NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM MEDIJSKIM SERVISIMA - Tekst propisa
NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM MEDIJSKIM SERVISIMA
Član 1.
U Zakonu o javnim medijskim servisima (“Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 103/15, 108/16, 161/20, 129/21, 142/22 i 92/23) u članu 1. reči: “javnih medijskih servisa” zamenjuju se rečima: “pružalaca usluge javnog medijskog servisa (u daljem tekstu: javni medijski servis)”
Član 2.
U članu 2. stav 1. menja se i glasi:
“Javni medijski servis je nezavisan, samostalan pravni subjekt koji je kao pružalac medijske usluge radija i televizije i ostalih audio-vizuelnih medijskih usluga, finansiran iz javnih i ostalih prihoda definisanih ovim zakonom i koji raznovrsnim, uravnoteženim, visokokvalitetnim programima u oblasti informisanja, obrazovanja, kulture i zabave omogućava ostvarivanje javnog interesa odnosno zadovoljava potrebe svih delova društva.”
U stavu 2. reč: “republički” zamenjuje se rečju: “nacionalni”.
U stavu 3. reč: Republički” zamenjuje se rečju: “Nacionalni.”
Član 3.
U članu 3. stav 1. posle reči: “definisanog ovim zakonom” briše se zapeta i dodaju se reči: “i zakonima kojima se uređuje oblast javnog informisanja i oblast elektronskih medija,”.
Član 4.
U članu 4. posle tačke 3) dodaje se nova tačka 4) koja glasi:
“4) pluralizam sadržaja i pluralizam mišljenja;”.
Tačke 4)-6) postaju tačke 5)-7).
Posle dosadašnje tačke 6) koja postaje tačka 7) dodaje se nova tačka 8) koja glasi:
“8) saradnja sa slušaocima, gledaocima i čitaocima.”
Član 5.
U članu 6. stav 2. menja se i glasi:
“Odgovornost javnog medijskog servisa prema javnosti kao i uticaj javnosti na njegovo delovanje ostvaruje se posebno:
- obavezom javnog medijskog servisa da pravovremeno i istinito obaveštava javnost o obavljanju svoje delatnosti, o uslovima i načinu pružanja svojih usluga i o drugim pitanjima koja se tiču obavljanja delatnosti za koje je osnovan;
- komunikacijom sa slušaocima, gledaocima i čitaocima;
- delovanjem Programskog saveta;
- delovanjem Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca;
- javnošću postupka imenovanja organa javnog medijskog servisa;
- objavljivanjem plana rada, finansijskog plana i izveštaja o radu i poslovanju;
- podnošenjem izveštaja o radu i poslovanju javnog medijskog servisa Narodnoj skupštini i Savetu Regulatora;
- blagovremenim ispunjavanjem obaveza propisanih zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.”
Član 6.
U članu 7. stav 1. tačka 8) menja se i glasi:
“8) besplatno i jednako predstavljanje političkih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju potvrđene izborne liste na nacionalnom, pokrajinskom ili lokalnom nivou u vreme izborne kampanje, kao i dužnost da u redovnom informativnom programu i u posebnim emisijama koje su posvećene izbornoj kampanji postupa u skladu sa principima nepristrasnog, pravičnog i uravnoteženog predstavljanja političkih subjekata, odnosno izbornih lista i kandidata na izborima;”
Stavovi 2. i 3. brišu se.
Član 7.
U članu 8. tačka 1) menja se i glasi:
“1) uvažava jezičke i govorne standarde, kako većinskog stanovništva tako, u odgovarajućoj srazmeri, i nacionalnih manjina na području na kome se program emituje;”
Posle tačke 1) dodaje se nova tačka 2) koja glasi:
“2) uvažava jezičke i govorne standarde gluvih i nagluvih osoba i da nastoji da prilagodi programske sadržaje slepim i slabovidim osobama;”
Dosadašnje tač. 2)-4) postaju tač. 3)-5).
U dosadašnjoj tački 5) koja postaje tačka 6) reč: “obezbeđuje” zamenjuje se rečju: “obezbedi”.
Član 8.
U članu 10. posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi:
“ Obaveza iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na tematske radijske i tematske televizijske programe javnog medijskog servisa.”
Član 9.
Član 17. menja se i glasi:
“Član 17.
Organ upravljanja javnog medijskog servisa je Upravni odbor koji ima devet članova.
Članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Savet Regulatora dvotrećinskom većinom ukupnog broja članova.
Savet Regulatora raspisuje javni konkurs za imenovanje članova Upravnog odbora šest meseci pre isteka mandata članova Upravnog odbora u skladu sa kriterijumima propisanim ovim zakonom.
Na javni konkurs koji Savet Regulatora raspisuje za imenovanje članova Upravnog odbora, individualno se javljaju lica iz redova stručnjaka iz oblasti definisanih stavom 5. ovog člana.
Članovi Upravnog odbora imenuju se iz reda stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova javnog medijskog servisa, koji imaju najmanje deset godina radnog iskustva na poslovima:
1) novinara, urednika i rukovodilaca u medijima;
2) stručnjaka i stvaralaca u oblasti kulture, odnosno umetnosti, prosvete i nauke;
3) stručnjaka u oblasti pravnih nauka;
4) stručnjaka u oblasti ekonomskih nauka;
5) stručnjaka za televizijsku i radio tehnologiju i telekomunikacije.
