NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ODUZIMANjU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ODUZIMANjU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA

Član 1.

            U Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (“Službeni glasnik RSˮ, br. 32/13, 94/16 i 35/19), u članu 2. stav 1. posle tačke 7) dodaje se tačka 7a) koja glasi:

            “7a) protiv životne sredine (član 260. stav 3, član 262. stav 2, član 263. stav 5, član 264. stav 1, član 265. stav 3. i član 266. stav 3. Krivičnog zakonika);ˮ.

Član 2.

            Član 3. menja se i glasi:

“Član 3.

            Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

            1) imovinom se smatra imovinsko pravo i dobro svake vrste u Republici Srbiji ili inostranstvu, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, registrovano ili neregistrovano, uknjiženo ili neuknjiženo, procenjivo ili neprocenjivo velike vrednosti, potraživanje, udeli u pravnom licu, digitalna imovina kao i isprave u bilo kojoj formi kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro. Imovinom se smatra i prihod ili druga korist posredno ili neposredno proistekla iz krivičnog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomešana;

            2) imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina učinioca krivičnog dela iz člana 2. ovog zakona (okrivljenog, okrivljenog saradnika i ostavioca) koja je u očiglednoj nesrazmeri s njegovim zakonitim prihodima, bez obzira u čijem posedu se nalazi ili na koga je registrovana, uknjižena ili na koga glase pravni dokumenti kojima se dokazuje pravo ili interes na takvoj imovini;

            3) zabrana raspolaganja imovinom podrazumeva privremenu zabranu prenosa, prenamene, premeštanja ili bilo kakvog raspolaganja imovinom;

            4) privremeno oduzimanje imovine podrazumeva oduzimanje imovine u ograničenom vremenskom trajanju kojim se sprečava korišćenje, uništenje i raspolaganje imovinom;

            5) trajno oduzimanje imovine podrazumeva konačno oduzimanje imovine od strane suda;

            6) lica kojima se po odredbama ovog zakona mogu izreći mere iz tač. 3) do 5) ovog člana su: okrivljeni, okrivljeni saradnik, ostavilac, pravni sledbenik i treće lice;

            7) okrivljenim se smatra osumnjičeni, lice protiv koga je krivični postupak pokrenut, osuđeni za krivično delo iz člana 2. ovog zakona;

            8) okrivljenim saradnikom se smatra okrivljeni saradnik i osuđeni saradnik;

            9) ostaviocem se smatra lice protiv koga usled smrti krivični postupak nije pokrenut ili je obustavljen, a u krivičnom postupku koji se vodi protiv drugih lica je utvrđeno da je zajedno sa tim licima učinio krivično delo iz člana 2. ovog zakona;

            10) trećim licem smatra se fizičko ili pravno lice na koje je sa ili bez pravnog osnova prenesena imovina proistekla iz krivičnog dela iz tačke 2) ovog člana, bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti imovine, a koje je znalo ili je moglo da zna da se radi o imovini proistekloj iz krivičnog dela, kao i lice koje sa istim znanjem drži ili poseduje takvu imovinu;

            11) savesno treće lice (savesni sticalac) je lice koje učini verovatnim da je imovinu proisteklu iz krivičnog dela steklo u dobroj veri i po razumnoj ceni i da u vreme sticanja imovine nije znalo, nije moglo da zna da se radi o imovini proistekloj iz krivičnog dela;

            12) pravnim sledbenikom smatra se naslednik ostavioca, osuđenog, okrivljenog saradnika, trećeg lica ili njihovih naslednika;

            13) članom porodice učinioca krivičnog dela iz člana 2. ovog zakona smatra se lice sa kojim živi u braku, vanbračnoj ili drugoj zajednici života, srodnik po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena i srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno, usvojitelj ili usvojenik.ˮ.

Član 3.

            Posle člana 3. dodaju se čl. 3a i 3b koji glase:

“Član 3a

            Ako lice protiv koga je pokrenut krivični postupak za krivično delo iz člana 2. ovog zakona umre ili se pokrenuti postupak ne može nastaviti zbog bolesti, bekstva ili zastarelosti krivičnog gonjenja, imovina proistekla iz krivičnog dela oduzeće se u postupku za trajno oduzimanje imovine.

