PRAVILNIK O MATERIJALIMA I PREDMETIMA U KONTAKTU SA HRANOM UKLJUČUJUĆI I PROIZVODE NAMENJENE ODOJČADI I DECI MLAĐOJ OD TRI GODINE ZA OLAKŠAVANJE HRANJENJA I SISANJA, UMIRIVANJE I SPAVANJE, KAO I AMBALAŽU ZA PAKOVANJE HRANE I PREDMETA OPŠTE UPOTREBE

Prethodni

Prilog 12.

POPIS SUPSTANCI ODOBRENIH ZA PROIZVODNJU REGENERISANOG CELULOZNOG FILMA

Napomena:

- Procenti u prvom i drugom delu ovog Priloga izraženi su u masenom odnosu (w/w) i izračunati su u odnosu na količinu anhidrovanog regenerisanog celuloznog filma bez premaza.

- Uobičajeni tehnički nazivi navedeni su između uglastih zagrada.

- Korišćene supstance moraju biti dobrog kvaliteta u pogledu kriterijuma čistoće.

DEO 1. - Regenerisan celulozni film bez premaza

DEO 2. - Regenerisan celulozni film sa premazom

Prilog 13.

OSNOVNA PRAVILA ZA ODREĐIVANJE MIGRACIJE OLOVA I KADMIJUMA

Deo 1. - Osnovna pravila za određivanje migracije olova i kadmijuma iz keramičkog posuđa

1. Model rastvor: 4 %-tna (v/v) sveže pripremljen vodeni rastvor sirćetne kiseline.

2. Uslovi ispitivanja

2.1. Ispitivanje se sprovodi na temperaturi od 22 ± 2 °C, u trajanju od 24 ± 0,5 časa.

2.2. Kod određivanje migracije olova, uzorak se pokrije odgovarajućim sredstvom i izloži uobičajenim uslovima osvetljenja u laboratoriji.

Kod određivanja migracije kadmijuma ili olova i kadmijuma, uzorak se pokrije tako da ispitna površina bude u potpunom mraku.

3. Punjenje

3.1. Uzorci koji se mogu napuniti

Uzorak se napuni sa 4 %-tnim (v/v) rastvorom sirćetne kiseline do visine najviše 1 mm od tačke prelivanja; razmak se meri od gornje ivice uzorka.

Uzorke sa ravnom ili lagano nakošenom ivicom treba napuniti tako da razmak između površine tečnosti i tačke prelivanja nije veći od 6 mm, mereno duž kose ivice.

3.2. Uzorci koji se mogu napuniti

Površina uzorka koja nije namenjena za kontakt sa hranom se prvo pokrije sa odgovarajućim zaštitnim slojem otpornim na delovanje 4 %-tnog (v/v) rastvora sirćetne kiseline. Uzorak se potom uroni u posudu sa poznatom zapreminom rastvora sirćetne kiseline tako da je površina koja dolazi kontakt sa hranom u potpunosti pokrivena rastvorom za ispitivanje.

4. Određivanje površine

Površina proizvoda kategorije 1. jednaka je površini meniskusa koji formira slobodna površina rastvora dobijena poštujući uslove punjenja utvrđene u gornjem stavu 3.

Uzorke koji pokazuju znakove korozije ili oštećenja, tokom kontakta rastvorom 3% (w/v) sirćetne kiseline, ne uzimati za ispitivanje i smatraju se nebezbednim.

Deo 2. - Osnovna pravila ispitivanja glinenog posuđa

Priprema za ispitivanje

Uzorci se operu u toplom vodenom rastvoru na (40 ± 5)°C koristeći česmensku vodu koja sadrži 1 ml/l neutralnog detergenta koji se koristi za opštu upotrebu. Ispere se vodom iz slavine, a zatim u vodom pogodnom za laboratorijska ispitivanja. Ocedi se i osuši na temperaturi od (40 ± 5) °C u sušnici. Rukom se ne dodiruju površine koje se ispituju, nakon čišćenja. Za dalje ispitivanje se ne koriste se uzorci koji pokazuju nepostojanost prema ovom postupku.

Glineno posuđe se ispituje sa model rastvorom 3% (w/v) sirćetne kiseline, zagrevanjem na 100°C tokom 30 minuta ili na 22 ± 2°C, u trajanju od 24 ± 0,5 časa, zavisno od predviđene primene.

Ukoliko je moguće, zbog poroznosti, ispitivati sa 3% (w/v) sirćetnom kiselinom ili drugim model rastvorom navedenim u Prilogu 6. ovog pravilnika.

Ispitivanje migracije olova i kadmijuma iz negleđosanog posuđa koje služi za posebno pripremanje određenih jela s malim sadržajem vode, može se ispitivati sa vrstom hrane kojoj je ovo posuđe namenjeno, uz primenu svih principa obezbeđenja poverenja u rezultata ispitivanja.

Za izračunavanje količine migriranih elemenata, koriste se dobijene vrednosti sadržaja olova i kadmijuma u hrani koja nije bila u kontaktu sa ispitivanim predmetom i dobijene vrednosti sadržaja olova i kadmijuma u hrani koja je bila u kontaktu sa ispitivanim predmetom, pod istim uslovima ili deklarisanom načinu korišćenja.

Kada je predviđeno da predmet dođe višekratno u dodir sa hranom, ispitivanje migracije se sprovodi tri puta na istom uzorku za ispitivanje, korišćenjem uvek svežeg alikvota model rastvora ili hrane kojom se ispituje predmet.

Deo 3. - Osnovna pravila za ispitivanje materijala i predmeta od stakla

Priprema za ispitivanje: uzorci se operu u toplom vodenom rastvoru na (40 ± 5)°C koristeći česmensku vodu koja sadrži 1 ml/l neutralnog detergenta koji se koristi za opštu upotrebu. Ispere se vodom iz slavine, a zatim u vodom pogodnom za laboratorijska ispitivanja. Ocedi se i osuši na temperaturi od (40 ± 5)°C u sušnici. Rukom se ne dodiruju površine koje se ispituju, nakon čišćenja. Za dalje ispitivanje se ne koriste se uzorci koji pokazuju nepostojanost prema ovom postupku.

Ispitivanje se sprovodi, u mraku na temperaturi od (22 ± 2)°C, model rastvorom: sirćetna kiselina, sa zapreminskim udelom od 4 %.

Svaki uzorak se napuni rastvorom za ispitivanje do 1 mm od preliva, mereno vertikalno. Uzorak se pokrije. Lužiti (24 ± 0,5) h ili (2 ± 0,1) h u zavisnosti od slučaja koji se ispituje.

Svaki uzorak se napuni rastvorom za ispitivanje do 1 mm od preliva, mereno vertikalno. Uzorak se pokrije. Izlagati model rastvoru tokom (24 ± 0,5) h ili (2 ± 0,1) h u zavisnosti od slučaja koji se ispituje.

Pre uzimanja alikvota, promeša se rastvor mešanjem ili drugom odgovarajućom metodom koja sprečava gubitak rastvora ili abraziju površine.

Rastvor se ispituje što je pre moguće, jer postoji rizik od adsorpcije olova ili kadmijuma na zidovima posude, posebno kada su olovo i kadmijum prisutni u niskim koncentracijama.

