NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM MEDIJSKIM SERVISIMA: Tokom javne rasprave polemika o finansiranju, uređivačkoj politici, instituciji poverenika

Treći okrugli sto o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima održan je u Novom Sadu. Uz predstavnike nadležnog ministarstva, zainteresovane i neke od članova radne grupe, učešće u raspravi uzeli su i predstavnici studenata u blokadi.

U nacrtu je promenjeno više od 30 članova važećeg zakona, a prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija Miloša Garića, one donose bitne promene u nadležnosti i radu upravnog odbora, programskog saveta i generalnog direktora.

Garić navodi i da nacrt ne predviđa povećanje takse za dva medijska servisa, jer je ona povećana prošle godine.

"Ono što je najbitnije da se izdvoji kao samo težište našeg rada su izmene članova koji se tiču same definicije javnih medijskih servisa, načina izbora, odgovornosti i nadležnosti upravnog odbora, programskog saveta, generalnog direktora i uvođenje jednog novog instituta poverenika za zaštitu interesa gledalaca i slušalaca javnih medijskih servisa, što je nešto oko čega smo u prethodne dve rasprave u Beogradu i Nišu imali najzanimljivije diskusije, pošto to jeste novina", dodao je Garić.

Garić objašnjava da bi uloga poverenika bila da komunicira sa građanima i na njihove primedbe i pitanja u vezi sa programom javnih servisa odgovara u saradnji sa generalnim direktorima i urednicima. Cilj je, kako kaže, da poverenik doprinese boljem radu servisa, njegovoj kontroli i zaštiti javnog interesa.

Jedan od članova radne grupe Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, smatra da se novim nacrtom znatno odstupilo od usvojene Strategije razvoja sistema javnog informisanja do 2025. godine, za koju kaže da je trebalo da bude osnova i kada je reč o novim izmenama i dopunama ovog zakona.

Navodi da su u njoj definisana tri važna pitanja koja bi trebalo bolje da budu regulisana: način finansiranja javnih medijskih servisa, rukovođenje i javna kontrola.

Veljanovski dodaje da način finansiranja mora da bude temeljni osnov za nezavisnost javnih medijskih servisa i da predlozi članova radne grupe, koja je, kako je naveo, najviše vremena raspravljala upravo o ovom pitanju, nisu usvojeni.

Veljanovski kaže da predviđeni način finansiranja, nije dobro rešenje, jer ugrožava uređivačku autonomiju.

Dodaje da su postojali predlozi kako povećati takse postepeno i na taj način medijske servise učiniti nezavisnijim, ali da oni nisu ušli u tekst izmena i dopuna.

Smatra da bi iz tog razloga taksu trebalo povećati, kao i da su u Evropi jedino javni servisi Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije siromašniji od naših.

"Što se tiče druga dva predloga, tu jesmo neke stvari malo poboljšali, mada se meni ne dopada to što je u zakonu ostalo da se malo više ingerencija dâ generalnim direktorima, nego što ja mislim da bi bilo dobro. Pogotovu da oni biraju sve glavne i odgovorne urednike, da generalni direktori prave dokument na osnovu koga će biti jednog dana uveden ombudsman, odnosno poverenik, jer to je trebalo drugačije da bude", rekao je Veljanovski.

Na okruglom stolu učešće su uzeli i studenti fakulteta u blokadi. Njih je najviše zanimalo kako će se novim izmenama obezbediti nezavisna uređivačka politika javnih servisa i dodali da je dosadašnji način finansiranja pokazao u praksi da "razni nivoi vlasti utiču na uređivačku politiku javnih servisa" i naveli primere izveštavanja o studentskim protestima.

"U udarnom Dnevniku je preneto kao objektivna vest da studenti primaju novac od raznih opozicionih partija i da se zbog toga tuku u kampusu, zbog neravnomerne raspodele sredstava", naveo je Branislav Đorđević, student Filozofskog fakulteta iz Novog Sada.

Studente je zanimalo i kako će se obezbediti poštovanje zakona, jer kako su naveli, javni servisi i po postojećim imaju obavezu da izveštavaju o protestima, a umesto toga, "RTS prekida program kada se pomenu studentske blokade i takozvanom teorijom agende, daju studentskim protestima malo mesta u Dnevniku i da se time pokazuje da oni nisu bitna dešavanja u našoj zemlji."

Uz studente većina prisutnih i neki članovi radne grupe, složili su se sa tim da je vremena za raspravu o novim izmenama bilo malo i da je potrebno da se ono produži.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima počela 27. decembra 2024. godine, a trajala je do 16. januara 2025. godine. Posle rasprave svoje mišljenje bi trebalo da dâ i Evropska komisija, a u nadležnom ministarstvu očekuju da bi procedura trebalo da bude završena tokom februara, nakon čega će se izmene zakona naći i pred poslanicima Narodne Skupštine Republike Srbije.

Izvor: Vebsajt RTS, 15.01.2025.
Naslov: Redakcija