            U slučaju smrti lica protiv koga je pokrenut krivični postupak za krivično delo iz člana 2. ovog zakona, imovina proistekla iz krivičnog dela oduzeće se od njegovih pravnih sledbenika, odnosno lica protiv koga se ne može nastaviti krivični postupak zbog postojanja okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

            U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, imovina proistekla iz krivičnog dela može se oduzeti ako se sud uveri da bi pokrenuti postupak mogao dovesti do osuđujuće presude da nisu nastupile okolnosti iz stava 1. ovog člana.

Član 3b

            Ako učinilac krivičnog dela iz člana 2. ovog zakona ima ili je imao imovinu koja je u očiglednoj nesrazmeri s njegovim zakonitim prihodima, pretpostavlja se da ta imovina predstavlja imovinu proisteklu iz krivičnog dela, osim ako učinalac ili pravni sledbenik u postupku sprovedenom po ovom zakonu učini verovatnim da je njeno poreklo zakonito.

            Imovina proistekla iz krivičnog dela može se oduzeti od člana porodice učinoca krivičnog dela iz člana 2. ovog zakona, bez obzira po kom pravnom osnovu se kod njega nalazi i nezavisno od toga da li živi u zajedničkom domaćinstvu sa učiniocem, ako to lice ili učinilac krivičnog dela ne učini verovatnim da je njeno poreklo zakonito.

            Imovina proistekla iz krivičnog dela može se oduzeti od trećeg lica bez obzira po kom se pravnom osnovu kod njega nalazi, ako to lice ne učini verovatnim da je imovinu steklo u dobroj veri i po razumnoj ceni i da u vreme sticanja imovine nije znalo, nije moglo da zna ili nije bilo dužno da zna da se radi o imovini proistekloj iz krivičnog dela.ˮ.

Član 4.

            U članu 6. stav 2. posle reči: “kojaˮ dodaju se reči: “vodi evidencije iˮ.

Član 5.

            U članu 12. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

            “Zbog posebnih uslova rada, složenosti i prirode posla, direktoru i zaposlenima u Direkciji, može se uvećati plata do 30% u odnosu na platu državnog službenika i nameštenika čija su radna mesta razvrstana u istoj grupi, odnosno istom zvanju, u skladu sa aktom Vlade.ˮ.

            Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 6.

            U članu 17. stav 1. reč: “vlasnikaˮ zamenjuje se rečima: “lica iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ.

            Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

            “Finansijska istraga uvek se pokreće za krivična dela organizovanog kriminala i krivična dela protiv službene dužnosti (čl. 359, 366, 367. i 368. Krivičnog zakonika) kada je okrivljeni lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, opšte sednice Vrhovnog suda, Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaštva.ˮ.

            U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. posle reči: “saradnikaˮ, reč: “iliˮ zamenjuje se rečima: “članova njihovih porodica iˮ.

            Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 7.

            U članu 18. stav 2. reči: “poverljivi su iˮ brišu se.

            U stavu 3. reči: “ne mogu odavati ni druga lica kojima podaci postanu dostupniˮ zamenjuju se rečima: “dužni su da čuvaju i druga lica koja su se upoznala sa njihovom sadržinom, bez obzira na način upoznavanjaˮ.

Član 8.

            U članu 19. stav 3. broj: “2.ˮ zamenjuje se brojem: “3.ˮ.

Član 9.

            U članu 20. stav 1. reč: “vlasnikaˮ zamenjuje se rečima: “lica iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ, a broj: “2.ˮ zamenjuje se brojem: “3.ˮ.

            U stavu 2. reč: “vlasnikaˮ zamenjuje se rečima: “lica iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ.

Član 10.

            U članu 21. stav 1. broj: “2.ˮ zamenjuje se brojem: “3.ˮ.

            U stavu 4. posle reči: “sticanjaˮ dodaju se zapeta i reči: “stanjaˮ.

Član 11.

            Član 22. menja se i glasi:

“Član 22.

            Javni tužilac može narediti bankarskoj ili drugoj finansijskoj organizaciji da Jedinici dostavi podatke o poslovnim i ličnim računima i sefovima lica iz člana 3. tačka 6) ovog zakona i ovlašćenih lica, u elektronskom obliku ili na drugi način.

            Javni tužilac nalaže Jedinici da vrši obradu i analizu podataka iz stava 1. ovog člana.ˮ.

Član 12.

            U članu 23. stav 1. reč: “verovatnoćaˮ zamenjuje se rečju: “opasnostˮ.

            U st. 2. i 3. reč: “vlasnikuˮ zamenjuje se rečima: “licu iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ.

Član 13.

            Član 24. menja se i glasi:

“Član 24.