Predmeti namenjeni za višekratnu upotrebu:

Kada je predviđeno da predmet dođe višekratno u kontakt sa hranom, ispitivanje migracije se sprovodi tri puta na istom uzorku za ispitivanje, korišćenjem uvek svežeg alikvota model rastvora. Ako nivo migracije elemenata pri prvoj migraciji nije veći od maksimalno dozvoljenih u skladu sa ovim pravilnikom, dalje ispitivanje nije neophodno.

Deo 4. - Uslovi ispitivanja emajliranih materijala i predmeta

4.1. Opšte

Za ispitivanje migracije prisutnih elemenata sa površina uzorka, za ispitivanje koristi se vodeni rastvor 3% (w/v) sirćetne kiseline kao model rastvor. Ispitivanje istog uzorka vrši se tri puta uzastopno, ukoliko se koristi višekratno, u istom danu ili 3 uzastopna dana ako se ispituje 24 časa, uvek sa novom količinom rastvora 3% (w/v) sirćetne kiseline.

Ispitivanje se vrši na definisanim temperaturama, tokom određenog vremena, u skladu sa namenom posuđa.

Rezultati nakon prvog i drugog testiranja (M1 i M2) nisu od značaja (izuzev kada je migracija elemenata veća od vrednosti specifične migracije (SML) u migracionom rastvoru nakon trećeg testiranja. Za ispitivanje se koristi rastvor nakon trećeg testiranja (M3).

Uz svaki set testiranja, koriste se Blank rastvori (3% (w/v) sirćetna kiselina) (B1, B2 i B3), ali se za izračunavanje tačne vrednosti migracije iz ispitivanog uzorka, koristi samo rezultat za Blank (B3) iz trećeg testiranja migracije.

Granica detekcije primenjene tehnike određivanja migracije elemenata, treba da bude najmanje šest puta niža od graničnih vrednosti specifične migracije (SML).

Za predmete koji se u primeni koriste zajedno sa poklopcem, ispitivanje se obavlja u samom predmetu i posebno, u unutrašnjoj površini poklopca, pri navedenim uslovima, a dobijene vrednosti migracije elemenata se sabiraju. Njihov zbir ne sme biti veći od vrednosti navedenih u Pravilniku.

4.2. Tip i broj uzoraka za ispitivanje:

Uzorak za ispitivanje se sastoji od četiri pojedinačne ispitne ploče ili dva predmeta, identičnog materijala, oblika, dimenzija i dekora. Uzorak mogu biti posebno proizvedene ploče za ispitivanje ili gotovi industrijski proizvedeni artikli.

Za ispitivanje emajliranih predmeta, velikih zapremina (više od 10 litara) koriste pripremljene ispitne ploče koje reprezentuju predmet u gotovom stanju, i ispituju se kao predmet koji se ne može puniti.

Ako posuda sadrži emajlirani poklopac, on se takođe mora ispitati posebno.

4.3. Priprema uzorka za ispitivanje

Pranje uzoraka: oprati uzorak u skladu sa preporukom proizvođača (ukoliko postoji) ili sa rastvorom sredstva za pranje 1 ml/l, u toploj vodi (40 °C ± 5 °C), isprati sa česmenskom vodom, potom sa destilovanom vodom i ostaviti da se suši. Potom osušiti površinu sa čistim filter papirom.

Uzorke koji pokazuju znakove korozije ili oštećenja tokom ispitivanja, ne uzimati za dalja ispitivanja i smatraju se nebezbednim.

Ukoliko deo površine nije predviđen za kontakt sa hranom pri predviđenom i očekivanom korišćenju, potrebno je zaštiti ga prevlakom (od silikona, parafina, gume ili sl.), nakon pranja i sušenja. Ova prevlaka mora biti stabilna prema rastvoru i ne sme otpuštati olovo ni kadmijum, za vreme procesa ispitivanja.

Ne dodirivati površine nakon pranja, sušenja i pripreme za ispitivanje.

4.4 Uslovi ispitivanja

Uslovi ispitivanja se primenjuju prema Tabeli:

Temperature ispitivanja označavaju temperaturu rastvora u kontaktu sa ispitivanim predmetom. Vreme kontakta se meri od trenutka postizanja zahtevane temperature u rastvoru.

Koristiti uvek svež rastvor za ispitivanje i dobro homogenizovan.

(Upotreba 95 °C umesto uslova ključanja je određena da bi se eliminisala varijabilnost uzrokovana atmosferskim i drugim uticajima na uslove ključanja).

4.5 Postupak ispitivanja

Zapremina rastvora 3% sirćetne kiseline, koja se koristi za ispitivanje, mora biti u skladu sa zahtevom da odnos ispitane površine i upotrebljene zapremine rastvora bude (S/V = 5 dm-1).

Ovo odgovara, veličini male posude koja se koristi za kuvanje. Ako nije moguće postići traženi odnos, izračunavanje rezultata vrši se pomoću matematičke formule:

M3 = M3 × 5/(S/V)

Zagrejati predmete na potrebnu temperaturu ispitivanja. Takođe je potrebno zagrevanje test rastvora do zadate temperature, u čaši. Napuniti prethodno zagrejane predmete zagrejanim rastvorom za ispitivanje do nivoa od dve trećine njihove visine ili nivoa pri predviđenom i očekivanom korišćenju.

Za predmete koji se ne mogu napuniti, izmeriti površinu koja će biti u kontaktu sa model rastvorom, poštujući zahtev da odnos površine i zapremine bude 5 dm-1.

Uroniti prethodno zagrejane predmete u laboratorijske posude od borsilikatnog stakla i uliti određenu zapreminu zagrejanog rastvora za ispitivanje, obezbeđujući da se postigne tačan odnos S/V. Da bi se eliminisalo isparavanje, pokriti predmete ili staklenu posudu, sa poklopcem od borsilikatnog stakla.

Uz uzorke koji se ispituju, potrebno je ispitivanje i blank rastvora. Za ovo se koristi isti rastvor kao i za uzorke, iste zapremine u staklenoj laboratorijskoj čaši. Da bi se eliminisalo isparavanje, pokriti čašu borsilikatom staklenim "poklopcem".

Staviti predmete sa test rastvorom i blank rastvor u termostatsku komoru (inkubator, sušnicu ili sl.). Ovim započinje postupak ispitivanja migracije.

Ispiranje predmeta ili blank rastvora između svakog testiranja migracije nije neophodno, međutim, rastvori za ispitivanje moraju biti potpuno uklonjeni između svakog testiranja.