Članovi Upravnog odbora moraju da imaju najmanje 240 ESPB bodova stečenih akademskim obrazovanjem.
Savet Regulatora vodi računa da su stručnjaci navedeni u stavu 5. ovog člana u Upravnom odboru zastupljeni sa najmanje jednim članom, osim u slučaju kada nema prijavljenog kandidata iz neke od navedenih oblasti.
Za člana Upravnog odbora može biti imenovano lice koje je državljanin Republike Srbije, i koje ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije.
Članovi Upravnog odbora ne mogu biti nosioci javnih funkcija i funkcija u političkoj stranci, zaposleni kod pružaoca medijske usluge, kao ni lica čije bi članstvo u Upravnom odboru moglo da dovede do sukoba interesa u skladu sa propisom koji reguliše sprečavanje sukoba interesa pri obavljanju javne funkcije.
Članovi Upravnog odbora ne smeju obavljati usluge i druge poslove za ustanovu javnog medijskog servisa.
Mandat članova Upravnog odbora je pet godina.
Jedno lice može biti imenovano za člana Upravnog odbora najviše dva puta.
U svom radu članovi Upravnog odbora su samostalni i staraju se o doslednoj primeni zakona.
Regulator objavljuje javni konkurs za imenovanje članova Upravnog odbora na svom veb sajtu, u “Službenom glasniku Republike Srbije”, odnosno “Službenom listu AP Vojvodine”, u najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na području cele Republike, odnosno Autonomne pokrajine Vojvodina, najmanje tri puta pre ili posle centralne informativne emisije kao i na zvaničnoj internet stranici javnog medijskog servisa.
U postupku izbora članova Upravnog odbora javnih medijskih servisa Regulator vodi računa o uravnoteženoj zastupljenosti polova.
Regulator bliže uređuje postupak imenovanja članova Upravnog odbora.”
Član 10.
U članu 18. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase:
“Upravni odbor bira predsednika i zamenika predsednika.
Upravni odbor je u obavezi da se sastaje najmanje jednom mesečno.”
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
Posle dosadašnjeg stava 4. koji postaje stav 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:
“Predsednik Upravnog odbora ima pravo na uvećanu naknadu iz stava 6. ovog člana za 20%, a zamenik predsednika 10% od naknade koju prima član Upravnog odbora.”
Član 11.
Član 19. menja se i glasi:
“Član 19.
U delokrug rada Upravnog odbora spadaju sledeći poslovi:
1) usvaja Statut javnog medijskog servisa, dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja članova, na predlog generalnog direktora;
2) usvaja strategiju razvoja javnog medijskog servisa, dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja članova, na predlog generalnog direktora;
3) utvrđuje programsku koncepciju javnog medijskog servisa, dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja članova, na predlog generalnog direktora;
4) usvaja plan poslovanja, koji sadrži plan rada, kadrovski i finansijski plan, na predlog generalnog direktora;
5) usvaja plan javnih nabavki, na predlog generalnog direktora;
6) donosi odluku o usklađivanju visine takse;
7) imenuje i razrešava generalnog direktora javnog medijskog servisa, dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja članova, a obrazloženu odluku o imenovanju donosi nakon sprovedenog javnog konkursa i čini je dostupnom javnosti;
8) daje saglasnost na akt generalnog direktora o organizaciji i sistematizaciji poslova javnog medijskog servisa;
9) usvaja investicione planove, na predlog generalnog direktora;
10) kontroliše finansijske izveštaje na kvartalnom, šestomesečnom i godišnjem nivou;
11) vrši nadzor nad zakonitošću obavljanja delatnosti;
12) razmatra predloge i preporuke Programskog saveta;
13) usvaja izveštaj o radu i poslovanju javnog medijskog servisa, na predlog generalnog direktora, i dostavlja ga Narodnoj skupštini, Savetu Regulatora i obaveštava javnost;
14) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Upravni odbori RTS i RTV donose zajedničku odluku o sadržaju i formi jedinstvenog obrasca o oslobađanju plaćanja takse.”
Član 12.
U članu 21. stav 3. reči: “daje se mogućnost” zamenjuju se rečima: “ima pravo”.
Član 13.
Član 23. menja se i glasi:
“Član 23.
Generalni direktor javnog medijskog servisa:
1) zastupa i predstavlja javni medijski servis;
2) predlaže Statut javnog medijskog servisa Upravnom odboru;
3) stara se o uređivačkoj nezavisnosti i institucionalnoj autonomiji javnog medijskog servisa, javnosti rada, ostvarivanju javnog interesa i sprečavanju uticaja koji mogu da naruše programsku ravnotežu i nediskriminatornost sadržaja;
4) organizuje i upravlja procesom rada i vodi poslovanje ustanove;
5) predlaže Upravnom odboru strategiju razvoja i plan rada;
6) izrađuje i predlaže Upravnom odboru, zajedno sa glavnim urednicima, direktorima programa i urednicima organizacionih celina programsku koncepciju kojom se ostvaruje javni interes i odgovara za njeno ostvarivanje;
7) predlaže Upravnom odboru uvođenje nove medijske usluge;
8) obezbeđuje zakonitost rada i poslovanja;
9) odgovara za sprovođenje odluke Upravnog odbora i podnosi Upravnom odboru izveštaje o radu i poslovanju;
10) razmatra preporuke Programskog saveta;
11) imenuje i razrešava glavne urednike, koji se imenuju nakon sprovedenog javnog konkursa na period od 4 godine i koji mogu biti imenovani najviše dva puta, a obrazloženu odluku o imenovanju čini dostupnom javnosti;
12) imenuje i razrešava direktore medija i direktore programa ako su predviđeni Statutom, a koji se imenuju nakon sprovedenog javnog konkursa na period od 4 godine i koji mogu biti imenovani najviše dva puta, a obrazloženu odluku o imenovanju čini dostupnom javnosti;
13) sa glavnim urednicima i ostalim imenovanim licima zaključuje ugovor o radu na određeno vreme u skladu sa zakonom na period na koji su imenovani;
14) u konsultaciji sa urednicima programa odlučuje o predlozima Programskog saveta koji mogu da budu prihvaćeni i realizovani kao programske usluge i uz obrazloženje o tome obaveštava Programski savet, Upravni odbor i javnost;
15) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova javnog medijskog servisa na koji saglasnost daje Upravni odbor;
16) imenuje internog revizora;
17) donosi opšti akt kojim bliže uređuje izbor putem javnog konkursa, rad i prestanak obavljanja poslova Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca;
18) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.”
