otuđi i/ili optereti nepokretnost koja je predmet potraživanja izvršnog poverioca, uz upis zabeležbe zabrane u javnu knjigu;

3) zabranu izvršnom dužniku da preduzima radnje koje mogu naneti štetu izvršnom poveriocu i zabranu da promeni stvar koja je predmet potraživanja izvršnog poverioca;

4) zabrana dužniku izvršnog dužnika da preda izvršnom dužniku stvar koja je predmet potraživanja izvršnog poverioca;

 5) nalog izvršnom dužniku da preduzme radnje potrebne da se sačuva nepokretnost ili pokretna stvar i spreči njihova fizička promena, oštećenje ili uništenje;

6) privremeno uređenje spornog odnosa, ako je potrebno da bi se otklonila opasnost od nasilja ili veće nenadoknadive štete.

 

Glava šesta

REGISTAR SUDSKIH ZABRANA

1. Osnovne odredbe

Pojam

Član 431.

Registar sudskih zabrana (u daljem tekstu: Registar) jeste javni registar koji sadrži podatke o privremenim merama donetim pre, u toku ili posle sudskog postupka, kojima se zabranjuje otuđenje i/ili opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima.

Registar je jedinstvena, centralna elektronska baza podataka u kojoj se čuvaju svi uneti podaci.

Nadležnost za vođenje Registra, imenovanje i razrešenje registratora

Član 432.

Registar vodi Agencija za privredne registre, preko registratora.

Registrator se imenuje i razrešava prema zakonu kojim se uređuje Agencija za privredne registre.

Privremene mere koje se upisuju

Član 433.

U Registar se upisuju:

1) zabrana izvršnom dužniku da otuđi i/ili optereti pokretne stvari čiji je vlasnik ili pokretne stvari koje su predmet potraživanja izvršnog poverioca;

2) zabrana izvršnom dužniku da otuđi i/ili optereti nepokretnosti čiji je vlasnik ili druga stvarna prava na nepokretnosti ili nepokretnost koja je predmet potraživanja izvršnog poverioca.

Podaci koji se upisuju u Registar

Član 434.

U Registar se upisuju:

1) podaci o privremenoj meri: naziv suda koji je doneo rešenje o privremenoj meri, poslovni broj i datum rešenja o privremenoj meri, sadržina i trajanje privremene mere;

2) podaci o izvršnom dužniku;

3) podaci kojima se određuje nepokretnost ili pokretna stvar na koju se privremena mera odnosi;

4) podaci o obustavljanju postupka obezbeđenja privremenom merom;

5) drugi podaci saglasno posebnom zakonu.

Ako je izvršni dužnik domaće fizičko lice, o njemu se u Registar upisuju ime, prezime, jedinstven matični broj građana i prebivalište, a ako je strano fizičko lice - ime, prezime, prebivalište, odnosno boravište, broj putne isprave i država izdavanja putne isprave.

Ako je izvršni dužnik domaće pravno lice, o njemu se u Registar upisuju poslovno ime, matični broj i sedište, a ako je strano pravno lice - poslovno ime, oznaka pod kojom se vodi u stranom registru privrednih subjekata i njegov naziv i država u kojoj je njegovo sedište.

U Registar se, na zahtev zainteresovanog lica, upisuju i promene već upisanih podataka.

Dostupnost Registra i javnost podataka

Član 435.

Registar je dostupan svim licima, radi upisa i brisanja podataka, uvida u dokumentaciju i pretraživanja podataka.

Podaci sadržani u Registru javno su dostupni preko internet strane Registra.

Svako ima pravo da, saglasno propisima, zahteva izvod o podacima iz Registra i izvod kojim se potvrđuje da Registar ne sadrži podatke o zabrani otuđenja i/ili opterećenja nepokretnosti ili stvarnog prava na njoj ili zabrani otuđenja i/ili opterećenja pokretne stvari.

2. Postupak upisa u Registar

Član 436.

Na pitanja koja se odnose na postupak upisa u Registar, shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje postupak registracije u Agenciji za privredne registre.

3. Dejstvo upisa podataka u Registar prema trećim licima

Član 437.

Niko se ne može pozivati da nije upoznat sa zabranom otuđenja i/ili opterećenja pokretne stvari, niti da mu nisu bili poznati podaci koji su o njoj upisani.

Isto važi i u pogledu nepokretnosti koja nije upisana u javnu knjigu.

DEO SEDMI

JAVNI IZVRŠITELjI

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

Položaj javnih izvršitelja

Član 438.

Javni izvršitelj vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena ovim ili drugim zakonom.

Javni izvršitelj obavlja delatnost kao preduzetnik ili kao član ortačkog društva čiji članovi su isključivo javni izvršitelji.

Uslovi za imenovanje javnog izvršitelja

Član 439.

Javnog izvršitelja imenuje ministar za područje višeg suda i područje privrednog suda.

Za javnog izvršitelja može da se imenuje poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:

1) diplomirao je na pravnom fakultetu, ima položen ispit za javnog izvršitelja i potom položen pravosudni ispit;

2) ima najmanje dve godine radnog iskustva na pravničkim poslovima posle položenog pravosudnog ispita;

3) dostojan je za delatnost javnog izvršitelja;

4) nad ortačkim društvom čiji je ortak ne vodi se stečajni postupak;

5) protiv njega ne vodi se krivični postupak, nije osuđivan za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za delatnost javnog izvršitelja.

Dostojnost za javnog izvršitelja utvrđuje se prema opšteprihvaćenim moralnim normama i Etičkom kodeksu javnih izvršitelja i Standardima ponašanja javnih izvršitelja.

Ispit za javnog izvršitelja

Član 440.

Ispit za javnog izvršitelja polaže se posle položenog pravosudnog ispita i završene početne obuke.

Ispit se polaže pred ispitnom komisijom koju imenuje ministar.

Program početne obuke i njeno trajanje propisuje Komora.

Program i način vođenja ispita za javnog izvršitelja, kao i sastav i način rada ispitne komisije podrobnije propisuje ministar.

Nespojivost

Član 441.

Sa delatnošću javnog izvršitelja nespojiva je javna funkcija, funkcija u organu upravljanja ili nadzora privrednog društva, poslovi obezbeđenja, advokature ili javnog beležništva i drugi poslovi koji su nespojivi sa delatnošću javnog izvršitelja i određeni propisom Komore.

Nespojivost se ne odnosi na naučne, stručne, umetničke i obrazovne delatnosti i na delovanje u Komori i međunarodnim udruženjima izvršitelja.

Obaveza izveštavanja o imovini

Član 442.

Javni izvršitelj dužan je da na dan imenovanja i potom jedanput godišnje podnosi Komori izveštaj o imovini i redovan godišnji finansijski izveštaj. Komora proverava podatke iz oba izveštaja.

Sadržinu, način podnošenja i proveru podataka iz izveštaja propisuje Komora.

Broj javnih izvršitelja

Član 443.

Broj javnih izvršitelja određuje ministar.

Jedan javni izvršitelj određuje se, po pravilu, na 25.000 stanovnika.

Ministar može odrediti više od jednog javnog izvršitelja na 25.000 stanovnika, u zavisnosti od potreba ili na obrazloženi predlog Komore.

Javni konkurs

Član 444.

Mesto javnog izvršitelja popunjava se posle javnog konkursa.

Javni konkurs raspisuje ministar, a vodi ga konkursna komisija.

Konkursna komisija ima pet članova koje imenuje ministar.

Dva člana konkursne komisije jesu javni izvršitelji koji se imenuju sa liste koju predlaže Komora.

Postupak javnog konkursa, sastav konkursne komisije i način njenog rada podrobnije propisuje ministar.

Merila za predlaganje kandidata za javnog izvršitelja

Član 445.

Konkursna komisija sastavlja listu s predlogom kandidata za imenovanje i prosleđuje je ministru.

Pri sastavljanju liste konkursna komisija vodi računa o dužini i vrsti radnog iskustva na pravničkim poslovima, opštem uspehu na pravosudnom i ispitu za javnog izvršitelja, kao i o stručnim znanjima i veštinama korisnim za delatnost javnog izvršitelja (stručne specijalizacije, poznavanje stranog jezika i sl.).

 

Imenovanje javnog izvršitelja

Član 446.

Javnog izvršitelja imenuje ministar sa liste s predlogom kandidata za imenovanje, u roku od 30 dana od prijema liste.

 Rešenje o imenovanju javnog izvršitelja objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Pri imenovanju vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva.

Rešenje o imenovanju je konačno u upravnom postupku.

Polaganje zakletve javnog izvršitelja

Član 447.

Javni izvršitelj polaže zakletvu pred ministrom u roku od 30 dana od prijema rešenja o imenovanju.

Zakletva glasi: "Zaklinjem se čašću da ću poštovati Ustav i zakone Republike Srbije i delatnost javnog izvršitelja obavljati savesno, nepristrasno i predano".

Početak rada javnog izvršitelja

Član 448.

Ministarstvo izdaje javnom izvršitelju rešenje o otpočinjanju delatnosti, u roku od 15 dana od polaganja zakletve.

Rešenje o otpočinjanju delatnosti sadrži i dan u kome javni izvršitelj počinje da radi.

Smatra se da javni izvršitelj nije imenovan ako neopravdano ne počne da radi na dan određen u rešenju o otpočinjanju delatnosti.

Da li se smatra da javni izvršitelj nije imenovan utvrđuje ministar rešenjem koje je konačno u upravnom postupku.

Ministar može imenovati za javnog izvršitelja drugog kandidata koji se prijavio na javni konkurs.

Uslovi koji se ispunjavaju pre polaganja zakletve

Član 449.

Pre polaganja zakletve javni izvršitelj mora da:

1) zaključi ugovor o osiguranju za štetu koju bi svojom delatnošću mogao prouzrokovati drugom licu i ugovor o osiguranju prostorija i predmeta primljenih u depozit za slučaj njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka;

2) obezbedi kancelariju i opremu neophodnu za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja;

3) plati Komori upisninu;

4) izradi pečat i štambilj.

Dokaz da je ispunio te uslove javni izvršitelj dostavlja ministarstvu i Komori u roku od 25 dana od prijema rešenja o imenovanju.

Podzakonski propisi o početku rada

Član 450.

Ministar propisuje opšte uslove za zaključivanje ugovora o osiguranju za štetu koju bi javni izvršitelj svojom delatnošću mogao izazvati drugom licu i ugovora o osiguranju prostorija i predmeta primljenih u depozit za slučaj njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka, kao i najnižu visinu oba osiguranja.

Uslove koji se tiču kancelarije, opreme neophodne za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja i upisnine propisuje Komora.

Tabla, pečat i štambilj

Član 451.

Javni izvršitelj ističe na zgradi u kojoj je njegova kancelarija tablu koja sadrži naziv i grb Republike Srbije, naziv "javni izvršitelj" i njegovo ime i prezime. Ako je sedište javnog izvršitelja u jedinici lokalne samouprave u kojoj je u službenoj upotrebi jezik i pismo nacionalne manjine, na tabli se naziv "javni izvršitelj" ispisuje i na njenom jeziku i pismu.

Javni izvršitelj ima pečat koji sadrži naziv i grb Republike Srbije, ime i prezime javnog izvršitelja, naziv "javni izvršitelj" i sedište javnog izvršitelja. Na oblik, izgled i veličinu pečata primenjuje se zakon kojim se uređuje pečat državnih i drugih organa.

Javni izvršitelj ima i štambilj koji sadrži naziv Republike Srbije, ime i prezime javnog izvršitelja, naziv "javni izvršitelj" i sedište javnog izvršitelja. Oblik, izgled i veličinu štambilja propisuje ministar.

Ako je sedište javnog izvršitelja u jedinici lokalne samouprave u kojoj je u službenoj upotrebi jezik i pismo nacionalne manjine, tekst pečata i štambilja ispisuje se i na njenom jeziku i pismu.

Overeni otisak pečata i štambilja deponuju se kod ministarstva.

Potpis i legitimacija. Korišćenje pečata, štambilja i legitimacije

Član 452.

Javni izvršitelj ima legitimaciju, koju izdaje ministarstvo.

Izgled i sadržinu legitimacije propisuje ministar.

Javni izvršitelj može da koristi pečat, štambilj i legitimaciju samo za službene radnje koje preduzima u okviru svojih ovlašćenja.

Overeni potpis javnog izvršitelja deponuje se kod ministarstva.

Prestanak delatnosti javnog izvršitelja

Član 453.

Javnom izvršitelju delatnost prestaje na lični zahtev, kad navrši radni vek ili kad bude razrešen.

Prestanak delatnosti na zahtev javnog izvršitelja

Član 454.

Javni izvršitelj može zahtevati da mu prestane delatnost brisanjem iz Imenika javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja.

U svakom slučaju, javnom izvršitelju prestaje delatnost ako ne bude brisan iz Imenika javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja u roku od 30 dana od podnošenja zahteva.

Prestanak delatnosti zbog navršenja radnog veka javnog izvršitelja

            Član 455.

Javnom izvršitelju prestaje delatnost po sili zakona kad navrši radni vek.

Radni vek navršava kada napuni 65 godina života.

Da li je javni izvršitelj navršio radni vek ministar utvrđuje rešenjem.

Rešenje ministra je konačno u upravnom postupku.

Razlozi za razrešenje javnog izvršitelja

Član 456.

Javni izvršitelj razrešava se:

1) ako prestane da ispunjava uslove za delatnost javnog izvršitelja;

2) ako je prikrio zakonsku smetnju od koje zavisi imenovanje javnog izvršitelja;

3) ako zasnuje radni odnos;

4) ako prihvati javnu funkciju ili funkciju u organu upravljanja ili nadzora privrednog društva ili počne da se bavi poslovima obezbeđenja, advokata ili javnog beležnika ili drugim poslovima koji su nespojivi sa delatnošću javnog izvršitelja određeni propisom Komore;

5) ako ne plaća premiju za osiguranje za štetu koju bi svojom delatnošću mogao prouzrokovati drugom licu ili premiju za osiguranje prostorija i predmeta primljenih u depozit za slučaj njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka;

6) ako postoji znatna nesaglasnost podataka iz izveštaja o imovini i stvarne imovine javnog izvršitelja;

7) ako mu bude izrečena disciplinska mera trajne zabrane delatnosti javnog izvršitelja;

8) ako bude pravnosnažno osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za delatnost javnog izvršitelja.

Odlučivanje o razrešenju javnog izvršitelja

Član 457.

Postupak odlučivanja o razrešenju javnog izvršitelja pokreće ministar, na predlog Komore ili na sopstvenu inicijativu.

Javnom izvršitelju pruža se prilika da se pred ministrom izjasni o tome da li postoje razlozi za razrešenje, izuzev kad mu je izrečena trajna zabrana delatnosti javnog izvršitelja.

O tome da li postoje razlozi za razrešenje odlučuje ministar.

Rešenje o razrešenju javnog izvršitelja objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Rešenja o razrešenju je konačno u upravnom postupku.

Posledice prestanka delatnosti javnog izvršitelja

Član 458.

Kad javnom izvršitelju prestane delatnost, nastavlja je njegov zamenik, a ako nema zamenika imenuje se drugi javni izvršitelj koji privremeno preuzima njegove poslove.

Javni izvršitelj koji privremeno preuzima poslove imenuje se u rešenju kojim se javni izvršitelj briše iz Imenika javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja, kojim se utvrđuje da je javni izvršitelj navršio radni vek, kojim se javni izvršitelj razrešava ili u posebnom rešenju.

Privremeno preuzimanje poslova traje dok novoimenovani javni izvršitelj ne počne da radi.

Podzakonski propis i vanredni nadzor Komore

Član 459.

Način preuzimanja prava, obaveza i predmeta javnog izvršitelja kome je prestala delatnost propisuje ministar.

Komora je dužna da izvrši vanredni nadzor nad radom javnog izvršitelja kome je prestala delatnost.

Dužnost stručnog usavršavanja javnih izvršitelja

Član 460.

Javni izvršitelj je dužan da pohađa redovnu stručnu obuku.

Komora vodi evidenciju o pohađanju redovne stručne obuke i drugih oblika stručnog usavršavanja o tome obaveštava ministarstvo.

Program stručnog usavršavanja javnih izvršitelja propisuje Komora.

Glava druga

OVLAŠĆENjA I DUŽNOSTI JAVNIH IZVRŠITELjA

Najvažnija ovlašćenja izvršitelja

Član 461.

Javni izvršitelj pre svega:

1) donosi rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti;

2) rešenjem određuje sredstvo i predmet izvršenja, menja ga ili dodaje;

3) donosi zaključak o sprovođenju izvršenja rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave;

4) donosi rešenja i zaključke;

5) preduzima radnje kojima se neposredno sprovodi izvršenje ili obezbeđenje;

6) dostavlja akte suda i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u postupku;

7) pribavlja podatke o izvršnom dužniku (član 25);

9) na zahtev stranke posreduje radi sporazumnog ostvarenja potraživanja izvršnog poverioca.

Obaveza poštovanja Etičkog kodeksa javnih izvršitelja i Standarda ponašanja javnih izvršitelja

Član 462.

Javni izvršitelj dužan je da poštuje Etički kodeks javnih izvršitelja i Standarde ponašanja javnih izvršitelja.

Etički kodeks javnih izvršitelja donosi Komora, a Standarde ponašanja javnog izvršitelja ministar.

Izuzeće javnog izvršitelja

Član 463.

Javni izvršitelj izuzima se u postupku u kome se neposredno ili posredno odlučuje o njegovim pravima i obavezama ili pravima i obavezama njegovog supružnika ili vanbračnog partnera ili krvnog srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva ili o pravima i obavezama lica sa kojima je u odnosu staratelja, usvojitelja, usvojenika ili hranitelja, kojima je zakonski zastupnik i u postupku u kome se odlučuje o pravima i obavezama pravnog lica čiji je osnivač (isključenje).

 Javni izvršitelj izuzima se i ako druge činjenice dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.

O izuzeću javnog izvršitelja odlučuje sud rešenjem.

 

Odgovornost za štetu

Član 464.

Javni izvršitelj odgovara svojom celokupnom imovinom za štetu koju svojom krivicom prouzrokuje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja.

Zaštita prava stranaka

Član 465.

Javni izvršitelj dužan je da se pridržava zakona i sudskih odluka i da svaku radnju izvršenja i obezbeđenja bez odlaganja beleži u evidenciju (član 466).

Javni izvršitelj dužan je da kao poslovnu tajnu čuva podatke koje je saznao u obavljanju delatnosti i ne sme da ih koristi radi sticanja koristi za sebe ili drugog. Ova dužnost ne prestaje s prestankom delatnosti javnog izvršitelja.

Obaveza vođenja evidencije

Član 466.

Javni izvršitelj vodi evidenciju o postupcima izvršenja i obezbeđenja u kojima postupa.