4.6. Izračunavanje i izražavanje rezultata

Rezultat koji se upoređuje sa dozvoljenim graničnim vrednostima specifične migracije (SML) je aritmetička sredina vrednosti rezultata određivanja elementa iz rastvora testiranja prvog i drugog uzorka, i to trećeg testiranja (M3) i vrednosti za svaki analit u trećem blank rastvoru (3)

4.6.1. Izračunavanje migracije elementa u rastvoru nakon testiranja predmeta koji se mogu puniti

C 3(mg/l) = (c M3 1(mg/l) + c M3 2(mg/l))/2 - c B3 (mg/l))

C 3 = M3 - B3

M3 (mg/l) - srednja vrednost migracije elementa u l odnosno kg hrane

c M3 1(mg/l) - izmerena koncentracija elementa, u (mg/l), nakon 3. testiranja 1. uzorka

c M3 2(mg/l) - izmerena koncentracija elementa, u (mg/l), nakon 3. testiranja 2. uzorka

c B3 (mg/l)- izmerena koncentracija elementa, u (mg/l), nakon 3. testiranja blank rastvora

4.6.2. Izračunavanje migracije elementa u rastvoru nakon testiranja predmeta koji se ne mogu puniti

C (mg/dm2)=(c M3 1(mg/l)+c M3 2(mg/l))/2-c B3 (mg/l)*V (l)/ S (dm2))

C (mg/l) - koncentracija elementa u L odnosno kg hrane

c M3 1 (mg/l) - izmerena koncentracija elementa, u (mg/l), nakon 3. testiranja 1. uzorka

c M3 2 (mg/l) - izmerena koncentracija elementa, u (mg/l), nakon 3. testiranja 2. uzorka

c B3 (mg/l) - izmerena koncentracija elementa, u (mg/l), nakon 3. testiranja blank rastvora

S (dm2) - ispitana površina

V(l) - upotrebljena zapremina za ispitivanje uzorka

S /V treba da bude uvek isti: 5dm-1

4.6.3. Usaglašen uzorak je onaj čija je vrednost migracije svakog elementa (M3 - B3) manja od granične vrednosti specifične migracije (SML) navedene u pravilniku.

Dobijena vrednost koncentracije elementa predstavlja ekvivalent koncentraciji elementa u 1 kg kuvane hrane u ispitanom predmetu.

Sve ove vrednosti moraju biti prikazane u izveštaju (rezultati iz 1. i 2. rastvora, srednja vrednost i SML). Rezultati se izražavaju na nivou preciznosti 1 mg/l.

Prilog 14.

METODE ANALIZE ZA ODREĐIVANJE MIGRACIJE OLOVA I KADMIJUMA

1. Predmet i područje primene

Metoda omogućuje određivanje specifične migracije olova i/ili kadmijuma.

2. Načelo

Određivanje specifične migracije olova i/ili kadmijuma sprovodi se instrumentalnom metodom analize koja ispunjava kriterijume efikasnosti iz tačke 4.

3. Reagensi

- Svi reagensi moraju biti analitičke kakvoće, ako nije drukčije navedeno.

- Kad se upućuje na vodu, to uvijek označava destiliranu vodu, odnosno vodu odgovarajućeg kvaliteta.

3.1. 4%-tni (v/v) model rastvor sirćetne kiseline

U vodu se doda 40 ml ledene sirćetne kiseline i dopuni do 1 000 ml.

3.2. Standardni rastvori

Priprema se standardni rastvor koji sadrži 1 000 mg/l olova odnosno najmanje 500 mg/l kadmijuma u 4%-tnom rastvoru sirćetne kiseline, kako je navedeno u tački 3.1.

4. Kriterijumi efikasnosti instrumentalne metode analize

4.1. Granica detekcije olova i kadmijuma

Granica detekcije olova i kadmijuma mora biti jednaka ili niža od:

- 0,1 mg/l za olovo,

- 0,01 mg/l za kadmijuma

Granica detekcije je definisana kao koncentracija elementa u 4%-tnoj sirćetnoj kiselini kako je navedeno u tački 3.1., koja daje signal jednak do dva puta jači od šuma pozadine instrumenta.

4.2. Granica kvantifikacije olova i kadmijuma

Granica kvantifikacije olova i kadmijuma mora biti jednaka ili niža od:

- 0,2 mg/l za olovo,

- 0,02 mg/l za kadmijuma.

4.3. Iskorišćenje (engl. "Recovery") olova i kadmijuma

Iskorišćenje (engl. "Recovery") olova i kadmijuma, dodatih u 4%-tni rastvor sirćetne kiseline, kako je navedeno u tački 3.1., mora biti između 80 i 120% dodate količine.

4.4. Specifičnost

Pri upotrebi instrumentalne metode analize ne smeju postojati matrične i spektralne interferencije.

5. Metoda

5.1. Priprema uzorka

Uzorak mora biti čist i bez masnoća ili drugih supstanci koje bi mogle uticati na ispitivanje.

Uzorak se opere u rastvoru tečnog kućnog deterdženta pri temperaturi od približno 40 ºC. Uzorak se prvo ispere vodom sa česme, zatim destilovanom vodom ili vodom odgovarajuće kakvoće. Uzorak se ocedi i osuši tako da na njemu ne ostanu mrlje. Ispitivana površina se ne smeje dodirivati nakon čišćenja.

5.2. Određivanje olova i/ili kadmijuma

- Tako pripremljen uzorak se ispituje pod uslovima utvrđenim u Prilogu 13. - Osnovna pravila za određivanje migracije olova i kadmijuma iz keramičkog posuđa ovog pravilnika.

- Pre uzimanja rastvora za ispitivanje radi određivanja olova i/ili kadmijuma, sadržaj uzorka se homogenizira odgovarajućom metodom kako bi se izbegao gubitak rastvora ili abrazija ispitivane površine.

- Sprovede se slepa proba sa reagensom korišćenim za svaku seriju određivanja.

- Određivanja olova i/ili kadmijuma se sprovode pod odgovarajućim uslovima.

Prilog 15.

GRANICA SPECIFIČNE MIGRACIJE ZA BADGE I NEKE NJEGOVE DERIVATE

1. Zbir migracija sledećih supstanci:

a) BADGE [= 2,2-bis(4-hidroksifenil)propan bis(2,3-epoksipropil) etar] (CAS br. = 001675-54-3);

b) BADGE.H2O (CAS br. = 076002-91-0);

c) BADGE.2H2O (CAS br. = 005581-32-8)

ne sme biti veća od:

1) 9 mg/kg u hrani ili model rastvorima hrane, ili

2) 9 mg/6 dm2 u skladu sa slučajevima predviđenim u Prilogu 8. Deo 2. tačka 2.1.8. Potvrda usaglašenosti na osnovu sadržaja ostatka po površini koja dolazi u dodir s hranom (QMA) ovog pravilnika.

2. Zbir migracija sledećih supstanci:

a) BADGE.HCl (CAS br. = 013836-48-1);

b) BADGE.2HCl (CAS br. = 004809-35-2);

c) BADGE.H2O.HCl (CAS br. = 227947-06-0)

ne sme biti veća od:

1) 1 mg/kg u hrani ili model rastvorima hrane, ili

2) 1 mg/ 6dm2 u skladu sa slučajevima predviđenim u predviđenim u Prilogu 8. Deo 2. tačka 2.1.8. Potvrda usaglašenosti na osnovu sadržaja ostatka po površini koja dolazi u dodir s hranom (QMA) ovog pravilnika.

3. Ispitivanja migracije izvode se u skladu sa pravilima utvrđenim u članu 43. ovog pravilnika.

Prilog 16.

OSNOVNA PRAVILA ZA ODREĐIVANJE OTPUŠTANJA N-NITROZAMINA I PREKURSORA N-NITROZAMINA

1. Tečnost za ispitivanje migracije (model rastvor pljuvačke)

Za dobijanje tečnosti za ispitivanje migracije (model rastvor pljuvačke): rastvori se 4,2 g natrijum bikarbonata (NaHCO3), 0,5 g natrijum hlorida (NaCl), 0,2 g kalijum karbonata (K2CO3) i 30,0 mg natrijum nitrita (NaNO2) u jednoj litri destilovane vode ili vode odgovarajućeg kvaliteta pH vrednost rastvora mora biti 9.