Član 14.
Član 25. menja se i glasi:
“Član 25.
Za generalnog direktora može biti imenovano lice iz reda stručnjaka koji imaju najmanje deset godina iskustva na rukovodećim programskim ili ostalim poslovima kod pružalaca medijskih usluga radija i televizije, ili na rukovodećim poslovima u drugim oblastima koje su od značaja za rad javnog medijskog servisa.
Za generalnog direktora može biti imenovano lice koje ima najmanje 240 ESPB bodova stečenih akademskim obrazovanjem.
Za generalnog direktora ne može biti imenovano lice koje ne može biti član Upravnog odbora, izuzev zaposlenih kod pružalaca medijskih usluga.
Za generalnog direktora može biti imenovano lice koje ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i državljanin je Republike Srbije.
Kandidati za generalnog direktora prilikom konkurisanja dužni su da pored dokaza o ispunjavanju uslova dostave predlog programa rada i upravljanja javnim medijskim servisom za period trajanja mandata.”
Član 15.
Član 26. menja se i glasi:
“Član 26.
Mandat generalnog direktora prestaje:
1) protekom vremena na koje je imenovan;
2) podnošenjem ostavke u pisanom obliku Upravnom odboru;
3) razrešenjem iz razloga predviđenih ovim zakonom;
4) smrću.
U slučaju prestanka mandata iz razloga određenih u stavu 1. tač. 2) - 4) ovog člana, Upravni odbor bez odlaganja imenuje vršioca dužnosti generalnog direktora.
Upravni odbor je dužan da istovremeno sa postupkom imenovanja vršioca dužnosti generalnog direktora pokrene i postupak za izbor novog generalnog direktora.
Vršilac dužnosti se imenuje bez sprovedenog javnog konkursa do imenovanja generalnog direktora, a najduže do šest meseci.
Vršilac dužnosti generalnog direktora mora da ispunjava uslove za imenovanje generalnog direktora određene članom 25. st. 1-4. ovog zakona.
Ukoliko se u toku perioda na koji je imenovan vršilac dužnosti ne izabere generalni direktor ista osoba može biti imenovana najviše dva puta.
Vršilac dužnosti generalnog direktora ima ista prava, obaveze i odgovornosti kao i generalni direktor.
Odluku o imenovanju vršioca dužnosti generalnog direktora donosi Upravni odbor dvotrećinskom većinom glasova ukupnog broja članova.”
Član 16.
U članu 27. stav 3. reči: “generalnom direktoru daje se mogućnost” zamenjuju se rečima: “generalni direktor ima pravo”.
Član 17.
Član 28. se menja i glasi:
“Programski savet predstavlja slušaoce, gledaoce i čitaoce i zastupa njihove prava, interese i komunikacione potrebe pred ostalim organima javnih medijskih servisa.
Programski savet brine da se programske funkcije obavljaju po najvišim standardima pružanja medijskih usluga za najširi auditorijum, koji obuhvata sve društvene grupe i sve pojedince, raznovrsnim, uravnoteženim i nediskriminatornim sadržajima.
Programski savet je savetodavni organ.”
Član 18.
Posle člana 28. dodaje se novi član 28a koji glasi:
“Član 28a
Programski savet ima 11 članova koji se biraju iz redova stručnjaka u oblasti medija, kulture, obrazovanja, stvaralaca u oblasti umetnosti i naučnika.
Članovi Programskog saveta ne mogu biti nosioci javnih i političkih funkcija, članovi Saveta Regulatora i zaposleni u Regulatornom telu za elektronske medije, kao ni lica koja na bilo koji način obavljaju upravljačke i uredničke poslove kod pružaoca medijske usluge radija i televizije uključujući i lica koja kod njih imaju udeo u vlasništvu.
Mandat članova Programskog saveta traje četiri godine i oni ne mogu biti ponovo izabrani.
O svom radu Programski savet donosi Poslovnik o radu na prvoj sednici nakon izbora.
Programski savet odluke donosi većinom glasova ukupnog broja članova.
Članovi Programskog saveta biraju među sobom predsednika i zamenika predsednika Programskog saveta.
Članovi Programskog saveta imaju pravo na mesečnu nadoknadu u visini jedne trećine prosečne neto zarade u javnom medijskom servisu.
Predsednik Programskog saveta ima pravo na uvećanje naknade od 20% a zamenik predsednika od 10% u odnosu na naknadu koju imaju ostali članovi Programskog saveta.