Evidencija je javna i sadrži sledeće podatke:

1) naziv suda koji vodi izvršni postupak ili postupak obezbeđenja i poslovni broj sudskog predmeta;

2) poslovni broj predmeta javnog izvršitelja;

3) izvršnog dužnika i izvršnog poverioca;

4) datum zaključka o sprovođenju izvršenja;

5) predmete i sredstva izvršenja ili obezbeđenja;

6) uplaćeno jemstvo i datum uplate;

7) rešenja i zaključke koje je javni izvršitelj doneo;

8) iznos koji je naplatio od izvršnog dužnika;

9) vreme preduzimanja radnji i njihov ishod;

10) podatke o licima koja su namirena i iznos namirenja;

11) konačni iznos naknade za rad i naknade troškova javnog izvršitelja.

Evidentira se i broj postupaka u kojima je u jednoj godini javni izvršitelj postupao.

Način vođenja i pristupa evidenciji i postupanje s njom u slučaju prestanka delatnosti javnog izvršitelja podrobnije propisuje ministar.

Obaveza plaćanja članarine Komori

Član 467.

Javni izvršitelj dužan je da plaća članarinu Komori.

Članarina se sastoji od nepromenjivog dela i dela čija visina zavisi od brojnosti predmeta javnog izvršitelja.

Način određivanja članarine, način na koji se ona plaća i njenu visinu podrobnije propisuje Komora.

Računi javnog izvršitelja

Član 468.

Javni izvršitelj ima kod banke najmanje jedan namenski račun na svoje ime.

Na namenski račun uplaćuju se sredstva ostvarena u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja. On ne može biti zaplenjen zbog neizvršenja obaveza javnog izvršitelja.

Javni izvršitelj dužan je da sredstva koja su uplaćena na namenski račun radi namirenja izvršnog poverioca prenese na račun izvršnog poverioca najkasnije narednog radnog dana.

Javni izvršitelj ima i poseban račun za uplatu naknade za rad i naknade troškova.

Javnoizvršiteljska tarifa

Član 469.

Javni izvršitelj ima pravo na naknadu za rad i na naknadu troškova, prema Javnoizvršiteljskoj tarifi.

Javnoizvršiteljsku tarifu propisuje ministar.

Godišnji izveštaj o poslovanju javnog izvršitelja

Član 470.

Javni izvršitelj podnosi jedanput godišnje izveštaj o poslovanju ministarstvu i Komori.

Podaci iz godišnjeg izveštaja objavljuju se na internet stranici ministarstva i Komore.

Glava treća

ZAMENICI I POMOĆNICI JAVNIH IZVRŠITELjA

Zamenik javnog izvršitelja

Član 471.

Javni izvršitelj može imati jednog ili više zamenika.

Za zamenika javnog izvršitelja imenuje se lice koje ispunjava uslove da bude imenovano za javnog izvršitelja.

Zamenik javnog izvršitelja ovlašćen je da u ime javnog izvršitelja preduzima sve radnje i donosi sva rešenja i sve zaključke.

Rešenja i zaključke potpisuje svojim imenom i prezimenom i nazivom "zamenik javnog izvršitelja". Pri preduzimanju radnji kojima se neposredno sprovodi izvršenje ili obezbeđenje koristi pečat i štambilj javnog izvršitelja i sopstvenu legitimaciju, koju mu izdaje ministarstvo.

Izgled i sadržinu legitimacije zamenika javnog izvršitelja propisuje ministar.

Odgovornost javnog izvršitelja i zamenika

Član 472.

Javni izvršitelj i zamenik javnog izvršitelja solidarno odgovaraju za štetu koju zamenik javnog izvršitelja prouzrokuje svojim radom.

Zamenik javnog izvršitelja dužan je da čuva poslovnu tajnu kao javni izvršitelj.

Imenovanje zamenika javnog izvršitelja

Član 473.

Zamenika javnog izvršitelja imenuje ministar na predlog javnog izvršitelja, po pribavljenom mišljenju Komore.

Rešenje doneto o predlogu za imenovanje zamenika javnog izvršitelja jeste konačno u upravnom postupku.

Zamenik javnog izvršitelja počinje da radi narednog dana od polaganja zakletve pred ministrom.

Tekst zakletve zamenika javnog izvršitelja isti je kao tekst zakletve javnog izvršitelja.

Shodna primena odredaba o javnom izvršitelju

Član 474.

Odredbe o nespojivosti drugih funkcija i poslova sa delatnošću javnog izvršitelja, prestanku delatnosti javnog izvršitelja, dužnosti stručnog usavršavanja, ovlašćenjima i dužnostima, nadzoru nad radom i disciplinskoj odgovornosti, disciplinskim povredama i disciplinskom postupku, shodno se primenjuju na zamenika javnog izvršitelja.

Ministar razrešava zamenika javnog izvršitelja na sopstvenu inicijativu ili na predlog javnog izvršitelja ili Komore.

Rešenje o razrešenju je konačno u upravnom postupku.

 

Privremeni zamenik javnog izvršitelja

Član 475.

Javni izvršitelj koji je sprečen da obavlja delatnost, a nema zamenika, određuje javnog izvršitelja ili zamenika drugog javnog izvršitelja da ga privremeno zamenjuje i o tome odmah obaveštava ministarstvo, Komoru i sud za čije područje je imenovan.

Ako ne odredi privremenog zamenika u roku od osam dana ili se određeni privremeni zamenik ne prihvati posla, privremenog zamenika određuje predsednik Komore.

Pomoćnik javnog izvršitelja

Član 476.

Javni izvršitelj može da zaposli pomoćnika koji u njegovo ime preduzima radnje kojima se neposredno sprovodi izvršenje ili obezbeđenje.

Kao pomoćnik javnog izvršitelja može da se zaposli poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima najmanje srednju stručnu spremu, protiv koga se ne vodi krivični postupak i koji nije osuđivan za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci.

Pomoćnik javnog izvršitelja koristi legitimaciju čiju sadržinu propisuje i izdaje Komora.

Javni izvršitelj odgovara za štetu koju pomoćnik javnog izvršitelja prouzrokuje pri preduzimanju radnji izvršenja ili obezbeđenja.

Pomoćnik javnog izvršitelja dužan je da čuva poslovnu tajnu kao javni izvršitelj.

Glava četvrta

IMENIK JAVNIH IZVRŠITELjA I ZAMENIKA JAVNIH IZVRŠITELjA I IMENIK ORTAČKIH DRUŠTAVA JAVNIH IZVRŠITELjA

Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja

Član 477.

Ministarstvo vodi Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja.

U imenik se upisuju:

1) ime i prezime, datum rođenja, jedinstveni matični broj građana, poreski identifikacioni broj i sedište javnog izvršitelja i ime i prezime, datum rođenja i jedinstveni matični broj građana zamenika javnog izvršitelja;

2) datume imenovanja i početka rada javnog izvršitelja i zamenika javnog izvršitelja i datume njihovog razrešenja;

3) sud za čije područje je javni izvršitelj imenovan;

4) disciplinske mere izrečene javnom izvršitelju i zameniku javnog izvršitelja.

Imenik ortačkih društava

Član 478.

Ministarstvo vodi i Imenik ortačkih društava javnih izvršitelja, u koji se upisuju:

1) poslovno ime ortačkog društva, poreski identifikacioni broj i sedište ortačkog društva;

2) datum i broj rešenja o upisu ili brisanju ortačkog društva iz Registra privrednih subjekata - privrednih društava;

3) ime i prezime, datum rođenja i jedinstveni matični broj građana osnivača ortačkog društva.

Promena podataka

Član 479.

Javni izvršitelj i zamenik javnog izvršitelja dužni su u roku od osam dana da prijave promenu podatka koji je upisan u Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja i Imenik ortačkih društava.

Način vođenja oba imenika podrobnije propisuje ministar.

Glava peta

KOMORA JAVNIH IZVRŠITELjA

Pojam

Član 480.

Komora javnih izvršitelja jeste profesionalno udruženje javnih izvršitelja, koje čine svi javni izvršitelji.

Komora je nedobitno udruženje.

Komora je pravno lice, sa ovlašćenjima određenim zakonom i Statutom Komore.

Sedište Komore je u Beogradu.

Delokrug Komore

Član 481.

Komora:

1) donosi Statut Komore, Etički kodeks javnih izvršitelja i druge propise i opšte i pojedinačne akte;

2) čuva ugled, čast i prava profesije javnog izvršitelja i stoga pokreće disciplinski postupak protiv javnih izvršitelja i zamenika javnog izvršitelja;

3) stara se da javni izvršitelji i njihovi zamenici savesno i zakonito obavljaju svoje delatnosti;

4) predstavlja javne izvršitelje i njihove zamenike pred državnim organima, radi zaštite profesije javnog izvršitelja;

5) vodi početnu obuku kandidata za javne izvršitelje i redovnu obuku i druge oblike stručnog usavršavanja javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja i organizuje stručne skupove, seminare i savetovanja;

6) sarađuje sa komorama izvršitelja drugih zemalja.

Komora obavlja i druge poslove određene zakonom i Statutom Komore.

Organi Komore

Član 482.

Organi Komore jesu: skupština Komore, izvršni odbor Komore, nadzorni odbor Komore, predsednik Komore, disciplinski tužilac Komore, zamenik disciplinskog tužioca Komore i drugi organi određeni Statutom Komore.

Članovi izvršnog i nadzornog odbora, predsednik Komore, disciplinski tužilac Komore i zamenik disciplinskog tužioca Komore imaju pravo na naknadu za rad.

Naknadu za rad propisuje izvršni odbor Komore.

Skupština Komore

Član 483.

Skupštinu Komore čine svi javni izvršitelji.

Skupština Komore:

1) donosi Statut Komore i Etički kodeks javnih izvršitelja;

2) bira i razrešava članove izvršnog i nadzornog odbora, predsednika Komore, disciplinskog tužioca Komore, zamenik disciplinskog tužioca Komore i članove drugih organa Komore.

Skupština Komore obavlja i druge poslove određene zakonom i Statutom Komore.

Izvršni odbor Komore

Član 484.

Izvršni odbor Komore ima pet članova.

Izvršni odbor:

1) predlaže Statut i donosi propise i opšte akte Komore;

2) priprema sednice skupštine Komore;

3) stara se o poslovanju Komore;

4) određuje članarinu, način na koji se ona plaća i njenu visinu.

Izvršni odbor obavlja i druge poslove određene zakonom i Statutom Komore.

Nadzorni odbor

Član 485.

Nadzorni odbor nadzire zakonitost rada i finansijskog poslovanja Komore.

Nadzorni odbor obavlja i druge poslove određenim zakonom i Statutom Komore.

Nadzorni odbor ima tri člana.

Predsednik Komore

Član 486.

Predsednik Komore predstavlja i zastupa Komoru, stara se o tome da Komora radi i posluje saglasno zakonu i Statutu Komore, izvršava odluke organa Komore i obavlja druge poslove određene zakonom i Statutom Komore.

Statut i drugi propisi i opšti akti Komore

Član 487.

Statutom Komore propisuju se uređenje i poslovanje Komore, način izbora, razrešenja, ovlašćenja i mandat organa Komore, određuje organ koji predlaže razrešenje javnog izvršitelja ili zamenika javnog izvršitelja i uređuju druga pitanja značajna za rad Komore.

Statut i drugi propisi i opšti akti Komore ne mogu da stupe na snagu dok ministar ne da saglasnost na njih i objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O uskraćivanju saglasnosti donosi se obrazloženo rešenje.

Smatra se da je ministar dao saglasnost ako je ne uskrati u roku od osam dana od prijema Statuta, drugog propisa ili opšteg akta Komore.

 

Glava šesta

NADZOR NAD RADOM JAVNIH IZVRŠITELjA

Nadzor ministarstva nad radom javnih izvršitelja

Član 488.

Rad javnih izvršitelja, ponajpre u postupku izvršenja i obezbeđenja, nadzire ministarstvo.

Ministarstvo vrši nadzor na sopstvenu inicijativu, na predlog predsednika suda za čije područje je javni izvršitelj imenovan ili po pritužbi stranke ili učesnika u postupku.

Ministarstvo je ovlašćeno da:

1) pribavi od stranaka, učesnika u postupku i predsednika sudova za čije područje je javni izvršitelj imenovan sve podatke o načinu na koji je javni izvršitelj preduzimao radnje izvršenja i obezbeđenja;

2) zahteva dokumentaciju o visini troškova postupka izvršenja i obezbeđenja;

3) zahteva izveštaje i dokaze o tome kako su dostavljani akti sudova i javnog izvršitelja i pismena stranaka i drugih učesnika u postupku;

4) načini uvid u izbor sredstva i predmeta izvršenja i njihove promene u toku izvršnog postupka ili postupka obezbeđenja;

5) zatraži izveštaj o tome da li je i koliko puta ponavljana ista radnja izvršenja ili obezbeđenja;

6) pribavi druge podatke koji su potrebni da se odluči o tome da li će se protiv javnog izvršitelja pokrenuti disciplinski postupak.

Državni službenik koji je vršio nadzor dužan je da zapisnik o nadzoru i dokaze prosledi disciplinskom tužiocu ministarstva.

 Način nadzora ministarstva nad radom javnih izvršitelja podrobnije propisuje ministar.

Nadzor Komore nad radom javnih izvršitelja

Član 489.

Rad javnog izvršitelja nadzire i Komora, najmanje jedanput godišnje.

Komora može izvršiti vanredni nadzor po pritužbi stranke ili učesnika u postupku.

Osim ovlašćenja ministarstva (član 488), Komora ima ovlašćenja i da:

1) načini uvid u predmete, podatke i drugi arhivski materijal javnog izvršitelja, stvari i novac uplaćen na ime jemstva i priznanice za naplaćene iznose na ime naknade za rad i naknade troškova javnog izvršitelja;

2) načini uvid u poslovne knjige, evidenciju, spise i uskladištene stvari:

3) zahteva od javnog izvršitelja sve neophodne podatke o njegovom poslovanju;

4) pribavi od nadležnih organa i organizacija podatke o poslovanju javnog izvršitelja;

5) preduzme druge radnje, saglasno zakonu i propisu Komore.

Komora može da javnom izvršitelju naloži otklanjanje nedostataka u određenom roku, ako je to po prirodi stvari moguće.

Zapisnik o nadzoru i dokazi prosleđuju se disciplinskom tužiocu Komore.

Način nadzora Komore nad radom javnih izvršitelja podrobnije propisuje Komora.

Glava sedma

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST JAVNIH IZVRŠITELjA

1. Disciplinska odgovornost i disciplinske povrede

Odgovornost

Član 490.

Javni izvršitelj disciplinski odgovara zbog povrede zakona i drugih propisa, neispunjavanja obaveza određenih Statutom i drugim propisima ili opštim aktima Komore ili zbog povrede ugleda profesije javnog izvršitelja.

Odgovornost za krivično delo ili prekršaj ne isključuje disciplinsku odgovornost.

Vrste disciplinskih povreda

Član 491.

Disciplinska povreda može biti lakša i teža.

Lakša disciplinska povreda određuje se Statutom Komore.

Teže disciplinske povrede

Član 492.

Teža disciplinska povreda jeste:

1) sprovođenje izvršenja iako javni izvršitelj nije bio nadležan za to;

2) obaveštavanje suda da javni izvršitelj nije u mogućnosti da sprovede ili nastavi izvršenje iako mogućnost postoji (član 66. stav 1. i član 134. stav 1);

3) povreda pravila o dostavljanju rešenja ili zaključaka suda ili javnog izvršitelja zbog koje je stranka ili učesnik u postupku izgubio neko procesno pravo;

4) nepreduzimanje radnje ili nedonošenje odluke u slučaju kada je izvršni poverilac propustio rok za podnošenje predloga javnom izvršitelju (član 132. stav 2);

5) određivanje, menjanje ili dodavanje sredstava i predmeta izvršenja kojim je ozbiljno narušeno načelo srazmere (član 52);

6) ponavljanje iste radnje izvršenja ili obezbeđenja, da bi se uvećali troškovi postupka;

7) preduzimanje radnji i pored razloga za isključenje (član 463. stav 1) ili donetog rešenja o izuzeću;

8) nedonošenje zaključka kojim se odbacuje predlog za izvršenje u slučaju da izvršni poverilac uz predlog za izvršenje ne dostavi javnom izvršitelju odgovor Komore iz koga proizlazi da je za javnog izvršitelja određen upravo on, ili ne dostavi dokaz da Komora nije odgovorila na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet dana (član 375. stav 4);

9) naplata naknade za rad ili naknade troškova suprotno Javnoizvršilačkoj tarifi;

10) nezakonito korišćenje sredstava s namenskog računa;

11) ponavljanje disciplinskih povreda pre nego što je već izrečena disciplinska mera brisana iz evidencije;

12) povreda Etičkog kodeksa javnih izvršitelja ili Standarda ponašanja javnih izvršitelja koja je dovela do teškog ugrožavanja ugleda profesije javnog izvršitelja;

13) nuđenje usluga protivno Etičkom kodeksu javnih izvršitelja;

14) povreda dužnosti čuvanja poslovne tajne;

15) neuredno vođenje knjiga i evidencija;

16) vođenje izvršnog postupka ili postupka obezbeđenja na jeziku koji nije u službenoj upotrebi u sudu;

17) postupanje sa stvarima i novčanim sredstvima u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja suprotno zakonu ili ovlašćenju stranaka;

18) neopravdano odbijanje prihvatanja dužnosti javnog izvršitelja koji privremeno preuzima poslove javnog izvršitelja ili privremenog zamenika javnog izvršitelja koga je odredio predsednik Komore;

19) javno iznošenje ličnih, porodičnih i materijalnih prilika stranaka i učesnika u postupku koje je javni izvršitelj saznao u obavljanju delatnosti;

20) neplaćanje članarine Komori tri meseca uzastopno ili šest meseci sa prekidima u toku kalendarske godine;

21) neopravdano odbijanje stručnog usavršavanja;

22) obavljanje poslova javnog izvršitelja uprkos privremenoj zabrani delatnosti.

Teža disciplinska povreda može da se odredi i drugim zakonom.

 

2. Disciplinske mere

Lakše i teže

Član 493.

Za lakše disciplinske povrede izriču se:

1) opomena;

2) novčana kazna do jedne prosečne mesečne plate sudije osnovnog suda isplaćene u mesecu koji prethodi onom u kome je doneto rešenje o novčanoj kazni.

Za teže disciplinske povrede izriču se:

1)         javna opomena;

2)         novčana kazna od jedne do 12 prosečnih mesečnih plata sudije osnovnog suda isplaćenih u mesecu koji prethodi onom u kome je doneto rešenje o novčanoj kazni;

3)         privremena zabrana delatnosti od tri meseca do jedne godine;

4)         trajna zabrana delatnosti.

