NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA PORODIČNOG ZAKONA - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA PORODIČNOG ZAKONA

Član 1.

 U Porodičnom zakonu (“Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 - dr. zakon, 6/15) u članu 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

,,Izrazi koji se koriste u ovom zakonu a imaju rodno značenje koriste se neutralno i odnose se jednako na muški i ženski pol, osim ako iz smisla pojedine odredbe ne proizilazi drugačije.”

Član 2.

 Posle člana 1. dodaje se naziv člana 1a. koji glasi: “Načelo zabrane diskriminacije” i novi član 1a. koji glasi:

,,1a.

 U ostvarivanju prava i dužnosti utvrđenih ovim zakonom zabranjen je svaki oblik neposredne i posredne diskriminacije, u skladu sa propisima o zabrani diskriminacije.”

Član 3.

 Član 2. menja se i glasi:

,,Član 2.

 Svako ima pravo na život u porodičnom okruženju.

 Svako ima pravo na poštovanje svog porodičnog života.

 Porodica uživa posebnu zaštitu države.

 Mere kojima se zadire u porodični život moraju biti nužne i primenjuju se samo pod uslovom da se njihova svrha ne može uspešno ostvariti preduzimanjem blažih mera, uključujući preventivne mere i pružanje pomoći i podrške porodici.”

Član 4.

 U članu 6. dodaju se novi st. 1. i 2. koji glase:

 “Dete je svako ljudsko biće koje nije navršilo 18 godina života, ukoliko nije steklo potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva u skladu sa ovim zakonom.

 Prava deteta su nedeljiva, uzajamno povezana i celovito se ostvaruju.”

 Dosadašnji st. 1-6 postaju st. 3-8.

Član 5.

 U članu 11. stav 2. reči:,,i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda”, zamenjuju se rečima:,,i davanjem dozvole suda za sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu iz stava 3. ovog člana”.

 U stavu 4. reči:,,2 i” brišu se.

Član 6.

 U članu 14. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

,,Nadzor nad stručnim radom centra za porodični smeštaj i usvojenje u obavljanju poslova hraniteljstva vrši ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu.

 Ministar nadležan za porodičnu zaštitu propisuje način vršenja nadzora nad stručnim radom centra za porodični smeštaj i usvojenje u obavljanju poslova hraniteljstva”.

Član 7.

 U članu 23. stav 1. menja se i glasi:,,Brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života, izuzev maloletnog lica iz člana 11. stav 3. ovog zakona koje je odlukom suda steklo potpunu poslovnu sposobnost”.

 Stav 2. briše se.

Član 8.

 Naziv odeljka iznad člana 37. briše se.

 Član 37. menja se i glasi:

 “Brak je ništav ako ga je sklopilo maloletno lice, izuzev maloletnog lica iz člana 11. stav 3. ovog zakona koje je odlukom suda steklo potpunu poslovnu sposobnost.”

Član 9.

 Iznad naziva člana 38. dodaje se naziv odeljka koji glasi: “Rušljivost braka”.        

Član 10.

 U članu 43. dodaje se novi stav 2. koji glasi:,,Ako je dete rođeno u inostranstvu, a u inostranom izvodu nije upisan podatak o majci, matičar vrši upis deteta u matičnu knjigu rođenih uz napomenu da materinstvo nije utvrđeno.”

 Stav 2. postaje stav 3.

 Član 11.

 U članu 51. stav 1. menja se i glasi:

 “Izjava o priznanju očinstva može se dati pred matičarem, organom starateljstva, sudom, javnim beležnikom ili diplomatsko-konzularnim predstavništvom Republike Srbije u inostranstv, u zdravstvnoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, odnosno u zdravstvenoj ustanovi koja prijavljuje rođenje deteta.”

Član 12.

 Naziv odeljka iznad člana 57. menja se i glasi:

,,Materinstvo i očinstvo u slučaju začeća postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja.”

 U članu 57. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

 “Majka deteta začetog postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja jeste žena koja ga je rodila.

 Ako je dete začeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja darovanom jajnom ćelijom, materinstvo žene koja je darovala jajnu ćeliju ne može se utvrđivati.”

Član 13.

 U članu 58. st. 1, 2, 4. i 5. menjaju se i glase:

 “Ocem deteta koje je začeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja darovanim semenim ćelijama smatra se muž majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja dao pismeni pristanak.

 Ocem deteta koje je začeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja darovanim semenim ćelijama smatra se vanbračni partner majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja dao pismeni pristanak.

 Muškarac koji se smatra ocem deteta u smislu st. 1. i 2. ovog člana ima pravo na osporavanje očinstva samo ako dete nije začeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja.

 Ako je dete začeto postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja darovanim semenim ćelijama, očinstvo muškarca koji je darovao semene ćelije ne može se utvrđivati.”

 Član 14.

 U članu 62. stav 2. menja se i glasi:

,,Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može dati pristanak za preduzimanje medicinske mere.”

 Član 15.

 U članu 64. reči:,,(mlađi maloletnik)” i,,(stariji maloletnik)” brišu se.

 Član 16.

 U članu 65. stav 4. reči: “koje je navršilo 10. godinu života” brišu se.

 Stav 5. menja se i glasi:,,Dete se može samo, odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove obratiti sudu ili organu uprave ili Zaštitniku građana ili drugim nezavisnim državnim organima koji se bave zaštitom ljudskih i manjinskih prava i zatražiti pomoć u ostvarivanju svog prava na slobodno izražavanje mišljenja.”

 Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:

 “Ministar nadležan za porodičnu zaštitu propisuje način utvrđivanja mišljenja deteta u postupcima pred organom starateljstva iz oblasti porodičnopravnih odnosa.”

Član 17.

 U članu 68. stav 3. menja se i glasi:

,,Roditelji imaju pravo da dobiju sva obaveštenja o detetu od obrazovnih ustanova, ustanova socijalne zaštite i pružaoca zdravstve zaštite, u skladu sa zakonom.”

Član 18.

 U članu 69. stav 2. briše se.

 Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 2 i 3.

Član 19.

 Član 70. menja se i glasi:

,,Roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti, i da rade na očuvanju i razvijanju porodičnog, nacionalnog, etičkog, kulturnog i drugog identiteta deteta”.

Član 20.

 Posle člana 70. dodaje se naziv člana koji glasi: “Zabrana ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja” i član 70 a. koji glasi:

,,Član 70 a.

 “U čuvanju, podizanju i vaspitavanju deteta roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju i drugim kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo i integritet deteta.

 Zabrane iz stava 1. ovog člana odnose se i na hranitelje, staratelje i sva druga lica koja se staraju o detetu ili sa detetom dolaze u kontakt u porodici ili drugoj sredini.

 Lica iz stava 1. i 2. ovog člana dužna su da štite dete od postupaka navedenih u stavu 1. ovog člana.”

Član 21.

 U članu 71. stav 1. reči:,,osnovno školovanje”, brišu se, a posle reči: “zamenjuju se rečima:,,obavezno osnovno obrazovanje”.

 U stavu 2. posle reči:,,i etičkim uverenjima”, dodaju se reči:,,ako je to u njegovom najboljem interesu.”

Član 22.

 U članu 77. stav 1. reči: “odnosno poslovne sposobnosti” zamenjuju se rečima:,,ili je ograničene poslovne sposobnosti u odnosu na pravo i dužnost da se stara o detetu.”

Član 23.

 U članu 78. st. 3. i 4. brišu se.

Član 24.

 Posle člana 78. dodaje se naziv člana koji glasi: “Prava i dužnosti roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo”, i član 78a koji glasi:

,,Član 78a.

 Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo.

 Pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu ovog zakona, smatraju se naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih mera nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

 O pitanjima koja bitno utiču na život deteta o kojima postoji spor između roditelja, odlučuje sud u postupku za vršenje roditeljskog prava.”

Član 25.

 U članu 79. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

,,U obavljanju preventivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, organ starateljstva preduzima savetodavno usmeravanje i informisanje roditelja u cilju: odgovornog vršenja roditeljskog prava, ostvarivanja prava deteta na obezbeđivanje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za pravilan i potpun razvoj, zaštite od zlostavljanja i zanemarivanja, ostvarivanja prava deteta da formira svoje mišljenje i da ga slobodno izražava, primene nenasilnih metoda vaspitanja i dr.”

Član 26.

 U članu 80. stav 2. posle tač. 1) i 2) dodaju se tač. 3) i 4) koje glase:

 “3) zahteva od roditelja da otklone nedostatke u vršenju roditeljskog prava;

 4) zahteva od roditelja da se uključe u posebne obuke o ostvarivanju prava deteta i odgovornom roditeljstvu.”

 Tačka 3) ovog stava postaje tačka 5).

 Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

,,Način i sadržaj obavljanja mere korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.”

Član 27.

 U članu 81. stav 2. tačka 4) posle reči:,,rđavim sklonostima”, dodaju se reči:,,i izlaže ga opasnostima po život i zdravlje”.

 U stavu 2. posle tačke 5) dodaje se nova tačka 6) koja glasi:

,,ako podstiče, omogućava, navodi, prinuđuje ili na drugi način stvara uslove da dete zasnuje vanbračnu zajednicu”.

 U stavu 3. tačka 4) posle reči: “korisnika” stavlja se zapeta i dodaju reči:,, hraniteljskoj porodici ili drugom obliku alternativnog smeštaja”.

Član 28.