Članovi Programskog saveta koji nemaju stalni boravak u mestu u kome je sedište javnog medijskog servisa imaju pravo na pokriće putnih troškova.
Programski savet je u obavezi da se sastaje najmanje jednom mesečno.”
Član 19.
Član 29. menja se i glasi:
“Član 29.
Članove Programskog saveta RTS-a bira odbor Narodne skupštine nadležan za oblast javnog informisanja.
Članove Programskog saveta RTV-a bira odbor Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine nadležan za oblast javnog informisanja.
Nadležni odbor skupštine za oblast javnog informisanja bira za članove Programskog saveta lica čiji izbor odražava teritorijalnu, nacionalnu, socijalnu, obrazovnu, polnu i drugu strukturu stanovništva.
Lista kandidata iz stava 3. ovog člana utvrđuje se na osnovu javnog konkursa za izbor članova Programskog saveta.
Javni konkurs iz stava 3. ovog člana raspisuje nadležni odbor skupštine šest meseci pre isteka mandata članovima Programskog saveta koji obavljaju funkciju.
Konkurs je otvoren 30 dana.
Nadležni odbor skupštine za oblast javnog informisanja objavljuje konkurs za izbor članova Programskog saveta u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na području Republike Srbije, odnosno Autonomne pokrajine Vojvodine, najmanje tri puta pre ili posle centralne informativne emisije i na internet prezentaciji javnog medijskog servisa.
Na javni konkurs za izbor članova Programskog saveta po jednog kandidata mogu da predlože institucije iz oblasti navedenih u članu 28a stav 1., a lica koja se bave delatnostima iz tih oblasti mogu samostalno da se prijave na konkurs.
Nadležni odbor skupštine za oblast javnog informisanja utvrđuje listu svih prijavljenih kandidata koji ispunjavaju uslove iz člana 28a st. 1. i 2. ovog zakona, u roku od 15 dana od dana završetka konkursa i stavlja je na uvid javnosti, objavljivanjem na sajtu skupštine i u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na teritoriji cele Republike Srbije, odnosno Autonomne pokrajine Vojvodine.
Posle uvida javnosti, nadležni odbor skupštine za oblast javnog informisanja u roku od 30 dana vrši izbor članova Programskog saveta i o tome obaveštava javni medijski servis i javnost.
Pravila o sprovođenju konkursa iz stava 5. ovog člana, bliže se propisuju aktom skupštine.”
Član 20.
Član 30. menja se i glasi:
“Član 30.
Programski savet razmatra ostvarivanje programske koncepcije i razmatra kvalitet programskog sadržaja javnog medijskog servisa i u vezi sa tim daje preporuke i predloge generalnom direktoru, glavnim urednicima i Upravnom odboru.
Programski savet razmatra prijave, pritužbe, zahteve, predloge i mišljenja građana i Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca u vezi sa programskim uslugama javnog medijskog servisa i o tome obaveštava generalnog direktora, glavne urednike i Upravni odbor.
Na osnovu predloga i inicijativa slušalaca, gledalaca i čitalaca Programski savet pokreće stručnu raspravu o pojedinim pitanjima ostvarivanja programskih funkcija javnog medijskog servisa.
Programski savet, najmanje jednom godišnje, organizuje javnu raspravu o programskom sadržaju javnog medijskog servisa u trajanju od 15 dana, a izveštaj o održanoj javnoj raspravi, zajedno sa preporukama za njegovo unapređivanje koje su izražene u toku javne rasprave, podnosi generalnom direktoru, glavnim urednicima i Upravnom odboru i o tome obaveštava javnost.
Programski savet prati sprovođenje programskih načela i obaveza utvrđenih zakonom, i o svojim zaključcima obaveštava Upravni odbor, generalnog direktora, glavne urednike i javnost.
Programski savet sarađuje sa Poverenikom za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca.”
Član 21.
U članu 31. stav 1. reči: “Način rada” zamenjuju se rečju: “Uslove”.
U stavu 2. reči: “generalnog direktora” zamenjuju se rečima: “člana Upravnog odbora.”
Član 22.
U članu 32. stav 2. reči: “glavnih i odgovornih urednika” zamenjuju se rečima: “postupak i uslove imenovanja i razrešenja glavnih urednika”.
Član 23.
Posle člana 32. dodaje se naziv člana i čl. 32a-32b koji glase:
“4. Poverenik za zaštitu prava slušalaca,
gledalaca i čitalaca
Član 32a
Javni medijski servis u skladu sa opštim aktom predviđenim članom 23. tačka 17) ovog zakona bira Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca (u daljem tekstu: Poverenik) koji je zadužen za razmatranje pritužbi i predloga slušalaca, gledalaca i čitalaca.
Kandidat za Poverenika mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima najmanje deset godina iskustva na poslovima novinara ili urednika u pružaocima medijskih usluga elektronskih medija;
2) da ima najmanje 240 ESPB bodova stečenih akademskim obrazovanjem.
Poverenik je organizaciono izdvojen u odnosu na druge organizacione delove u javnom medijskom servisu.
Poverenik je funkcionalno nezavisan u svom radu i ne može biti otpušten ili premešten na druge poslove zbog iznošenja činjenica iz delokruga svog rada i davanja predloga za poboljšanje medijskih usluga javnog medijskog servisa.
Povereniku se ne može se dodeliti obavljanje bilo kojih drugih poslova i aktivnosti, osim aktivnosti Poverenika.