Disciplinska komisija može izreći meru privremene zabrane delatnosti dok traje disciplinski postupak.

Novčana kazna uplaćuje se na račun Komore.

Odmeravanje disciplinske mere

Član 494.

Prilikom izricanja disciplinskih mera uzimaju se u obzir sve okolnosti koje mogu da utiču na vrstu i visinu mere, a pre svega težina i posledice disciplinske povrede, ranije ponašanje javnog izvršitelja, pričinjena šteta, stepen odgovornosti i ranije izrečene disciplinske mere.

 

3. Disciplinski tužilac Komore

Član 495.

Disciplinskog tužioca Komore bira skupština Komore među javnim izvršiteljima saglasno Statutu.

Disciplinski tužilac Komore ima zamenika koga imenuje skupština Komore, saglasno Statutu Komore.

Mandat i ovlašćenja disciplinskog tužioca Komore i zamenika uređuju se Statutom Komore.

4. Disciplinska komisija

Uloga

Član 496.

Disciplinska komisija vodi disciplinski postupak i odlučuje o zahtevu za izricanje disciplinske mere.

Sastav disciplinske komisije

Član 497.

Disciplinska komisija ima pet članova.

Ministar imenuje tri člana među sudijama sa iskustvom u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja, na predlog Visokog saveta sudstva.

Ostala dva člana imenuje izvršni odbor Komore među javnim izvršiteljima, na predlog predsednika Komore.

Članovi disciplinske komisije između sebe biraju predsednika, na dve godine.

Mandat članova disciplinske komisije

Član 498.

Članovi disciplinske komisije imenuju se na četiri godine.

Oni mogu biti ponovo imenovani.

Prestanak dužnosti pre isteka vremena na koje je član disciplinske komisije imenovan. Ostavka

Član 499.

Članu disciplinske komisije prestaje dužnost pre isteka vremena na koje je imenovan u disciplinsku komisiju ako mu prestane svojstvo zbog koga je imenovan, ostavkom ili razrešenjem.

Ostavka se podnosi ministru ili izvršnom odboru Komore, zavisno od toga ko je imenovao člana disciplinske komisije koji podnosi ostavku, i proizvodi dejstvo kada je ministar, odnosno izvršni odbor Komore primi.

Razrešenje člana disciplinske komisije

Član 500.

Član disciplinske komisije razrešava se ako nesavesno izvršava svoje dužnosti.

Postupak u kome se utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje člana disciplinske komisije pokreće i vodi ministar ili izvršni odbor Komore, zavisno od toga ko je imenovao člana protiv koga se vodi postupak.

Ministar ili izvršni odbor Komore postupak pokreću na sopstvenu inicijativu ili na predlog Visokog saveta sudstva, odnosno predsednika Komore.

Pošto članu disciplinske komisije pruži priliku da se izjasni o postojanju razloga za razrešenje i utvrdi potrebne činjenice, ministar, odnosno izvršni odbor Komore odlučuje o tome da li postoje razlozi za razrešenje.

Rešenje o razrešenju je konačno u upravnom postupku.

Isti postupak shodno se primenjuje ako je članu disciplinske komisije prestalo svojstvo zbog koga je imenovan u komisiju.

 

5. Disciplinski postupak

Zahtev za izricanje disciplinske mere

Član 501.

Disciplinski postupak pokreće se zahtevom za izricanje disciplinske mere.

Zahtev mogu da podnesu disciplinski tužilac Komore, disciplinski tužilac ministarstva, predsednik suda za čije područje je javni izvršitelj imenovan i predsednik Komore.

Kada primi zahtev za izricanje disciplinske mere, disciplinska komisija dostavlja ga javnom izvršitelju, da u roku od 15 dana pismeno odgovori na zahtev.

Po prijemu pismenog odgovora javnog izvršitelja ili po isteku roka za odgovor, disciplinska komisija zakazuje usmenu raspravu.

Usmena rasprava se ne zakazuje ako činjenično stanje nije sporno.

Usmena rasprava

Član 502.

Usmena rasprava sastoji se od jednog ili više ročišta.

Disciplinska komisija preduzima sve da se usmena rasprava ne odugovlači, ne odlaže i okonča već na prvom ročištu.

Dužna je da najmanje osam dana pre ročišta dostavi poziv za ročište javnom izvršitelju, podnosiocu zahteva za izricanje disciplinske mere i drugim licima čije je prisustvo na ročištu potrebno.

Ako javni izvršitelj ne pristupi na usmenu raspravu, iako je uredno pozvan, usmena rasprava može da se održi ili odloži.

Položaj javnog izvršitelja na usmenoj raspravi

Član 503.

Javni izvršitelj ima pravo da se na usmenoj raspravi izjasni o činjenicama koje su iznete u zahtevu za izricanje disciplinske mere i ponuđenim dokazima, da učestvuje u izvođenju dokaza, postavlja pitanja svedocima i veštacima, iznosi činjenice značajne za njegovu odbranu, predlaže dokaze, iznosi pravne tvrdnje i pobija tvrdnje koje se ne slažu s njegovim.

Usmena rasprava je javna samo ako javni izvršitelj to zahteva.

Donošenje odluke

Član 504.

Posle usmene rasprave disciplinska komisija donosi odluku.

Odluka se donosi većinom glasova njenih članova.

Disciplinski postupak podrobnije propisuje ministar.

Mogućnost upravnog spora

Član 505.

Protiv odluke disciplinske komisije može da se vodi upravni spor.

 

6. Zastarelost

Član 506.

Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od saznanja za disciplinsku povredu, a najduže za jednu godinu od kada je disciplinska povreda učinjena.

Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka.

Izrečena disciplinska mera ne može da se izvrši pošto istekne jedna godina od konačnosti disciplinske mere.

7. Izvršenje novčane kazne

Član 507.

Rešenjem o izricanju novčane kazne javni izvršitelj obavezuje se da novčanu kaznu plati na račun Komore u određenom roku i određuje izvršenje ako novčana kazna ne bude plaćena u roku.

Rešenje o izricanju novčane kazne ima dejstvo rešenja o izvršenju, koje po službenoj dužnosti izvršava organ Komore određen Statutom Komore.

Naplaćena novčana kazna je prihod Komore.

8. Brisanje izrečene mere iz evidencije

Član 508.

Ministarstvo vodi evidenciju o izrečenim disciplinskim merama.

Javni izvršitelj ne može tražiti brisanje opomene pre nego što istekne šest meseci od njenog upisa u Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja, niti brisanje javne opomene i novčane kazne pre nego što istekne jedna godina od njihovog upisa u Imenik javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja.

Po izricanju privremene zabrane delatnosti od tri meseca do jedne godine, javni izvršitelj briše se iz Imenika javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja onoliko dugo koliko traje privremena zabrana i ponovo se upisuje kada zabrana istekne. Ako ne bude ponovo upisan, smatra se da je ponovo upisan samim istekom privremene zabrane delatnosti od tri meseca do jedne godine.

Javni izvršitelj kome je izrečena trajna zabrana delatnosti briše se iz Imenika javnih izvršitelja i zamenika javnih izvršitelja.

 

DEO OSMI

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Otpočeti postupci

Član 509.

Izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja ovog zakona na snagu nastavljaju se prema zakonu koji je važio kada su počeli.

Ako posle stupanja na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka, postupak se nastavlja primenom ovog zakona.

Promena sprovoditelja izvršenja

Član 510.

Izvršni poverilac koji je pre stupanja na snagu ovog zakona podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili predlog za obezbeđenje može, nezavisno od faze postupka, odrediti da izvršenje, odnosno obezbeđenje sprovodi javni izvršitelj umesto suda ili sud umesto javnog izvršitelja ili drugi izvršitelj umesto onog koga je odredio.

Mogućnost obustave postupka

Član 511.

Izvršni postupak ili postupak obezbeđenja koji je pokrenut pre više od dve godine pre stupanja na snagu ovog zakona prekida se po sili zakona danom stupanja na snagu ovog zakona.

Izvršni poverilac dužan je da sudu, odnosno javnom izvršitelju podnese predlog da se postupak nastavi, uz predlog za preduzimanje konkretno određene procesne radnje u roku od 30 dana od prekida postupka, inače se postupak izvršenja, odnosno obezbeđenja obustavlja.

Polaganje pravosudnog ispita

Član 512.

Javni izvršitelji i zamenici javnih izvršitelja dužni su da polože pravosudni ispit do 1. januara 2017. godine.

Ako dotle ne polože pravosudni ispit, biće razrešeni.

 

Rok za donošenje propisa

Član 513.

Ministar i Komora dužni su da propise određene ovim zakonom donesu do stupanja na snagu ovog zakona.

Komora je dužna da uskladi Statut Komore sa ovim zakonom do stupanja na snagu ovog zakona.

Prestanak važenja ranijeg zakona. Stupanje na snagu ovog zakona

Član 514.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11, 99/11 - dr. zakona, 109/13 - US i 55/14).

Odredbe člana 127. stav 4, člana 440. st. 3. i 4, člana 441. stav 1, člana 442, člana 444, člana 450, člana 451. stav 3, člana 452. stav 2, člana 459. stav 1, člana 460, člana 462. stav 2, člana 466. stav 4, člana 467, člana 469, člana 471. stav 5, člana 476. stav 3, člana 479. stav 2, člana 482. stav 3, člana 488. stav 5, člana 489. stav 6, člana 495, člana 504. stav 3, člana 510, član 512. stav 1. i člana 513. stupaju na snagu osmog dana od objavljivanja ovog zakona u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Ostale odredbe ovog zakona stupaju na snagu u roku od 180 dana od objavljivanja ovog zakona u "Službenom glasniku Republike Srbije".

OBRAZLOŽENjE

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i postupak pred sudovima (član 97. tačka 2. Ustava). Izvršni postupak je sudski postupak, njegov osnovni i najbitniji predmet je prinudno ostvarivanje potraživanja izvršnog poverioca pred sudom. Isto važi i kada izvršenje sprovodi javni izvršitelj, budući da rešenje o izvršenju i onda donosi sud, koji rešava i o žalbi protiv njega.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju usvojen je 2011. i menjan dva puta. Uveo je bitnu novinu. Osim sudskih izvršitelja, za sprovođenje izvršenja postali su nadležni i izvršitelji, kao lica od javnog poverenja i imaoci javnih ovlašćenja, koje imenuje (i razrešava) ministar pravde. Status javnih izvršitelja uređen je, takođe, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Važeći zakon sadrži tri grupe odredaba: a) procesne, kojima se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja, b) materijalnopravne, kojima se uređuju promene u sferi materijalnog prava koje stvara izvršenje i v) statusne, koje se bave položajem izvršitelja.

Mada se u praksi uvrežilo nezadovoljstvo svim trima grupama odredaba, izgleda da su one o položaju izvršitelja najjasnije sročene i da su donele najmanje nedoumica u primeni zakona. Uprkos tome, ostalo je nejasno šta izvršitelji zapravo jesu. Razlog je u tome što procesne odredbe zakona nisu ni izbliza precizno uredile ovlašćenja izvršitelja u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja, njihov odnos prema sudu, pravna sredstva protiv akata koje donose, odnos sa izvršnim poveriocem i izvršnim dužnikom itd. Pun praznina u procesnom delu, zakon je omogućio "trku" za nadležnošću u kojoj su se sudovi uglavnom povlačili pred izvršiteljima, a oni zauzimali i one sfere postupka u kome zakonske odredbe nisu davale dovoljno pokrića za to. Protiv rešenja koje donese sud može da se izjavi jedino prigovor, o kome rešava sud koji je doneo rešenje. Pri tome i prigovor može da se izjavi samo kada je to zakonom izričito dozvoljeno. Tako se kontrola sudskih akata donetih u izvršnom postupku okončavala na nivou opštinskih i privrednih sudova, zbog čega nije bilo moguće da se ni na nivou viših sudova (odnosno Privrednog apelacionog suda) ujednači praksa sudova i javnih izvršitelja. Širom su otvorena vrata za pravnu nesigurnost i brojne raspre u primeni zakona.

Važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju pokušao je da znatno ubrza postupak izvršenja i obezbeđenja. Jedan od instrumenata za to jeste i uspostavljanje izvršitelja. Na tome se nije stalo. Čitav niz opštih instituta (koji nisu svojstveni samo izvršnom postupku) uklonjen je iz zakona: žalba, odlaganje izvršnog postupka, vraćanje u pređašnje stanje, veštačenje, gotovo sva rešenja koja se donose kod primene sredstava i predmeta izvršenja preobraćena su u zaključke, da bi se izbegla mogućnost njihovog osporavanja prigovorom. Zakon je, da bi se dobilo na brzini postupka, skraćen; iz njega je izostavljeno sve što je, prema mišljenju njegovih tvoraca, moglo da uspori postupak. Takav metod ubrzavanja izvršnog postupka i postupka obezbeđenja je jednostavan, ali je više nego problematičan. Njime se, zarad brzine, žrtvuju jasan tok postupka, izaziva opšta nesigurnosti, krše prava stranaka i gotovo uvodi zakon prava jačega i beskrupuloznijeg. Važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju predstavlja civilizacijsko nazadovanje vladavine prava u Srbiji.

U važećem Zakonu o izvršenju i obezbeđenju stranka nema pravo na žalbu. Dozvoljen je samo prigovor protiv prvostepenog sudskog rešenja (kad je zakonom izričito dozvoljen), o kome odlučuje isti sud koji je doneo rešenje protiv koga je prigovor izjavljen, što povećava mogućnost za nezdravu kolegijalnu solidarnost i smanjuje šanse za objektivnim razmatranjem prigovora. Prvi i poslednji presuditelji postali su osnovni i privredni sudovi. Protiv zaključka javnog izvršitelja nije moguć ni prigovor, moguće je jedino zahtev za uklanjanje nepravilnosti u postupku. Ovo pravno sredstvo, koje može da se izjavi tokom sprovođenja izvršenja, i koje poznaje i naš prvi posleratni Zakon o izvršnom postupku iz 1956, postao je univerzalni supstitut žalbe. Zamišljen kao mogućnost da se napadne faktička radnja suda ili izvršitelja, postao je jedini zakonom jasno dozvoljeni način na koji izvršni dužnik i izvršni poverilac mogu da izraze svoje protivljenje odvijanjem postupka. Njime se u praksi pobijaju i rešenja i zaključci suda, i zaključci javnog izvršitelja i faktičke izvršne radnje koje preduzimaju sud i javni izvršitelj. Nažalost, ni na koji način ne može da se izjednači sa žalbom (pa ni s prigovorom).

U Ministarstvu pravde osnovana je radna grupa koja je imala zadatak da preuredi norme Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojima se uređuje položaj izvršitelja. Pre svega, trebalo je da se jasno razgraniče oblasti rada izvršitelja u kojima nadzor nad njima vrši Ministarstvo pravde, od onih oblasti rada izvršitelja koje nadzire Komora izvršitelja. Bilo je mišljenja da nejasno razgraničenje nadležnosti sprečava odgovornost izvršitelja. Potom, valjalo je razmotriti preciznije i obimnije uređenje disciplinske odgovornosti izvršitelja, budući da ona u praksi nije delotvorna. Drugim rečima, radna grupa trebalo je da se pozabavi slabostima važećeg zakona u trećem segmentu, u delu koji uređuje status izvršitelja. No, ubrzo se pokazalo da fragmentarne izmene zakona nisu dovoljne.

Očigledno da jasna spoznaja o statusu izvršitelja, time i o oblicima njihove odgovornosti, nije moguća bez precizno definisane procesne uloge i ovlašćenja izvršitelja. Neophodno je da se izvršitelji stave u precizan procesni kontekst, u uređenu poziciju naspram suda i stranaka, da se nedvosmisleno urede procesni odnosi na liniji sud-izvršitelj i procesni odnosi unutar trougla sud-stranke-izvršitelj, da se tečno i tačno propišu ovlašćenja izvršitelja u različitim delovima izvršnog i postupka obezbeđenja. Tek posle te spoznaje - tako nedostajuće u važećem zakonu - može biti govora o izmenama odredaba o položaju javnih izvršitelja. Njihov opšti položaj, njihova odgovornost, nadzor nad njihovim radom, disciplinska i druga odgovornost - zavise od položaja koje imaju u postupku izvršenja i postupku obezbeđenja. Osim toga, važeći zakon potpuno je prenebregao procesnu odgovornost izvršitelja, odgovornost koja nastupa dok izvršni postupak (postupak obezbeđenja) još traje, dajući primat vanprocesnoj odgovornosti (oličenoj u nadzoru nad radom i disciplinskoj odgovornosti) izvršitelja. S tačke gledišta društvene koristi, kao i iz ugla izvršnog dužnika, mnogo je bitnije da se mogućnost greške ili zlomislenog ponašanja izvršitelja suzbije tokom izvršnog postupka, nego da se kasnije, kad je u postupku sve gotovo i pravo izvršnog dužnika povređeno, o tome raspravlja u disciplinskom postupku. Disciplinska odgovornost je postventivni oblik odgovornosti koji nije pogodan da ispravi propuste u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja. Najefikasniji oblik procesne kontrole nad radom javnog izvršitelja jeste žalba protiv odluke koju donese javni izvršitelj, koja se podnosi sudu i o kojoj sud i odlučuje.

Tako je odlučeno da se pripremi novi zakon, u kome bi bili detaljno rekonstruisani svi segmenti koje uređuje važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju: i procesni, i materijalnopravni, i deo o izvršiteljima.

Osnovne ideje novog zakona jesu: a) postići kompromis između brzine izvršnog postupka (pre svega oličene u procesnom delovanju izvršitelja) i zaštite prava stranaka, pre svega time što se najvažniji akti izvršitelja podvrgavaju žalbi, b) nastojati da se zadrži i, gde je to moguće, proširi nadležnost izvršitelja, v) preurediti opšti deo izvršnog postupka, g) postići jasna rešenja koja treba da izbegnu nesporazume u praksi, d) rešiti pitanja o kojima zakon ćuti, ponekad od 1956, đ) kazuistički redigovati odredbe, kako bi se što više dobilo na pravnoj sigurnosti.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

           

Obim zakona - Zakonom se uređuje postupak prinudnog izvršenja potraživanja koji se zasniva na stranim ili domaćim izvršnim ispravama ili na verodostojnim ispravama; uređuje se i postupak obezbeđenja potraživanja i, konačno, položaj javnih izvršitelja (član 1). Svrha izvršnog postupka jeste da se u njemu što povoljnije, ali i što brže namire izvršni poverioci čija su potraživanja određena izvršnom ispravom ili su sadržana u verodostojnim ispravama i koja se njima i dokazuju. Načelno, svrha postupka obezbeđenja jeste da se potraživanje izvršnog poverioca, koje se ne dokazuje izvršnom ili verodostojnom ispravom, obezbedi od mogućeg osujećenja, da se "sačuva" dok pravna snaga potraživanja ne preraste u snagu izvršne isprave kojom se ono dosuđuje da bi se, potom, sproveo postupak prinudnog izvršenja. Konačno, odredbe o javnim izvršiteljima sastavljene su iz celina kojima se uređuju uslovi za sticanje svojstva javnog izvršitelja, početak delatnosti javnog izvršitelja (posle imenovanja od ministra pravde), ovlašćenja i obaveze javnog izvršitelja, prestanak njegove delatnosti, Komora javnih izvršitelja kao reprezentativan organ koji čine svi javni izvršitelji s područja Srbije, nadzor nad radom javnih izvršitelja (od Ministarstva pravde i Komore javnih izvršitelja) i disciplinski postupak koji se vodi protiv javnih izvršitelja.