2. Uslovi ispitivanja

Uzorci materijala dobijeni iz odgovarajućeg broja cucli za bočicu i cucli varalica urone se u tečnost za ispitivanje migracije u toku 24 sata na temperaturi od 40 ± 2°C.

Prilog 17.

KRITERIJUMI PRIMENLJIVI NA METODU ZA ODREĐIVANJE OTPUŠTANJA N-NITROZAMINA I PREKURSORA N-NITROZAMINA

1. Migracija N-nitrozamina se određuje u jednom alikvotu svakog rastvora dobijenog u skladu sa Prilogom 16. ovog pravilnika.

N-nitrozamini se ekstrahuju iz alikvota dihlormetanom (DCM) koji ne sadrži nitrozamine i određuju gasnom hromatografijom.

2. Migracija prekursora N-nitrozamina se određuje u drugom alikvotu svakog rastvora dobijenog u skladu sa Prilogom 16. ovog pravilnika. Prekursori N- nitrozamina prelaze u nitrozamine zakišeljavanjem alikvota hlorovodoničnom kiselinom. Zatim se N-nitrozamini ekstrahuju iz rastvora DCM-om i određuju gasnom hromatografijom.

Prilog 18.

MAKSIMALNI SADRŽAJ VINIL HLORID MONOMERA U MATERIJALIMA I PREDMETIMA

Maksimalni sadržaj vinil hlorid monomera u materijalima i predmetima je jedan miligram po kilogramu (1 mg/kg) u gotovom proizvodu.

Prilog 19.

KRITERIJUMI PRIMENLJIVI NA METODU ODREĐIVANJA SADRŽAJA VINIL HLORID MONOMERA U MATERIJALIMA I PREDMETIMA I ZA ODREĐIVANJE MIGRACIJE VINIL HLORIDA IZ MATERIJALA I PREDMETA

1. Sadržaj vinil hlorida u materijalima i predmetima i migracija vinil hlorida iz materijala i predmeta u hranu / model rastvor određuje se gasnom kromatografijom primenom metode "headspace".

2. U svrhu određivanja migracije vinil hlorida iz materijala i predmeta u hranu / model rastvor, granica detekcije primenjene metode je 0,01 mg/kg.

3. Migracija vinil hlorida u načelu se određuje u hrani. Ako se pokaže da iz tehničkih razloga određivanje vinil hlorida u određenoj hrani nije moguće, primenjuje se određivanje migracije u model rastvoru.

Prilog 20.

HEMIJSKA STRUKTURA SUPSTANCI

Hemijska struktura supstanci na koje se odnose definicije "bisfenol" i "derivat bisfenola" je sledeća:

Prilog 21.

UNIJINA LISTA ZA BPA I DRUGIH OPASNIH BISFENOLA I OPASNIH DERIVATA BISFENOLA ODOBRENIH ZA UPOTREBU U PROIZVODNJI MATERIJALA I PREDMETA KOJI DOLAZE U KONTAKT SA HRANOM ZA POSEBNE PRIMENE

Kolona 1 (FCM broj supstance): broj supstance za materijale koji dolaze u kontakt sa hranom (FCM)

Kolona 2 (CAS broj): registarski broj (Chemical Abstracts Service (CAS))

Kolona 3 (Naziv supstance): IUPAC hemijski naziv

Kolona 4 (Vrsta materijala): grupa materijala i predmeta na koje se mogu primeniti posebne mere

Kolona 5 (Posebna primena): posebna primena za koju je upotreba supstance ograničena i na koju se odnosi odstupanje

Kolona 6 (Ostala ograničenja): druga ograničenja koja se primenjuju

* Migracija ne sme biti detektovana (nd) metodom određivanja koja ima granicu detekcije od 1 μg/kg

Prilog 22.

GRUPE MATERIJALA KOJE DOLAZE U KONTAKT SA VODOM ZA PIĆE I NJIHOVI MINIMALNI HIGIJENSKI ZAHTEVI

Grupe materijala koje dolaze u kontakt sa vodom za piće

1. Organski materijali

Organski materijali izrađuju se samo od:

1) ulazne supstance navedene na Evropskoj pozitivnoj listi ulaznih supstanci koji su odobreni da dolaze u kontakt sa vodom za piće; i

2) supstance u odnosu na koje ne postoji mogućnost da su supstanca i njeni produkti reakcije prisutni u vodi za piće u količinama većim od 0,1 μg/l, osim ako je za određene supstance potrebna stroža vrednost uzimajući u obzir njihovu toksičnost.

Organski materijali ispituju se u skladu sa Tabelom 1. ovog priloga, metodama za ispitivanje navedenim u relevantnim evropskim standardima, ili, u odsustvu istih, međunarodno ili nacionalno priznatom metodom i moraju zadovoljiti zahteve koji su u njima navedeni. U tu svrhu, rezultati ispitivanja u smislu migracije supstance pretvaraju se u procenjene nivoe na mestu točenja (slavini).

2. Metalni materijali

Koriste se samo metalni materijali uključeni u Evropsku pozitivnu listu sastava koji su odobreni da dolaze u kontakt sa vodom za piće. Ograničenja navedena na Evropskoj pozitivnoj listi u pogledu sastava ovih materijala, njihove upotrebe za određene proizvode i upotrebe ovih proizvoda moraju se poštovati.

Metalni materijali ispituju se u skladu sa Tabelom 1. ovog priloga, metodama za ispitivanje navedenim u relevantnim evropskim standardima ili, u odsustvu istih, međunarodno ili nacionalno priznatom metodom i moraju zadovoljiti zahteve koji su u njima navedeni.

3. Cementni materijali

Cementni materijali izrađuju se samo od jednog ili više:

1) organskih sastojaka navedenih na Evropskoj pozitivnoj listi sastojaka koji su odobreni da dolaze u kontakt sa vodom za piće;

2) organskih sastojaka u odnosu na koje ne postoji mogućnost da su sastojci i njihovi produkti reakcije prisutni u vodi za piže u količinama većim od 0,1 μg/; ili

3) neorganskih sastojaka.

Materijali vezani cementom ispituju se u skladu sa Tabelom 1. ovog priloga, metodama za ispitivanje navedenim u relevantnim evropskim standardima ili, u odsustvu istih, međunarodno ili nacionalno priznatom metodom i moraju zadovoljiti zahteve koji su u njima navedeni. U tu svrhu, rezultati ispitivanja u smislu migracije supstance pretvaraju se u procenjene nivoe na slavini.

4. Emajlirani i keramički materijali

Emajlirani i keramički materijali izrađuju se samo od ulaznih supstanci navedenih na Evropskoj pozitivnoj listi sastava koji su odobreni da dolaze u kontakt sa vodom za piće, nakon izvršene procene elemenata koji se koriste u sastavu ovih materijala.

Emajlirani i keramički materijali ispituju se u skladu sa Tabelom 1. ovog priloga, metodama za ispitivanje navedenim u relevantnim evropskim standardima ili, u odsustvu istih, međunarodno ili nacionalno priznatom metodom i moraju zadovoljiti zahteve koji su u njima navedeni. U tu svrhu, rezultati ispitivanja u smislu migracije supstance pretvaraju se u procenjene nivoe na mestu točenja (slavini).

5. Izuzeci za procenu materijala koji se koriste u malim i sklopljenim proizvodima

Za sklopljene proizvode: manji sastavni delovi, delovi i materijali detaljno se opisuju, a ispitivanje se shodno tome smanjuje. U tu svrhu, "manje" se odnosi na nivo uticaja na kvalitet vode za piće koji ne zahteva potpuno ispitivanje.

