NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA PORODIČNOG ZAKONA: Izmene neće obuhvatiti istopolne brakove

Da sve porodice u Srbiji nisu prioritet Ministarstva za brigu o porodici, zaključak je koji se izvodi iz izjave ministarke Jelene Žarić Kovačević - da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona neće obuhvatiti istopolne brakove. Ta izjava ponovo je otvorila pitanje dugogodišnjeg izostanka pravnog priznanja LGBT+ zajednica u Srbiji, uprkos obavezama prema Savetu Evrope.

Dok vlast ovu temu i dalje sklanja sa agende, aktivisti upozoravaju da se time produžava stanje pravne nevidljivosti LGBT+ populacije.

O tome zašto se Zakon o istopolnim zajednicama godinama odlaže i kakve posledice to ima po LGBT+ zajednicu, odnosno po diskriminaciju koju sa sobom povlači, govore sagovornici Danasa.

Hristina Piskulidis, programska koordinatorka za razvoj zajednice u Labrisu, kaže da ovakav pristup države pokazuje selektivnost u priznavanju prava LGBT+ osoba.

“Nije tačno da u Srbiji ne postoji nikakav pravni okvir, zakoni koji zabranjuju diskriminaciju postoje i važni su. Ključni problem je što se sistematski izbegava uređivanje porodičnih i partnerskih odnosa istopolnih parova. Upravo u toj oblasti nastaje najveća pravna praznina. Dok država formalno garantuje jednakost, u praksi ne prepoznaje zajednice u kojima ljudi žive, grade odnose i podižu decu”, ističe ona.

Izostanak regulisanja istopolnih zajednica, bilo kroz izmene Porodičnog zakona ili donošenje posebnog zakona, znači da veliki broj građana i građanki ostaje bez osnovnih prava koja su drugima podrazumevana. Posebno problematično je što se u trenutnim izmenama Porodičnog zakona, koji podrazumeva načelo zabrane diskriminacije, istovremeno potpuno ignoriše postojanje istopolnih porodica.

“Uprkos tome, dugine porodice u Srbiji postoje. Samo u okviru Labrisa deluje grupa ‘Dugine porodice Srbije’ koja okuplja preko 40 članova i članica i oko 20 dece. Njihovi životi pokazuju da ovo nije teorijsko pitanje, već svakodnevna realnost, od odlaska kod lekara do donošenja odluka o detetu, odlaska u inostranstvo jednog partnera sa detetom koji nije biološki roditelj, sve je to često otežano ili pravno neuređeno”, pojašnjava Piskulidis.

Ona naglašava da se ne može govoriti samo o “neusvajanju prava”, već o kontinuiranom odlaganju rešavanja problema koji već postoji i direktno utiče na živote ljudi i dece u Srbiji.

“Srbija je pretežno patrijarhalno društvo u kojem su homofobni stavovi prisutni, ali ključna odgovornost je na donosiocima odluka koji takve stavove ne menjaju, već ih često koriste za političku kalkulaciju. Prava LGBT+ osoba se odlažu kako se ne bi ‘rizikovao’ deo biračkog tela”, objašnjava Piskulidis.

Ona podseća da je Srbija članica međunarodnih organizacija i potpisnica brojnih konvencija koje podrazumevaju poštovanje prava LGBT+ osoba. Uprkos tome, izostaje konkretan korak - pravno priznanje istopolnih zajednica.

“Dugine porodice već postoje i žive u Srbiji, ali bez adekvatne pravne zaštite. Odlaganjem zakona država ne ‘odlaže problem’, već produžava pravnu nesigurnost ljudi i dece”, naglašava Piskulidis.

To podrazumeva i da prava partnera u istopolnim zajednicama u ključnim životnim situacijama nisu priznata - u slučaju bolesti partner nema pravo da učestvuje u donošenju odluka o lečenju, niti da poseti voljenu osobu pod istim uslovima kao supružnik. Slično je i sa imovinom i ekonomskom sigurnošću, a posledice se direktno odražavaju i na decu.