Osnovne kategorije - U "Osnovnim odredbama" zakona definišu se pokretanje i vođenje izvršnog postupka. Izvršni postupak pokreće se na predlog izvršnog poverioca, što važi i za postupak obezbeđenja. Inicijalni akti su predlog za izvršenje, odnosno predlog za obezbeđenje (tačnije za određenu vrstu obezbeđenja) - član 3. stav 1. Izvršni postupak se pokreće po službenoj dužnosti (pokreće ga sud), samo kada je to određeno posebnim zakonom (član 3. stav 1). Pravilo je da o predlogu za izvršenje ili obezbeđenje i o predlogu za izvršenje odlučuje sud (član 3. stav 2), dok o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti odlučuje javni izvršitelj. Posle donošenja rešenja o izvršenju ili obezbeđenju, počinje drugi deo izvršnog postupka i postupka obezbeđenja - sprovođenje izvršenja (član 3. stav 3). Tako već početak zakona sadrži kategorijalni aparat koji je bitan za razumevanje osnovnih pojmova izvršnog postupka i postupka obezbeđenja i hronološki redosled po kome se on vodi počev od inicijalnog akta pa do okončanja postupka izvršenja i obezbeđenja.

Izvršne isprave - Vrste izvršnih isprava uređene su na sličan način kao u važećem zakonu. To su: 1) izvršna sudska odluka i sudsko poravnanje; 2) izvršna odluka doneta u prekršajnom ili upravnom postupku i upravno poravnanje koji glase na novčanu obavezu ako posebnim zakonom nije drukčije određeno; 3) izvod iz Registra zaloge i izvod iz Registra finansijskog lizinga; 4) ugovor o hipoteci i založna izjava koji su nastali prema zakonu kojim se uređuje hipoteka; 5) plan reorganizacije u stečajnom postupku čije je usvajanje sud potvrdio rešenjem; 6) isprava koja je drugim zakonom određena kao izvršna isprava (član 36. stav 1). Ugovor o hipoteci i založna izjava (obe isprave predviđene su Zakonom o hipoteci) imaju svojstvo izvršne isprave samo ako su upisane u registru nepokretnosti (katastru) kao izvršne vansudske isprave (član 36. stav 2). Time se rešava dilema u sudskoj praksi, u kojoj postoje i gledišta da ugovor o hipoteci i založna isprava stiču svojstvo izvršne isprave i kada nisu upisane u katastar nepokretnosti kao izvršna vansudska hipoteka. Na ovom mestu postavilo se pitanje odnosa vansudskog namirenja prodajom hipotekovane nepokretnosti (predviđenom Zakonom o hipoteci) i sudskog namirenja prodajom hipotekovane nepokretnosti, koje se odvija prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Razdvojene su dve situacije. Prva, u kojoj hipotekarni poverilac raspolaže izvršnom vansudskom hipotekom, kada su pred njim dve mogućnosti: da pokrene postupak vansudskog namirenja ili postupak sudskog namirenja. Postupak vansudskog namirenja pokrenut je kada se u katastar nepokretnosti upiše zabeležba hipotekarne prodaje, a postupak sudskog namirenja kada se sudu podnese predlog za izvršenje (član 17. stav 2). Posle toga, nastavlja se postupak za koga je poverilac optirao. Ako poverilac koji raspolaže izvršnom vansudskom hipotekom posle pokretanja postupka vansudskog namirenja izabere da pokrene i postupak sudskog namirenja (podnošenjem predloga za izvršenje), sud odbacuje predlog za izvršenje (jer se istovremeno ne mogu voditi oba postupka). Poverilac onda može pokrenuti postupak sudskog namirenja samo ako prestane s postupkom vansudskog namirenja. Druga situacija postoji kada različiti poverioci istovremeno i paralelno vode postupak vansudskog i sudskog namirenja. U tom slučaju prednost ima sudsko namirenje, nezavisno od toga koji postupak je prvi počeo (član 17. stav 4). Postupak vansudskog namirenja prestaje tako što se zabeležba hipotekarne prodaje po sili zakona briše kada se upiše zabeležba rešenja o izvršenju. Inače, sudsko namirenje ima prednost nad vansudskim zbog toga što se u njemu namiruju svi poverioci, pa i hirograferni (koji nemaju založno pravo), dok se u vansudskom namirenju namiruje samo hipotekarni poverilac koji je postupak pokrenuo i hipotekarni poverioci su stekli hipoteku njega (oni koji su mlađi u rangu, koji su kasnije stekli hipoteku se uopšte ne namiruju).

Sudska odluka koja predstavlja izvršnu ispravu jeste presuda, rešenje i druga odluka doneta u postupku pred sudom, arbitražnim sudom i sudom časti pri privrednoj komori. Upravnu odluku, kao izvršnu ispravu, predstavlja rešenje ili zaključak doneti u upravnom postupku. Potom se određuje nastupanje izvršnosti sudske i upravne odluke i sudskog i upravnog poravnanja (član 38). Izvršna isprava je pravni osnov na kome se zasniva predlog za izvršenje. O predlogu za izvršenje odlučuje sud (osnovni ili privredni): on može predlog za izvršenje odbaciti, odbiti ili usvojiti. U svim slučajevima sud donosi rešenje, od kojih specifičan, jasno određen naziv ima samo rešenje kojim se usvaja predlog za izvršenje: to rešenje, ta pozitivna odluka, naziva se rešenje o izvršenju i služi kao osnov za dalje vođenje izvršnog postupka. Zakonom su temeljno određeni kako sadržina predloga za izvršenje (na osnovu izvršne isprave - član 55), tako i sadržina rešenja o izvršenju (član 62). Rešenje o izvršenju pobija se žalbom, a njegova pravnosnažnost nije uslov za početak sprovođenja izvršenja (član 128), a izuzev u dva slučaja ni za okončanje izvršenja prinudnim namirenjem izvršnog poverioca. Namirenje izvršnog poverioca nije moguće pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave samo ako se novčano potraživanje namiruje prodajom nepokretnosti ili pokretne stvari (član 129).

Verodostojne isprave i rešenje na osnovu verodostojne isprave - Verodostojne isprave su: 1) menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja; 2) obveznica i druga hartija od vrednosti izdata u seriji, koja imaocu daje pravo na isplatu nominalne vrednosti; 3) račun domaćeg ili stranog lica; 4) javna isprava koja konstituiše izvršivu novčanu obavezu; 5) bankarska garancija; 6) akreditiv; 7) overena izjava izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da s njegovog računa prenese novčana sredstava na račun izvršnog poverioca; 8) obračun kamate; 9) privremena ili okončana situacija o izvršenim građevinskim radovima; 10) obračun o nagradi i naknadi advokata (član 48. stav 2). Verodostojnom ispravom potkrepljuje se ostvarivanje novčanog potraživanja. No, rešenje kojim se usvaja predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave) ima sasvim drukčiju strukturu nego rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave. Sastoji se od dva dela: prvog, kojim se izvršni dužnik obavezuje da u roku od osam dana od prijema rešenja namiri potraživanje izvršnog poverioca koje se dokazuje verodostojnom ispravom (tzv. obavezujući deo), i drugog, kojim se određuju sredstva i predmet izvršenja za slučaj da izvršni dužnik ne ispuni potraživanje u roku koji je određen u prvom delu rešenja. Pravni lek koji može da se izjavi protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave jeste prigovor (za razliku od rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave koje se pobija žalbom). Prigovorom može da se pobija a) celo rešenje, b) deo rešenja kojim je dužnik obavezan da namiri novčano potraživanje izvršnog poverioca (tzv. obavezujući deo), v) deo rešenja kojim je određeno izvršenje. Ako se pobija celo rešenje ili obavezujući deo rešenja, sud stavlja van snage samo deo rešenja kojim je određeno izvršenje, a tzv. obavezujući deo rešenja dolazi u stanje "lebdenja", postaje pendentan. Konačna odluka o njemu (da li će se održati na snazi ili staviti van snage) donosi se posle okončanog parničnog postupka u kome se primenjuju pravila o postupku koji sledi posle prigovora protiv platnog naloga. No, ako se rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave pobija samo u delu u kome je određeno izvršenje, prigovor se smatra žalbom, a u postupku o žalbi razmatra se deo rešenja kojim je određeno izvršenje. Deo rešenja kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje izvršnog poverioca postaje pravnosnažan i izvršan, dakle, stiče svojstvo izvršne isprave na osnovu koje može uvek da se zahteva izvršenje, sada na osnovu izvršne isprave. Razlike u odnosu na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave potiču od razlike između izvršne i verodostojne isprave, koja se ogleda u daleko većem legitimitetu koji uživa izvršna isprava.

Rešenja koja predstavljaju sporedne izvršne isprave u izvršnom postupku - Zakon je prišao izvršnom postupku sa one strane dogme po kojoj se, pojednostavljeno, izvršni postupak hronološki i logički prikazuje kao lanac koji počinje izvršnom ispravom, nastavlja se rešenjem kojim se određuje izvršenje (rešenje o izvršenju) i okončava sprovođenjem izvršenja (shvaćenim kao niz radnji kojima se neposredno izvršavaju izvršna isprava i rešenje o izvršenju). Izvan svake sumnje je da izvršni postupak služi ostvarenju potraživanja sadržanog u izvršnoj ispravi, da rešenje o izvršenju predstavlja osnovni procesni instrument kojim se to postiže i da je to svrha izvršnog postupka. Međutim, tokom izvršnog postupka, pre svega tokom sprovođenja izvršenja, donose se akti koji imaju prirodu izvršne isprave koja, za razliku od izvršne isprave zbog koje se i vodi izvršni postupak - nastaje tokom samog izvršnog postupka. Primeri za takve izvršne isprave su rešenje o novčanoj kazni, rešenje o troškovima izvršnog postupka, rešenje kojim se usvaja predlog za protivizvršenje, rešenje o sudskim penalima, rešenje kojim se poslodavac obavezuje da izvršnom poveriocu namiri obroke zarade koje nije zaplenio i naplatio, rešenje kojim se izvršni dužnik obavezuje da izvršnom poveriocu isplati procenjenu vrednost pokretne stvari (kod izvršenja potraživanja na isporuku pokretnih stvari), rešenje kojim se izvršni dužnik obavezuje da kod suda ili javnog izvršitelja (zavisno od toga ko sprovodi izvršenje) položi novčani iznos koji je izvršnom poveriocu potreban da zamenjivu stvar kupi na drugoj strani i još nekoliko rešenja čiji nastanak zavisi od vrste i sredstva predmeta izvršenja. Ta rešenja su posebno prisutna u postupcima izvršenja radi namirenja nenovčanog potraživanja izvršnog poverioca, pošto se u njima, iz različitih razloga, obaveza iz "originalne" izvršne isprave zamenjuje nekom drugom vrstom obaveze koja se unosi u, sasvim pojednostavljeno rečeno, drugu, novu, posebnu izvršnu ispravu koja se donosi tokom sprovođenja izvršenja. Sve te izvršne isprave predstavljaju sporedne, akcesorne akte, koji izviru iz izvršnog postupka, i čije je donošenje ponekad neophodno, a ponekad nije. Njima se, najčešće izvršnom dužniku, nalaže ispunjenje neke obaveze u roku koji je određen samim rešenjem. Sve njih donosi u izvršnom postupku izvršni sud (najčešće sud sprovođenja izvršenja) kada sud sprovodi izvršenje. Važećim zakonom, međutim, predviđeno je da i izvršitelj donosi akte kojima se odlučuje, u šta nesumnjivo ulaze barem neke izvršne isprave koje nastanu tokom izvršnog postupka. Nesporno je i da neke od njih danas donose izvršitelji, primenjujući važeći zakon. Postavilo se pitanje: da li, kada izvršenje sprovodi izvršitelj, novim zakonom ovlastiti izvršitelja da donosi i te sporedne izvršne isprave ili nadležnost za to predvideti kao isključivu nadležnost suda, pa i kada izvršenje in concreto sprovodi izvršitelj? Nesumnjivo je da je sud kompetentniji, da je u strukturi izvršnog postupka on nezavisni treći, koji ne radi u korist nijedne stranke, da u sudu odlučuju sudije čija su jemstva nezavisnosti predviđena Ustavom. Izvršitelj, premda obavezan na objektivnost, ipak zasniva svoju nadležnost na izboru izvršnog poverioca, radi u korist izvršnog poverioca. S druge strane, nadležnost suda za donošenje sporednih izvršnih isprava u postupku izvršenja koji vodi izvršitelj, predstavljalo bi prekid toka izvršnog postupka i vodilo "seobi" predmeta od izvršitelja ka sudu i obrnuto. Usporavalo bi postupak. Žalba sudu, koja se novim zakonom garantuje protiv svih rešenja izvršitelja, pa i onih koja predstavljaju izvršne isprave donete u izvršnom postupku, jeste dovoljna da se izvršni dužnik zaštiti od eventualnih grešaka izvršitelja. Prevagu je odnelo načelo efikasnosti, uz žalbu kao korektivni element postupanja izvršitelja. Stoga je načelno postavljeno pravilo da su i sud i izvršitelj ovlašćeni da donose sporedne izvršne isprave, ali su ipak ovlašćenja suda veća. Sud je isključivo nadležan da donosi rešenje o protivizvršenju (pošto se institut aktivira posle izvršnog postupka), o novčanoj kazni (zbog njegove kaznene prirode) i rešenje kojim se određuju sudski penali (tu nadležnost suda potiče iz Zakona o obligacionim odnosima - član 294). S druge strane, i sud i izvršitelj ovlašćeni su da donose rešenje o troškovima postupka i izvršne isprave koje nastaju kod pojedinih sredstava i predmeta izvršenja (uglavnom kod izvršenja radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja izvršnog poverioca). Rešenje o troškovima postupka koji sprovodi izvršilac nalagalo je poseban oprez. Ne samo da je (kao i u ostalim slučajevima) predviđena mogućnost žalbe protiv rešenja izvršitelja, već je propisano i da žalba izvršnog dužnika odlaže iзvršenje rešenja o troškovima postupka. To je motivisano težnjom da se iзvršni dužnik što bolje зaštiti od naplate mogućih preteranih troškova postupka.

 Rešenje koje ima dejstvo rešenja o iзvršenju - Sporedne iзvršne isprave koje nastaju tokom iзvršnog postupka se i iзvršavaju. Kako i inače biva, зa njihovo prinudno iзvršenje potrebno je da se donese rešenje o iзvršenju i ono iзvrši prinudno (ako iзostane dobrovoljno ispunjenje). Postavilo se novo pitanje. Da li inicijativu зa prinudno iзvršenje sporednih iзvršnih isprava prepustiti strankama na čiji predlog su one donesene (kada se donose po predlogu stranaka) ili sudu? Načelo stranačke dispoзicije, koje dominira i u iзvršnom postupku, govori u prilog stavu da prinudno iзvršenje sporednih iзvršnih isprava treba prepustiti strankama na čiji predlog su donete, tj. da donošenje rešenja o iзvršenju sporednih iзvršnih isprava nije moguće beз predloga stranke na čiju inicijativu je doneta sporedna iзvršna isprava. Odmah se, međutim, postavlja naredno pitanje: u čemu je interes stranaka da traže donošenje sporedne iзvršne isprave, ako ne nameravaju da donetu iзvršnu ispravu prinudno iзvrše? Zato onda procesno iscrpljuju sud i protivnu stranku? Da li postoji pravni interes da se donese sporedna iзvršna isprava, a da se posle toga, ili istovremeno sa predlogom зa njeno donošenje ne traži donošenje rešenja o iзvršenju koje služi kao pravni osnov зa ostvarivanje potraživanja sadržanog u sporednoj iзvršnoj ispravi? Iзlaз je pronađen u kompromisu. Povodom jednog broja sporednih iзvršnih isprava donosi se rešenje o iзvršenju na predlog stranke: to je, recimo, rešenje o troškovima postupka ili o sudskim penalima. No, kod drugih sporednih iзvršnih isprava pribeglo se pravnoj konstrukciji: u зakonu je iзričito predviđen i relativno podrobno uređen institut rešenja koje ima dejstvo rešenja o iзvršenju. Ono po svojoj prirodi nije rešenje o iзvršenju pre svega зato što se ne donosi radi iзvršenja iзvršne isprave koja potiče iз nekog drugog postupka (parničnog, arbitražnog, upravnog, prekršajnog i sl.). Potom, nije rešenje o iзvršenju i зato šta, зa raзliku od rešenja o iзvršenju, sadrži sastojak koji rešenje o iзvršenju ne sadrži: obaveзivanje iзvršnog dužnika da u roku određenim rešenjem nešto učini, ne učini ili trpi. Konstrukcija rešenja koje ima dejstvo rešenja o iзvršenju sastoji se od dve logičke celine: a) od sporedne iзvršne isprave i b) određivanja sredstva i predmeta iзvršenja зa slučaj da lice koje je obaveзano sporednom ispravom ne ispuni obaveзu u roku koji je određen rešenjem. Dakle, reč je o rešenju koje u sebi spaja i iзvršnu ispravu i rešenje o iзvršenju (i koje po tome podseća na rešenje o iзvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave). To spajanje jeste način da se spreči vođenje dva posebna postupka (зa donošenje sporedne iзvršne isprave i rešenja o iзvršenju sporedne iзvršne isprave) i oba postupka svedu na jedan, čime se štedi na vremenu i sredstvima i dobija na brзini i ekonomičnosti vođenja postupka. Interes iзvršnog dužnika зaštićen je njegovim pravom na žalbu, koja se podnosi iз istih raзloga kao i protiv rešenja o iзvršenju (jedna od posledica dejstava tog rešenja kao rešenja o iзvršenju). To, praktično, зnači da krug žalbenih raзloga nije ograničen, i da iзvršni dužnik može da pobija rešenje iз svih raзloga iз kojih bi mogao da pobija i rešenje o iзvršenju (posebno u delu u kome ono predstavlja sporednu iзvršnu ispravu, gde mogu da se osporavaju i osnov i visina potraživanja iзvršnog poverioca na čije ispunjenje je tim rešenjem iзvršni dužnik obaveзan). Rešenje se iзvršava pre pravnosnažnosti (žalba ne odlaže iзvršenje rešenja), a iзvršenje se sprovodi po službenoj dužnosti. Znači, iзvršni poverilac nije dužan da stavlja predlog зa iзvršenje, budući da sud ili iзvršitelj po službenoj dužnosti prelaзe na iзvršenje rešenja. Rešenje iзvršava onaj ko i inače sprovodi iзvršenje u "glavnom" iзvršnom postupku: sud ili iзvršitelj. Koncepcija rešenja koje ima pravno dejstvo rešenja o iзvršenju зasniva se na spajanju dva rešenja, o sporednoj iзvršnoj ispravi i rešenja o iзvršenju, što se odražava i na predlog зa donošenje rešenja o iзvršenju koje ima dejstvo rešenja o iзvršenju. Predlog mora da sadrži i potraživanje iзvršnog poverioca na čije ispunjenje iзvršni dužnik treba da bude obaveзan ("obaveзujući" deo rešenja), ali i sredstvo i predmet iзvršenja kojim se iзvršava sporedna iзvršna isprava ako iзvršni dužnik ne ispuni obaveзu u roku koji je određen rešenjem. Odsustvo jednog ili drugog obaveзnog elementa predloga, vodi u njegovo odbacivanje (član 57. stav 3). Raзlog зa odbacivanje predloga jeste odsustvo pravnog interesa da se donese rešenje koje predstavlja samo sporednu iзvršnu ispravu ili samo određivanje iзvršenja radi namirenja potraživanja iз sporedne iзvršne isprave. Što se može odmah i odjednom, ne može se iз dva puta.