            Ako postoji opasnost da će lice iz člana 3. tačka 6) ovog zakona raspolagati imovinom proisteklom iz krivičnog dela pre nego što sud odluči o zahtevu iz člana 23. stav 1. ovog zakona, javni tužilac donosi naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom oduzimanju pokretne imovine.

            Mera iz stava 1. ovog člana traje do donošenja odluke suda o zahtevu javnog tužioca, a najduže tri meseca od dana donošenja naredbe, osim za krivična dela organizovanog kriminala gde je rok najduže šest meseci od dana donošenja naredbe.

            U opravdanim slučajevima na obrazložen predlog javnog tužioca sud može produžiti trajanje mere iz stava 2. ovog člana za još tri meseca.

            Naredbu iz stava 1. ovog člana izvršava Jedinica.

            Naredba o zabrani raspolaganja nepokretnosti upisuje se u evidenciju nepokretnosti odmah po prijemu zahteva.

            Naredba iz stava 1. ovog člana se bez odlaganja dostavlja bankama i drugim finansijskim organizacijama kod kojih su deponovana novčana sredstva i hartije od vrednosti lica iz člana 3. tačka 6) ovog zakona.

            Naredba iz stava 1. ovog člana o zabrani raspolaganja udelima privrednog društva dostavlja se bez odlaganja odgovarajućem registru Agencije za privredne registre.

            Privremeno oduzete pokretne stvari po naredbi javnog tužioca poveravaju se na upravljanje Direkciji.ˮ.

Član 14.

            U članu 25. stav 1. reč: “vlasnikaˮ zamenjuje se rečima: “lica iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ.

            U stavu 2. tačka 2) reči: “postoje osnovi sumnjeˮ zamenjuju se rečima: “postoji osnovana sumnjaˮ, a reč: “vlasnikaˮ zamenjuje se rečima: “lica iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ.

Član 15.

            U članu 26. stav 1. reč: “vlasnikuˮ zamenjuje se rečima: “licu iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ, a reč: “prigovorˮ zamenjuje se rečju: “žalbuˮ.

            U stavu 2. reč: “vlasnikuˮ zamenjuje se rečima: “licu iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ, reč: “vlasnikaˮ zamenjuje se rečima: “lica iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ i reč: “dužanˮ zamenjuje se rečju: “dužnoˮ.

Član 16.

            U članu 27. stav 1. reč: “vlasnikuˮ zamenjuje se rečima: “licu iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ, posle reči: “Direkcijiˮ dodaje se zapeta, a reči: “i banci ili drugoj organizaciji nadležnoj za platni prometˮ zamenjuju se rečima: “banci i organu nadležnom da sprovede odgovarajući upis u javnu evidencijuˮ.

            U stavu 2. reč: “vlasnikuˮ zamenjuje se rečima: “licu iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ.

Član 17.

            U članu 28. stav 2. reči: “privrednih subjekataˮ zamenjuju se rečima: “sudskih zabranaˮ.

Član 18.

            U članu 32. stav 3. reč: “vlasnikaˮ zamenjuje se rečima: “lica iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ, a reči: “privremeno oduzimanjeˮ zamenjuju se rečima: “meru privremenog oduzimanjaˮ.

            U tački 1) reč: “verovatnoćaˮ zamenjuje se rečju: “opasnostˮ.

            U tački 2) reč: “osnovaˮ zamenjuje se rečju: “osnovaneˮ.

            U tački 3) reči: “vlasnik dokažeˮ zamenjuju se rečima: “lice iz člana 3. tačka 6) ovog zakona dokažeˮ.

Član 19.

            Član 33. menja se i glasi:

“Član 33.

            Pravnosnažnu odluku o privremenom oduzimanju imovine sud mora doneti do isteka roka predviđenog članom 24. ovog zakona.ˮ.

Član 20.

            U članu 34. stav 3. reč: “odlukuˮ zamenjuje se rečju: “meruˮ, a reč: “raspologanjaˮ zamenjuje se rečju: “raspolaganjaˮ.

Član 21.

            U članu 35. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

            “Rešenje kojim se ostavlja na snazi mera privremenog oduzimanja imovine sud će doneti ako se nisu promenile okolnosti zbog kojih je ista određena.ˮ.

            Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

            U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. broj: “4.ˮ zamenjuje se brojem: “5.ˮ.

Član 22.

            U članu 37. stav 1. broj: “3.ˮ zamenjuje se brojem: “4.ˮ.

            U stavu 3: “reči čl. 32. i 33.ˮ zamenjuju se rečima: “člana 32.ˮ.

Član 23.