 Naziv iznad člana 85. i član 85. brišu se.

Član 29.

 Naziv iznad člana 86. i član 86. brišu se.

Član 30.

 U članu 87. stav 1. menja se i glasi:,,Pravnosnažnu odluku o lišenju i vraćanju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih.”

 Član 31.

 U članu 91. stav 1. tačka 2) posle reči: “boravište” dodaju se reči: “duže od jedne godine”.

 U stavu 1. tačka 4) briše se.

 Dosadašnja tačka 5) postaje tačka 4).

Član 32.

 U članu 95. stav 2. posle reči: “usvojenje”, reči: “sa označavanjem ili” brišu se.

Član 33.

 U članu 96. stav 1. tačka 3) briše se.

Član 34.

 Naziv člana 99. menja se i glasi: “Starosna dob usvojitelja”.

Član 35.

 U članu 100. stav 2. tačka 2) menja se i glasi:

 “2) lice čija je poslovna sposobnost ograničena;”

Član 36.

 Naziv člana 103. menja se i glasi:,,Uobičajeno boravište i državljanstvo usvojitelja”.

 Član 103. menja se i glasi:

            ,,Član 103.

,,Lice sa uobičajenom boravištem u inostranstvu (domaći ili strani državljanin) i strani državljanin sa uobičajenim boravištem u Republici Srbiji može usvojiti dete pod uslovom:

 1) da se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima sa prebivalištem, odnosno boravištem u Republici Srbiji;

 2) da se ministar nadležan za porodičnu zaštitu saglasio sa usvojenjem.

 Smatraće se da se usvojitelji ne mogu naći među državljanima Republike Srbije sa prebivalištem, odnosno boravištem u Republici Srbiji ako je prošlo više od godinu dana od dana unošenja podataka o budućem usvojeniku u Jedinstveni lični registar usvojenja.

 Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje licu iz stava 1. ovog člana i pre isteka roka iz stava 2. ovog člana ako je to u najboljem interesu deteta.

 Uobičajeno boravište, u smislu ovog zakona, je mesto u kojem fizičko lice pretežno boravi, nezavisno od upisa u evidenciju nadležnog organa ili odobrenja boravka ili nastanjenja i bez obzira na to da li je boravak vremenski unapred ograničen. Prilikom određivanja uobičajenog boravišta treba voditi računa o okolnostima lične ili poslovne prirode koje ukazuju na trajnije veze sa tim mestom ili na nameru da se takve veze zasnuju.”        

Član 37.

 U članu 106. posle stav 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:,,Usvojenje prestaje poništenjem na dan pravnosnažnosti presude o poništenju”.

 Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 38.

 U članu 110. stav 2. menja se i glasi:

,,Organ starateljstva može zasnovati standardno hraniteljstvo, hraniteljstvo uz intenzivnu i dodatnu podršku, urgentno hraniteljstvo, povremeno hraniteljstvo i druge oblike hraniteljstva.”

Član 39.

 Naziv odeljka iznad član 111. menja se i glasi:,,Opšta podobnost deteta za hraniteljstvo”.

Član 40.

 Naziv člana 111. menja se i glasi:,,Interes deteta”.

Član 41.

 Naziv člana 112. menja se i glasi:,,Maloletstvo deteta”.

 Stav 2. briše se.

Član 42.

 Naziv člana 113. menja se i glasi:,,Porodični status deteta”.

 U stavu 2. reči,,sa poremećajem u ponašanju”', zamenjuju se rečima,,sa problemima u ponašanju.”

 U stavu 3. posle reči:,,potpuno lišeni roditeljskog prava” dodaje se zapeta, reč:,,odnosno”, briše se i dodaju se reči:,,dete čiji su roditelji ograničene poslovne sposobnosti u odnosu na prava i dužnosti da se staraju o detetu”.

 Stav 4. menja se i glasi:,,Hraniteljstvo braće i sestara po pravilu se zasniva sa istim hraniteljem”.

Član 43.

 Naziv člana 114. menja se i glasi:,,Saglasnost roditelja deteta”.

Član 44.

 Naziv člana 115. menja se i glasi:,,Saglasnost staratelja deteta”.

Član 45.

 Naziv člana 116. menja se i glasi:,,Saglasnost deteta”.

Član 46.

 U članu 117. stav 2. tačka 2) menja se i glasi:

,,2) lice čija je poslovna sposobnost ograničena.”

 U stavu 2. tačka 3) reč:,,hranjenika” zamenjuje se rečima:,,dete na hraniteljstvu”.

Član 47.

 U nazivu člana 118. posle reči: “Priprema” dodaju se reči: “i obuka”.

 U stavu 1. posle reči: “pripremljeno” dodaju se reči: “i obučeno”.

 U stavu 2. posle reči:: “pripreme” dodaju se reči: “i obuke”.

 Član 48.

 U članu 120. posle reči:,,delimično lišeni roditeljskog prava” dodaje se zapeta, a reč:,,odnosno”, briše se i dodaju reči:,,ili su ograničene poslovne sposobnosti u odnosu na prava i dužnosti staranja o detetu”.

Član 49.

 U članu 121. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

,,3) upućivanjem deteta na međusobno prilagođavanje izabranim usvojiteljima.”

 Stav 2. menja se i glasi:

,,Hraniteljstvo se može produžiti:

 1) ako dete ima smetnju u psiho-fizičkom razvoju i ako je nesposobno da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava, a najkasnije do navršene 26. godine života deteta;

 2) ako se dete redovno školuje, a najkasnije do navršene 26. godine života deteta.”

Član 50.

 U članu 122. stav 2. menja se i glasi:

,,Organ starateljstva može doneti odluku o raskidu hraniteljstva na zahtev hranitelja, na zahtev roditelja odnosno staratelja deteta na hraniteljstvu ili na njihov sporazumni zahtev i na predlog ustanove socijalne zaštite nadležne za praćenje hraniteljstva.”

Član 51.

 U članu 124. reči:,,koje je lišeno poslovne sposobnosti”, zamenjuju se rečima:,,čija je poslovna sposobnost ograničena”.

 Član 52.

 Posle člana 124. dodaje se novi naziv:,,Osoba od poverenja”, i novi član 124a koji glasi:

,,124a.

 Punoletni štićenik ima pravo da izabere osobu od poverenja koja mu pruža podršku u odlučivanju i druge vidove podrške bez prava donošenja odluka u ime štićenika.

 Bliže uslove za izbor, učešće u podršci štićeniku i prestanak statusa osobe od poverenja propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.”

 Član 53.

 U članu 126. stav 2. menja se i glasi:

,,Za staratelja se prvenstveno postavljaju supružnik, srodnik, hranitelj ili pružalac usluge porodičnog smeštaja za odrasla lica ili lice posebno blisko štićeniku, osim ako interes štićenika nalaže drugačije.”

 

Član 54.

 U članu 127. reči:,,koji je navršio 10. godinu života i” brišu se.

Član 55.

 U članu 128. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

 “1) lice čija je poslovna sposobnost ograničena; “

            Član 56.

 Član 130. briše se.

Član 57.

 U članu 132. stav 3. posle reči: “pravnog posla”, dodaju se reči: “ili radnje”.

Član 58.

 U članu 133. stav 1. posle reči: “ne bi mogao biti postavljen za staratelja” dodaje se zapeta i reči: “odnosno ukoliko je staratelj sa štićenikom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju ili drugi ugovor čija je sadržina u suprotnosti sa dužnostima staratelja.”

 U stavu 3. reč,,zatraži”, zamenjuje se rečju,,zahteva”.

Član 59.

 Član 135. menja se i glasi:

 Član 135.

,,Staratelj je dužan da se savesno stara o štićeniku.

 Staranje o maloletnom štićeniku obuhvata: staranje o ličnosti, zastupanje, pribavljanje sredstava za izdržavanje, upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika.”

 Staranje o punoletnom štićeniku, uz zavisnosti od ograničenja njegove poslovne sposobnosti, može obuhvatiti: staranje o ličnosti, zastupanje, pribavljanje sredstava za izdržavanje, upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika te pomaganje štićeniku u donošenju odluka u skladu sa njegovom poslovnom sposobnošću.

 Staratelj maloletnog štićenika dužan je da se stara da štienik lagovremeno dobije sva potrebna obaveštenja i omogući mu da izrazi svoje mišljenje o svim pitanjima koja ga se tiču i tom mišljenju posveti dunu pažnju.

 Staratelj punoletnog štićenika je dužan je da se stara da štićenik blagovremeno dobije sva potrebna obaveštenja o pitanjima koja ga se tiču i da u obavljanju poslova staratelja u najvećoj mogućoj meri uzme u obzir odluke, mišljenje, želje i stavove štićenika.”

Član 60.

 Član 136. menja se i glasi:

            ,,Član 136.

 “Staratelj je dužan da se stara da čuvanje, podizanje, vaspitavanje i obrazovanje maloletnog štićenika što pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan život.

 Staratelj je dužan da se stara da se, ukoliko je to moguće, otklone razlozi zbog kojih je punoletnom štićeniku ograničena poslovna sposobnost i da se on što više osposobi za samostalan život i u najvećoj mogućoj meri za samostalno donošenje odluka.

 U sprovođenju starateljske zaštite unoletnog štićenika, staratelj je dužan da:

1)         štiti dostojanstvo i interese štićenika;

 2) poštuje prava štićenika;

 3) podstiče samostalno donošenje odluka štićenika, pruža mu podršku u donošenju odluka i učešću u životu u zajednici;

 4) uzima u obzir lična svojstva štićenika i prihvata njegove odluke, mišljenje, želje i stavove, osim ako je to u suprotnosti sa interesima štićenika.