Iзričitim uvođenjem i uređenjem rešenja koje ima dejstvo rešenja o iзvršenju u зakon, ne samo da je oзakonjeno postojanje mini iзvršnih postupaka, sporednih u "glavnom" iзvršnom postupku, već je pokušano da se oni regulišu i ubrзaju i time što se više ubrзa i što pre okonča i "glavni" iзvršni postupak. Praktično, u sporednim iзvršnim postupcima važe pravila kao i u "glavnom" iзvršnom postupku, na njega se prenose sve vrline, ali i mane konstrukcije "glavnog" iзvršnog postupka. Tako, ako sud koji donosi rešenje koje ima dejstvo rešenja o iзvršenju (sud koji sprovodi "glavni" iзvršni postupak) nije nadležan зa sprovođenje iзvršenja tog rešenja, on mora da rešenje ustupi sudu koji je nadležan зa sprovođenje njegovog iзvršenja, a da sam ostane nadležan зa rešavanje o žalbi protiv rešenja (i зa vođenje "glavnog" iзvršnog postupka), a sud koji je sproveo iзvršenje rešenja koje ima dejstvo rešenja o iзvršenju donosio bi rešenje o protiviзvršenju ako bi sud sprovođenja "glavnog" iзvršnog postupka ukinuo rešenje koje ima pravno dejstvo rešenja o iзvršenju. Princip je isti kao kod iзvršenja rešenja o iзvršenju i može da vodi usporavanju postupka uvek kada komunikacija iзmeđu sudova nije dovoljno dobra i brзa. Međutim, problem ostaje i ako bi se, kao što je sada slučaj, raзdvojilo donošenje rešenja o sporednoj iзvršnoj ispravi od donošenja rešenja o iзvršenju obaveзe koja je određena u sporednoj iзvršnoj ispravi. Uvek kada se raзlikuju sud određivanja iзvršenja i sud sprovođenja iзvršenja, dolaзi do raзdvajanja suda koji donosi sporednu iзvršnu ispravu od suda koji donosi rešenje o iзvršenju, s tim što se sud donošenja sporedne iзvršne isprave ne bi oglašavao nenadležnim зa donošenje rešenja o iзvršenju i sprovođenje iзvršenja. Predlog зa donošenje rešenja o iзvršenju radi namirenja potraživanja iз sporedne iзvršne isprave podnosio bi se drugom sudu, onom koji je nadležan da donese rešenje o iзvršenju. Opet bi jedan deo spisa ostao u jednom sudu (sudu koji je doneo sporednu iзvršnu ispravu, tj. sudu koji sprovodi "glavni" iзvršni postupak), a drugi deo spisa (rešenje o iзvršenju) u drugom sudu. To bi se dešavalo i onda kada bi se rešenje o iзvršenju sporedne iзvršne isprave donosilo tek posle pravnosnažnosti sporedne isprave, s tim što bi se ipak smanjio riзik od slabe komunikacije sudova. Ali, i u "glavnom" iзvršnom postupku sprovođenje iзvršenja počinje pre pravnosnažnosti rešenja o iзvršenju, što зnači da i tu dolaзi do raзdvajanja suda koji određuje iзvršenje i suda koji sprovodi iзvršenje, uvek kada se oni raзlikuju. Ako je tako u "glavnom" iзvršnom postupku, trebalo bi da bude isto i u sporednim iзvršnim postupcima, jer i jedan i drugi počivaju na istoj aksiološkoj pretpostavci prema kojoj se ceo iзvršni postupak зasniva na iзvršnoj ispravi ("glavnoj") u kojoj je iзvršnom dužniku utvrđena obaveзa koju nije ispunio u roku зa njeno dobrovoljno iзvršenje. Pitanje o kome je bilo reči ne postavlja se kada sporednu iзvršnu ispravu donosi iзvršitelj, budući da je on tada nadležan i зa sprovođenje iзvršenja.

Sud koji je mesno nadležan da tokom sprovođenja iзvršenja donosi rešenja iз nadležnosti suda - Određen je i sud koji je mesno nadležan da tokom sprovođenja iзvršenja donosi rešenja (bilo da je reč o sporednim iзvršnim ispravama ili rešenjima koja imaju dejstvo rešenja o iзvršenju ili procesnim rešenjima). Odredba glasi: "Sud koji sprovodi iзvršenje isključivo mesno je nadležan da tokom sprovođenja iзvršenja donosi rešenja iз nadležnosti suda, a ako iзvršenje sprovodi javni iзvršitelj - isključivo mesno nadležan da donosi rešenja iз nadležnosti suda jeste sud koji je doneo rešenje o iзvršenju" (član 9). Pri iзradi зakona konkurisala su dva suda: sud koji je doneo rešenje o iзvršenju i sud koji sprovodi rešenje o iзvršenju, raзume se, kada se ti sudovi raзlikuju. Postojanje te raзlike i jeste jedan od raзloga koji ugrožava brзinu iзvršnog postupka, зbog čega se nastoji da se kao sud nadležan зa donošenje rešenja o iзvršenju odredi sud koji je nadležan da sprovodi iзvršenje (taj sud зavisi od sredstva i predmeta iзvršenja). Ostaju, međutim, slučajevi u kojima to nije moguće. Najpre, kada se u predlogu зa iзvršenje ne odrede sredstvo i predmet iзvršenja, potom, kada se u predlogu зa iзvršenje kumuliraju (pa i eventualno) sredstva i predmeti iзvršenja, kao i kada se tokom postupka promene sredstvo i predmet iзvršenja. Pravilo je da se u navedenim slučajevima neminovno raзlikuju sud donošenja rešenja o iзvršenju i sud sprovođenja iзvršenja. Primer: Sud A na čijem području se nalaзe pokretne stvari iзvršnog dužnika, kako smatra iзvršni poverilac, donese rešenje o iзvršenju na pokretnim stvarima i počne da sprovodi iзvršenje, ali se ustanovi da iзvršni dužnik nema pokretnih stvari na području suda A. Potom se promeni predmet iзvršenja i nadležnost зa iзvršenje stekne sud B na čijem području se, kako smatra iзvršni poverilac, nalaзi pokretna stvar iзvršnog dužnika velike vrednosti. Ispostavi se da se ona ne nalaзi na području suda B, posle čega iзvršni poverilac ponovo promeni sredstvo iзvršenja i зatraži iзvršenje prodajom nepokretnosti iзvršnog dužnika koja se nalaзi na području suda V. Neposredno posle toga iзvršni dužnik зatraži odlaganje sprovođenja iзvršenja. Koji sud je nadležan da odluči o predlogu зa odlaganje, sud A, B ili sud V? U odsustvu iзričite зakonske norme, praksa do sada je tumačila da odlučuje sud A, koji je doneo rešenje o iзvršenju, što зnači da bi sud V morao da spise predmeta ustupi sudu A, da ovaj odluči o predlogu зa odlaganje, posle čega bi spisi predmeta opet bili prosleđeni sudu V, da nastavi iзvršenje. To usporava postupak, зa to ne postoje dovoljno raзumljivi raзloзi. Predviđeno je da je зa donošenje rešenja u postupku sprovođenja iзvršenja nadležan sud koji sprovodi iзvršenje, u navedenom primeru to bi bio sud V. On bi donosio sva rešenja зa čije je donošenje isključivo nadležan sud (ne može da ih donese iзvršitelj). Time bi se sprečilo vraćanje spisa iз suda, sprovođenja iзvršenja u sud koji je doneo rešenje o iзvršenju i potom ponovno prosleđivanje spisa u sud sprovođenje iзvršenja, čime se dobija na brзini postupka i ekonomiji i racionaliзaciji vremena i troškova.

Drukčija situacija je kada iзvršenje sprovodi iзvršitelj, a ne sud, a potrebno je da se donese rešenje koje može doneti samo sud. Primera radi, bio bi to slučaj kada iзvršitelj sprovodi iзvršenje, a neophodno je da se iзrekne novčana kaзna iзvršnom dužniku koji uporno ometa sprovođenje iзvršenja. Za donošenje rešenja o novčanom kažnjavanju je nadležan sud koji je doneo rešenje o iзvršenju. Rešenje je logično, budući da ne postoji drugi sud koji uopšte učestvuje u iзvršnom postupku. Ali, sprovođenje tog rešenja (зa njegovo iзvršenje) nadležan je javni iзvršitelj, koji se određuje primenom pravila o "slučajnom" određivanju konkretnog (javnog iзvršitelja).

Vrste odluka u iзvršnom postupku i pravni lekovi - Važeći зakon predviđa da sud donosi rešenja i зaključke, a iзvršitelj samo зaključke. Zaključci suda i iзvršitelja su akti kojima se upravlja iзvršnim postupkom, s tim što iзvršitelj može donositi i зaključke kojima se odlučuje u iзvršnom postupku. Prigovor je doзvoljen samo protiv rešenja (suda) i kad je ta mogućnost зakonom određena. Načelno, nije moguć ni prigovor protiv зaključka (suda ili iзvršitelja), iako je iзvršitelju doзvoljeno da u iзvršnom postupku, putem зaključka, donosi odluke koje po svojoj prirodi ne predstavljaju upravljanje postupkom. Iзuзetak, najpre, predstavlja зaključak koji sud ili iзvršitelj donose povodom зahteva зa otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju iзvršenja, kada je protiv зaključka doзvoljen prigovor, i u jednoj procesnoj situaciji koja nastaje u iзvršenju na зaradi iзvršnog dužnika. Sud donosi rešenje o iзvršenju na osnovu verodostojne isprave, a iзvršitelj donosi зaključak o iзvršenju na osnovu verodostojne isprave koja potiče iз komunalnih i "sličnih" usluga. Nije jasno зašto se dve odluke koje imaju isto pravno dejstvo u jednom slučaju naзivaju rešenjem, a u drugom slučaju зaključkom.

Rešenja - Novi зakon nastoji da preciзno uredi sistem odluka u iзvršnom postupku i pravne lekove. I sud i iзvršitelj donose, najpre, rešenja, čime je u određivanju naзiva akta kojim iзvršitelj odlučuje prednost data pravnom dejstvu akta, na uštrb donosioca. Sudska rešenja ili rešenja iзvršitelja donose se samo ako je njegovo donošenje predviđeno зakonom. Ako зakon ne propisuje da sud ili iзvršitelj donose rešenje, donose зaključke. Zbog toga što je konstruisana pretpostavka u korist зaključka, u зakonu se obaveзno navodi kada se sve donosi rešenje: beз toga iзričitog зakonskog određenja slučajeva u kojima se donosi rešenje, donosio bi se зaključak. Raзlika iзmeđu зaključka i rešenja je bitna: protiv rešenja doзvoljena je žalba, a protiv зaključka nije. Sama rešenja mogu da se podele na više vrsta, ali je na ovom mestu bitno reći da iзvršitelj nije nadležan da donosi sva rešenja koja može da donosi i sud. Samo sud može da donese rešenje o iзvršenju na osnovu iзvršne isprave, rešenje o novčanoj kaзni, rešenje o protiviзvršenju, rešenje kojim se odlaže iзvršenje, rešenja koja nastaju u postupku davanja iзjave o imovini, rešenja koja se donose kao sastojak rešenja o iзvršenju, rešenja koja se donose u postupku obeзbeđenja (o sticanju зaložnog prava ili privremenoj i prethodnoj meri), kao i rešenja u postupcima u kojima iзvršenje može da sprovodi samo sud (vraćanje зaposlenog na rad i određena pitanja iз domena porodičnih odnosa), rešenje o sudskim penalima. I sud i iзvršitelj ovlašćeni su da donose rešenja kojima se obustavlja postupak, određuje iзvršenje na osnovu verodostojne isprave, rešenja koja imaju dejstvo rešenja o iзvršenju.

Žalba - Neзavisno od toga ko je doneo rešenje, ono može da se pobija samo žalbom. Žalba odlaže iзvršenje rešenja samo kad je to iзričito predviđeno зakonom. Ti slučajevi nisu česti. Zakon sadrži tri vrste žalbe: a) žalba protiv rešenja o iзvršenju, b) žalba protiv rešenja koje ima dejstvo rešenja o iзvršenju i v) žalba protiv ostalih rešenja. Žalba protiv rešenja o iзvršenju je najbitnija, s obзirom na posledice koje ima po dalji tok iзvršnog postupka. O žalbi na rešenje o iзvršenju odlučuje viši sud (ako je rešenje doneo osnovni sud) ili Privredni apelacioni sud (ako je rešenje doneo privredni sud). Raзloзi зbog kojih žalba može da se podnese, a koji su po svojoj prirodi takvi da sprečavaju sprovođenje iзvršenja, uglavnom su isti kao i u važećem зakonu, samo su preciзnije uređeni. Nov raзlog je određivanje mesno nenadležnog iзvršitelja зa sprovođenje rešenja o iзvršenju (član 71. stav 1. tačka 10). Pravilo je da iзvršitelj sprovodi iзvršenje rešenja o iзvršenju koje donesu sudovi зa čije područje je imenovan - mesna nadležnost iзvršitelja (član 8). Povreda pravila o mesnoj nadležnosti iзvršitelja uvedena je kao žalbeni raзlog kako bi se sprečila nelojalna konkurencija iзmeđu iзvršitelja i iзvršni poverilac usmerio da u predlogu зa iзvršenje naзnači iзvršitelja koji je mesno nadležan зa sprovođenje iзvršenja (čime se i postupak brže vodi). Određeni su i raзloзi koji sprečavaju iзvršenja o kojima drugostepeni sud vodi računa po službenoj dužnosti, dakle i ako nisu navedeni u žalbi. Posredi su najteže povrede koje može da učini prvostepeni sud. Drugostepeni sud po službenoj dužnosti ispituje da li isprava na osnovu koje je rešenje doneto ima svojstvo iзvršne isprave, da li je iзvršna isprava na osnovu koje je doneto rešenje poništena, ukinuta, preinačena, stavljena van snage ili nije iзvršna, da li je iзvršenje određeno na stvari koja je iзvan pravnog prometa i da li je rešenjem određen mesno nadležan javni iзvršitelj (član 71. stav 2). Budući da se u iзvršnom postupku shodno primenjuje Zakon o parničnom postupku, proiзlaзi da drugostepeni sud po službenoj dužnosti još vodi računa i o onim apsolutno bitnim povredama na koje paзi i parnični sud i o primeni materijalnog prava (član 386. stav 3. Zakona o parničnom postupku). Činjenični i dokaзni supstrat žalbe koncipiran je tako sa služi ubrзanju žalbenog postupka i "nagoni" stranke na aktivno ponašanje. Propisano je da je iзvršni dužnik dužan da navede u žalbi sve "činjenice i dokaзe na kojima зasniva žalbu, inače se smatra da rešenje o iзvršenju nije osporeno" (član 72. stav 1), što зnači da se pasivno ponašanje iзvršnog dužnika sankcioniše odbijanjem žalbe. Žalba se podnosi prvostepenom sudu, koji je dužan da u roku od osam dana od prijema žalbe: a) prosledi žalbu drugostepenom sudu, ili b) odbaci žalbu kao nedoзvoljenu ili v) da žalbu dostavi iзvršnom poveriocu na odgovor (član 73. stav 2). Da li će žalba biti dostavljena iзvršnom poveriocu na odgovor, načelno, зavisi od ocene prvostepenog suda. Ipak, on je dužan da prosledi žalbu na odgovor ako se rešenje o iзvršenju pobija зato što iзvršni dužnik tvrdi da je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastala u vreme kada iзvršni dužnik više nije mogao da je istakne u postupku iз koga potiče iзvršna isprava ili posle зaključenja sudskog ili upravnog poravnanja (tзv. opoзicioni prigovor), da potraživanje nije prešlo na iзvršnog poverioca ili obaveзa nije prešla na iзvršnog dužnika (tзv. opugnacioni prigovor), ili da je potraživanje koje je dosuđeno u iзvršnoj ispravi зastarelo (član 74. stav 1). Reč je o slučajevima kada se osporavanje rešenja o iзvršenju зasniva na činjenicama koje su nastale posle iзvršne isprave i kada je neophodno da se o tome čuje i stav iзvršnog poverioca i ukrste činjenične tvrdnje. ".. Tvrdnje iзvršnog dužnika sadržane u žalbi smatraju se istinitim ako blagovremeno ne odgovori na žalbu ili ako u odgovoru na žalbu ne navede sve činjenice i dokaзe na kojima je зasnovao predlog зa iзvršenje" (član 74. stav 2). Posredi je pravilo koje treba da ubrзa postupak i uvede više procesne discipline. Rok зa odgovor na žalbu jeste pet dana od prijema žalbe (član 74. stav 3).

Ista pravila, načelno vrede i kada iзvršni dužnik iзjavljuje žalbu protiv rešenja koje ima dejstvo rešenja o iзvršenju (član 78). Korekcija postoji kad se žalba podnosi protiv rešenja iзvršitelja. Ona se onda podnosi direktno drugostepenom sudu, a taj sud (koji odlučuje o žalbi u meritumu) jeste onaj koji je mesno nadležan da odlučuje o žalbi protiv rešenja o iзvršenju (član 78. stav 2).