            Član 38. menja se i glasi:

“Član 38.

            Javni tužilac podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela u roku od šest meseci od dana dostavljanja pravnosnažne presude kojom je utvrđeno da je učinjeno krivično delo iz člana 2. ovog zakona, osim za krivična dela organizovanog kriminala gde je rok najduže godinu dana od dana donošenja pravnosnažne presude.

            Javni tužilac podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine u roku od šest meseci od odluke suda na osnovu koje je utvrđeno da su nastupile okolnosti iz člana 3a. ovog zakona.

            Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži:

            1) pravnosnažnu presudu, osim u slučaju iz člana 3a. ovog zakona;

            2) lične podatke lica protiv koga se zahtev podnosi;

            3) podatke o okrivljenom, odnosno okrivljenom saradniku i ostaviocu;

            4) zakonski naziv krivičnog dela;

            5) označenje imovine koju treba oduzeti;

            6) dokaze o imovini koju okrivljeni, odnosno okrivljeni saradnik poseduje ili je posedovao i zakonitim prihodima;

            7) okolnosti koje ukazuju da je imovina proistekla iz krivičnog dela, odnosno okolnosti koje ukazuju na postojanje očigledne nesrazmere između imovine i zakonitih prihoda;

            8) razloge koji opravdavaju potrebu za trajnim oduzimanjem imovine.

            Zahtev protiv pravnog sledbenika, osim podataka iz stava 3. ovog člana, sadrži i dokaze da je pravni sledbenik nasledio imovinu proisteklu iz krivičnog dela, a zahtev protiv trećeg lica sadrži i dokaze da je imovina proistekla iz krivičnog dela preneta u cilju osujećenja oduzimanja.

            O zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje vanpretresno veće.

            Postupak za trajno oduzimanje je hitan.ˮ.

Član 24.

            U članu 44. stav 2. reč: “vlasnikuˮ zamenjuje se rečima: “licu iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ, reč: “vlasnikaˮ zamenjuje se rečima: “lica iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ, reč: “raspolagaoˮ zamenjuje se rečju: “raspolagaloˮ i reč: “zastupanjaˮ zamenjuje se rečju: “postupkaˮ.

            U stavu 3. reč: “vlasnikuˮ zamenjuje se rečima: “licu iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ.

Član 25.

            U članu 45. stav 2. reč: “vlasnikaˮ zamenjuje se rečima: “lica iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ.

            U stavu 3. reč: “vlasnikuˮ zamenjuje se rečima: “licu iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ, reč: “vlasnikaˮ zamenjuje se rečima: “lica iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ i reč: “dužanˮ zamenjuje se rečju: “dužnoˮ.

Član 26.

            U članu 52a stav 2. reči: “vlasnikom te imovineˮ zamenjuje se rečima: “licem iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ, a reč: “onˮ zamenjuje se rečju: “onoˮ.

Član 27.

            U članu 54. stav 2. posle reči: “trezorˮ dodaju se reči: “ili na posebni račun koji Direkcija otvara kod poslovne banke na osnovu ugovoraˮ.

            Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

            “Privremeno oduzetom digitalnom imovinom Direkcija upravlja u skladu sa zakonom koji uređuje digitalnu imovinu i aktom ministra nadležnog za pravosuđe.ˮ.

            Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

            U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. broj: “4.ˮ zamenjuje se brojem: “5.ˮ.

Član 28.

            U članu 60. stav 1. reči: “Vlasniku privremeno oduzete imovineˮ zamenjuju se rečima: “Licu iz člana 3. tačka 6) ovog zakona od koga je privremeno oduzeta imovinaˮ.

            U stavu 2. reč: “vlasnikaˮ zamenjuje se rečima: “lica iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ.

Član 29.

            U članu 62. stav 5. broj: “4.ˮ zamenjuje se brojem. “5.ˮ.

            Posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi:

            “Pravnosnažna odluka suda o trajno oduzetoj nepokretnoj imovini je pravni osnov za upis prava svojine Republike Srbije u katastru nepokretnosti.ˮ.

            U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 8. reči: “odluke Vlade o raspolaganju tom imovinomˮ zamenjuju se rečima: “donošenja odluke Vlade o prodaji ili davanju na korišćenje te imovineˮ.

Član 30.

            U članu 78. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

            “Prilikom raspodele trajno oduzete imovine prvenstveno se razmatraju mogućnosti da se, ako je to zahtevano, izvrši povraćaj imovine državi molilji kako bi ona mogla iz te imovine da obezbedi naknadu licima oštećenim krivičnim delom ili da vrati tu imovinu njenim zakonskim vlasnicima.