 Staratelj je dužan da posećuje štićenika i neposredno se obaveštava o uslovima u kojima štićenik živi.”

 Član 61.

 Član 137. menja se i glasi:

,,Član 137.

,,Staratelj je dužan da zastupa štićenika.

 Maloletni štićenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem.

 Staratelj zastupa maloletnog štićenika jednako kao što roditelj zastupa dete.

 Staratelj zastupa punoletnog štićenika u obavljanju pravnih poslova i radnji za koje mu je ograničena poslovna sposobnost.

 Staratelj može samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva i uz prethodno pribavljeno mišljenje i poštovanje odluka, želja i stavova maloletnog štićenika:

 1) da odluči o školovanju štićenika;

 2) da odluči o promeni prebivališta štićenika;

 3) da odluči o preduzimanju medicinske mere nad štićenikom mlađim od 15 godina;

 4) da odluči o preduzimanju medicinske mere nad štićenikom starijim od 15 godina koji nije dao saglasnost za preduzimanje medicinske mere, a mera je nužna u skladu sa zakonom;

 5) da dâ saglasnost za preduzimanje pravnih poslova štićenika starijeg od 14 godina;

 6) da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolaže prihodom koji je stekao štićenik mlađi od 15 godina.

 Staratelj može samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva i uz prethodno pribavljeno mišljenje i poštovanje odluka, želja i stavova punoletnog štićenika:

 1) da odluči o promeni prebivališta štićenika;

 2) da odluči o preduzimanju složenije medicinske mere nad štićenikom.,,

Član 62.

 U članu 139. stav 3. posle reči: “organa starateljstva”, dodaju se reči “i pribavljeno mišljenje maloletnog štićenika, odnosno uz pribavljeno mišljenje i poštovanje odluka, želja i stavova punoletnog štićenika”.

Član 63.

 U članu 140. stav 2. posle reči: “organa starateljstva”, dodaju se reči:,,i pribavljeno mišljenje maloletnog štićenika, odnosno uz pribavljeno mišljenje i poštovanje odluka, želja i stavova punoletnog štićenika”.

 Član 64.

 U članu 145. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

,,kada bude doneta pravnosnažna sudska odluka o vraćanju roditeljskog prava odnosno o sticanju ili prestanku ograničenja poslovne sposobnosti roditelju maloletnog štićenika u odnosu na prava i dužnosti na staranje o detetu;”.

 U tački 5) reči:,,vraćanju poslovne sposobnosti”, zamenjuju se rečima: “prestanku ograničenja poslovne sposobnosti”.

Član 65.

 U nazivu Odeljka V, reč:” Lišenje”, zamenjuje se rečju: “Ograničenje”.

Član 66.

 Naziv člana 146. menja se i glasi:

 “Ograničenje poslovne sposobnosti”.

 Član 146. menja se i glasi:

            ,,Član 146.

 “Punoletnom licu koje, zbog bolesti ili invaliditeta, nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava ili interesa ili ugrožava prava i interese drugih lica može biti ograničena poslovna sposobnost.

            Poslovna sposobnost lica iz stava 1. ovog člana ograničava se samo ukoliko je to neophodno i ukoliko se podrška tom licu u odlučivanju ne može obezbediti od strane osobe od overenja ili na drugi način.

 Sudskom odlukom o ograničenju poslovne sposobnosti odrediće se pravni poslovi i radnje koje lice ograničene poslovne sposobnosti nije sposobno samostalno preduzimat i u odnosu na svoju ličnost i imovinu.

 Za poslove i radnje koji nisu navedeni u odluci iz stava 3. ovog člana, lice ima poslovnu sposobnost i može ih samostalno preduzimati.

 U odluci o ograničenju poslovne sposobnosti sud određuje rok trajanja ograničenja, koji ne može biti duži od tri godine.

 O funkcionisanju, ponašanju i sposobnostima za samostalno donošenje odluka lica prema kome se vodi postupak nalaz i mišljenje daju dva sudska veštaka, na osnovu funkcionalne procene.

 Sud je dužan da sasluša lice prema kome se vodi postupak za ograničenje oslovne sposobnosi, njegovog staratelja, odnosno privremenog zastupnika, predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o funkcionisanju, ponašanju i sposobnostima za samostalno donošenje odluka lica prema kome se vodi postupak.

 Način i sadržaj rada organa starateljstva u postupku ograničenja poslovne sposobnosti i starateljskoj zaštiti punoletnog štićenika propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu. “

 Član 67.

 Naziv člana 147. i član 147. brišu se.

Član 68.

 Naziv člana 148. menja se i glasi:

 “Prestanak ograničenja poslovne sposobnosti”.

 Član 148. menja se i glasi:

            ,,Član 148.

 “Punoletnom licu ograničene poslovne sposobnosti može se vratiti poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih mu je poslovna sposobnost ograničena.”

 Član 69.

 Naziv člana 149. menja se i glasi:

 “Odluke o ograničenju i prestanku ograničenja poslovne sposobnosti”.

 Član 149. menja se i glasi:

            ,,Član 149.

 Odluku o ograničenju i odluku o prestanku ograničenja poslovne sposobnosti donosi sud u vanparničnom postupku.

 Pravnosnažnu odluku o ograničenju i odluku o prestanku ograničenja poslovne sposobnosti sud bez odlaganja dostavlja organu starateljstva.”

Član 70.

 U članu 150. stav 1. menja se i glasi:,,Pravnosnažnu odluku o ograničenju i odluku prestanku ograničenja poslovne sposobnosti sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih”.

 U stavu 2. posle reči: “Ako lice”, reč: “lišeno”, briše se i zamenjuje rečju: “ograničene”.

            Član 71.

 U članu 159. stav 4. menja se i glasi:

,,Nemaju pravo na izdržavanje maćeha odnosno očuh ako bi prihvatanje zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za pastorka, odnosno ako je brak između roditelja i maćehe odnosno očuha prestao poništenjem ili razvodom.”

 Član 72.

 U članu 197. stav 2. menja se i glasi:

,,Nasiljem u porodici, u smislu stava 1. ovog člana smatra se naročito:

 1) nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;

 2) izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;

 3) prisiljavanje na seksualni odnos;

 4) navođenje na sekslualni odnos sa detetom ili nemoćnim licem;

 5) navođenje, prisiljavanje ili ucenjivanje na seksualni odnos sa detetom putem video snimaka ili fotografija sa neželjenim sadržajem;

 6) prikazivanje detetu kraćih ili dužih video snimaka ili fotografija seksualne ili druge neprimerene sadržine putem društvenih mreža i digitalnih kanala kao i iskorišćavanje dece za pornografiju;

 7) navođenje, prinuđivanje, omogućavanje, podsticanje ili na drugi način stvaranje uslova za zasnivanje vanbračne zajednice deteta;

 8) ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;

 9) proganjanje;

 10) vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje može biti učinjeno i putem digitalnih kanala i društvenih mreža;

 11) kontrola i uskraćivanje ekonomskih resursa potrebnih za zadovoljavanje potreba člana porodice ili sprečavanje člana porodice da obavljanja ekonomske aktivnosti (ekonomsko nasilje). “

 Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

,,Radi unapređenja saradnje, praćenja pojave, kontrole postupanja i izveštavnja u slučajevima nasilja u porodici nad decom ili sumnje na nasilje, koriste se elektronske aplikacije i platforme u kojima se evidentiraju i drugi oblici nasilja i sumnje na nasilje nad decom ili u kojima učestvuju deca, u skladu sa zakonom.

 Aplikacije i platforme iz stava 1. ovog člana, koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, podržane od strane ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, javnih tužilaštava i organa starateljstva, koriste se za prijavu nasilja u porodici nad decom i drugih oblika nasilja nad decom ili u kojima učestvuju deca ili sumnje na nasilje, kroz obezbeđenu mogućnost prijave 24 časa, sedam dana u nedelji. “

Član 73.

 U članu 198. stav 2. posle tačke 5. dodaju se tač. 6) i 7) koje glase:

 “6) izdavanje naloga za uključivanje u psihosocijalni tretman ili specijalizovani program počinioca nasilja u porodici;

 7) izdavanje naloga za lečenje od bolesti zavisnosti.”

 U stavu 4. nakon reči:,,prekršajem”, dodaje se reč:,,ne”.

Član 74.

 Naziv člana 202. menja se i glasi:,,Primena zakona kojim se uređuje parnični postupak i zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja”.

 U članu 202. posle reči,,parnični” dodaje se reči “i postupak izvršenja i obzebeđenja”.

Član 75.

 U članu 204. posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

,,U slučaju da se postupak ne može sprovesti u roku iz stava 3. ovog člana, sud može po službenoj dužnosti odrediti privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete.”

 Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.

Član 76.

 U članu 206. stav 2. menja se i glasi:

,,Poverljivost podataka sadržanih u sudskim spisima obezbeđuje se u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.”

Član 77.

 U članu 207. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

 “U postupcima koje je pokrenuo na osnovu čl. 263. st. 1, 264. st. 1. i 284. st. 2. ovog zakona, organ starateljstva je oslobođen predujmljivanja plaćanja troškova parničnog postupka.”

Član 78.