“Partner koji nije biološki roditelj nema odgovarajuća prava i obaveze prema detetu, čak i kada faktički učestvuje u njegovom odrastanju. Izostanak zakonskog uređenja ne znači neutralnost, već aktivno održavanje nejednakosti i pravne nesigurnosti”, dodaje Piskulidis.

Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović ističe da izjava ministarke potvrđuje politiku vlade u kojoj prava građana zavise od političke pripadnosti.

Ona podseća da je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju i da presude Evropskog suda za ljudska prava pokazuju da država koja uskraćuje prava građanima krši zakon i standarde.

“Istopolni brakovi su obaveza Srbije sa kojom odavno kasni, a nespremnost vlade da se time pozabavi pokazuje da ljudska prava građana Srbije nisu prioritet. Sve porodice u Srbiji nisu prioritet Ministarstva za brigu o porodici, već samo one koje se ministarki sviđaju ili ne sviđaju”, zaključuje Todorović.

Ona podseća da nezakonsko neprepoznavanje istopolnih partnerstava dovodi do obespravljenosti građana: nemogućnosti regulisanja imovinsko-pravnih odnosa, zdravstvenog osiguranja, nasleđivanja i drugih prava koja su sastavni deo života.

“Cilj izmena zakona treba da bude regulisanje realnosti, a realnost je da u Srbiji postoji veliki broj istopolnih porodica. Ministarka jasno poručuje da ih te porodice ne interesuju. Javni stav i zakonodavstvo ne prate stvarne potrebe LGBT+ populacije”, zaključuje Todorović.

Goran Miletić, osnivač i direktor Balkans Forward Fondacije, kaže da je potpuno neprihvatljivo da posle 16 godina čekanja vlasti u Srbiji izbegavaju usvajanje ovog zakona, koji je već više od 10 godina standard koji mora poštovati svaka članica Saveta Evrope, pa time i Srbija.

“U ovih 16 godina drastično su se promenili i stavovi građana, sada više od dve trećine njih podržava sve ono što bi istopolnim partnerima doneo zakon koji je odavno napisan i usaglašen”, ističe Miletić.

Posebno zabrinjava, dodaje, što iza odluke da istopolne zajednice ne budu prepoznate stoji čista politička odluka, bez ijednog opravdanja.

“Razlog se verovatno krije u tome što jedna trećina građana ne razume ili ne podržava ovaj zakon, a to su najkonzervativniji članovi populacije, koji nisu imali nikakvog kontakta sa LGBT zajednicom, kojima odsustvo ljudskih prava u Rusiji deluje kao dobar model i koji inače nemaju razumevanja za vladavinu prava, slobodu medija ili zabranu diskriminacije. Očigledno je da je neusvajanje zakona najlakši način da se udovolji ovom delu glasačkog tela”, uviđa Miletić.

Prema njegovim rečima, svako prolongiranje znači dodatno poniženje i patnju za sve one koji žive u istopolnim zajednicama.

“Krajnje je ponižavajuće da ovakvi parovi mogu otići u Crnu Goru ili Hrvatsku i tamo se registrovati, ali kada pređu granicu, njihove zajednice više neće biti prepoznate. Nasuprot tome, vlast bez problema priznaje istopolne brakove i zajednice diplomata iz drugih zemalja, što se vidi na Diplomatskoj listi Ministarstva spoljnih poslova.”

Praktične posledice, pojašnjava Miletić, razumeju čak i građani Srbije. Istraživanje iz 2020. godine pokazalo je da 76 odsto građana podržava posetu istopolnih partnera u bolnicama, dok 66 odsto podržava nasleđivanje, sticanje zajedničke imovine i slično. Ono za šta ne postoji većinska podrška jeste usvajanje dece i nazivanje prepoznate forme “brakom”.

“Budući da ovoga nema u usaglašenom predlogu iz 2021. godine, ostala je samo politička volja”, zaključuje Miletić.

Izvor: Vebsajt Danas, Una Miletić, 08.04.2026.
Naslov: Redakcija