Član 32b
Poverenik je dužan da vodi evidenciju o pristiglim primedbama i predlozima, da o njima obaveštava glavne urednike i o preduzetim aktivnostima pisanim putem podnosioce primedaba i predloga.
Poverenik u svom radu, na obradi pristiglih pritužbi i predloga, sarađuje sa glavnim i ostalim urednicima.
Poverenik tromesečno dostavlja Programskom savetu, generalnom direktoru i Upravnom odboru izveštaj o primedbama i predlozima slušalaca i gledalaca koji sadrži i podatke o preduzetim radnjama po istima, te daje predloge za poboljšanje medijskih usluga javnog medijskog servisa.
Poverenik ima pravo da prisustvuje sednicama Programskog saveta.
Programski savet je u obavezi da razmatra izveštaje Poverenika.”
Član 24.
U članu 33. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
“Kapital javnog medijskog servisa je u državnoj svojini.”
Dosadašnji st. 2-3 postaju st. 3-4.
Član 25.
U članu 39. tačka 1) alineja sedma posle reči: “ED broj” dodaju se reči: “ i šifra mernog mesta.”
U tački 2) alineja jedanaesta posle reči: “ED broj” dodaju se reči: “i šifra mernog mesta.”
Član 26.
U članu 40. stav 1. reči: “od privrednih društava za distribuciju” zamenjuju se rečima: “operatora distributivnog sistema”.
U stavu 5. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “kao i u postupku za oslobađanje od obaveze plaćanja takse.”
Član 27.
U članu 41. stav 9. broj: “70” zamenjuje se brojem “75”, a broj: “30” zamenjuje se brojem: “25”.
Član 28.
U članu 42. u stavu 1. tačka 2) menja se i glasi:
“2) osoba kojoj je u skladu sa posebnim propisima priznato pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica;”.
U stavu 1. tačka 3) menja se i glasi:
“3) osoba sa potpunim gubitkom sluha ili slepo lice;”.
U stavu 1. tačka 5) reči: “minimalnom penzijom” zamenjuju se rečima: “penzijom u najnižem iznosu;”.
U stavu 7. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “dokaz o broju članova domaćinstva i dokaz o statusu hranioca porodice u višečlanom domaćinstvu.”
Stav 8. menja se i glasi:
“Potrebna dokumentacija za lica iz stava 1. tačka 5. ovog člana jeste rešenje nadležnog organa, dokaz o broju članova domaćinstva i dokaz o statusu hranioca porodice u višečlanom domaćinstvu.”
U stavu 9. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “dokaz o broju članova domaćinstva i dokaz o statusu hranioca porodice u višečlanom domaćinstvu.”
Posle stava 10. dodaje se novi stav 11. koji glasi:
“Podatke iz stava 1. ovog člana RTS i RTV prikupljaju neposredno od podnosioca zahteva, ili na osnovu zahteva od nadležnih organa koji vode službene evidencije o činjenicama iz stava 1. ovog člana.”
Dosadašnji stav 11. postaje stav 12.
Posle dosadašnjeg stava 11. koji postaje stav 12. dodaje se novi stav 13. koji glasi:
“Upravni odbori RTS i RTV zajednički donose pravilnik kojim se, u skladu sa ovim zakonom, bliže uređuje sprovođenje postupka po zahtevima za oslobađanje od plaćanja takse za javni medijski servis i dokumentacija kojima se dokazuju činjenice bitne za postupanje po zahtevu.”
Član 29.
U članu 43. stav 1. menja se i glasi:
“Deo sredstava za finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa može se obezbediti i iz budžeta Republike Srbije i budžeta Autonomne pokrajine Vojvodina, i to za:
1) projekte proizvodnje, emitovanja i distribucije programa za inostranstvo, programa namenjenih dijaspori, kao i programa namenjenog stanovništvu na teritoriji AP Kosova i Metohije;
2) projekte namenjene razvoju novih tehnologija, digitalizacije arhiva, digitalizacije tehnološke opreme, razvoja novih distributivnih servisa u skladu sa mogućnostima koje donosi digitalizacija;
3) druge projekte od posebnog društvenog značaja u skladu sa zakonom kojim se reguliše javno informisanje,
4) investiciona ulaganja, a na osnovu obrazloženog predloga javnih medijskih servisa, kao i iz razloga otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje njihov rad i funkcionisanje i obavljanje osnovne delatnosti, koje je u funkciji ostvarivanja javnog interesa.”
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
“Donošenje odluke o dodeli sredstva iz stava 1. ovog člana ne sme se uslovljavati promenom uređivačke politike i ugrožavanjem institucionalne nezavisnosti pružaoca usluga javnog medijskog servisa.”
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
U dosadašnjem stavu 4. koji je postao stav 5. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: “kojim će se bliže urediti namena, iznos i rok uplate sredstava, kao i obaveza javnog medijskog servisa da namenski koristi preneta sredstva i dostavi izveštaj o trošenju sredstava.”
Član 30.
Naziv glave V. menja se i glasi:
“V. VOĐENjE POSLOVNIH KNjIGA I REVIZIJA”
Član 31.
U članu 50. dodaje se stav 1. koji glasi:
“Javni medijski servis vodi poslovne knjige u skladu sa Zakonom o računovodstvu.”
Dosadašnji stav 1. postaje stav 2.
Član 32.