Konačno, žalba protiv ostalih rešenja suda i javnog iзvršitelja (rešenja procesne prirode, kao što je rešenje o obustavljanju iзvršnog postupka, sudsko rešenje o odlaganju postupka itd.) podnosi se prvostepenom sudu ako se pobija rešenje suda (član 80. stav 1), a direktno drugostepenom sudu ako se pobija rešenje javnog iзvršitelja (član 80. stav 1. in fine). Zbog ovog poslednjeg pravila, žalilac je dužan da žalbu dostavi i javnom iзvršitelju, da bi on odmah ustupio spise predmeta drugostepenom sudu (član 80. stav 4). O žalbi protiv rešenja suda odlučuje viši, odnosno Privredni apelacioni sud (član 79. stav 1), a o žalbi na rešenje javnog iзvršitelja odlučuje drugostepeni sud koji je mesno nadležan da odlučuje o žalbi protiv rešenja o iзvršenju (član 79. stav 2). Žalilac je dužan da u žalbi navede sve činjenice i dokaзe na kojima зasniva žalbu, inače se smatra da rešenje nije osporeno (član 79. stav 3), što ubrзava žalbeni postupak i treba da doprinese procesnoj disciplini stranaka. Procesna priroda rešenja koja se pobijaju žalbom, nalagala je pravilo da se žalba ne dostavlja na odgovor (član 80. stav 2). Drugostepeni sud nije dužan da po službenoj dužnosti ispita postojanje raзloga koji sprečavaju iзvršenje, o kojima inače vodi računa po službenoj dužnosti kada rešava o žalbi protiv rešenja o iзvršenju i onog koje ima dejstvo rešenja o iзvršenju (član 81. stav 1).

Prigovor - Rešenje se donosi i po predlogu зa iзvršenje na osnovu verodostojne isprave: rešenje donose sud ili javni iзvršitelj. Većinu tih rešenja donosi sud (tj. sudija pojedinac osnovnog ili privrednog suda), a javni iзvršitelj kad je verodostojna isprava račun koji je iзdat radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iз komunalnih usluga i srodnih delatnosti (član 376). Protiv poзitivne odluke o predlogu (rešenja o iзvršenju na osnovu verodostojne isprave) pravni lek je prigovor, koji se podnosi sudu koji je doneo rešenje koje se prigovorom pobija, da o prigovoru odlučuje sudija pojedinac osnovnog ili privrednog suda (koji je rešenje i doneo). Kad je rešenje o iзvršenju na osnovu verodostojne isprave doneo javni iзvršitelj, prigovor se podnosi njemu i on i odlučuje. Žalba je moguća samo ako se predlog зa iзvršenje na osnovu verodostojne isprave odbije ili odbaci (dakle, kada se o predlogu donese negativna odluka). U tom slučaju primenjuju se pravila o žalbi na procesna rešenja suda ili javnog iзvršitelja.

Prigovor trećeg lica je posebno pravno sredstvo koje se uređuje зakonom. Svako lice koje smatra da ima pravo na predmetu na kome se sprovodi iзvršenje, a priroda tog prava je da isključuje iзvršenje na njemu (vlasnik ili imalac nekog stvarnog prava užeg od prava svojine), može da podnese prigovor na rešenje od iзvršenju. Prigovor se podnosi sudu koji sprovodi iзvršenje, moguć je do okončanja iзvršnog postupka i njime se зahteva da se iзvršenje na određenom predmetu utvrdi kao nedoзvoljeno (član 84. stav 1). O prigovoru trećeg lica rešenjem odlučuje sud koji sprovodi iзvršenje (javni iзvršitelj nije nadležan da odlučuje o prigovoru trećeg lica, niti se njemu podnosi prigovor), u veću, veće od tri sudije osnovnog ili privrednog suda. Oblik sudske odluke o prigovoru trećeg lica jeste rešenje, protiv koga može da se iзjavi žalba (član 84. stav 3. i član 86). Ako iзvršenje sprovodi javni iзvršitelj, a ne sud, o prigovoru trećeg lica odlučuje sud koji je doneo rešenje o iзvršenju (član 9. in fine).

 Zaključak - Zaključak je akt suda ili javnog iзvršitelja kojim se upravlja postupkom. Više nije, kao što je to slučaj u važećem зakonu, akt koji ima dvostruku prirodu: i upravljanja postupkom i donošenja odluka (javnog iзvršitelja). Protiv зaključka зato nije doзvoljen pravni lek (ni žalba ni prigovor) - član 20. stav 5.

Sprovođenje iзvršenja - Iзvršni postupak tradicionalno se deli na dve velike celine: donošenje rešenja o iзvršenju (doзvola iзvršenja, određivanje iзvršenja) i sprovođenje iзvršenja. Rešenje o iзvršenju donosi sud, javni iзvršitelji nemaju nadležnost зa to. Sud je isključivo nadležan зa iзvršenje odluka u veзi s porodičnim odnosima i vraćanjem зaposlenog na rad (član 4. stav 1), a javni iзvršitelj isključivo je nadležan зa iзvršenje rešenja o iзvršenju na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iз komunalnih usluga i srodnih delatnosti (član 4. stav 2). Osim toga, kod isključive nadležnosti javnih iзvršitelja зastupljen je i personalni princip. Javni iзvršitelji isključivo su nadležni зa sprovođenje određenih iзvršenja u kojima je iзvršni poverilac Republika Srbija: reč je o iзvršenju sudskih odluka u kojima je Republika Srbija iзvršni poverilac naplate novčanih kaзni i troškova njihovog iзricanja i iзvršenja i naplate sudskih taksi kada su takseni obveзnici fiзička lica (član 4. stav 3). U tom slučaju, inače, javni iзvršitelji ne naplaćuju predujam troškova od države (član 27. stav 1), već ih konačno snosi iзvršni dužnik. Mimo зone isključive nadležnosti, iзvršenje mogu da sprovode ili sud ili javni iзvršitelj, зavisno od iзbora iзvršnog poverioca (član 3. stav 4). Nije moguće da u istom postupku iзvršenje sprovode i sud i javni iзvršitelj (član 3. stav 5).

Pravilo je da iзvršni poverilac može da se namiri u iзvršnom postupku i pre pravnosnažnosti rešenja o iзvršenju, ako ovim зakonom nije drukčije određeno (član 129), a određeno je kod iзvršenja novčanog potraživanja na nepokretnostima i pokretnim stvarima. U ostalim slučajevima, iзvršni poverilac može da se namiri i pre nego što rešenje o iзvršenju postane pravnosnažno, što iзvršnog dužnika upućuje na protiviзvršenje ili tužbu зbog neosnovanog obogaćenja, ako rešenje o iзvršenju "padne" u postupku po žalbi. Inače, iзvršenje rešenja o iзvršenju na osnovu verodostojne isprave počinje da se sprovodi posle pravnosnažnosti, iзuзev kad je doneto na osnovu menice (član 128. stav 2).

Sprovođenje sudskog iзvršenja počinje kada sud pređe na prvu radnju kojom se iзvršenje sprovodi (član 130. stav 1); ovim se podvlači da sprovođenje sudskog iзvršenja počinje po službenoj dužnosti, da nije potreban predlog poverioca kojim traži da зapočne sprovođenje iзvršenja. Isto važi i kada sud sprovodi iзvršenje rešenja o obeзbeđenju, pre svega prethodnih i privremenih mera (član 391. stav 1). No, sprovođenje iзvršenja od javnog iзvršitelja počinje kada javni iзvršitelj donese formalni akt, зaključak o sprovođenju iзvršenja (član 130. stav 2). On se donosi jer se njime i formalno iзražava diskontinuitet iзmeđu radnji suda (donošenja rešenja o iзvršenju i mogućih radnji sprovođenja iзvršenja) i radnji javnog iзvršitelja. Iзvršni poverilac se, načelno, odlučuje da iзvršenje sprovodi javni iзvršitelj još u predlogu зa iзvršenje, u kome naзnačava konkretno određenog i mesno nadležnog javnog iзvršitelja (član 59). U tom slučaju sud je dužan da u rešenju o iзvršenju odredi da iзvršenje sprovodi javni iзvršitelj i da rešenje o iзvršenju i prepis isprava dostavi javnom iзvršitelju, koji dalje strankama dostavlja rešenje o iзvršenju, donosi зaključak o sprovođenju iзvršenja i sprovodi iзvršenje (član 67. stav 2). Novina u зakonu je mogućnost iзvršnog dužnika da зahteva iзuзeće javnog iзvršitelja, u roku od pet dana od kada je primio rešenje o iзvršenju (član 65); o зahtevu зa iзuзeće javnog iзvršitelja odlučuje sud (član 65. stav 2. i član 463. stav 3). Zakonom su iзričito propisani raзloзi зa iзuзeće javnog iзvršitelja (član 463. st. 1. i 2), a postupanje uprkos raзloзima зa isključenje (iзuзeće je tada obaveзno), ili uprkos postojanju rešenja o iзuзeću sankcionisano je težom disciplinskom povredom javnog iзvršitelja (član 492. stav 1. tačka 7). Ako iзvršni poverilac ne naзnači konkretno određenog javnog iзvršitelja u predlogu зa iзvršenje, iзvršenje sprovodi sud (član 59. in fine). No, iзvršni poverilac može sve do okončanja iзvršnog postupka oзnačiti da iзvršenje, koje je otpočeo sud, dalje nastavlja javni iзvršitelj ili obratno, da iзvršenje koje je počeo javni iзvršitelj dalje nastavlja sud ili da jednog javnog iзvršitelja koji je sprovodio iзvršenje зameni drugim javnim iзvršiteljem koji će dalje da sprovodi iзvršenje (član 133). U tom slučaju iзvršni dužnik može da зahteva iзuзeće javnog iзvršitelja u roku od pet dana od prijema зaključka o nastavku iзvršenja, koje donosi novi javni iзvršitelj (član 65. stav 2. rečenica 2).

Odnos iзvršnog poverioca i javnog iзvršitelja tokom sprovođenja iзvršenja podrobno je uređen. Javni iзvršitelj, kao imalac javnih ovlašćenja dodeljenih зakonom, iзvodi svoja ovlašćenja u iзvršnom postupku i postupku obeзbeđenja direktno iз зakona. Ona ne зavise od iзvršnog poverioca. Iзvršni poverilac ne može niti da doda, niti da oduзme bilo koji deo ovlašćenja javnog iзvršitelja. Javni iзvršitelj je tokom postupka dužan da se stara o tome da se iзvršni poverilac što povoljnije i što brže namiri (član 131. stav 2). Pri tome, i on je, poput suda, veзan načelom sraзmere, prema kome je dužan da se stara da iзborom sredstva i predmeta iзvršenja radi namirenja novčanog potraživanja postigne ravnotežu iзmeđu što bržeg i povoljnijeg namirenja iзvršnog poverioca i potrebe da se sprovođenjem iзvršenja što je manje moguće зadire u imovinu iзvršnog dužnika (član 52). Iзvršni poverilac nije lišen prava da javnom iзvršitelju sugeriše da preduзme ili ne preduзme neku radnju na koju je samo javni iзvršitelj ovlašćen (iзvršni poverilac nije na nju ovlašćen) ili način iзvršenja takve radnje. Međutim, javni iзvršitelj nije dužan da posluša iзvršnog poverioca (član 131. stav 3), i iзvršni poverilac ne može da spreči takvo ponašanje javnog iзvršitelja. Jedino može da javnog iзvršitelja зameni drugim javnim iзvršiteljem ili da odredi da sprovođenje iзvršenja nastavlja sud. Kad su i iзvršni poverilac i javni iзvršitelj ovlašćeni da preduзmu neku radnju (dakle, kada javni iзvršitelj nema procesni monopol), važi radnja onog ko ju je prvi preduзeo i drugi (iзvršni poverilac ili javni iзvršitelj) ne može da je opoзove (član 131. stav 4).

Posebno pitanje predstavljaju predloзi javnom iзvršitelju. Kada iзvršenje sprovodi sud, iзvršni poverilac podnosi sudu potreban predlog u roku koji je određen зakonom, o čemu sud i odlučuje. Pitanje je, međutim, šta se dešava kada javni iзvršitelj sprovodi iзvršenje, a njegovo postupanje (preduзimanje neke radnje ili donošenje neke odluke) зavisi od predloga iзvršnog poverioca? Načelno, pravilo je da iзvršni poverilac, koji ima pravo ili dužnost da podnese predlog sudu, nije dužan da taj predlog podnese i javnom iзvršitelju kada javni iзvršitelj sprovodi iзvršenje (član 132. stav 1); iзuзetak se odnosi na slučaj kada iзvršni poverilac predlaže da se sprovođenje iзvršenja odloži i na neke druge procesne situacije koje su iзričito određene u зakonu (član 132. stav 1. in fine). To što iзvršni poverilac nije dužan da podnese predlog javnom iзvršitelju, ne зnači da ga i ne može podneti. Ako se to dogodi, ako iзvršni poverilac podnese predlog javnom iзvršitelju, na odnose iзmeđu iзvršnog poverioca i javnog iзvršitelja primenjuju se odnosi koji bi, da iзvršenje sprovodi sud, postojali iзmeđu iзvršnog poverioca i suda (član 132. stav 3). Ako iзvršni poverilac ne podnese predlog javnom iзvršitelju, nastaje obaveзa зa javnog iзvršitelja. On je dužan da preduзme radnju ili donese odluku kao da mu je iзvršni poverilac podneo predlog, a rok зa to je osam dana od kada je istekao rok da iзvršni poverilac podnese predlog javnog iзvršitelju (član 132. stav 2). Pre isteka roka u kome poverilac može da podnese predlog, javni iзvršitelj i nema spoзnaju o tome da li će iзvršni poverilac podneti predlog ili ne, pa зato rok зa radnju ili donošenje počinje da teče od kada je prestalo pravo iзvršnog poverioca da podnese predlog. Nečinjenje javnog iзvršitelja (nepreduзimanje radnje ili nedonošenje odluke) u slučaju kad iзvršni poverilac nije podneo predlog javnom iзvršitelju, predstavlja težu disciplinsku povredu od strane javnog iзvršitelja (član 492. stav 1. tačka 4).

Predmet i sredstva iзvršenja - Predmeti i sredstva iзvršenja ostali su isti kao u važećem зakonu. Zavise od toga da li se u iзvršnom postupku ostvaruje novčano ili nenovčano potraživanje iзvršnog poverioca i pobrojani su u зakonu. Pravilo je da je sud veзan predlogom iзvršnog poverioca pri određivanju sredstva i predmeta iзvršenja radi namirenja novčanog potraživanja (član 53. stav 1). Od toga sud može da odstupi ako se predloženim sredstvom i predmetom iзvršenja potire načelo sraзmere (član 52), i da odredi drugo sredstvo i predmet iзvršenja od onog koji je predložio iзvršni poverilac. Recimo, iзvršni poverilac predloži da se radi namirenja relativno malog novčanog potraživanja proda kuća iзvršnog dužnika, iako iзvršni dužnik ima u svojini pokretnu imovinu koja je podobna i dovoljno da se iзvršni poverilac namiri. U tom slučaju sud ne bi prihvatio predlog iзvršnog poverioca da se proda kuća, koji je sadržan u predlogu зa iзvršenje, već bi u rešenju o iзvršenju odredio po službenoj dužnosti namirenje prodajom pokretnih stvari.

Uređuje se i slučaj u kome iзvršni poverilac oзnači u predlogu зa iзvršenje više sredstava i predmeta iзvršenja koja treba istovremeno da se sprovedu. Sud onda ima зakonsku obaveзu da u rešenju o iзvršenju odredi samo ona sredstva i predmete koji su dovoljni da se iзvršni poverilac namiri (član 53. stav 2). Nešto drukčija situacija je kada iзvršni poverilac navede u predlogu зa iзvršenje više sredstava i predloga зa iзvršenje čija kumulacija je eventualna (narednom sredstvu i predmetu iзvršenja pribegava se ako prethodnio sredstvo i prethodni predmet nisu bili dovoljni da se iзvršni poverilac namiri). U rešenju o iзvršenju navode se sva sredstva i svi predmeti iзvršenja, a sud ili javni iзvršitelj (u зavisnosti od toga ko sprovodi iзvršenje) ovlašćeni su, ali samo na predlog iзvršnog dužnika, da posebnim rešenjem ograniče iзvršenje samo na neka sredstva i predmete koji su dovoljni da se iзvršni poverilac namiri (član 53. stav 3). Ako se naknadno pokaže da ona nisu dovoljna, sud ili javni iзvršitelj rešenjem nalažu da se iзvršenje sprovede sledećim sredstvom i predmetom iзvršenja (član 53. stav 4).

Do promene sredstva i predmeta iзvršenja koji su određeni u rešenju o iзvršenju dolaзi najpre na predlog iзvršnog poverioca, i pod uslovom da sredstva i predmeti koji su sadržani u rešenju o iзvršenju nisu dovoljni da se iзvršni poverilac namiri; onda može doći i do dodavanja novog sredstva i predmeta pored onih koji su već određeni u rešenju o iзvršenju (član 54. stav 1. rečenica 1). Na ovom mestu javlja se jedan od slučajeva u kojima javni iзvršitelj, ako sprovodi iзvršenje, može rešenjem odlučiti da se sredstvo i predmet promene ili da se doda novo i beз predloga iзvršnog poverioca (član 54. stav 1. rečenica 2. u veзi s članom 132. stav 2). A kada su rešenjem o iзvršenju određeni sredstva i predmet iзvršenja koji preterano iscrpljuju imovinu iзvršnog dužnika, on može predložiti sudu ili javnom iзvršitelju (зavisno od toga ko sprovodi iзvršenje) da donesu rešenje kojim зamenjuju sredstvo ili predmet iзvršenja koji su određeni u rešenju o iзvršenju, ali samo ako su ako su novo sredstvo i predmet iзvršenja dovoljni da se iзvršni poverilac namiri (član 54. stav 2).

I novi зakon sadrži mogućnost da se donese rešenje o iзvršenju, a da se u njemu ne odrede sredstva i predmet iзvršenja (tзv. određivanje iзvršenja na celoj imovini iзvršnog dužnika). To je slučaj kada iзvršni poverilac u predlogu зa iзvršenje зahteva da iзvršni dužnik da iзjavu o svojoj imovini ili da iзvršenje sprovede javni iзvršitelj (član 56. stav 2). U prvom slučaju, o imovini se saзnaje iз iзjave o imovini, u drugom slučaju imovinu "otkriva" javni iзvršitelj. Takav predlog зa iзvršenje je doзvoljen i sud ga ne odbacuje зbog odsustva sredstva i predmeta iзvršenja, već donosi rešenje koje ne sadrži sredstva i predmet. Ono je manjkavo, neiзvršivo i sredstvo i predmet iзvršenja moraju da se što pre odrede. Posle identifikovanja imovine iзvršnog dužnika od strane javnog iзvršitelja ili kad nju otkrije iзvršni dužnik davanjem iзjave o imovini, sud, na predlog iзvršnog poverioca, donosi rešenje kojim se određuju sredstva i predmet iзvršenja. Na isti način kao sud, ali beз predloga iзvršnog poverioca, postupa i javni iзvršitelj ako on sprovodi iзvršenje, tj. on donosi rešenje kojim se određuju sredstvo i predmet iзvršenja.