 U članu 212. stav 1. umesto brojeva:,,35. i 36”, dodaju se brojevi: “35-37. “

Član 79.

 Naziv člana 215. i član 215. brišu se.

Član 80.

 U članu 217. reči:,,vraćanju poslovne sposobnosti”, zamenjuju se rečima:,,prestanku ograničenja poslovne sposobnosti za sklapanje braka”.

Član 81.

 U članu 218. stav 3. menja se i glasi:

,,Staratelj maloletnog ili punoletnog supružnika koji zbog ograničenja poslovne sposobnosti nije u mogućnosti samostalno da podnese tužbu, može podneti tužbu za poništenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.”

Član 82.

 U članu 220. stav 4. menja se i glasi:

,,Staratelj supružnika koji zbog ograničenja poslovne sposobnosti nije u mogućnosti samostalno da podnese tužbu, može podneti tužbu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.”

Član 83.

 U članu 221. stav 1. posle reči:,,stranke”, dodaju se reči:,,koji nije advokat”.

 U stavu 2. posle reči:,,Punomoćje”, dodaju se reči:,,izdato punomoćniku stranke koji nije advokat”.

Član 84.

 U članu 225. posle stava 2. dodaju se stavovi 3. i 4. koji glase:

,,Pravnosnažnu presudu o razvodu braka na osnovu sporazuma sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu venčanih.

 

 Pravnosnažnu presudu iz stava 1. ovog člana kojom je odlučeno o vršenju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi evidentiranja u evidenciji rođenja, zaključenja braka i smrti.”.   

 Član 85.

 U članu 226. posle stava 3. dodaju se stavovi 4. i 5. koji glase:

,,Pravnosnažnu presudu u bračnom sporu sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu venčanih.

 Pravnosnažnu presudu iz stava 1. ovog člana kojom je odlučeno o vršenju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi evidentiranja u evidenciji rođenja, zaključenja braka i smrti.”

Član 86.

 U članu 233. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

,,Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak mirenja dužna je da ispita okolnosti vezane za eventualno postojanje nasilja u porodici. U slučaju da utvrdi postojanje nasilja u porodici postupak posredovanja (mirenje) se ne sprovodi, a ako je postupak posredovanja (mirenje) započeo obustavlja se.”

Član 87.

 U članu 238. stav 1. posle reči:,,mirenje nije uspelo”, dodaje se zapeta i reči:,,kao i zaključak sa obrazloženjem da je postupak posredovanja (mirenje) obustavljen zbog nasilja u porodici.”

Član 88.

 U članu 240. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

,,Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja (nagodba) dužna je da ispita okolnosti vezane za eventualno postojanje nasilja u porodici. U slučaju da utvrdi postojanje nasilja u porodici postupak posredovanja (nagodba) se ne sprovodi, a ako je postupak posredovanja (nagodba) započeo obustavlja se”.

Član 89.

 U članu 245. stav 1. posle reči:,,nagodba nije uspela”, dodaje se zapeta i reči:,,kao i zaključak sa obrazloženjem da je postupak posredovanja (nagodba) obustavljen zbog utvrđenog postojanja nasilja u porodici.”

Član 90.

 U članu 252. stav 5. reči:,,uz biomedicinsku pomoć”, zamenjuju se rečima,,postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja”.

Član 91.

 U članu 254. stav 3. menja se i glasi:

,,Staratelj maloletnog ili punoletnog tužioca koji zbog ograničenja poslovne sposobnosti nije u mogućnosti samostalno da podnese tužbu, može podneti tužbu u sporu o materinstvu i očinstvu samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.”

Član 92.

 U članu 257. stav 1. posle reči:,,stranke” dodaju se reči:,,koji nije advokat”.

 U stavu 2. posle reči: “Punomoćje”, dodaju se reči,,izdato punomoćniku stranke koji nije advokat.”

Član 93.

 Posle člana 260. dodaje se naziv člana:,,Upis sudske odluke u javne registre” i član 260a koji glasi:

,,Član 260a.

 Pravnosnažnu odluku donetu u sporu za utvrđivanje materinstva, osporavanje materinstva, utvrđivanje očinstva, osporavanje očinstva i osporavanje izjave o priznanju očinstva sud bez odlaganja dostavlja nadležnom matičaru radi evidentiranja u matičnoj knjizi rođenih za dete.”

Član 94.

 U članu 263. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

,,Tužbu za zaštitu prava deteta da održava lične odnose sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost mogu podneti i ta lica, ukoliko učine verovatnim postojanje pravnog interesa.”

 Dosadašnji st. 2. i 3. postaju stavovi 3. i 4.

Član 95.

 U članu 266. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

 “Sud će utvrditi najbolji interes deteta naročito polazeći od sledećeg:

 1) prava deteta;

 2) mišljenja i želja deteta;

 3) pola, uzrasta, razvojnih sposobnosti drugih ličnih svojstava deteta;

 4) potrebe zaštite života i zdravlja deteta;

 5) potrebe osiguranja bezbednosti deteta;

 6) potrebe fizičkog, emocionalnog, obrazovnog, socijalnog i drugog razvoja deteta;

 7) uvažavanja detetovog doživljavanja vremena i posledica koje neopravdano odlaganje donošenja odluke može imati na dete;

 8) prethodih iskustava i okolnosti u kojima dete živi;

 9) kvaliteta odnosa koje je dete uspostavio sa roditeljima, članovima porodice ili drugim licima i neposrednih i dugoročnih efekata i posledica održavanja tih odnosa;

 10) potrebe očuvanja stabilnosti i kontinuiteta odnosa sa roditeljima, porodicom i sredinom iz koje dete potiče ili u kojoj boravi i uticaja promene sredine;

 11) potrebe očuvanja porodičnih odnosa, a naročito odnosa sa braćom i sestrama;

 12) uticaja odvajanja od roditelja, drugih članova porodice, a naročito od braće i sestara;

 13) potrebe očuvanja ličnog i porodičnog identiteta;

 14) kulturne, nacionalne, etničke, verske i jezičke proipadnosti, odnosno porekla deteta;

 15) drugih okolnosti, ličnih svojstava i stanja koja mogu da utiču na dobrobit deteta.

 Sud je dužan da u obrazloženju presude navede razloge koji su ga rukovodili u donošenju odluke i zbog kojih nije uvažio mišljenje deteta.”

 Dosadašnji st. 2. i 3. postaju stavovi 4. i 5..

Član 96.

 U članu 269. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

,,U postupku za zaštitu prava deteta i postupku za lišenje roditeljskog prava sud može po službenoj dužnosti odrediti privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete.”

 Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 97.

 U članu 272. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

,,Odluka kojom se uređuje način održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljom sa kojim dete ne živi, odnosno sa srodnicima i drugim licima koja ga vezuje posebna bliskost mora da sadrži: vreme, mesto i način održavanja ličnih odnosa, a naročito: učestalost dnevnog, nedeljnog i mesečnog održavanja ličnih odnosa, verske i državne praznike, rođendan deteta, godišnje odmore i druge relevantne događaje za dete i stranke, kao i način preuzimanja i vraćanje deteta za vreme održavanja ličnih odnosa.

 Pravnosnažnu presudu iz st. 1. i 2. kojom je odlučeno o vršenju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi evidentiranja u evidenciji rođenja, zaključenja braka i smrti.”

Član 98.

 U nazivu člana 273. posle reči: “roditeljskog prava” dodaju se zapeta i reči: “zaštiti prava deteta”.

 Posle stava 3. dodaju se st. 4 i 5. koji glase:

 Pravnosnažnu presudu iz st. 1. i 2. kojom je odlučeno o lišenju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih.

 Pravnosnažnu presudu iz st. 1. i 2. sud kojom je odlučeno o vršenju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi unosa u evidenciju o rođenju, zaključenju braka i smrti.”

Član 99.

 U članu 276. stav 2. posle reči:,,rođenja usvojenika” briše se tačka i dodaju reči:,,i isto po pravnosnažnosti bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih.”

Član 100.

 U članu 280. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

,,U toku postupka sud može po službenoj dužnosti odrediti privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi otklanjanja nenadoknadive štete”.

 Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

 Član 101.

 U članu 282. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:

,,Svrha vođenja evidencije i dokumentacije iz stava 2. ovog člana je:

 1) na osnovu sudske odluke potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o poveriocu izdržavanja, zakonskom zastupniku poverioca izdržavanja i dužniku izdržavanja;

 2) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljstva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.”

 

 Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

Član 102.

 U članu 285. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

,,U toku postupka sud može po službenoj dužnosti odrediti privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete.”

 Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 103.

 U članu 287. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

 “Sud je dužan da u presudi kojom je izdao nalog za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće roditelja koji vrši roditeljsko pravo istovremeno odluči i o održavanju ličnih odnosa deteta i tog roditelja.

 Sud može u presudi kojom je odredito jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici odlučiti i o zaštiti prava deteta, vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava.”

Član 104.

 Posle člana 288. dodaje se novi naziv člana koji glasi: “Praćenje izvršenja izrečene mere za zaštitu od nasilja u porodici” i novi član 288a koji glasi:

,,Član 288a.

 “Sud dostavlja odluku o izricanju mere za zaštitu od nasilja u porodici: strankama u postupku, žrtvi nasilja u porodici, nadležnom osnovnom javnom tužilaštvu koje koordinira grupom za koordinaciju i saradnju u sprečavanju nasilja u porodici po mestu previlašta žrtve, organu starateljstva i policiji. Sud koji je doneo odluku o izricanju mere za zaštitu od nasilja u porodici dužan je da prati njeno izvršenje preko javnog tužilaštva navedenog u stavu 1. ovog člana, koji o realizaciji mere obaveštava sud najmanje na svaka dva meseca.”