U članu 55. u stavu 1. broj: “11” zamenjuje se brojem: “12”.
U stavu 2. broj: “11” zamenjuje se brojem: “12”.
Član 33.
Posle člana 62g dodaje se novi član 62d koji glasi:
“Član 62d
Za obavljanje osnovne delatnosti, koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa, Javna medijska ustanova “Radio-televizija Vojvodine”, do 31. decembra 2025. godine, delimično se finansira iz budžeta Republike Srbije.
Način prenošenja sredstava iz stava 1. ovog člana, uređuje Vlada posebnim aktom.”
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 34.
Danom stupanja na snagu ovog zakona lice imenovano ili izabrano na osnovu odredbi Zakona o javnim medijskim servisima (“Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 103/15, 108/16, 161/20, 129/21, 142/22 i 92/23), nastavlja da obavlja poslove do isteka mandata na koji je izabrano, odnosno imenovano, izuzev članova Programskog saveta kojima mandata prestaje u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 35.
RTS i RTV dužni su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona usklade svoja akta sa odredbama ovog zakona.
Član 36.
Narodna skupština, odnosno Skupština Autonomne pokrajine Vojvodina će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti akt kojim se propisuju pravila o sprovođenju javnog konkursa za izbor kandidata za članove Programskog saveta predviđenog članom 18. ovog zakona.
Regulator će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti akt kojim će bliže urediti postupak imenovanja članova Upravnog odbora javnih medijskih servisa predviđenog članom 9. ovog zakona.
Član 37.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. Razlozi za donošenje Zakona
Do sada važeći Zakon o javnim medijskim servisima donet je 2014. godine i do sada je u više navrata dopunjavan uglavnom zbog produženja roka za finansiranjem obavljanja osnovne delatnosti iz budžeta.
Polazeći od značaja koji javni medijski servisi imaju u očuvanju i unapređenju demokratskih vrednosti društva, Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine (“Službeni glasnik RS”, broj 11/20), predviđena je izrada izmena i dopuna Zakona o javnim medijskim servisima.
Javni medijski servis ostvaruje javni interes zadovoljavanjem informativnih i komunikacionih potreba pojedinaca i svih građana Republike Srbije. Pri tome nepristrasnost i nezavisnost informisanja i raznovrsnost sadržaja programa moraju biti u skladu sa najvišim etičkim i međunarodnim standardima.
Dokumenta Evropske unije kao i Saveta Evrope, jasno opredeljuju da je javni medijski servis bitna institucija svakog demokratskog društva i da oni moraju zadržati dosadašnju ulogu i funkciju bez obzira na izmene u medijskom sektoru, kao i da se adekvatnim regulatornim i drugim merama treba omogućiti da tu ulogu i funkciju i ostvaruju. Posebno se naglašava da se odgovarajućim mehanizmima mora obezbediti:
- nezavisnost javnog medijskog servisa;
- pristup javnog servisa svim odgovarajućim elektronskim komunikacionim mrežama (zemaljske, satelitske, kablovske, internet i dr.) kako bi njegov programski sadržaj bio dostupan najvećem broju građana, posebno vodeći računa da svoje atraktivne i kvalitetne programske sadržaje čini dostupnim putem interenta, budući da najveći broj mladih danas pristupa medijima putem te mreže itd.;
- da informativni sadržaji budu pouzdani, blagovremeni i objektivni;
- da javni medijski servis doprinosi razvoju kulture i obrazovanju javnosti, putem visokokvalitetnih programskih sadržaja.
Imajući u vidu navedeno razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima su:
- usklađivanje domaćeg regulatornog okvira sa regulatornim okvirom Evropske unije i njenim pravnim tekovinama;
- ustanovljavanje organa javnog medijskog servisa čijim će se radom omogućiti nesmetano funkcionisanje javnih medijskih servisa;
- regulisanje odnosa i odgovornosti javnog medijskog servisa prema javnosti i stvaranje uslova za transparentnost rada i poslovanja;
- sprovođenjem aktivnosti predviđenih strateškim dokumentom u oblasti javnog informisanja koji se odnosi na javne medijske servise.
III. Objašnjenje osnovnih pravnih instituta i
pojedinačnih rešenja
Tekst predmetnog zakona ima 36 članova.
U članu 1. izvršeno je usaglašavanje sa definicijom iz člana 2. Evropskog akta o slobodi medija.
U članu 2. izmenjen je stav 1. u skladu sa ulogom koju javni medijski servisi imaju u oblasti javnog informisanja. Takođe je precizirano da je Javna medijska ustanova “Radio-televizija Srbije” nacionalni javni medijski servis.
U članu 3. su navedeni i zakoni u kojima je takođe definisan javni interes koji ostvaruje javni medijski servis.
U članu 4. dodata su još dva načela na kojima se zasniva rad javnih medisjkih servisa a tiču se pluralizma sadržaja i pluralizma mišljenja kao i saradnja sa slušaocima, gledaocima i čitaocima.
U članu 5. izmenjen je u članu 6. stav 2. na način da su dodata još tri načina na kojima javni medijski servis održava odnose sa javnošću a odnose se na komunikaciju sa slušaocima, gledaocima i čitaocima, delovanjem Programskog saveta i delovanjem Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca.
U članu 6. jedan od stavova koji su postali deo zakona 2021. godine unet je u postojeću tačku koja se u okviru ostvarivanja javnog interesa kroz programske sadržaje odnosi na nepristrasno, pravično i uravnoteženo predstavljanje političkih subjekata, odnosno izbornih listi i kandidata na izborima.