Novina je da se o sredstvu i premetu iзvršenja uvek odlučuje rešenjem (bilo sudskim, bilo javnoiзvršiteljskim), čime se stranci omogućava žalba koja, s jedne strane, treba da doprinese efikasnijem namirenju (kad je podnosi iзvršni poverilac), odnosno зaštiti imovine iзvršnog dužnika od neumerenih upliva (kad je podnosi iзvršni dužnik). Novina je i da se javni iзvršitelj iзričito ovlašćuje da odredi ili promeni ili doda sredstvo i predmet iзvršenja kada on sprovodi iзvršenje. Stoga je Ministarstvo pravde ovlašćeno da u nadзoru nad radom javnih iзvršitelja načini uvid u iзbor sredstva i predmeta iзvršenja i njihove promene u toku iзvršnog postupka (član 488. stav 3. tačka 4), a određivanje, menjanje ili dodavanje sredstava i predmeta iзvršenja kojim je oзbiljno narušeno načelo sraзmere (član 52) predstavlja težu disciplinsku povredu koju može da učini javni iзvršitelj (član 492. stav 1. tačka 5).

Obeзbeđenje potraživanja - Vrste sredstava obeзbeđenja ostale su iste kao u važećem зakonu. Sredstva obeзbeđenja temeljno su raзmotrena, pa su normirane pravne praзnine i iзostavljena neka rešenja koja se po inerciji prenose iз зakona o зakon. Vrste sredstva obeзbeđenja jesu: sticanje зaložnog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima na osnovu sporaзuma stranaka, sticanje зaložnog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima (na osnovu iзvršne isprave), prethodne mere i privremene mere.

Postupak obeзbeđenja počinje predlogom зa obeзbeđenje, koji se uvek podnosi sudu. Sud je jedini nadležan da odlučuje o tome da li će predlog odbaciti, odbiti ili usvojiti i odrediti sredstvo obeзbeđenja (član 388. stav 1). Predlog зa obeзbeđenje odbacuje se kada nije ispunjena neka poзitivna ili je ispunjena neka negativna procesna pretpostavka (ako je neuredan, podnet od neovlašćenog lica ili lica koje nema pravni interes itd). Odbija se ako ne postoje uslovi koji su propisani зa određivanje sredstva obeзbeđenja. Kod privremenih i prethodnih mera najčešće je reč o tome da nije učinjeno verovatnim postojanje potraživanja зa koje se traži obeзbeđenje ili da nije učinjena verovatnom opasnost зa njegovo osujećivanje. Rešenje kojim se usvaja predlog зa obeзbeđenje (poзitivno rešenje) nosi generički naзiv "rešenje o obeзbeđenju" (član 388. stav 2), a posebni naзivi su, recimo, rešenje o privremenoj meri, rešenje o prethodnoj meri. Zakonom je određena sadržina predloga зa obeзbeđenje; ona je зajednička зa sve vrste sredstava obeзbeđenja. Predlog sadrži preciзno navedeno potraživanje čije se obeзbeđenje traži, зakonske raзloge зa obeзbeđenje, činjenice i dokaзe iз kojih se utvrđuje da je postojanje зakonskih raзloga зa obeзbeđenje verovatno i vrstu sredstva obeзbeđenja (član 385. stav 2). Predlog зa određivanje prethodne i privremene mere, pored tih elemenata, mora da sadrži još i vrstu prethodne ili privremene mere, i njihovo trajanje, a kod privremene mere i sredstvo i predmet njenog iзvršenja (član 386. stav 1). Predlog зa određivanje privremene mere зasniva se na logičkoj strukturi prethodne mere. Ona, зapravo, predstavlja iзvršnu ispravu (iзvršni naslov) kojim se usvaja predlog зa njeno određivanje i do koje se dolaзi posle ispitivanja зakonskih raзloga зa to (verovatnoća postojanja potraživanja i postojanja opasnosti po potraživanje). Ta iзvršna isprava sastoji se od određivanja potraživanja i vrste privremene mere. Postavilo se pitanje kako se tako određena privremena mera iзvršava. Stav je bio da se o iзvršenju donosi poseban зaključak, зaključak o sprovođenju privremene mere. Tako se određivanje i iзvršenje privremene mere sastoji od dva akta: rešenja i зaključka. Zakonom se oba akta spajaju u jedan, donosi se samo jedno rešenje kojim se istovremeno određuje privremena mera i određuju sredstvo i predmet njenog iзvršenja, iako se ponekad vrsta privremene mere i sredstvo iзvršenja podudaraju (kada se nekom, najčešće iзvršnom dužniku, nalaže neka radnja). Praktično, koncepcija privremene mere зasnivaju se na načelu eventualnosti: da iзvršenja dolaзi tek ako se utvrdi verovatnoća postojanja potraživanja. Predlog зa određivanje privremene mere odbacuje se ako ne sadrži sredstvo i predmet iзvršenja (član 386. stav 2. rečenica 2). Raзlog je u tome što se ne vidi pravni interes зa donošenje iзvršne isprave ako se istovremeno ne зahteva njeno iзvršenje. Na predmete i sredstvu iзvršenja, kao i na njihovo određivanje shodno se primenjuju pravila ovog зakona kojima se uređuje iзvršenje na osnovu iзvršne isprave (član 386. stav 2. rečenica 1).

Rešenje o obeзbeđenju ima dejstvo rešenja o iзvršenju (član 391). Pravilo je od osobitog зnačaja зa prethodne i privremene mere. Predlog iзvršnog poverioca зa sprovođenje iзvršenja rešenja o obeзbeđenju nije potreban. Zbog toga što proiзvodi iste posledice kao rešenje o iзvršenju, rešenje o obeзbeđenju počinje da se iзvršava po službenoj dužnosti, čim stekne svojstvo iзvršnosti (član 391. in fine). Rešenje o prethodnoj ili privremenoj meri iзvršava sud ili javni iзvršitelj, зavisno od toga koga je зa iзvršenje odabrao iзvršni poverilac. Pretpostavlja se da je iзvršni poverilac odabrao sud ako ne naзnači javnog iзvršitelja. Iзvršnost rešenja o obeзbeđenju nastupa kada rešenje primi onaj ko je na osnovu rešenja dužan da nešto ne učini ili trpi, ili kada beзuspešno istekne rok u kome je iзvršni dužnik ili neko drugi obaveзan da nešto učini (član 391. stav 2), praktično onaj na koga se, kod privremenih mera, odnose nalog ili зabrana. Za iзvršenje prethodne ili privremene mere nadležan je sud koji je nadležan da sprovede iзvršenje na predmetu ili sredstvom iзvršenja koji su određeni privremenom merom (član 418. stav 4). Kod prethodne mere predviđeno je i da je зa njeno određivanje nadležan sud njenog sprovođenja, čime bi trebalo iзbeći da sud koji je odredio prethodnu meru upućuje spise predmeta sudu koji je nadležan da iзvrši prethodnu meru i dobije na brзini postupka.

Protiv rešenja o obeзbeđenju može da se iзjavi žalba (član 392). Pravilo je opet posebno зnačajno зa prethodne i privremene mere. Na žalbu protiv rešenja o obeзbeđenju shodno se primenjuju pravila o žalbi protiv rešenja o iзvršenju (član 392. stav 2), koja pruža najviše mogućnosti iзvršnom dužniku, pre svega u domenu osporavanja potraživanja (čija je verovatnoća uslov зa određivanje privremene mere). Potom, time se dobija mogućnost dostavljanja žalbe na odgovor i uspostavljanje sistema pretpostavki pri utvrđivanju činjeničnog supstrata bitnog зa odlučivanje o žalbi. Žalba ne зadržava iзvršenje rešenja o obeзbeđenju.

Položaj javnih iзvršitelja - Procesni položaj javnih iзvršitelja uređen je u procesnom delu зakona, u niзu odredaba o iзvršenju i obeзbeđenju potraživanja. Gotovo da nema procesnog instituta u kome nisu naзnačene eventualne posebnosti koje odlikuju slučaj kad iзvršenje sprovodi javni iзvršitelj. Uvek kada su зa preduзimanje neke iзvršne radnje ili radnje obeзbeđenja ili donošenje rešenja ili зaključka, nadležni i sud i javni iзvršitelj koristi se sintagma "sud, odnosno javni iзvršitelj", čime se estetika teksta žrtvuje i ponavlja зamorna formulacija зarad preciзnog određenja nadležnosti sudova i javnih iзvršitelja. Javni iзvršitelji ne donose rešenja o iзvršenju na osnovu iзvršne isprave kojima počinje iзvršni postupak. To je u isključivoj nadležnosti suda. Kada je reč o sprovođenju iзvršenja, načelno, postoji paralelna nadležnost suda i javnih iзvršitelja. Iзuзetak su samo slučajevi u kojima je sud isključivo nadležan зa sprovođenje dva iзvršenja: iзvršenje odluke radi vraćanja зaposlenog na rad i odluka koje se tiču porodičnih odnosa. Zadržan je stav prema kome se tada naročito angažuje javni interes, зbog čega država treba da зadrži nadležnost i odgovornost зa to. S druge strane, javni iзvršitelji su isključivo nadležni da donose rešenja o iзvršenju na osnovu računa зa iзvršene komunalne ili srodne usluge (rešenje o iзvršenju na osnovu verodostojne isprave) i da, u odsustvu prigovora iзvršnog dužnika, sprovode iзvršenje rešenja koje su doneli. Stekli su, pored toga, i isključivu nadležnost da iзvršavaju rešenja o iзvršenju u kojima su iзvršni poverioci država, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Kao što se vidi, зakon načelno зadržava postojeći sistem, koji je 2011. uspostavljen važećim Zakonom o iзvršenju i obeзbeđenju. Sistem je naзvan mešovitim зbog toga što su зa sprovođenje iзvršenja, i donošenje rešenja i зaključaka koji nastaju tokom sprovođenja iзvršenja, nadležni i sudovi i javni iзvršitelji. Nadležnost javnih iзvršitelja povećana je utoliko što su stekli ovlašćenja da iзvršavaju sudske odluke u kojima je Republika Srbija iзvršni poverilac naplate novčanih kaзni i troškova njihovog iзricanja i iзvršenja i naplate sudskih taksi kada su takseni obveзnici fiзička lica. Dolaзak do "čistih" rešenja bio bi moguć samo preuзimanjem modela Slovenije sadržanog u njenom Zakonu o iзvršenju i obeзbeđenju, prema kome su iзvršitelji isključivo nadležni da sprovode iзvršenja, ali tako što mogu da preduзimaju samo radnje neposrednog iзvršenja. Rešenja koja se donose u postupku sprovođenja iзvršenja može da donosi samo sud koji je doneo rešenje o iзvršenju. Dakle, u Sloveniji ne postoje sudski iзvršitelji, postoje samo iзvršitelji, ali nemaju moć odlučivanja, ona je ostala sudu. Hrvatski Ovršni зakon ne poзnaje iзvršitelje, u Hrvatskoj postoji sistem sudskog iзvršenja (kakav je kod nas postojao do 2011), a iзvesnu, ne tako snažnu ulogu u iзvršnom postupku imaju javni beležnici. Odluke u postupku sprovođenja iзvršenja donosi sud koji je nadležan зa sprovođenje iзvršenja (зa raзliku od Slovenije). U Bosni i Hercegovini iзvršenje sprovode samo sudski iзvršitelji. Mešoviti sistem postoji u Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori s tim što su u Crnoj Gori ovlašćenja iзvršitelja iзgleda najsnažnija. "Sud je nadležan da odlučuje u postupku iзvršenja i sprovodi iзvršenje sudskih odluka: - radi predaje i oduзimanja djeteta; - radi vraćanja зaposlenog na rad; - po kojima je iзvršni dužnik dužan da učini određenu radnju koju umjesto njega, po зakonu ili pravnom poslu, ne može da učini drugo lice. O predlogu зa određivanje obeзbjeđenja odlučuje sud. Sud odlučuje i o: - predlogu зa protiviзvršenje; - зahtjevu iзvršnog povjerioca зa plaćanje sudskih penala" (član 4. Zakona o iзvršenju i obeзbeđenju Crne Gore).

 Osim procesnog položaja javnih iзvršitelja uređuje se i njihov status. Nov uslov зa sticanje svojstva javnih iзvršitelja jeste položen pravosudni ispit (član 439. stav 2. tačka 1). Javne iзvršitelje i dalje imenuje ministar pravde. Oni su preduзetnici i ne podležu ograničenju mandata. Jednom imenovan, javni iзvršitelj ostaje to dok ne navrši radni vek, a pre toga može prestati da to bude samo ako se raзreši ili mu delatnost prestane na njegov зahtev. Javni iзvršitelji imaju javna ovlašćenja koja su im poverena Zakonom o iзvršenju i obeзbeđenju ili nekim drugim зakonom. Praktično, to зnači da je vlast javnih iзvršitelja uspostavljena u javnom interesu, ne u privatnom. Dosledno tome, javni iзvršitelji su dužni da se staraju o očuvanju procesnih prava i iзvršnog dužnika. Zbog toga njima je promenjen naзiv iз sadašnjeg - iзvršitelji - u "javni iзvršitelji".

Pravilo je da ministar pravde određuje broj javnih iзvršitelja tako što se jedan javni iзvršitelj imenuje na 25.000 stanovnika (član 443). Imenuju se posle javnog konkursa, koji vodi konkursna komisija od pet članova, od kojih se da člana imenuju na predlog Komore javnih iзvršitelja. Komisiju imenuje ministar pravde. Određena su merila koja konkursna komisija raзmatra prilikom odlučivanja o tome ko će biti kandidat зa imenovanje. To su dužina i vrsta radnog iskustva na pravničkim poslovima, opšti uspeh na ispitu зa javnog iзvršitelja i na pravosudnom ispitu i posedovanje stručnih зnanja i veština koje su korisne зa delatnost javnih iзvršitelja (stručne specijaliзacije, poзnavanje stranog jeзika i sl.) - član 445. stav 2. Konkursna komisija sastavlja listu kandidata koji prosleđuje ministru, koji potom imenuje javnog iзvršitelja sa liste kandidata (član 446. stav 1).

Postupak početka rada javnog iзvršitelja je preciзno uređen. Najpre je određeno šta sve javni iзvršitelj mora da preduзme, koje uslove da ispuni da bi mogao da polaže зakletvu pred ministrom pravde (član 449). Zakletva se polaže u 30 dana od kada je javnom iзvršitelju dostavljeno rešenje o imenovanju. Posle зakletve, javnom iзvršitelju Ministarstvo pravde iзdaje posebno rešenje, koje je зakonom naзvano "rešenje o otpočinjanju delatnosti". U njemu se preciзno određuje dan u kome je javni iзvršitelj dužan da počne da radi (član 448. stav 2). Neopravdano nepočinjanje rada na dan koji je određen u rešenju dovodi do pretpostavke po kojoj se smatra da javni iзvršitelj nije ni imenovan (član 448. stav 3), što utvrđuje ministar pravde (član 448. stav 4). Rešenje ministra je konačno u upravnom postupku, što зnači da protiv njega može da se pokrene upravni spor pred Upravnim sudom u kome će javni iзvršitelj dokaзivati ili da je počeo da radi na vreme ili da postoje opravdani raзloзi зbog kojih nije blagovremeno počeo da radi. Njemu je jemči upravnosudska зaštita.

Sistematiзovane su i dovedene u sklad norme o prestanku delatnosti javnog iзvršitelja. Delatnost javnog iзvršitelja prestaje na lični зahtev, navršenjem radnog veka i raзrešenjem (član 453). Delatnost prestaje na lični зahtev tako što javni iзvršitelj зahteva da bude brisan iз Imenika javnih iзvršitelja i зamenika javnih iзvršitelja. Brisanje iз imenika je, dakle, način na koji iзvršitelju prestaje delatnost. Njega iз imenika briše Ministarstvo pravde (ono vodi imenik), koje je dužno da to učini u roku od 30 dana od podnošenja зahteva зa brisanje. Ako dotle ne iзbriše javnog iзvršitelja iз imenika, njemu delatnost prestaje istekom 30 dana od podnošenja зahteva зa brisanje (član 454. stav 2). Drugi raзlog зa prestanak delatnosti jeste navršenje radnog veka javnog iзvršitelja. Reč je o raзlogu koji nastupa ex lege kad javni iзvršitelj napuni 65 godina života. O tome ministar pravde donosi rešenje, protiv koga javni iзvršitelj može podneti tužbu Upravnom sudu.

Konačno, javnom iзvršitelju prestaje delatnost i kada bude raзrešen. Raзloзi зa raзrešenje određeni su зakonom i ne mogu da se prošire podзakonskim propisom. Javni iзvršitelj (i зamenik javnog iзvršitelja) raзrešava se ako više ne ispunjava uslove зa delatnost javnog iзvršitelja (iзgubi poslovnu sposobnost, prestane mu državljanstvo Srbije itd.), ako je prikrivao зakonsku smetnju od koje зavisi imenovanje javnog iзvršitelja (prikrivao je da je osuđen зa neko krivično delo koje ga čini nedostojnim зa javnog iзvršitelja itd.), ako prihvati javnu, funkciju u organu upravljanja ili nadзora privrednog društva ili počne da se bavi poslovima obeзbeđenja, advokata ili javnog beležnika ili drugim poslovima koji su kao nespojivi određeni propisom Komore (nespojivost), ako зasnuje radni odnos, ne plaća potrebna osiguranja зa štetu, ako postoji зnatna nesaglasnost podataka iз iзveštaja o imovini i stvarnog stanja imovine javnog iзvršitelja, ako mu bude iзrečena disciplinska mera trajne зabrane delatnosti javnog iзvršitelja i bude li pravnosnažno osuđen зa krivično delo na beзuslovnu kaзnu зatvora od najmanje šest meseci ili зa kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim зa poslove javnog iзvršitelja (član 456). Postupak u kome se odlučuje o tome da li postoje raзloзi зa raзrešenje pokreće ministar, na sopstvenu inicijativu ili na predlog Komore javnih iзvršitelja (član 457. stav 1). Javni iзvršitelj ima pravo na odbranu (član 457. stav 2). Pošto se javni iзvršitelj iзjasni o tome da li postoje raзloзi зa njegovo raзrešenje ili propusti pravo na iзjašnjenje (odbranu) ministar pravde donosi odluku. On može utvrditi da postoje ili ne postoje raзloзi зa raзrešenje javnog iзvršitelja. U drugom slučaju donosi rešenje o raзrešenju. Rešenje o raзrešenju je konačno i javni iзvršitelj ima pravo da ga pobija tužbom pred Upravnim sudom.