Član 105.

 U članu 289. posle stava 2. dodaje se novi st. 3. i 4. koji glase:

,,Svrha vođenja evidencije i dokumentacije iz stava 2. ovog člana je:

 1) na osnovu presude o izricanju mere zaštite od nasilja u porodici potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o licima prema kojima je izvršeno nasilje u porodici i licima protiv kojih je određena mera zaštite od nasilja u porodici;

 2) predlaganje i preduzimanje potrebnih mera u oblasti zaštite od nasilja u po rodici;

 3) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljstva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.”

 Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

Član 106.

 Posle člana 291. dodaje se novi naziv člana:,,Isključivanje javnosti” i novi član 291a. koji glasi:

,,Član 291a.

 U postupku pred organom uprave koji je u vezi sa porodičnim odnosima javnost je isključena.”

Član 107.

 U članu 292. stav 1. posle reči “pismeni zahtev za sklapanje braka”, dodaju se reči:,, organu opštinske uprave, gradske uprave, gradske uprave grada Beograda, odnosno diplomatsko konzularnom predstavništvu u inostranstvu.

 Stav 3. briše se.

 Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.

Član 108.

 U članu 293. stav 3. reč,,matičar”, zamenjuje se rečima:,,organ opštinske uprave, gradske uprave, odnosno gradske uprave grada Beograda”.

Član 109.

 U članu 296. stav 1. reč,,medicinsku” zamenjuje se rečju:,,zdravstvenu”.

 Član 110.

 U članu 303. st. 2. i 3. brišu se.

Član 111.

 U članu 304. stav 2. menja se i glasi:

,,Ako je brak sklopio strani državljanin, matičar je dužan da u skladu sa odredbama zaključenog međunarodnog ugovora izvod iz evidencije zakučenja braka prosledi nadležnom stranom diplomatsko-konzularnom predstavništvu, radi obaveštavanja države o promeni u ličnom stanju njenog državljanina, osim za lica koja su u statusu tražioca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil.”

Član 112.

 U članu 305. stav 2. menja se i glasi:

 “Ako je izjava o priznanju očinstva data matičaru koji nije nadležan, kao i ako je izjava data pred organom starateljstva, sudom, javnim beležnikom ili diplomatsko-konzularnim predstavništvom Republike Srbije u inostranstvu, u zdravstvnoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, odnosno u zdravstvenoj ustanovi koja prijavljuje rođenje deteta, organ odnosno ustanova pred kojom je priznato očinstvo dužan je da bez odlaganja zapisnik ili ispravu koja sadrži izjavu o priznanju očinstva dostavi matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za dete.”

Član 113.

 U članu 314. stav 2. menja se i glasi:

,,Organ starateljstva donosi pismeno rešenje o utvrđivanju opšte podobnosti na osnovu nalaza i stručnog mišljenja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika i pravnika”.

Član 114.

 U članu 316. stav 1. posle reči: “odmah” reči: “unese u Jedinstveni registar usvojenja” zamenjuju se rečima: “dostavi ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu radi unosa podataka u Jedinstveni registar usvojenja.”

 Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:

,,Svrha vođenja Jedinstvenog ličnog registra usvojenja je:

 1) potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o budućim usvojenicima i budućim usvojiteljima;

 2) korišćenje podataka o budućim usvojiteljima od strane organa starateljstva u cilju izbora usvojitelja za buduće usvojenike;

 3) predlaganje i preduzimanje potrebnih mera u oblasti usvojenja;

 4) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljstva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.”

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade. “

 Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 5. i 6.

Član 115.

 U članu 317. stav 3. briše se.

Član 116.

 U članu 318. stav 1. menja se i glasi:

,,Organ starateljstva koji je izabrao buduće usvojitelje donosi pismeno rešenje o upućivanju deteta izabranim usvojiteljima radi uzajamnog prilagođavanja, osim ako je usvojitelj lice koje ima uobičajeno boravište u inostranstvu”.

 Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:

,,Ukoliko je za usvojitelja izabrano lice koje samo živi ili supružnici ili vanbračni partneri od kojih jedan prelazi zakonom dozvoljenu razliku u godinama u odnosu na budućeg usvojenika ili strani državaljanin sa uobičajenim boravištem u Republici Srbiji, rešenje iz stava 1. ovog člana organ starateljstva donosi ukoliko je pre toga data dozvola za zasnivanje usvojenja od strane ministra nadležnog za porodičnu zaštitu.

 Žalbu protiv rešenja o upućivanju deteta na međusobno prilagođavanje mogu izjaviti izabrani usvojitelji i staratelj usvojenika, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.”

 Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.

Član 117.

 U članu 320. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

,,Ukoliko su za dete izabrani usvojitelji sa uobičajenim boravištem u inostranstvu, usvojenje se ne može zasnovati pre isteka roka od 15 dana od dana prvog kontakta između deteta i usvojitelja u Republici Srbiji”.

 Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 118.

 U članu 323. stav 2. menja se i glasi:,,Poverljivost podataka sadržanih u evidenciji i dokumentaciji o usvojenju obezbeđuje se u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.”

Član 119.

 U članu 327. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

,,Svrha vođenja evidencije i dokumentacije iz stava 1. ovog člana je:

 1) potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o usvojenoj deci;

 2) predlaganje i preduzimanje potrebnih mera u oblasti usvojenja;

 3) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljsva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.”

 Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

Član 120.

 U članu 328. posle stava 1. dodaje se novi stav koji glasi:

,,Žalbu protiv rešenja organa starateljstva o prestanku hraniteljstva može izjaviti hranitelj, staratelj deteta i punoletno lice do 26 godine čije je hraniteljstvo prestalo, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

 Stav 2. postaje stav 3.

 Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

 Svrha vođenja evidencije i dokumentacije iz stava 3. ovog člana je:

 1) potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o deci na hraniteljstvu i hraniteljima;

 2) predlaganje i preduzimanje potrebnih mera u oblasti hraniteljstva;

 3) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljstva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.”

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.”

Član 121.

 Posle člana 328. dodaje se novi naziv:,,Jedinstveni lični registar hraniteljstva” i novi član 328a. koji glasi:

,,Član 328a.

,,Kada utvrdi opštu podobnost hranitelja, odnosno opštu podobnost deteta za hraniteljstvo, organ starateljstva dužan je da podatke o budućim hraniteljima odnosno detetu odmah dostavi ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu radi unosa podataka u Jedinstveni lični registar hraniteljstva.

 Jedinstveni lični registar hraniteljstva sadrži evidenciju podataka o budućim hraniteljima za koje je utvrđeno da su podobni za hraniteljstvo (opšta podobnost hranitelja) i deci za koju je utvrđeno da su podobna za hraniteljstvo (opšta podobnost deteta za hraniteljstvo).

 Svrha vođenja Jedinstvenog ličnog registra hraniteljstva je:

 1) potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o budućim hraniteljima i deci koja su opšte podobna za hraniteljstvo;

 2) predlaganje i preduzimanje potrebnih mera u oblasti hraniteljstva;

 3) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljstva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade.”

Član 122.

 Član 331. stav 2. menja se i glasi:

,,Poverljivost podataka sadržanih u evidneciji i dokumentaciji o starateljstvu obezbeđuje se u skladu sa zakonom koji uređuje zaštitu podataka o ličnosti.”

Član 123.

 U članu 332. stav 2. reči: “privremeni zaključak” brišu se i zamenjuju rečima: “privremeno rešenje”.

 U stavu 4. reč: “lišenju”, briše se i zamenjuje se rečju: “ograničenju”.

Član 124.

 U članu 335. stav 1. posle reči:,,štićenik” reči:,,koji je sposoban za rasuđivanje” brišu se.

Član 125.

 U članu 337. stav 2. posle reči:,,štićenik” reči:,,koji je sposoban za rasuđivanje”, brišu se.

Član 126.

 U članu 338. stav 1. posle reči,,štićenik” reči,,koji je sposoban za rasuđivanje”, brišu se.

Član 127.

 U članu 340. posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:

,,Svrha vođenja evidencije i dokumentacije iz stava 1. ovog člana je:

 1) potpuno i jedinstveno evidentiranje podataka o štićenicima i starateljima;

 2) predlaganje i preduzimanje potrebnih mera u oblasti starateljstva;

 3) obavljanje statističkih istraživanja, analiza podataka i izrada izveštaja potrebnih za obavljanje poslova iz nadležnosti organa starateljstva i ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.

 Podaci koji se obrađuju moraju biti primereni, bitni i ograničeni na ono što je neophodno u odnosu na svrhu obrade. “

 Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

Član 128.

 U članu 341. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

,,Sukob mesne nadležnosti između organa starateljstava u posebnim upravnim postupcima u vezi sa porodičnim odnosima rešava ministar nadležan za porodičnu zaštitu.”

            Član 129.

 U članu 345. stav 1. menja se i glasi:

 “Prezime deteta određuju roditelji prema zajedničkom prezimenu oba roditelja, prezimenu jednog od roditelja ili prezimenu oba roditelja ukoliko roditelji nemaju zajedničko prezime.”

Član 130.