Tabela 1. Testiranje vezano za vrste materijala

NP: Nije potrebno

MTCtap: Maksimalno prihvatljiva koncentracija na mestu točenja - slavini (ili izvedena iz mišljenja Evropske agencije za hemikalije (engl. European Chemicals Agency, u daljem tekstu: ECHA) u svrhu uključivanja supstance na evropsku pozitivnu listu, ili zasnovana na specifičnoj granici migracije utvrđene u ovom pravilniku u delu za plastične materijale koje dolaze u kontakt sa hranom, pri tom uzimajući u obzir faktor alokacije od 10 % i potrošnju vode od 2 litra dnevno)

GCMS: Gasna hromatografija - masena spektrometrija (metoda skrininga)

Napomena 1: Posebni izuzeci koje treba utvrditi u skladu sa tačkom 5. ovog priloga.

Napomena 2: Metali neće biti podvrgnuti organoleptičkim ispitivanjima jer je opšte prihvaćeno da, ako su ispunjeni zahtevi za vrednosti parametara koji se upotrebljavaju za procenu kvaliteta vode za piće navedeni u propisu koji bliže uređuje zdravstvenu ispravnost i kvalitet vode za piće, malo je verovatno da će doći do organoleptičkih problema.

Napomena 3: U zavisnosti od postojanja organskih materija u sastavu.

Prilog 23.

DODATNI ZAHTEVI ZA METODODOLOGIJU ISPITIVANJA I OBELEŽAVANJE MATERIJALA I PREDMETA OD METALA I LEGURA

Deo 1. - Zahtevi metodologija ispitivanja materijala i predmeta od metala i legura

1.1 Uslovi ispitivanja materijala i predmeta od metala i legura

Ispitivanje, radi ocene usaglašenosti, u odnosu na migraciju elemenata iz materijala ili predmeta, u hranu mora biti sprovedeno pod predvidljivo najgorim uslovima koji simuliraju otpuštanje elemenata tokom proizvodnje, skladištenja, distribucije, pod predviđenom ili predvidljivom upotrebom, obzirom na vreme, temperaturu i sastav hrane s kojom je predviđeno ili predvidivo da bude u kontaktu (naročito pH, kiselost/alkalnost i procenat soli). Za ova ispitivanja se koriste model rastvori i uslovi u pogledu vremena i temperature kontakta koji su navedeni u ovom prilogu.

Ispitivanje migracije elemenata u moguće je i korišćenjem hrane umesto model rastvora, uz potpuno obezbeđenje pouzdanosti rezultata ispitivanja. Ovaj način ispitivanja je pogodan kada se očekuje fizičko prosipanje hrane ili abrazija prilikom uobičajene upotrebe i ne mogu se reprodukovati uslovi prilikom ispitivanja korišćenjem tečnih model rastvora (npr. mlinovi za zrnastu hranu, mlinovi za kafu ili drugi mlinovi). Kada je prirodan sadržaj određenih elemenata u hrani takav da značajno može uticati na analitički rezultat, može se koristiti druga, reprezentativna vrsta hrane za ispitivanje, ali njen odabir mora biti naučno i stručno opravdan.

1.2. Predmeti i materijali koji se višekratno koriste

Materijali i predmeti koji su namenjeni višekratnom kontaktu s hranom, ispitivanje migracije vrši se tri puta, uzastopno, uvek sa novim alikvotom model rastvora. Rezultati sva tri testiranja su relevantni za procenu bezbednosti.

Ako se ispitivani materijal ili predmet tokom ispitivanja pod navedenim uslovima ispitivanja, fizički promeni, što ukazuje na nepostojanost, ispitivanje se prekida i uzorak se ocenjuje neusaglašenim, u skladu sa Pravilnikom.

Ukoliko su fizičke promene uslovljene načinom ispitivanja, ispitivanje se mora ponoviti i prilagoditi uslovima koji ne dovode do fizičkih promena, ali koji još uvek odražavaju najgore predvidljive uslove korišćenja.

1.3. Priprema za ispitivanje

Predmete i materijale, pre ispitivanja treba tretirati u skladu sa deklarisanim ili predvidivim načinom tretmana pre korišćenja.

Kada je očekivano i potrebno pranje, a nisu navedena detaljna uputstva, uzorke treba oprati tečnim detergentom u vodi (pH 6-8,5), na temperaturi od približno 40°C, zatim isprati česmenskom vodom, a potom sa destilovanom vodom ili vodom sličnog kvaliteta. Nakon toga ostaviti ih da se ocede i osuše.

Uzorci, koji se ispituju sa tri uzastopna ispitivanja, između ispitivanja treba tretirati prema uputstvu na deklaraciji proizvoda ili predvidivim načinom. Ako se ova uputstva odnose samo na prvu upotrebu ili ukoliko uputstva ukazuju da nije potrebno pranje pre ili između upotrebe, to se mora uzeti u obzir.

Proizvode za višekratnu upotrebu, poput aparata za tople napitke (npr. aparati za kafu i sl.), ispitati nakon ispiranja, dekalcifikacije i/ili bilo kojih drugih koraka čišćenja navedenih u uputstvu za upotrebu.

1.4. Odabir uslova ispitivanja: model rastvor/temperatura i vreme kontakta:

Ispitivanje se vrši u jednom model rastvoru koji je rigorozniji i koji simulira uslove primene za vrstu hrane koja ima pH ≤ 4,5, ukoliko je materijal ili predmet predviđen za kontakt sa svim vrstama hrane. Ukoliko je potrebno ili neophodno, može se ispitivati migracija elemenata i u više model rastvora.

Tabela 1. Izbor model rastvora u odnosu na vrstu hrane

Može se koristiti bilo koji drugi model rastvor, koji se smatra pogodnijim za ispitivanje navedenim u Prilogu 6. ovog pravilnika, pod uslovom da se upotreba model rastvora zasniva na stručnim podacima ili drugim relevantnim preporukama iz iste oblasti.

Ukoliko postoji evidentno isparavanje model rastvora tokom ispitivanja, taj gubitak se nadoknađuje dodavanjem istog model rastvora, iste temperature kao i model rastvor primenjen tokom ispitivanja.

Predmet/posudu koja nema pripadajući poklopac, poklopiti inertnim materijalom ili prijanjajućom folijom, kako bi se izbegao gubitak model rastvora otparavanjem i/ili kontaminacija.

Posude sa poklopcem treba da budu tokom ispitivanja zatvorene kao u stvarnim uslovima korišćenja.

U pogledu odabira temperature i vremena, mogući uslovi su navedeni u Tabeli 2.

Tabela 2. Uslovi ispitivanja (temperatura i vreme) zavisno od načina upotrebe

1.5. Ispitivanje predmeta koji se mogu puniti:

Svi predmeti koji se mogu puniti tj. imaju određenu zapreminu, ispituju se ulivanjem model rastvora, nakon pripreme za ispitivanje. Količina model rastvora treba da bude ¾ ukupne zapremine predmeta.

1.6. Ispitivanje predmeta koji nemaju određenu zapreminu i nije moguće odrediti odnos površine i količine hrane koja je s njom u kontaktu

Ovaj deo priloga se primenjuje pri ispitivanju predmeti koji se ne mogu puniti i čiji se odnos površine i hrane se ne može tačno odrediti, poput pribora za jelo, pribor koji se koristi pri kuvanju, gajbice, rendalice, mašine za seckanje ili mlevenje hrane.