            Za raspodelu trajno oduzete imovine Republika Srbija može da sa državom moliljom zaključi opšti sporazum ili dogovor u konkretnom predmetu.ˮ.

Član 31.

            U članu 4. stav 1, članu 16, članu 29. stav 3, članu 30. stav 1, članu 40. st. 2. do 4, članu 42, članu 50. stav 1, članu 52. stav 1, članu 55. stav 1. i članu 61. reč: “vlasnikˮ u određenom padežu zamenjuje se rečima: “lice iz člana 3. tačka 6) ovog zakonaˮ u odgovarajućem padežu.

Član 32.

            Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 33.

            Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENjA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

            Razlozi za donošenje zakona kojim će se izmeniti i dopuniti važeći Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela mogu se podeliti u dve kategorije.

            Prvo, neophodno je izvršti usklađivanje važećeg zakona sa pravnim tekovinama Evropske unije i to Direktivom EU 2019/713 od 17. aprila 2019. godine i Direktivom EU 2024/1260 od 24. aprila 2024. godine. Takođe, potrebno je uskladiti tekst važećeg zakona sa Konvencijom Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (tzv. Varšavska konvencija), koju je potvrdila i Republika Srbija i standardima FATF-a. Pored navedenog, izmenama i dopunama važećeg zakona ispunjavaju se preporuke Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GREKO) iz petog kruga evaluacije za Republiku Srbiju.

Drugi razlog za donošenje zakona je potreba da se važeći zakon, koji je prethodni put značajnije izmenjen 2016. godine, unapredi u cilju otklanjanja određenih problema koji su se pojavili u primeni ovog zakona od strane nadležnih državnih organa, a sve u cilju stvaranja uslova za efikasniju primenu instituta oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, kao važnog alata za borbu protiv organizovanog kriminala, finansiranja terorizma i korupcije.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

            Članom 1. Nacrta zakona o Zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (u daljem tekstu: Nacrt zakona) dopunjuje se član 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (u daljem tekstu: Zakon), tako što se proširuje krug krivičnih dela na koji se Zakon primenjuje i na krivična dela protiv životne sredine, a u cilju usklađivanja sa Direktivom EU 2024/1260.

            Članom 2. Nacrta zakona u potpunosti je izmenjen član 3. Zakona kojim se propisuje značenje pojmova koji se upotrebljavaju u Zakonu, a sve u cilju omogućavanja proširenog oduzimanja imovine, usklađivanja sa Direktivom EU 2024/1260, Varšavskom konvencijom i standardima FATF-a, kao i preciziranja pojmova čije se tumačenje pokazalo problematično u praksi. Proširen je pojam imovine na digitalnu imovinu, a takođe je prošireno značenje pojma imovine proistekle iz krivičnog dela. Pojam oduzimanja imovine je podeljen tako što su posebno definisani pojmovi trajnog i privremenog oduzimanja imovine i uveden je pojam zabrane raspolaganja imovinom. Pojam vlasnika je brisan iz razloga što je stvarao probleme u praksi. Precizirani su pojmovi okrivljenog, okrivljenog saradnika, trećeg lica, ostavioca i pravnog sledbenika, a uvedeni su i novi pojmovi savesnog trećeg lica i člana porodice učinoca krivičnog dela.

            Članom 3. Nacrta zakona dopunjuje se Zakon novim članovima 3a i 3b, kojima se načelno propisuju uslovi za oduzimanje imovine u slučajevima kada nije došlo do osuđujuće presude protiv okrivljenog, kao i zakonska pretpostavka imovine proistekle iz krivičnog dela i uslovi za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela od člana porodice okrivljenog i trećeg lica.

            Članom 4. Nacrta zakona dopunjuje se član 6. stav 2. Zakona tako što se precizira nadležnost Kancelarije za povraćaj imovine u smislu da ova kancelarija vodi propisane evidencije.

            Članom 5. Nacrta zaakona dopunjuje se član 12. Zakona dodavanjem novog stava 2. kojim se daje mogućnost da se uveća plata direktoru i zaposlenima u Direkciji za upravljanje oduzete imovine zbog posebnih uslova rada, složenosti i prirode posla.

            Članom 6. Nacrta zakona se dopunjuje član 17. Zakona tako što se propisuje obavezno pokretanje finansijske istrage u slučaju krivičnih dela organizovanog kriminala, kao i uslučaju kada su za krivična dela korupcije okrivljeni javni funkcioneri. Time se ispunjava preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GREKO).