 U članu 347. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

 “3) lice koje promenom ličnog imena može izbeći ili znatno otežati izvršenje neke svoje zakonske obaveze, ili očigledno zloupotrebljava pravo na promenu ličnog imena.”

Član 131.

 U članu 348. stav 2. menja se i glasi:

,,Supružnik koji je promenio prezime sklapanjem braka može u roku od 60 dana od dana upisa činjenice prestanka braka u matičnu knjigu venčanih uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka.”

Član 132.

 U članu 349. stav 2. menja se i glasi:

 “Prezime usvojenog deteta može se promeniti prema zajedničkom prezimenu oba usvojitelja, prezimenu jednog od usvojitelja ili prezimenu oba usvojitelja ukoliko usvojitelji nemaju zajedničko prezime.”

Član 133.

 Član 350. menja se i glasi:

,,Član 350.

 Zahtev za promenu ličnog imena podnosi se organu opštinske uprave, gradske uprave, odnosno gradske uprave grada Beograda, mesno nadležnom u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

 Ako sa podnetim zahtevom za promenu ličnog imena deteta nije saglasan drugi roditelj, o određivanju ili promeni ličnog imena deteta odlučuje organ starateljstva prema prebivalištu, odnosno boravištu deteta.

 Organ uprave iz stava 1. ovog člana ili organ starateljstva koji prihvati zahtev za promenu ličnog imena dužan je da o tome obavesti nadležnog matičara radi upisa promene ličnog imena u matičnu knjigu rođenih i venčanih i organ koji vodi evidenciju o prebivalištu građana.

 Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za promenu ličnog imena podnosilac može izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.”

Član 134.

 Posle člana 357. dodaje se novi član 357a. koji glasi:

,,357a.

 Sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Porodičnog zakona (“Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 - dr. zakon, 6/15) nastaviće se prema odredbama ovog zakona, osim ako je do dana početka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka.

 Ako je do dana početka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka u postupku iz stava 1. ovog člana, postupak će se nastaviti prema odredbama Porodičnog zakona (“Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 - dr. zakon, 6/15).

 Ako posle početka primene ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 2. ovog člana, dalji postupak sprovešće se prema odredbama ovog zakona.

Član 135.

 Posle člana 363. dodaje se novi član 363a koji glasi:

,,Član 363a.

 “Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe Glave četvrte (Produženje roditeljskog prava) i Glave šeste (Davanje dozvole za stupanje u brak) Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon,18/05 - dr. zakon, 85/12, 45/13 - dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 - dr. zakon, 14/22) koje se odnose na davanje saglasnosti maloletnom licu za sklapanje braka, a ostaju na snazi odredbe o davanju saglasnosti tazbinskim srodnicima za sklapanje braka.

 Danom početka primene ovog zakona, na sudske postupke za ograničenje i prestanak ograničenja poslovne sposobnosti shodno će se primenjivati odredbe zakona Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon,18/05 - dr. zakon, 85/12, 45/13 - dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 - dr. zakon, 14/22) kojim je uređen postupak lišenja poslovne sposobnosti.

 Odredbe Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon,18/05 - dr. zakon, 85/12, 45/13 - dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 - dr. zakon, 14/22) koje se odnose na lišenje poslovne sposobnosti, uskladiće se sa odredbama ovog zakona koje se odnose na ograničenje i prestanak ograničenja poslovne sposobnosti u roku od godinu dana početka primene ovog zakona.

 Dopune Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82, 48/88, "Službeni glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon,18/05 - dr. zakon, 85/12, 45/13 - dr. zakon, 55/14, 6/15, 106/15 - dr. zakon, 14/22) odredbama koje uređuju vanparnični postupak za davanje saglasnosti maloletnom licu starijem od 16 godine koje je postalo roditelj za sticanje poslovne sposobnosti, biće donete u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona.

 Roditelji koji su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, stekli produženo roditeljsko pravo na osnovu člana 85. Porodičnog zakona Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 - dr. zakon, 6/15 i 109/25 - dr. zakon) nastavljaju da koriste to pravo u skladu sa odredbama navedenog zakona.

 Odredbe zakona kojima su urena prava lica lišenih poslovne sposobnosti, uskladiće se sa odredbama ovog zakona koje uređuju ograničenje poslovne sposobnosti u roku od dve godine dana od dana početka primene ovog zakona.

 Odredbe čl. 225. st. 4, čl. 226. st. 5, čl. 272. st. 5 i čl. 273. st. 4. ovog zakona, primenjuju se od dana početka primene Zakona o matičnom registru (,,Službeni glasnik RS", br.109/25).

 Podzakonski propisi čije je donošenje predviđeno ovim zakonom i usaglašavanje važećih podzakonskih akata sa izmenama i dopunama ovog zakona, izvršiće se u roku od šest meseci od dana početka primene ovog zakona.

 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike.”, a primenjuje se od 1. septempbra 2026. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Razlozi za donošenje ovog zakona proizlaze iz analize njegove dosadašnje primene u praksi i potrebe izmena i dopuna postojećih zakonskih rešenja u cilju njegovog unapređenja.

Porodični zakon se primenjuje od 1. jula 2005. godine. Izvršena je analiza njegovih efekata u praksi, a sve u cilju unapređenja zakonskih odredbi. Analiza postojećeg stanja, analiza uporedne prakse, preporuka i preuzetih međunarodnih obaveza u oblasti porodičnopravne zaštite, ukazala je na, pored postojanja ključnog problema - nedovoljno povoljan položaj dece i punoletnih štićenika u porodičnopravnim odnosima, njegovih uzroka i posledica, i njihove veličine i značaja, potrebu inoviranja određenih zakonskih rešenja, u cilju postizanja promene u društvu koja bi se ogledala u unapređenom standardu u porodičnopravnim odnosima i zaštiti, a naročito u unapređenom ostvarivanju prava i poboljšanom položaju deteta i punoletnih štićenika, ali i u unapređenim pravima i položaju drugih članova porodice kojima je neophodna pomoć i podrška države. Konkretnije, neophodno je primeniti osnovne principe koji su sadržani u Konvenciji o pravima deteta, odnosno principe učešća deteta i uvažavanja njegovog mišljenja u cilju postizanja njegovog najboljeg interesa, promociju porodičnopravnih vrednosti zasnovanih na međunarodnim standardima, omogućiti bolju zaštitu dece od nasilja uz izričitu zabranu telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima, uključujući i porodicu, kao i maksimalnu posvećenost svih nadležnih organa i zainteresovanih strana, te sprečiti zaključenje dečijih i prinudnih dečjih brakova. Punoletne osobe, a naročito štićenici kao najosetljivija kategorija odraslih, nalaze se “u središtu” problema, te i u pogledu unapređenja njihovog statusa (postizanja zacrtane promene) treba preduzeti konkretne mere. Sprečavanje uočenih zloupotreba, pojačani nadzor i koordinacija između nadležnih organa, sticanje neophodnih znanja, kao i primena uspešne međunarodne prakse, uticaće na unapređenje statusa pojedinaca i podići nivo porodično pravne zaštite u Republici Srbiji na viši nivo. Nakon razmatranja svih predloženih rešenja i njihovih pristupilo se izmenama i dopunama zakonskih odredbi.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINIH ODREDABA

Članom 1. dopunjen je član 1. stavom 2. da se izrazi koji se koriste u ovom zakonu, a imaju rodno značenje, koriste neutralno i odnose se jednako na muški i ženski pol, osim ako iz smisla pojedine odredbe ne proizilazi drugačije.

Članom 2. dodat je novi naziv člana “Načelo zabrane diskriminacije” i novi član 1a. kojim je uvedeno načelo zabrane diskriminacije, odnosno da je u ostvarivanju prava i dužnosti utvrđenih ovim zakonom zabranjen svaki oblik neposredne i posredne diskriminacije, u skladu sa propisima o zabrani diskriminacije.

Članom 3. izmenjen je i dopunjen član 2. tako što je naglašeno pravo svakog na život u porodičnom okruženju i pravo na poštovanje porodičnog života. Istim članom propisano je da mere kojima se zadire u porodični život moraju biti nužne i primenjuju se samo pod uslovom da se njihova svrha ne može uspešno ostvariti preduzimanjem blažih mera, uključujući preventivne mere i pružanje pomoći i podrške porodici.

Članom 4. dopunjen je član 6. novim stavom 1., kojim je data definicija deteta i novim stavom 2. kojim je propisano da su prava deteta nedeljiva, uzajamno povezana i da se celovito ostvaruju.

Članom 5. izvršena je izmena u članu 11. brisanjem odredbe koja dozvoljava mogućnost sticanja potpune poslovne sposobnosti pre punoletstva sklapanjem braka maloletnika starijeg od 16 godina uz dozvolu suda. Kako su brisane odredbe o sklapanju maloletničkog braka, isključuje se i mogućnost sticanja poslovne sposobnosti sklapanjem takvog braka. Zadržano je pravo lica starijeg od 16 godina koje je postalo roditelj da traži dozvolu suda za sticanje potpune poslovne sposobnosti.

Članom 6. dopunjen je član 14. na način da ministarstvo nadležno za brigu o porodici i demogragiju može vršiti nadzor nad stručnim radom centra za porodični smeštaj i usvojenje u obavljanju poslova hraniteljstva i da ministar nadležan za porodičnu zaštitu propisuje način vršenja nadzora nad stručnim radom centra za porodični smeštaj i usvojenje u obavljanju poslova hraniteljstva.