Merenje površine ovakvog posuđa je složeno i nije objektivno povezano sa izloženošću potrošača.

Predložen metod koristi konvencionalno izračunatu masu hrane koja dolazi u kontakt sa predmetom, izraženu u mg/kg.

Za svaki trodimenzionalni objekt, tri dimenzije (x=dužina,y= širina, z=visina) se izmere i ovi podaci daju dimenzije paralelopipeda (jednostavna geometrijska figura, slika 1.). Izračunata zapremina paralelopipeda (aproksimativno uzimajući u obzir specifičnu masu hrane 1 g/ml) se koristi kao konvencionalna masa hrane koja dolazi u kontakt sa predmetom, a koja se koristi kao referenca u metodi za izračunavanje usaglašenosti predmeta.

Slika 1: Dimenzije paralelopipreda

Zapremina paraleopipeda se izračunava prema formuli:

V(cm3)= x(cm) x y(cm) x z(cm).

Pri merenju visine predmeta (na pr. kuhinjskog pribora) potrebno je uzeti u obzir funkcionalni deo i deo za koji je predvidivo da može doći u kontakt sa hranom.

Ako je drška predmeta napravljena od metala i nije jasno odvojena od ostatka predmeta, onda je dodeljena vrednost za visinu (z) 1/3 ukupne njene dužine.

Preporuka je da se koriste sledeće vrednosti dimenzije za ovo merenje: 5, 10, 15, 20, 25 i 30 cm, pri čemu je 5 cm najmanja vrednost, a 30 cm najveća vrednost koja se može dodeliti.

Upotrebne delove i delove za koje je očekivano da mogu biti u kontaktu sa hranom, treba ispitivati potapanjem u izračunatu zapreminu model rastvora.

Konvencionalna masa hrane (Kt) se izračunava, uz korišćenje aproksimacije za prosečnu specifičnu masu hrane, korišćenjem sledeće formule:

Kt (kg) = V (cm3)/1000

1.7. Materijali i predmeti koji su u finalnom obliku pri upotrebi takvi da se ne mogu napuniti

Ovaj deo Priloga se odnosi na predmete i materijale kao što su listovi i ploče za pečenje, aluminijumska folija, daske za sečenje, kuhinjski delovi sudopere sa drenažnim pločama, kuhinjske ploče i sl.

Može se testirati ceo predmet ili njegov deo. Ukoliko se ispituje ceo predmet, njegova ukupna površina treba da bude 1 dm2, uz toleranciju merenja ± 1 mm. U obzir se uzima samo površina koja je u kontaktu sa hranom. Površine isečenih ivica uzimaju se u obzir samo ako je debljina veća od 2 mm.

Isečene ivice moraju se učiniti inertnim prema model rastvoru ili se zaštititi inertnim premazom ili sl.

Za predmete sa kapacitetom većim od 10 kg hrane mora se uzeti u obzir stvarni odnos površine i mase hrane.

1.8. Aparati i uređaji za preradu i procesiranje hrane

Ovaj deo Priloga se odnosi na proizvode kao što su: aparati za pravljenje kafe, sokovnici, oprema za raspršivanje, električni aparati za procesiranje, kao i pribor.

Predmeti ili njihovi sastavni delovi za koje je verovatno da će biti u kontaktu s hranom treba ispitivati pri uslovima upotrebe prema uputstva proizvođača, korišćenjem pogodnog model rastvora, vremena i temperature, navedenim u ovom Prilogu

1.9. Ispitivanje migracije elemenata u hranu

Uzorak za ispitivanje priprema se u skladu sa ovim Prilogom.

Materijal ili predmet koji se ispituje, dovode se u kontakt sa predviđenom hranom, ako je poznata. Ako nije naznačena nijedna vrsta hrane posebno, treba odabrati reprezentativnu vrstu, onu koja ima ekvivalentni pH i sadržaj organskih kiselina, soli, masti i alkohola. Primenjuju se već navedeni principi, u pogledu vremena i temperature.

Ispitivanje obuhvata određivanje koncentracija istih elemenata u alikvotu hrane koja nije bila u kontaktu sa ispitivanim predmetom i alikvotu hrane nakon kontakta sa ispitivanim predmetom.

Prisustvo kiseonika tokom ispitivanja može povećati migraciju gvožđa i kalaja iz limenki, ili aluminijuma iz aluminijumske ambalaže, i zato bi trebale tokom ispitivanja da budu hermetički zatvorene.

1.10. Metode određivanja migracije elemenata

Metode ispitivanja migracije elemenata, moraju biti pogodne za ovu namenu i na nivou očekivanih koncentracija, uz poštovanje svih principa dobre laboratorijske prakse kao i zahteva za validaciju metode i obezbeđenje poverenja u rezultate ispitivanja.

Kad god je moguće, potrebno je ispuniti navedene uslove:

1. Limit detekcije određivanja (LOD) mora biti najmanje 1/10 Granične vrednosti specifične migracije (SML); (LOD) < 1/10 SML

2. Limit kvantifikacije određivanja (LOQ) mora niti najmanje 1/5 Granične vrednosti specifične migracije (SML) (LOQ) < 1/5 SML

3. Recovery1 mora biti od 80% do 120%

4. Unutarlaboratorijska relativa standardna devijacija za ponovljivost (Unutarlaboratorijska relativna standardna devijacija preciznosti, (RSD)) ispitivanja referentnog materijala ili "spajkovanog"2 rastvora, u uslovima reproduktivnosti3, mora biti u okviru dozvoljenih nivoa dobijenih primenom Horwitz-ove jednačine, u Tabeli 5.

_____________
1 "Recovery" je mera tačnosti analitičke metode i predstavlja poznate količine analita koja se, nakon dodavanja (spiking) u uzorak, uspešno ekstrahuje, obradi i kvantifikuje primenom analitičke metode, najćešće izražen u procentima (%); AOAC SMPR® 2024.001 - Standard Method Performance Requirements
2 "Spiking" - spajkovanje je postupak u kome se poznata količina analita ili standardnog rastvora analita namerno dodaje u uzorak ili matriks uzorka, pre ili tokom analitičke procedure, radi procene tačnosti, recovery-ja, efekata matriksa uzorka i performansi analitičke metode.
Matriks uzorka: predstavlja sve komponente uzorka osim analita od interesa, uključujući hemijske, fizičke i biološke sastojke, koje mogu uticati na ekstrakciju, detekciju, merenje i kvantifikaciju analita tokom analitičkog postupka; AOAC SMPR® 2024.001 - Standard Method Performance Requirements
3 Preciznost dobijena u istoj laboratoriji pod propisanim (unapred određenim) uslovima (u vezi sa npr. metodom, materijalima za ispitivanje, operaterima i okruženjem) tokom opravdano dugih vremenskih intervala; JRC NRL-FCM Guidelines for performance criteria and validation procedures of analytical methods used in controls of food contact materials, S. Bratinova et al., EUR 24105 EN - 1st edition 2009

Tabela 5. Predviđeni RSD (%) za unutarlaboratorijsku relativnu standardnu devijaciju preciznosti, pod uslovima reproduktivnosti dobijeni primenom Horwitz-ove jednačine

Ispitivanje i merenje koncentracije migriranih elemenata, kad god je moguće, sprovesti u tri nezavisna ispitivanja, rezultate korigovati za dobijeni Recovery, i izraziti ih kao srednju vrednost, u mg/kg.