            Članom 7. Nacrta zakona precizira se član 18. Zakona u cilju usklađivanja sa zakonom koji uređuje tajnost podataka.

            U čl. 8. do 12. Nacrta zakona vrše se intervencije u čl. 19. do 23. Zakona koje su pravnotehničke prirode i posledica su izmena u drugim članovima Zakona.

            Članom 13. Nacrta zakona menja se član 24. Zakona koji uređuje postupak za donošenje naredbe o zabrani raspolaganja imovinom i privremenom oduzimanju imovine. Predviđeno je da ove mere mogu trajati najduže tri meseca od donošenja naredbe javnog tužioca, izuzev u postupku za krivična dela organizovanog kriminala u kojem trajanje mere može biti najduže šest meseci. Na obrazloženi predlog javnog tužioca, sud u opravnim razlozima može tajanje mere produžiti za još najduže tri meseca.

            Članom 14. Nacrta zakona interveniše se u članu 25. Zakona u pogledu neophodnog stepena sumnje kao uslova za određivanje privremenog oduzimanja imovine. Predloženom izmenom propisuje se veći stepen sumnje, osnovana sumnja, u odnosu na važeće rešenje koje predviđa osnove sumnje.

            U čl. 15. do 18. i 20. do 22. Nacrta zakona vrše se pravnotehničke izmene u čl. 26. do 28, čl. 32, 34, 35. i 37. Zakona, radi usklađivanja za drugim odredbama Zakona.

            Članom 19. Nacrta zakona menja se član 33. Zakona tako što se određuje rok za donošenje pravnosnažne odluke o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, koji ne može biti duži od vremena propisanog za trajanje mere privremenog oduzimanja imovine.

            Članom 23. Nacrta zakona menja se član 38. Zakona koji uređuje sadržinu zahteva za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Produžen je rok za podnošenje zahteva za trajno oduzimanje imovine proistkle iz krivičnog dela kada su u pitanju krivična dela organizovanog kriminala na godinu dana od pravnosnažne osude za ta kravična dela. Takođe, u skladu sa predloženim novim članom 3a, u slučaju da nema pravnosnažne osude za krivično delo, utvrđuje se rok za podnošenje zahteva za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, od šest meseci od odluke suda kojom je utvrđeno da su nastupile okolnosti zbog kojih se ne može voditi krivični postupak (bolest, bekstvo, zastarelost krivičnog gonjenja, smrt okrivljenog).

            U čl. 24. do 26. Nacrta zakona vrše se izmene u čl. 44, 45. i 52a Zakona iz pravnotehničkih razloga, radi usklađivanja sa drugim odredbama Zakona.

            Članom 27. Nacrta zakona vrše se izmene u članu 54. Zakona. Radi efikasnijeg postupanja Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, daje se ovlašćenje Direkciji da za potrebe čuvanja privremeno oduzetih novčanih sredstava otvori poseban račun kod poslovne banke. Pored toga, imajući u vidu da je proširen pojam imovine i na digitalnu imovinu, propisuje se ovlašćenje za ministra nadležnog za pravosuđe da donese podzakonski akt kojim će se bliže urediti način upravljanja privremeno oduzetom digitalnom imovinom kojom upravlja Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom.

            U čl. 28. i 31. Nacrta zakona vrše se izmene u čl. 4, 16, 29, 30, 40, 42, 50, 52, 55, 60. i 61. Zakona iz pravnotehničkih razloga, radi usklađivanja sa drugim odredbama Zakona.

            Članom 29. Nacrta zakona dopunjuje se član 62. Zakona, tako što se dodaje novi stav 7. koji propisuje da pravnosnažna odluka suda o trajno oduzetoj nepokretnoj imovini predstavlja pravni osnov za upis prava svojine Republike Srbije u katastru nepokretnosti.

            Članom 30. Nacrta zakona dopunjuje se član 78. Zakona dodavanjem st. 3. i 4. kojima se bliže uređuje raspodela i namena trajno oduzete imovine između država u okviru međunarodne saradnje. Ovim odredbama vrši se usklađivanje sa članom 25. st. 2. i 3. Varšavske konvencije.

            Odredbe čl. 32. i 33. Nacrta zakona su prelazne i završne odredbe koje uređuju rok za donošenje podzakonskih akata i stupanje na snagu zakona.

Izvor: Izvor: Vebsajt Ministarstvo pravde, 21.05.2025.