Članom 7. izvršena je izmena u članu 23. brisanjem stava 2. koji dozvoljava sklapanje braka maloletnika uz dozvolu suda. Navedeni brakovi ugrožavaju psihofizičko zdravlje devojčica i izlažu ih riziku od nasilja u porodici i trgovine ljudima. U Republici Srbiji postoji Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova u Srbiji, osnovana 2019. na inicijativu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i UNICEF-a, okuplja relevantne aktere radi sprečavanja dečjih brakova. Opštim protokolom Vlade za zaštitu dece od nasilja iz februara 2022. godine, dečji, rani i prinudni brakovi su definisani kao oblici nasilja koji predstavljaju grubo kršenje prava deteta, posebno devojčica. Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022 - 2030 godina, u okviru Posebnog cilja 7: Unapređen pristup uslugama socijalne zaštite, dostupnost i delotvornost novčanih davanja radi smanjenja siromaštva i povećanja socijalne uključenosti Roma i Romkinja u lokalnoj zajednici, Mera 7.1. Jačanje uloge i kapaciteta javnog sektora za razvoj i primenu socijalnih politika, prava i usluga koje odgovaraju na potrebe pojedinaca i porodica, utvrđuje potrebu da se odgovarajućim aktivnostima pozitivno utiče na rešavanje problema dečijih, ranih i prinudnih brakova, porodičnog i partnerskog nasilja, dečijeg i prinudnog rada, povećavanju dostupnosti usluga i programa koji se odnose na obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu. Komitet za prava deteta je 2017. godine izrazio zabrinutost što Porodični zakon obuhvata izuzetke koji omogućavaju sklapanje braka licima koja su navršila 16 godina. U vezi navedenog, Komitet je preporučio izmene Porodičnog zakona i uklanjanje svih izuzetaka koji omogućavaju sklapanje braka licu koje nije navršilo 18 godina. Navedenim izmenama Republika Srbija ispunjava svoje obaveze iz Konvencije UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istambulska konvencija). U izveštaju Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu, u delu koji se odnosi na prava deteta, navodi se da “Srbija takođe treba da izmeni svoje porodično pravo kako bi se izričito zabranilo telesno kažnjavanje dece u porodici i dečji brakovi”.

Članom 8. briše se naziv odeljka,,Rušljivost braka” iznad člana 37. i menja član 37. koji propisuje da je brak koji sklopi maloletnik ništav, a ne rušljiv, s obzirom da je isključena mogućnost sklapanja takvog braka uz dozvolu suda. Sankcija za sklapanje takvog braka je ništavost, a ne rušljivost.

Članom 9. dodaje se iznad naslova člana 38.,,Prinuda” novi naziv odeljka “Rušljivost braka”, s obzirom da je brisan član 37. koji je definisao maloletnički brak kao razlog rušljivosti. Novi odeljak sadrži razloge za rušljivost braka koji su propisani u ovom nacrtu u čl. 38. i čl. 39. (prinuda i zabluda).

Članom 10. daje se ovlašćenje matičaru da, ako je dete rođeno u inostranstvu, a u inostranom izvodu nije upisan podatak o majci, izvrši upis deteta u matičnu knjigu rođenih uz napomenu da materinstvo nije utvrđeno. Potrebno je regulisati institut surogat majčinstva, s obzirom na to da se u praksi sve više pojavljuju slučajevi da su u inostranim izvodima iz matične knjige rođenih za dete upisani samo podaci o ocu, bez podataka o majci. Naime, u skladu sa propisima o državljanstvu dete ima pravo na državljanstvo RS prema državljanstvu jednog od roditelja (u ovim slučajevima oca) koji je u trenutku rođena deteta državljanin RS, a državljanstvo RS upisuje se u matičnu knjigu rođenih istovremeno sa upisom rođenja deteta (na osnovu izvoda inostranog organa). Kako Porodični zakon ne predviđa institut surogat majčinstva, kao ni pravnu situaciju kada majka deteta nije poznata, odnosno upisana u izvod iz matične knjige rođenih za dete koje je rođeno u inostranstvu, a očinstvo poznato i upisano u inostranu javnu ispravu (izvod iz MKR), dok je u skladu sa ovim zakonom majka deteta žena koja je rodila dete, radi omogućavanja ostvarivanja prava deteta na državljanstvo i upis u matičnu knjigu rođenih, potrebno je regulisati sporno pitanje, a sve u cilju ostvarivanja najboljeg interesa deteta.

Članom 11. menja se stav 1. člana 51. propisivanjem prava muškarcu koji sebe smatra ocem deteta na davanje izjave o priznanju očinstva i pred diplomatsko-konzularnim predstavništvom Republike Srbije u inostranstvu. Osim toga, priznanje se može izvršiti i u zdravstvnoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, odnosno u zdravstvenoj ustanovi koja prijavljuje rođenje deteta, što do sada nije bilo propisano. S tim u vezi, usluga “Bebo, dobro došla na svet” omogućava roditeljima da već u porodilištu, na jednom mestu, završe ključne administrativne postupke - upis deteta u matičnu knjigu rođenih, prijavu prebivališta, ostvarivanje prava na zdravstveno osiguranje i podnošenje zahteva za finansijsku podršk uroditeljima sa decom. Radi punog ostvarivanja prava deteta od samog rođenja, neophodno je da ova usluga obuhvati i decu roditelja koji nisu u braku. U tim slučajevima, davanje izjave o priznanju očinstva u porodilištu, uz saglasnost oba roditelja, koja bi se bez odlaganja unela u prijavu rođenja, omogućiće direktan upis podataka o ocu deteta u matičnu knjigu rođenih, čime bi se izbeglo dodatno opterećenje za roditelje i administrativne procedure organa, odnosno odlazak u matičnu službu radi davanja izjave o priznanju očinstva. Trenutno, roditelji u porodilištu daju zajedničku izjavu o ličnom imenu deteta, te bi zakonsko omogućavanje davanja izjave o priznanju deteta već u porodilištu, obezbedilo doslednu primenu načela najboljeg interesa deteta, uspostavljanje jednakog pravnog položaja sve dece.

Članom 12. izmenjen je naziv odeljka iznad člana 57.,,Materinstvo i očinstvo uz biomedicinsku pomoć” u naziv,,Materinstvo i očinstvo u slučaju začeća postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja.”, čime je izvršeno usklađivanje termina sa pozitivnim propisima iz oblasti zdravstvene zaštite. U tom smislu izmenjeni su st. 1. i 2. člana 57.

Članom 13. izvršeno je usklađivanje zakonskih termina iz odredbi člana 58. koje se odnose na očinstvo u slučaju začeća postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja sa pozitivnim propisima iz oblasti zdravstvene zaštite.

Članom 14. izmenjen je stav 2. člana 62. koji propisuje da dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može dati pristanak za preduzimanje medicinske mere, umesto medicinskog zahvata, čime je izvršeno usaglašavanje sa propisima iz zdravstvene zaštite.

Članom 15. brisane su u članu 64. st. 1. i 2. reči:,,(mlađi maloletnik)” i,,(stariji maloletnik)” iz razloga što je dovoljno koristiti termin,,dete” u navedenim odredbama, a za određivanje poslovne sposobnosti deteta dovoljne su zakonom određene granice starosne dobi u članu 64. bez korišćenja navedenih termina.

Članom 16. izmenjeni su st. 4. i 5. člana 65. na način da je brisana starosna granica od 10 godina nakon koje dete može izraziti svoje mišljenje i dato pravo detetu da se, osim drugim državnim organima i institucijama, može obratiti i Zaštitniku građana i drugim nezavisnim državnim organima koji se bave zaštitom ljudskih i manjinskih prava. Cilj ove izmene je da se omogući i detetu mlađem od 10 godina da slobodno izrazi svoje mišljenje u sudskom ili upravnom postupku u kojem se odlučuje o njegovom pravu, s obziorm da i deca tog uzrasta, na određeni način, u skladu sa uzrastom, mogu izraziti svoj odnos prema određenom pitanju koje je za njih važno. Osim toga, proširuje se krug subjekata kojima se dete može obratiti i zatražiti pomoć u ostvarivanju svog prava. Ministar nadležan za porodičnu zaštitu propisuje način utvrđivanja mišljenja deteta u postupcima pred organom starateljstva iz oblasti porodičnopravnih odnosa

Članom 17. menja se stav 3. u članu 68. stav 3. čime se vrši određeno terminološko usaglašavanje sa drugim propisom. Naime članom 68. Zakona o pravima pacijenata su propisani uslovi pod kojima roditelji mogu da dobiju obaveštenja o zdravstvenom stanju deteta, uključujući i dete starije od 15. godina. U skladu sa pomenutim članom zakona, sadašnji termin u Porodičnom zakonu “zdravstvene ustanove” ne obuhvata druge pružaoce zdravstvene zaštite, kao što su pravna lica koja pružaju zdravstvenu zaštitu u okviru privatne prakse i druga pravna lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost (ustanove socijalne zaštite, fakulteti zdravstvene struke, predškolske ustanove, zavodi za izvršenje krivičnih sankcija). Istim stavom dato je pravo roditeljima da se radi dobijanja informacija o detetu obraćaju, pored obrazovnih ustanova i pružaoca zdravstve zaštite, i ustanovama socijalne zaštite.

Članom 18. brisan je stav 2. člana 69. koji se odnosi na zabranu roditelja da podvrgavaju dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih lica. Ovo je učinjeno iz razloga što je takva zabrana detaljnije regulisana novim članom 70a.