U članu 7. predviđeno je razdvajanje tačke 1) na dve tačke kako bi se na jasan i nedvosmislen način ukazalo na dužnost javnog medijskog servisa da uvažava jezičke i govorne standarde gluvih i nagluvih osoba i da nastoji da prilagodi programske sadržaje slepim i slabovidim osobama.
U članu 8. dopunjen je član 10 zakona na način da se obaveza obazbeđivanja najmanje 10% godišnjeg programskog vremena za audio-vizuelan dela evropske nezavisne produkcije na odnosi na tematske radijske i tematske televizijske kanale javnim medijskih servisa.
Članom 9. propisani su jasni kriterijumi za izbor članova Upravnog odbora javnih medijskih servisa, tako da oni budu stručnjaci iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova javnog medijskog servisa, koji imaju najmanje deset godina iskustva na poslovima: novinara, urednika i rukovodilaca u medijima; stručnjaka i stvaralaca u oblasti kulture, odnosno umetnosti, prosvete i nauke, stručnjaka u oblasti pravnih nauka, stručnjaka u oblasti ekonomskih nauka kao i stručnjaka za televizijsku i radio tehnologiju i telekomunikacije. Propisano je da članovi Upravnog odbora moraju imati najmanje 240 ESPB bodova stečenih akademskim obrazovanjem. Predloženo je da se konkurs za imenovanje članova Upravnog odbora objavljuje na veb sajtu Regulatornog tela za elektronske medije, “Službenom glasniku Republike Srbije”, odnosno “Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine”, u najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na području cele Republike, odnosno Autonomne pokrajine Vojvodina, najmanje tri puta pre ili posle centralne informativne emisije kao i na zvaničnoj internet stranici javnog medijskog servisa kako bi što veći broj građana koji ispunjavaju propisane kriterijume bio na vreme informisan i mogao da konkuriše. Na taj način bi se omogućio izbor najkvalitetnijih kandidata. U postupku izbora članova Upravnog odbora Regulator vodi računa o uravnoteženoj zastupljenosti polova.
Članom 10. predviđeno je da Upravni odbor bira predsednika i zamenika predsednika, precizirano je uvećanje naknade na koju predsednik i zamenik predsednika imaju pravo kao i da se sednice Upravnog odbora održavaju jednom mesečno.
Članom 11. izvršeno je preciziranje akata koje Upravni odbor usvaja na predlog generalnog direktora.
U članu 12. precizirano je da član Upravnog odbora ima pravo da se izjasni o razlozima za razrešenje.
U članu 13. povećan je i preciznije određen korpus ovlašćenja generalnog direktora. Neka od novih ovlašćenja tiču se imenovanja i razrešenja glavnih urednika, nakon sprovedenog javnog konkursa na period od četiri godine, imenovanja i razrešenja direktora medija ako su predviđeni Statutom, nakon sprovedenog javnog konkursa na period od četiri godine, da sa glavnim urednicima i imenovanim licima zaključuje ugovor o radu na period na koji su imenovani, da imenuje internog revizora i da donosi opšti akt kojim bliže uređuje izbor putem javnog konkursa, rad i prestanak obavljanja poslova Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalac i čitalaca.
Članom 14. određeni su kriterijumi koje treba da ispunjava kandidat za generalnog direktora, a odnose na deset godina radnog iskustva na rukovodećim ili ostalim poslovima kod pružalaca medijskih usluga radija i televizije, ili rukovodećim poslovima u drugim oblastima koje su od značaja za rad javnog medijskog servisa. Kandidat za generalnog direktora mora imati najmanje 240 ESPB bodova stečenih akademskim obrazovanjem.
Članom 15. detaljno je propisan način imenovanja vršioca dužnosti generalnog direktora u slučajevima kad mu ej mandat prestao podnošenjem ostavke, razrešenjem ili smrću. Takođe je precizirano koje uslove mora da ispunjava vršilac dužnosti i koliko puta može biti imenovan. Na ovaj način je popunjena praznina koja je postojala u ovakvim situacijama.
U članu 16. izvršeno je preciziranje položaja i značaja Programskog saveta na način da on predstavlja slušaoce, gledaoce i čitaoce i zastupa njihova prava i interese i komunikacione potrebe pred ostalim organima javnih medijskih servisa.
U članu 17. određen je broj članova Programskog saveta kao to da se biraju iz redova stručnjaka u oblasti medija, kulture, obrazovanja, stvaralaca u oblasti umetnosti i naučnika. Predviđeno je da Programski savet bira predsednika i zamenika predsednika i određena je visina naknade na koju imaju pravo. Propisan je obaveza održavanja sastanaka najmanje jednom mesečno kao i način donošenja odluka.
U članu 18. predviđeno je da Programski savet ima 11 članova i da ga bira odbor nadležan za oblast javnog informisanja Narodne skupštine, odnosno Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodina. Detaljno je uređen način objavljivanja konkursa kao i da se pravila o sprovođenju konkursa propisuju aktom skupštine.
U članu 19. dat je opis poslova koje obavlja Programski savet, njegova saradnja sa generalnim direktorom, glavnim urednicima, Upravnim odborom i Poverenikom za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalac.
Članom 20. precizirano je da se Statutom javnog medijskog servisa uređuju uslovi i sredstva za rad Programskog saveta kao i da se na pitanja vezana za prestanak mandata člana programskog saveta shodno primenjuju odredbe koje se odnose na prestanak mandata člana Upravnog odbora.