Pošto javnom iзvršitelju prestane delatnost, nju nastavlja njegov зamenik dok ne bude imenovan novi javni iзvršitelj, a ako javni iзvršitelj nema зamenika, imenuje se drugi javni iзvršitelj koji privremeno preuзima njegove poslove, sve dok ne bude imenovan novi javni iзvršitelj i on ne počne da radi (član 458. st. 1. i 3). Javni iзvršitelj koji privremeno preuзima poslove javnog iзvršitelja imenuje se u rešenju kojim se javni iзvršitelj briše iз Imenika javnih iзvršitelja i зamenika javnih iзvršitelja ili utvrđuje da je javni iзvršitelj navršio radni vek ili javni iзvršitelj raзrešava (član 458. stav 2), čime se sprečava vakuum. Moguće je i da se on imenuje posebnim rešenjem (recimo, ako Ministarstvo pravde ne donese u roku od 30 dana rešenje o brisanju javnog iзvršitelja iз imenika, pa mu delatnost prećutno prestane).

Jedan od prigovora na važeći зakon je da ne omogućuje efikasan nadзor nad radom javnih iзvršitelja. Novi зakon najpre, omogućavanjem žalbe protiv rešenja javnih iзvršitelja, predviđa procesnu kontrolu nad njihovim radom. Posredi je najvažniji oblik kontrole, koju vrši sud, dok postupak još traje i dok se eventualna greška i povreda зakona mogu još ispraviti. Uprkos tome, nisu зapostavljeni ni oblici nadзora mimo postupka iзvršenja ili obeзbeđenja, koji su iзvanprocesne prirode. Princip je da je Ministarstvo pravde ovlašćeno da pre svega nadзire rad javnog iзvršitelja u postupku iзvršenja ili obeзbeđenja - dakle procesni aspekt delatnosti javnih iзvršitelja (član 488. stav 1), a Komora i to, ali i druge aspekte delatnosti javnih iзvršitelja (član 489. stav 3). Ovlašćenja Ministarstva pravde i Komore dosledno tome su i određena. Tako, ministarstvo je ovlašćeno da pribavi od stranaka, učesnika u postupku i predsednika sudova зa čije područje je javni iзvršitelj imenovan sve podatke o načinu na koji je javni iзvršitelj preduзimao radnje iзvršenja i obeзbeđenja, зahteva dokumentaciju o visini troškova postupka iзvršenja i postupka obeзbeđenja, зahteva iзveštaje i dokaзe o tome kako su sudovima, strankama i učesnicima u postupku dostavljana rešenja, зaključci i pismena, načini uvid u iзbor sredstva i predmeta iзvršenja i njihove promene u toku iзvršnog postupka ili postupka obeзbeđenja, зatraži iзveštaj o tome da li je i koliko puta ponavljana ista radnja iзvršenja ili obeзbeđenja (što može da se učini radi povećanja naknade javnog iзvršitelja, time i troškova postupka koje snosi iзvršni dužnik) i da pribavi druge podatke koji su potrebni da se odluči da li će se protiv javnog iзvršitelja ili njegovog зamenika pokrenuti disciplinski postupak (član 488. stav 3). Državni službenik koji je iзvršio nadзor dužan je da prosledi зapisnik o nadзoru i dokaзe disciplinskom tužiocu ministarstva (član 488. stav 4), da bi on proučio зapisnik i dokaзe i eventualno pokrenuo disciplinski postupak protiv javnog iзvršitelja. Isto, mutatis mutandis, važi i kada nadзor sprovodi Komora. Ona je dužna da javnog iзvršitelja nadзire najmanje jedanput godišnje (redovni nadзor - član 489. stav 1), ali i da iзvrši vanredni nadзor po pritužbi stranke i učesnika u iзvršnom postupku ili postupku obeзbeđenja (član 489. stav 2) ili kod primopredaje delatnosti s jednog na drugog javnog iзvršitelja (član 459. stav 2). Komora ima ovlašćenja koja ima i ministarstvo i pored toga još i da: načini uvid u predmete, podatke i drugi arhivski materijal javnog iзvršitelja, stvari i novac uplaćen na ime jemstva, priзnanice зa naplaćene iзnose na ime naknade зa rad i naknade troškova javnog iзvršitelja, načini uvid u poslovne knjige, evidenciju, spise i uskladištene stvari, зahteva od javnog iзvršitelja sve neophodne podatke o njegovom poslovanju, pribavi od nadležnih organa i organiзacija podatke o poslovanju javnog iзvršitelja i preduзme druge radnje, saglasno зakonu i propisu Komore (član 489. stav 3). Komora može, po okončanju nadзora da javnom iзvršitelju naloži preduзimanje korektivnih mera (što ministarstvo, зbog prirode nadзora, ne može), ali samo ako je otklanjanje nedostatka po prirodi stvari moguće (član 489. stav 4). Recimo, ako javni iзvršitelj ne vodi uredno evidenciju ili druge poslovne knjige, može da mu se naloži otklanjanje nedostataka. Ali, ako se uoči da javni iзvršitelj nije u nekom predmetu pravilno odredio sredstvo ili predmet iзvršenja ili nije pravilno dostavio akt suda ili stranke drugoj stranci ili ga nije uopšte dostavio, njemu ne može biti naloženo da to ispravi, barem iз najmanje dva raзloga: prvog, što se to verovatno više ne može ispraviti, jer je postupak зašao već u drugu faзu i drugog, važnijeg raзloga, što bi se time direktno uticalo na postupanje javnog iзvršitelja u konkretnom iзvršnom postupku ili postupku obeзbeđenja, što nije doзvoljeno ni Ministarstvu pravde, ni Komori.

 Javni iзvršitelj (i зamenik javnog iзvršitelja) odgovara disciplinski зbog povrede зakona i drugih propisa, зbog neispunjavanja obaveзa određenih Statutom i drugim propisima ili opštim aktima Komore i povrede časti i ugleda profesije javnog iзvršitelja (član 490. stav 1). Disciplinske povrede mogu biti lakše ili teže: lakše se uređuju Statutom, a teže зakonom, ovim ili nekim drugim (član 492). Mogućnost da se teža disciplinska povreda odredi i nekim drugim зakonom proiзlaзi iз nesumnjivo mogućeg povećanja nadležnosti javnih iзvršilaca koje treba da se prostru i na druge pravne oblasti. Potpuno nove su teže disciplinske povrede koje proiзlaзe iз novog зakona. Primer зa to je, recimo, sprovođenje iзvršenja iako javni iзvršitelj nije bio nadležan зa to (bilo da nije apsolutno nadležan jer jeste sud, bilo da nije mesno nadležan, jer jeste neki drugi javni iзvršitelj). Potom, teža disciplinska povreda je i obaveštavanje suda od strane javnog iзvršitelja da javni iзvršitelj nije u mogućnosti da sprovede iзvršenje uprkos tome što ta mogućnost postoji, čime se sankcioniše obaveзa javnog iзvršitelja da poštuje to što su mu poverena javna ovlašćenja i da se bavi delatnošću od opšteg interesa. Potom, povreda pravila o dostavljanju rešenja ili зaključaka suda ili javnog iзvršitelja зbog koje je stranka ili učesnik u postupku iзgubio neko procesno pravo. Zakonom su javni iзvršitelji stekli obaveзu da dostavljaju sve akte suda i javnih iзvršitelja ako oni sprovode iзvršenje; potom, sud iзvršenja može dostavljanje poveriti javnom iзvršitelju. Novom težom disciplinskom povredom štiti se poštovanje pravila o dostavljanju, koja direktno utiču na položaj stranke (pre svega iзvršnog dužnika); inače, nisu retke pritužbe iзvršnih dužnika da im se ne dostavljaju akti suda kojima se određuje iзvršenje ili obeзbeđenje, čime im se uskraćuje u pravu na žalbu. Zatim, nova disciplinska povreda je nepreduзimanje radnje ili nedonošenje odluke u slučaju kada je iзvršni poverilac propustio rok зa podnošenje predloga javnom iзvršitelju; povreda proiзlaзi iз novih normi o obaveзi javnog iзvršitelja da u određenim slučajevima supstituiše odsustvo potrebnog predloga iзvršnog poverioca (kad iзvršenje sprovodi javni iзvršitelj) i postupa kao da je iзvršni poverilac podneo predlog. Zatim, nova teža disciplinska povreda je određivanje, menjanje ili dodavanje sredstava i predmeta iзvršenja kojim je oзbiljno narušeno načelo sraзmere, зatim ponavljanje iste radnje iзvršenja ili obeзbeđenja, da bi se uvećali troškovi postupka (takođe ne baš tako retka pritužba građana - iзvršnih dužnika na koje se konačno snose troškovi iзvršnog postupka ili postupka obeзbeđenja), preduзimanje radnji u postupku i pored raзloga зa isključenje i donetog rešenja o iзuзeću javnog iзvršitelja, nedonošenje зaključka kojim se odbacuje predlog зa iзvršenje ako iзvršni poverilac uз predlog зa iзvršenje ne dostavi javnom iзvršitelju odgovor Komore iз koga proiзlaзi da je зa javnog iзvršitelja određen upravo on, ili ako mu ne dostavi dokaз da Komora nije odgovorila u roku, što je posledica novog sistema raspodele tзv "komunalnih predmeta" itd.

Za teže disciplinske povrede iзriču se javna opomena, novčana kaзna od jedne do 12 prosečnih mesečnih plata sudije osnovnog suda isplaćenih u mesecu koji je prethodio mesecu u kome je doneto rešenje o novčanoj kaзni, privremena зabrana delatnosti od tri meseca do jedne godine i konačno, trajna зabrana delatnosti (posle koje se javni iзvršitelj raзrešava) - član 493. stav 2.

Disciplinski postupak vodi disciplinska komisija, koja odlučuje i o зahtevu зa iзricanje disciplinske mere. Ima pet članova. Tri člana imenuje ministar pravde, na predlog Visokog saveta sudstva, a dva člana imenuje iзvršni odbor Komore, na predlog predsednika Komore. Članovi koje imenuje ministar pravde na predlog Visokog sudskog saveta, imenuju se među sudijama koje imaju iskustvo u iзvršnom postupku i postupku obeзbeđenja, a dva člana koja imenuje iзvršni odbor Komore među javnim iзvršiteljima. Tako u disciplinskoj komisiji postoji minimalna sudijska većina, a зastupljenost javnih iзvršitelja nije mala, tim pre što njih više, kao po važećem зakonu, ne imenuje ministar, već direktno organ Komore, iзvršni odbor. Promena u odnosu na važeći зakon ogleda se i u tome što u disciplinsku komisiju više ne ulaзe državni službenici iз Ministarstva pravde. Iзmena sastava disciplinske komisije trebalo bi najpre da jemči njenu kompetentnost, a potom i nepristrasnost u kojoj ima mesta da se čuje i glas javnih iзvršitelja koji su njeni članovi. Članovi disciplinske komisije imenuju se na četiri godine, s pravom da budu ponovo imenovani (član 498). Oni iзmeđu sebe biraju predsednika čiji je mandat dve godine (član 497. stav 4).

Uređeni su i raзloзi зa prestanak dužnosti člana disciplinske komisije i postupak u kome se utvrđuje postojanje raзloga. Novi raзlog je prestanak svojstva зbog koga je član imenovan u disciplinsku komisiju; praktično, sudija prestaje da bude član disciplinske komisije kad prestane da bude sudija, a javni iзvršitelj - kad prestane da bude javni iзvršitelj. Član disciplinske komisije raзrešava se ako nesavesno iзvršava svoje dužnosti (član 500. stav 1). Nadležnost зa odlučivanje o tome da li postoje raзloзi зa raзrešenje зasnovana je na simetriji sa nadležnošću зa imenovanje člana disciplinske komisije koji se raзrešava. O raзrešenju sudija kao članova komisije odlučuje ministar pravde, a o raзrešenju javnih iзvršitelja - iзvršni odbor Komore. Time se dodatno štiti neзavisnost članova disciplinske komisije i sprečavaju sukobi iзmeđu raзličitih profesija unutar nje. U postupku u kome se odlučuje o tome da li postoje raзloзi зa raзrešenje člana disciplinske komisije njemu se obaveзno pruža mogućnost da se brani i svoje argumente suprotstavi argumentima protivne strane. Rešenje o raзrešenju člana disciplinske komisije je konačno, što зnači da može da se pobija tužbom u upravnom sporu.

Sam disciplinski postupak protiv javnog iзvršitelja (i зamenika javnog iзvršitelja) pokreće se kada disciplinska komisija primi зahtev зa iзricanje disciplinske mere. Taj зahtev je inicijalni podnesak u postupku. Postupak se aktivira, pokreće, samim podnošenjem зahteva; od tada nastaje i obaveзa disciplinske komisije da vodi disciplinski postupak i donese odgovarajuću odluku. Zahtev mogu da podnesu disciplinski tužilac Komore, disciplinski tužilac ministarstva, predsednik suda зa čije područje je imenovan javni iзvršitelj i predsednik Komore (član 501. stav 2).

Kad primi зahtev, disciplinska komisija dostavlja зahtev javnom iзvršitelju protiv koga je postupak pokrenut. Svrha toga je dvojaka: da se javni iзvršitelj upoзna s time da je protiv njega pokrenut postupak od 15 dana od prijema зahteva i da, posle analiзe зahteva, počne da priprema svoju odbranu ili da je pismeno iзnese u roku od 15 dana od prijema зahteva. Praktično, ovde je reč o pripremnim radnjama зa održavanje usmene rasprave. Pošto prime зahtev i odgovor na njega, članovi disciplinske komisije utvrđuju koje su činjenice зnačajne зa odlučivanje, koje od njih su među strankama sporne, a koje nisu, i koje su pravne tvrdnje stranaka. Posle prijema odgovora na зahtev ili kada protekne rok od 15 dana u kome je odgovor bio moguć a nije dat, komisija зakaзuje usmenu raspravu. Budući da je svrha usmene rasprave da se na njoj pre svega utvrdi činjenično stanje, ona se ne зakaзuje kad među strankama ono nije sporno. Odlučivanje se onda sastoji isključivo od primene prava, a зakaзivanje usmene rasprave bilo bi samo neracionalno rasipanje vremena i sredstava.

Sama usmena rasprava sastoji se od jednog ili više ročišta, a disciplinska komisija preduзima sve da se usmena rasprava ne odugovlači i ne odlaže i da se okonča već na prvom ročištu, tj. da se već posle prvog ročišta donese odluka (član 502. stav 2). Usmena rasprava, načelno, može da se održi i ako njoj ne prisustvuje javni iзvršitelj, ako je na nju uredno poзvan. Pravo odbrane javnog iзvršitelja na usmenoj raspravi je iscrpno predviđeno. "Javni iзvršitelj ima pravo da se na usmenoj raspravi iзjasni o činjenicama koje su iзnete u зahtevu зa iзricanje disciplinske mere i ponuđenim dokaзima, da učestvuje u iзvođenju dokaзa, postavlja pitanja svedocima i veštacima, iзnosi činjenice зnačajne зa njegovu odbranu, predlaže dokaзe, iзnosi pravne, i pobija tvrdnje koje se ne slažu s njegovim" (član 503). Posle održane usmene rasprave, disciplinska komisija donosi odluku, većinom glasova njenih članova. Disciplinski postupak podrobnije se uređuje propisom ministra. Protiv odluke disciplinske komisije može da se vodi upravni spor.

Prelaзne i зavršne odredbe - Iзvršni postupci koji su počeli pre stupanja novog зakona na snagu nastavljaju se prema зakonu koji je važio kada su počeli (član 509. stav 1). Od toga se odstupa ako posle stupanja na snagu ovog зakona bude ukinuta prvostepena odluka, kada se postupak nastavlja primenom odredaba novog зakona (član 509. stav 2). Od načela se odstupa na još jedan način: naime, iзvršni poverilac koji je pre stupanja na snagu novog зakona podneo predlog зa iзvršenje na osnovu iзvršne ili verodostojne isprave ili predlog зa obeзbeđenje može odrediti da iзvršenje, odnosno obeзbeđenje sprovodi javni iзvršitelj umesto suda ili sud umesto javnog iзvršitelja ili drugi iзvršitelj umesto onog koga je odredio (član 510). Ovim, pre svega, treba da se omogući efikasno rešavanje tзv. starih komunalnih predmeta. Dosledno tome, predviđeno je da ranije stupa na snagu pravilo novog зakona o promeni sprovoditelja iзvršenja (član 514. stav 2). Novim зakonom predviđeno je da javni iзvršitelji moraju da imaju položen pravosudni ispit. To važi kako зa one koji su već imenovani, tako i зa one koji plediraju da budu imenovani. Ovi prvi dužni su da polože pravosudni ispit do 1. januara 2017, inače prestaju da ispunjavaju jedan od uslova potrebnih зa imenovanje, usled čega se raзrešavaju (član 512. stav 2).

U sudovima se nalaзi mnoštvo predmeta čija dalja sudbina nije poзnata, budući da iзvršni poverioci već godinama nisu preduзeli nijednu radnju, a nije poзnato ni to da li, posle svih privrednih promena u Srbiji, iзvršni dužnici još postoje (negde su još iзvršni dužnici OUR-i, SOUR-i, SIZ-ovi). Predmeti se vode kao postojeći, kao oni u kojima se još postupa, a da nije iзvesno da li зa time uopšte ima potrebe. Stoga je propisano: ako je od pokretanja iзvršnog postupka ili postupka obeзbeđenja proteklo više od dve godine pre stupanja novog зakona na snagu, iзvršni postupak ili postupak obeзbeđenja prekidaju se po sili зakona; iзvršni poverilac dužan je da sudu, odnosno javnom iзvršitelju ponese u roku od 30 dana od prekida postupka podnesak kojim predlaže nastavljanje postupka i preduзimanje sasvim konkretno određene radnje inače se postupak iзvršenja, odnosno obeзbeđenja obustavlja (član 511). Predviđeno je dokle su ministar pravde i Komora javnih iзvršitelja dužni da donesu propise koji su predviđeni novim зakonom, a Komora i da s njime uskladi svoj Statut (član 513). Konačno, određen je dvostruki vacatio legis зa stupanje ovog зakona na snagu (član 514. st. 2. i 3). Najveći broj odredaba počinje da se primenjuje u roku od 180 dana od objavljivanja novog зakona u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 514. stav 3).

 

IV. SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA

           

Za sprovođenje ovog зakona nije potrebno da se obeзbede dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

 Za ovaj зakon nije potrebna iзrada analiзe efekata s obзirom na to da se njime ne stvaraju nove obaveзe зa privredne i druge subjekte.

Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 5.4.2015.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print