NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ODUZIMANjU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA: Stručna javnost zabrinuta zbog predloga koji bi omogućio oduzimanje imovine stečene kriminalom i bez sudske presude

Pretpostavka nevinosti, princip po kojem je svako nevin dok sud ne utvrdi suprotno, nalazi se u temelju domaćeg krivičnog zakonodavstva. Ipak, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je predložilo Ministarstvo pravde bi uvele novinu koja, prema rečima pravnika, preti da okrnji taj princip. Visoki savet sudstva je zbog toga ministarstvu predložio da od navedene izmene odustane.

Institut oduzimanja imovine se pokazao prethodnih decenija kao vrlo efikasan mehanizam u borbi protiv organizovanog kriminala. Ovaj metod borbe nije podrazumevao samo sankcionisanje članova kriminalnih grupa za počinjene zločine, već i oduzimanje materijalne koristi koju su ti zločini donosili.

Oduzimanje imovine najpre je pokrenuto u Italiji, a okidač za usvajanje ovog zakona bila je mafijaška likvidacija lidera Italijanske komunističke partije Pia la Torea iz 1982. godine. Zakon je dodatno pooštren deset godina kasnije, kada je mafija ubila sudiju Đovanea Faklonea.

Od tada su zemlje širom sveta usvojile ovaj zakonski princip, koji im je omogućio i finansijski udar na organizovane kriminalne grupe. U Srbiji, Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008) prvi put je usvojen 2008. godine, a naknadno je više puta menjan.

Po aktuelnom Zakonuo oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ("Sl. glasnik RS", br. 32/2013, 94/2016 i 35/2019), postoji spisak krivičnih dela za koje je moguće pokrenuti postupak oduzimanja imovine, a uglavnom se radi o krivičnim delima koja se tiču organizovanog kriminala i drugim teškim delima. Imovina za koju je nemoguće dokazati da je pribavljena na zakonit način se oduzima u zasebnom postupku. Ona može biti privremeno oduzeta tokom trajanja sudskog postupka kako bi optuženom bilo teže da je otuđi. Imovina može da bude i trajno oduzeta, ali tek pošto neko bude pravosnažno osuđen.

Sada Ministarstvo pravde, prema nacrtu izmena i dopuna, pokušava da promeni taj deo zakona.

U nacrtu izmena i dopuna Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ministarstvo uvodi novi član koji navodi da imovina može da bude trajno oduzeta i u slučajevima kada nema pravosnažne presude.

Izmene zakona predviđaju da u slučajevima kada optuženi umre, ili se zbog bolesti ili bekstva ne može okončati postupak, imovina može da bude trajno oduzeta. A da bi se to desilo, potrebno je da se “sud uveri da bi pokrenuti postupak mogao dovesti do osuđujuće presude”.

Drugim rečima, neko ko umre ili se razboli pa to dovede do zastarevanja postupka, snosio bi posledice kao da je kriv i pored toga što ne postoji osuđujuća presuda.

Za sudiju Apelacionog suda u Beogradu i člana Centra za pravosudna istraživanja Miodraga Majića, ovakvo rešenje je apsolutno neprihvatljivo.

“To nije dopušteno prema našim ostalim propisima. Jedina osnova da smatrate da je neko kriv je da postoji pravosnažna presuda u kojoj se to tvrdi. Pretpostavka nevinosti važi sve do pravosnažne presude, a ovim rešenjem se pretpostavka nevinosti negira, čime se zapravo negira osnovni postupak procesnog prava. Zaista se nadam da će ovaj nacrt biti povučen iz procedure”, ističe Majić.

Ovakva izmena zakona se najdirektnije sukobljava sa nekoliko drugih zakonskih i ustavnih odredbi. Na početku Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US) se ističe da se svako smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosažnom odlukom suda. Tu je i ustavna odredba koja garantuje pravo na imovnu. Po Ustavu to pravo može biti ograničeno samo “u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona”.