Deo 2. - Obeležavanje ograničenja u pogledu upotrebe sa određenom vrstom hrane (jako kisela, alkalna i/ili slana hrana)

Proizvođači materijala i predmeta od aluminijuma i njegovih legura, koji nemaju zaštitnu prevlaku ili premaz i nisu pogodni za kontakt sa jako kiselom, alkalnom i/ili slanom hranom, moraju obavestiti korisnike u vezi s tim, stavljanjem grafičke oznake (slika 2) ili ekvivalentne, i odgovarajućim navodima: "NE KORISTITI: ZA KISELU HRANU" (na pr. oljušteno voće, paradajz, kisele krastavce, turšiju i sl. prelive za salate, hranu sa sirćetom i dr.); NE KORISTITI ZA VRLO SLANU HRANU (na pr. perece, bela haringa, suvo meso i dr.); "NE KORISTITI: ZA KISELU i VRLO SLANU HRANU" ili adekvatnim navodom

Slika 2.

Prilog 24.

DODATNI ZAHTEVI I PREPORUKE ZA ISPITIVANJE MATERIJALA I PREDMETA OD PAPIRA I KARTONA

Deo 1. - Dodatni zahtevi za uslove ispitivanja materijala i predmeta od papira i kartona koji nisu namenjeni za kontakt sa tečnom hranom ili pićima

Za ispitivanje migracije iz materijala i predmeta od papira i kartona predviđeni da budu u kontaktu hranom primenjuje ekstrakcija u skladu sa:

1) standardom SRPS EN 645, za materijale i predmete koji nisu predviđeni za kontakt sa hranom na visokim temperaturama (temperature manje od 100°C)

2) standardom SRPS EN 647, za materijale i predmete koji jesu predviđeni za kontakt sa hranom na visokim temperaturama (temperature jednake i veće od 100°C)

3) standardom SRPSEN 15519 za materijale i predmete koji su predviđeni za kontakt sa masnom hranom

4) standardom SRPS EN 14338 za materijale i predmete koji su predviđeni za kontakt sa suvom hranom

Ako stvarni odnos površine i zapremine hrane koja je u kontaktu sa materijalom ili predmetom od papira i kartona nije poznata, koristi odnos od 13,3 dm2 u kontaktu sa 1 kg hrane, pri ispitivanju.

Deo 2. - Dodatne preporuke za utvrđivanje prisustva recikliranog materijala

Materijal je potrebno raslojiti ukoliko se on sastoji od više slojeva: sloja recikliranog materijala iod svežih vlakana ili visoko prečišćenog materijala.

Za utvrđivanje prisustva recikliranog materijala mogu se koristiti metode:

1) Posmatranje materijala pod UV lampom, sa svetlošću talasne dužine 366: U recikliranom materijalu se mogu primetiti nepravilne mrlje ili trake izbeljenih ili fluorescentnih čestica

2) Posmatranjem materijala pod svetlosnom mikroskopom mogu se uočiti efekti transmisije ili refleksije svetlosti koji su daju čestice koje nisu karakteristične homogeni materijal (na primer: delovi plastike ili bojenog papira i kartona).

(detaljne informacije o metodama su u skladu sa međunarodno priznatim vodičem EDQM za materijale i predmete od papira i kartona)

Deo 3. - Preporučene standardne metode za ispitivanje

Za proveru usaglašenosti sa zahtevima ovog Pravilnika, biraju se odgovarajuće metode ispitivanja u skladu sa koje su u skladu sa relevantnim međunarodnim pravilima ili protokolima, uključujući onu koju prihvata Evropski odbor za normizaciju (CEN); ili relevantne metode koje su razvijene i validirane u laboratorijama, a koje uključuju međulaboratorijske ili intralaboratorijskie studije metoda validacije u skladu sa međunarodno prihvaćenim naučnim protokolima i standardu SRPS ISO/IEC 17025-Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorije za etaloniranje

Preporučene standardne metode dati su u Tabeli 1:

Tabela 1: Preporučene standardne metode za metodologiju ispitivanja materijala i predmeta od papira i kartona

__________
1 SRPS CEN/TS 13130-13 standard koristiti samo kao smernicu

Prilog 25.

DODATNI ZAHTEVI ZA METODE ISPITIVANJA MATERIJALA I PREDMETA OD SILIKONA

Deo 1. - Uslovi ispitivanja i određivanja slobodnih isparljivih organskih jedinjenja

Tokom ispitivanja moraju se poštovati opšti princip, uz poštovanje dobre laboratorijske prakse i principa metoda za gravimetrijska određivanja.

Potrebna oprema:

- Analitička vaga sa tačnošću od 0,1 mg ili boljom;

- Komora za zagrevanje koja obuhvata temperaturni opseg od 100±5°C do 200±5°C, sa mogućnošću isključivanja ventilatora;

- Eksikator sa odgovarajućim sredstvom za sušenje (npr. bezvodni kalcijum-hlorid ili silika gel sa indikatorom vlage);

- Posude za merenje napravljene od električno provodljivog materijala, npr. nerđajući čelik, platina, aluminijum;

- Aluminijumska folija, sušena na 380°C najmanje 48 sati.

Princip ispitivanja:

Ispitivanja se izvode u tri ponavljanja za svaki uzorak. Za to je potrebno najmanje 30 g materijala po uzorku. Da bi se smanjila sorpcija vode, vreme izlaganja uzoraka ambijentalnom vazduhu mora biti što kraće. Ovo se odnosi na sve faze ispitivanja: na samo merenje i na transport uzoraka iz komore za zagrevanje u eksikator i iz eksikatora do vage. Vreme stajanja u zatvorenom eksikatoru između merenja posle kondicioniranja i pre tretmana na visokoj temperaturi nema uticaja na rezultat.

NAPOMENA 1: Kondicionirani i termički tretirani uzorci mogu brzo da apsorbuju vodu iz vazduha. Ovo može negativno uticati na stabilnost merenja na vagi. Zato vreme merenja ne bi trebalo da pređe 30 sekundi. Ako za to vreme nije moguće dobiti stabilno očitavanje, treba koristiti najnižu vrednost na početku procesa merenja. Vreme prenosa uzorka iz eksikatora do vage treba da bude što kraće.

Ako je komora za zagrevanje opremljena sistemima koji omogućavaju ventilaciju i/ili dovod svežeg vazduha, oni moraju biti isključeni tokom kondicioniranja i tretmana na visokoj temperaturi, obzirom da to može, tokom tretmana na visokoj temperaturi ili tokom kondicioniranja može izazvati veće gubitke mase, veće standardne devijacije i slabiju ponovljivost rezultata.

Priprema uzoraka za ispitivanje:

Pre ispitivanja, posude za merenje se zagrevaju u komori za zagrevanje na 200 °C tokom 4 sata, ili na 100 °C (ako se ispituju isparljive jedinjenja na 100 °C), zatim se hlade u eksikatoru najmanje 60 minuta i tu se čuvaju do početka eksperimenta.

Uzorak se seče na komade približne veličine 1 × 2 cm. Pripremljena prazna posuda za merenje se meri sa tačnošću ±0,1 mg (Mempty). Zatim se oko 10 g uzorka meri u posudi za merenje. Pojedinačni komadi treba da se preklapaju što je manje moguće.