U članu 21. izvršeno je usaglašavanje sa odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima koje se odnose na glavne urednike na način da se Statutom bliže uređuje postupak i uslovi imenovanja i razrešenja glavnih urednika.
U članu 22. definisan je status i položaj Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca. Na ovaj način je sprovedeno je strateško opredeljenje i omogućavanje izbora Poverenika. Predviđeni su uslovi koje mora ispunjavati kandidat za Poverenika, garantovana njegova nezavisnost i samostalnost u radu. U obavljanju svog posla Poverenik o pristiglim predlozima obaveštava glavne urednike i o preduzetim aktivnostima pisanim putem podnosioce primedbi i predloga. Propisan je obaveza tromesečnog dostavljanja izveštaja Programskom savetu, generalnom direktoru i Upravnom odboru o primedbama i predlozima slušalaca i gledalaca koji sadrži i podatke o preduzetim radnjama i daje predloge za poboljšanje medijskih usluga javnog medijskog servisa.
Članom 23. predloženo je dodavanje novog stava kojim se konstatuje da je kapital javnog medijskog servisa u državnoj svojini.
U članu 24. izvršena je dopuna podatka koje se odnosi na to da pored ED broja u evidenciju se upisuje i šifra mernog mesta.
U članu 25. izvršena je usaglašavanje termina koji se odnosi na promenu naziva privrednog društva za distribuciju električne energije u operatora distributivnog sistema električne energije. Takođe je precizirano da se podaci koji javni medijski servis prikuplja može pored upotrebe u svrhu zakonom propisane obaveze vođenja evidencije obveznika, obračuna i naplate takse upotrebiti i u postupku za oslobađanje od obaveze plaćanja takse.
U članu 26. u stavu 1. izvršeno je usaglašavanje termina koji se koriste kao i dodatno preciziranje u pojedinim stavovima radi otklanjanja nedoumice u vezi potrebne dokumentacije za oslobađanje od plaćanja takse, načina prikupljanja određenih podataka kao i obaveza Upravnih odbora Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine da zajednički donesu pravilnik kojim se bliže uređuje sprovođenje postupka po zahtevima za oslobađanje od plaćanja takse za javni medijski servis i dokumentacija kojom se dokazuju činjenice bitne za postupanje po zahtevu.
U članu 27. izvršena je promena procentualne podele naplaćenih sredstava od takse za javni medijski servis na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina na način da će 75% naplaćenog iznosa pripasti Javnoj medijskoj ustanovi “Radio-televizija Vojvodine”, a 25% naplaćenog iznosa pripasti Javnoj medijskoj ustanovi “Radio-televizija Srbije”.
U članu 28. izvršeno je preciziranje uslova koje moraju ispuniti osobe koje mogu podneti zahtev za oslobađanjem od plaćanja takse za javni medijski servis. Takođe je navedena dokumentacija koja je potrebna prilikom podnošenja navedenog zahteva, kao i način prikupljanja podataka neposredno od podnosioca zahteva ili od nadležnih rgana koji vode službene evidencije. Propisana je obaveza javnih medijskih servisa da donesu pravilnik kojim se bliže uređuje sprovođenje zahteva za oslobađanje od plaćanja takse za javni medijski servis i dokumentacija kojima se dokazuju činjenice bitne za postupanje po zahtevu.”
U članu 29. izvešeno je preciziranje da se deo sredstava za finansiranje osnovne delatnosti koji se za projekte obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije i budžeta Autonomne pokrajine Vojvodina može odnositi ina investiciona ulaganja. U skladu sa članom 5. Evropskog akta o slobodi medija koji se odnosi na to da dodela sredstava iz budžeta ne sme uticati na uređivačku nezavisnost pružalaca usluga javnih medijskih servisa predloženo je dodavanje novog stav kojim će se to garantovati.
U članu 30. i 31. predložena je promena naziva Glave V u zakonu kao i preciziranje da javni medijski servis vodi poslovne knjige u skladu sa Zakonom o računovodstvu.
U članu 32. izvršeno je izmena u skladu sa unetim dodatim novim stavom članu 42.
U članu 33. predložen je novi datum do kog će se Javna medijska ustanova “Radio-televizija Vojvodine” za obavljanje osnovne delatnosti finansirati iz budžeta Republike Srbije.
U članu 34. predviđeno je da danom stupanja na snagu ovog zakona lice imenovano ili izabrano na osnovu odredbi Zakona o javnim medijskim servisima nastavlja da obavlja poslove do isteka mandata na koji je izabrano, odnosno imenovano, izuzev članova Programskog saveta kojima mandat prestaje u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U članu 35. propisana je obaveza za oba javna servisa da u roku od šest meseca, od dana stupanja na snagu ovog zakona, usklade svoja akta sa odredbama ovog zakona.
U članu 36. Propisana je obaveza da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona Narodna skupština, odnosno Skupština Autonomne pokrajine Vojvodina donesu akt kojim se propisuju pravial o sprovođenju javnog konkursa za izbor kandidata za članove Programskog saveta. U istom roku će Regulatorno telo za elektronske medije doneti akt kojim će bliže urediti postupakimenovanja članova Upravnog odbora javnih medijskihs servisa.
Članom 37. uređeno je stupanje na snagu Zakona.
Izvor: Izvor: Vebsajt Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, 28.12.2024.