Ovaj nacrt izmena zakona, Ministarstvo pravde je u skladu sa Poslovnikom Vlade 4. decembra sa oznakom hitno poslalo Visokom savetu sudstva na mišljenje. Na sednici VSS-a ovo telo je predložilo ministarstvu da ga povuče iz procedure. Međutim, ovakav stav zakonski ne obavezuje ministarstvo da to i učini. Prema Poslovniku, oni mogu da nastave sa procedurom i da nacrt najpre pošalju Vladi, a Vlada posle toga i Narodnoj skupštini na usvajanje.

Snežana Bjelogrlić, članica Visokog saveta sudstva i predsednica Društva sudija Srbije ističe da je predloženo rešenje veoma problematično.

“Praktično se uvodi mogućnost da se nekome, bez pravnog osnova oduzme imovina. Moguće da postoje opravdani društveni razlozi za donošenje ovakvog rešenja, ali je onda neophodno organizovati ozbiljan društveni dijalog na kojem bi se razmotrilo da li postoje razlozi koji su neophodni da bi se okrnjila pretpostavka nevinosti”, ističe Bjelogrlić.

Osim što predstavlja efikasan mehanizam borbe protiv kriminala, institut oduzimanja imovine stečene kriminalom donosi državi i značajne prihode. Kako je preneo Forbes Srbija, pozivajući se na nalaze Državne revizorske institucije, samo u toku 2024. godine na osnovu pravosnažnih sudskih presuda oduzeta je nepokretna imovina vredna oko 368 miliona dinara. Od kada je zakon prvi put stupio na snagu 2009. godine, pa do prošle godine, trajno je oduzeta nepokretna imovina u vrednosti od 4.14 milijardi dinara.

A osim što aktuelni zakon omogućava oduzimanje imovine od osoba koje su pravosnažno osuđene, on omogućava oduzimanje imovine i od lica koja su sa njima povezana. Logika te odredbe je jednostavna - na taj način se sprečava neko da “sakrije” imovinu tako što je prebaci na nekog drugog. Ipak, kako se radi o osobama koje same nisu obuhvaćene krivičnim postupkom, zakon je predvideo strože kriterijume da bi se njima imovina oduzela. Ministarstvo novim izmenama takođe planira i liberalizaciju tih kriterijuma, tako da imovina može lakše da se oduzme od trećih lica.

Kako navodi sudija Majić, da bi se po aktuelnom zakonu oduzela imovina od trećih lica, tužilac mora da dokaže da je osuđena osoba prenela imovinu na njih kako bi je sakrila.

“Sada se planira značajna relaksacija tih odredbi, što takođe može da bude vrlo opasno. Nacrt uvodi rešenje da srodnici i treća lica moraju da dokažu svoje prihode, a ako to ne uspeju, oduzima im se imovina. Praktično se uvodi odgovornost trećih lica, što su po meni neprihvatljiva rešenja. Te odredbe su postojećim zakonom stabilno postavljene, ali zakonodavac iz nekog razloga želi da ode korak dalje. Međutim, bojim se da se tim rešenjima ozbiljno zadire u kršenje prava”, ističe Majić.

U obrazloženju nacrta izmena zakona Ministarstvo pravde navodi da se one predlažu zbog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i Varšavskom konvencijom Saveta Evrope o pranju novca. Takođe, navodi se i da izmene treba da otklone određene probleme koji su se pojavili u primeni postojećeg zakona.

Ipak, advokat Borivoje Borović nije uveren, navodeći da je svaka skorašnja izmena u domenu krivičnog zakonodavstva išla u pravcu još veće kontrole izvršne vlasti nad sudskom.

“Uvodeći mogućnost da sudija predvidi ishod postupka je udar na sam princip fer suđenja. Time se narušavaju ustavni i zakonski principi, a verujem da je cilj da vlast zadovolji neki svoj interes. Koji je to interes je za sada nepoznato, ali je evidentno da se za nešto priprema teren”, kaže Borović.

Izvor: Vebsajt Insajder, Vuk Jeremić, 22.12.2025.
Naslov: Redakcija