NAPOMENA 2: Uzorci se mogu, ako je potrebno, npr. pri većem broju uzoraka, prethodno izmeriti u porcijama od po 10 g, čuvati u aluminijumskoj foliji i kasnije prebaciti u posude za merenje radi preciznog merenja.

Kondicioniranje uzorka

1. Uzorci od silikona koji se koriste na visokim temperaturama većim od 100°C:

Da bi se uklonila apsorbovana voda iz komadića uzorka, posuda za merenje u kojoj je isečen deo uzorka, zagreva se u komori za zagrevanje na 100 ± 3 °C tokom 60 ± 5 minuta, bez uključene ventilacije. Posuda za merenje sa kondicioniranim uzorkom se zatim hladi u eksikatoru tokom 30 ± 5 minuta, pre nego što se ukupna masa (Mcond) posude za merenje i kondicioniranog uzorka izmeri na vagi, sa tačnošću ±0,1 mg.

2. Uzorci od silikona koji se koriste na temperaturama manjim od 100 °C:

Da bi se uklonila apsorbovana voda iz komadića uzorka, posuda za merenje u kojoj je isečen deo uzorka, ostavi se u eksikatoru na sobnoj temperaturi tokom 48 sati. Posuda za merenje sa kondicioniranim uzorkom se zatim izmeri na vagi, sa tačnošću ±0,1 mg (Mcond).

Proces isparavanja slobodnih isparljivih organskih jedinjenja

1. Uzorci od silikona koji se koriste na visokim temperaturama (većim od 100 °C):

Posuda za merenje koja sadrži kondicionirani uzorak zagreva se u komori za zagrevanje na 200 ± 5 °C tokom 4 časa ± 5 minuta, bez uključene ventilacije. Zatim se brzo prenosi u eksikator i tu hladi 60 ± 5 minuta. Ukupna masa (MHT) posude za merenje i termički tretiranog uzorka se zatim određuje sa tačnošću ±0,1 mg.

2. Uzorci od silikona koji se koriste na temperaturama manjim od 100 °C:

Posuda za merenje koja sadrži kondicionirani uzorak zagreva se u komori za zagrevanje na 100 ± 3 °C tokom 4 časa ± 5 minuta, bez uključene ventilacije. Zatim se brzo prenosi u eksikator i tu hladi 60 ± 5 minuta. Ukupna masa (MHT) posude za merenje i termički tretiranog uzorka se zatim određuje sa tačnošću ±0,1 mg.

Izračunavanje sadržaja slobodnih isparljivih organskih jedinjenja

Sadržaj isparljivih jedinjenja izračunava se na sledeći način:

Isparljiva jedinjenja [% (m/m)] = ((Mcond - MHT) / (Mcond - Mempty)) × 100

Rezultat se određuje kao srednja vrednost tri pojedinačna ispitivanja.

Merna nesigurnost metode ne treba da bude veća od 25% za nivo pouzdanosti 95% (k=2).

NAPOMENA 3: Za proizvode za bebe i malu decu, preporučena metoda je navedena u: SRPS EN 14372:2009 Proizvodi za bebe i malu decu - Pribor za sečenje i jelo - Zahtevi za bezbednost i ispitivanja, tačka 6.3.3.

Deo 2. - Uslovi ispitivanja i određivanja ekstraktabilnih jedinjenja

Tokom ispitivanja moraju se poštovati opšti princip, uz poštovanje dobre laboratorijske prakse i principa metoda za gravimetrijska određivanja.

Ispitivanje se vrši sa 10 g materijala u 10% etanolu (v/v) ili 3% (w/v) tokom 5 sati na temperaturi ključanja, uz refluksni kondenzator. Ekstrakt upariti "do suva" i izmereni ostatak predstavlja sadržaj ekstraktabilnih jedinjenja.

Prilog 26.

DODATNI ZAHTEVI ZA METODE ISPITIVANJA ZA MATERIJALA I PREDMETA OD GUME

Deo 1. - Uslovi ispitivanja N-nitrozamina u predmetima i materijalima koji se koriste za proizvodnju nastavka (cucli) za bočice i cucli (predmeti za hranjenje i sisanje, umirivanje i spavanje) od gume, za odojčad i malu decu

1. Osnovna pravila za određivanje oslobađanja N-nitrozamina i prekursora N-nitrozamina

1) za ispitivanje migracije koristi se model rastvor pljuvačke. Detalji o sastavu i pripremi model rastvora dati su u Prilogu 16. ovog pravilnika.

2) Uzorci materijala uzetog iz odgovarajuće količine cucla ili proizvoda namenjene odojčadi i deci mlađoj od tri godine za olakšavanje hranjenja i sisanja, umirivanje i spavanje, potapaju se u model rastvor pljuvačke tokom dvadeset četiri časa, na temperaturi od 40 °C (± 2°C), kako je navedeno u Prilogu 16. ovog pravilnika.

Deo B. Kriterijumi za metodu za određivanje nivoa migracije N-nitrozamina i prekursora N-nitrozamina:

Određivanje migracije N-nitrozamina i prekursora N-nitrozamina određuje se u skladu sa Prilogom 17. ovog pravilnika ili adekvatnom validiranom analitičkom metodom, u skladu sa zahtevima za određivanje ovih jedinjenja.

Deo 2. - Kvantitativno određivanje slobodnih isparljivih organskih jedinjenja (free volatile organic supstance (FVOM))

Tokom ispitivanja moraju se poštovati opšti princip, uz poštovanje dobre laboratorijske prakse i principa metoda za gravimetrijska određivanja.

1. Priprema uzoraka

Proveriti da li su uzorci čisti i bez ikakvih površinskih zagađenja (prašina i slično). Pre ispitivanja predmete ne treba prati.

Za svako određivanje iseći približno 10g uzorka na delove približne veličine 1×1cm.

Ispitivanje se vrši u duplikatu, za svaki uzorak.

2. Ispitivanje

- Pogodne posude (laboratorijske, za sušenje) prethodno osušene u sušnici, na temperaturi između 105 i 110 °C.

Zatim posude staviti u eksikator i hladiti na sobnoj temperaturi.

Izmeriti ih na vagi, sa tačnošću do +/- 0,1 mg, i zabeležiti masu svake posude (m0).

Staviti prethodno isečene uzorke u posude, ostavite ih 48 časa na sobnoj temperaturi, u eksikatoru, a zatim izmeriti, sa tačnošću do +/- 0,1 mg (m1).

Posude sa uzorcima staviti u sušnicu, u toku 4 časa, na temperaturi od 105 °C ± 3 °C.

Izvaditi posude sa uzorcima iz sušnice, staviti ih u eksikator i ostaviti da se ohlade do sobne temperature. Izmeriti svaku posudu, sa tačnošću na ± 0,1 mg (m2).

Masa (m2) mora biti konstantna nakon 2 uzastopna ciklusa sušenja i hlađenja.

Za svako određivanje, sadržaj FVOM se izražava u masenim %.

Rezultati se izražavaju sa 2 decimale, kao srednja vrednost dva određivanja.

Kvalitativno određivanje slobodnih isparljivih organskih supstanci (FVOM)

Identifikacija isparljivih organskih jedinjenja vrši se Headspace - MC gasnom hromatografijom, ili ekvivalentnom tehnikom.