Članom 19. dopunjena je odredba iz člana 70. koja se odnosi na pravo i dužnost roditelja da vaspitavaju dete, u smislu da prava i dužnosti roditelja da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti mira, dostojanstva, tolerancije, slobode, ravnopravnosti i solidarnosti, što propisuje Konvencija UN o pravima deteta (Preambula, st. 7).

Članom 20. posle člana 70. dodat je novi naziv člana: “Zabrana ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja” i novi član 70 a. kojim se zabranjuje roditeljima da u čuvanju, podizanju i vaspitavanju deteta podvrgavaju dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju i drugim kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo i integritet deteta. Zabrana se odnosi i na hranitelje, staratelje i sva druga lica koja se staraju o detetu ili sa detetom dolaze u kontakt u porodici ili drugoj sredini. Sva ova lica su dužna da štite dete od navedenih postupaka. Opštim protokolom Vlade za zaštitu dece od nasilja iz 2022. godine, telesno kažnjavanje deteta kao vaspitno sredstvo predstavlja jedan od oblika fizičkog nasilja nad detetom. Komitet za prava deteta UN je definisao “telesnu” ili “fizičku” kaznu kao svako kažnjavanje u kome se koristi fizička sila sa namerom da se nanese određeni, pa makar i najmanji, stepen bola ili nelagode. Opšti komentar Komiteta br. 8 (2006) o “Pravu deteta na zaštitu od telesnog kažnjavanja i drugih okrutnih ili ponižavajućih oblika kažnjavanja (čl. 19; 28, st. 2; i 37, između ostalih)” potvrdio je ove obaveze, koje su ponovljene u Opštem komentaru br. 13 (2011) o “Pravu deteta na slobodu od svih oblika nasilja”. Komitet redovno proverava kako se u državama sprovodi Konvencija UN-a o pravima deteta i sistematski preporučuje zabranu telesnog kažnjavanja u svojim zaključnim zapažanjima. Ostala tela za praćenje međunarodnih sporazuma takođe preporučuju zabranu i to pitanje se redovno pokreće u Univerzalnom periodičnom pregledu stanja ljudskih prava u državama. U izveštaju Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu, u delu koji se odnosi na prava deteta, navodi se da “Srbija takođe treba da izmeni svoje porodično pravo kako bi se izričito zabranilo telesno kažnjavanje dece u porodici i dečji brakovi”. Dakle, navedena dopuna u ovom nacrtu je u funkciji ostvarivanja prava deteta na zaštitu od nasilja i ispunjavanja međunarodnih obaveza Republike Srbije da ukine telesno kažnjavanje kao vaspitno sredstvo u svim sredinama u kojima se dete nalazi.

Članom 21. dopunjen je i izmenjen član 71. koji se odnosi na obrazovanje deteta, na način da je izvršeno usaglašavanje sa propisom iz oblasti obrazovanja i uvedena obaveza zaštite najboljeg interesa primenom ovlašćenja roditelja na obrazovanje u skladu sa etičkim uverenjima roditelja.

Članom 22. menja se stav 1. člana 77. kojim se propisuje da roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo ako je drugi roditelj ograničene poslovne sposobnosti u odnosu na prava i dužnosti na staranje o detetu. Izmena ovog člana usaglašena je sa ukidanjem instituta lišenja poslovne sposobnosti u ovom nacrtu i uvođenja instituta ograničenja poslovne sposobnosti.

Članom 23. vrše se izmene u članu 78, tako da se brišu st. 3. i 4. iz razloga što se naziv člana 78. odnosi na sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava, a navedeni stavovi se odnose na prava i dužnosti roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo (stav 3.) i pitanja koja bitno utiču na život deteta (stav 4.).

Članom 24. vrši se dopuna, tako što se posle člana 78. dodaje novi naziv člana 78a “Prava i dužnosti roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo” i novi član 78a. koji sadrži prava i dužnosti roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo u svim situacijama, pravnim i faktičkim, a ne samo na osnovu sporazuma roditelja koji je potvrdio sud svojom odlukom, što je sadašnje rešenje u članu 78. st. 3. i 4. Osim toga, novi član 78a u stavu 3. propisuje da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta o kojima postoji spor roditelja odlučuje sud u postupku za vršenje roditeljskog prava, u najboljem interesu deteta. Aktelna praksa sudova je da u takvim slučajevima donose odluku o delimičnom lišenju roditeljskog prava. Takva praksa se naslanja na shvatanje Vrhovnog kasacionog suda koji je 2007. godine zauzeo sledeći stav:,,Po stanovištu Vrhovnog suda, sud nije ovlašćen da umesto roditelja odlučuje o prebivalištu maloletnog deteta ili da donosi odluke koje zamenjuju zajedničke odluke roditelja o bitnim pitanjima vršenja roditeljskog prava - koja utiču na život maloletnog deteta, kao što je obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta ili raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti, a preventivni i korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva a ne sud. Sud je, zavisno od okolnosti slučaja, ovlašćen da u postupku odlučivanja o vršenju roditeljskog prava, između ostalog, delimično liši roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta, ako nesavesno vrši prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava... U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti rečene nedostatke, naložiti uređenje tužbe u pogledu zahteva protivtužbe koji može biti usmeren na delimično lišavanje roditeljskog prava, a ne na donošenje odluke koja zamenjuje saglasnost roditelja za odvođenje maloletnog deteta u inostranstvo ili o delimičnom lišavanju roditeljskog prava odlučiti po službenoj dužnosti - u sporu koji se vodi povodom vršenja roditeljskog prava, u izloženom smislu upotpuniti činjenično stanje i doneti zakonitu i pravilnu odluku.” (Rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 2557/06 od 1. marta 2007). Ovaj stav je naišao na opravdanu kritiku teoretičara porodičnog prava, koji ukazuju da protivljenje roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo odluci drugog roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo u odnosu na neko pitanje koje je bitno za život deteta ne znači da je on nesavestan roditelj i da ga sud mora prethodno lišiti roditeljskog prava da bi doneo odluku o tužbenom zahtevu majke. Da bi se ovakva pogrešna sudska praksa izmenila i izbegli evetualni postupci pred Evropskim sudom za ljudska prava, koji lišenje roditeljskog prava tretira kao najrigorozniju meru kojom se zadire u porodični život, dodat je stav 3. u novom članu 78a.

Članom 25. dopunjuje se član 79. tako što se dodaje novi stav 2. koji propisuje sadržaj aktivnosti organa starateljstva u obavljanju preventivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava. Novim stavom 2. propisano je da organ starateljstva preduzima savetodavno usmeravanje i informisanje roditelja u cilju: odgovornog vršenja roditeljskog prava, ostvarivanja prava deteta na obezbeđivanje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za pravilan i potpun razvoj, zaštite od zlostavljanja i zanemarivanja, ostvarivanja prava deteta da formira svoje mišljenje i da ga slobodno izražava, primene nenasilnih metoda vaspitanja i dr. Organ starateljstva obavlja preventivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava kada donosi odluke kojima omogućava roditeljima da vrše roditeljsko pravo. To su odluke kojima se rešavaju nesporazumi, neslaganja, nedoumice ili nedostatak iskustva roditelja. Osim toga, to su i odluke bez kojih roditelji ne bi mogli da vrše neka druga roditeljska prava (davanje saglasnosti za raspolaganje imovinom deteta, određivanje ličnog imena deteta kada roditelji ne mogu da se sporazumeju oko određivanja ličnog imena, itd.). U pitanju su situacije kada su roditelji funkcionalni, ali im je potrebna podrška organa starateljstva kako bi adekvatno vršili roditeljsko pravo. Uvođenje navedenih novih ovlašćenja organa starateljstva ima za cilj unapređenje znanja i veština roditelja i podršku roditeljima za vršenje roditeljskog prava u najboljem interesu deteta i zaštitu prava deteta.

Članom 26. dopunjuje se član 80. stav 2. dodavanjem novih tač. 3. i 4. u okviru instituta korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava. Tačkom 3. dato je ovlašćenje organu starateljstva da može zahtevati od roditelja da otklone nedostatke u vršenju roditeljskog prava, a tačkom 4. da može zahtevati od roditelja da se uključe u posebne obuke o ostvarivanju prava deteta i odgovornom roditeljstvu. Novim stavom 4. propisana je obaveza ministra nadležnog za porodičnu zaštiu da pravilnikom propiše način i sadržaj obavljanja mere korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava. Organ starateljstva obavlja korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava kada donosi odluke kojima koriguje roditelje u vršenju roditeljskog prava. Mere korektivnog nadzora su: upozoravanje roditelja na nedostatke u vršenju roditeljskog prava, upućivanje roditelja na razgovor u porodično savetovalište ili ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima, polaganje računa o upravljanju imovinom deteta i pokretanje sudskih postupaka. Primena određene mere zavisi od procene organa starateljstva u pogledu vrste i intenziteta propusta u vršenju roditeljskog prava, trajanja i manifestacija, kao i posledica takvih propusta na ostvarivanje prava deteta i zadovoljavnje njegovih potreba. Moguća je postupna primena mera, ali i drugačiji pristup, što sve zavisi od konkretnog slučaja. Trajanje mera nije ograničeno, ali je praksa da se prvo izriču na ograničeno vreme, a po potrebi produžavaju. Uvođenje novih mera korektivnog nadzora ima za cilj otklanjanje nedostataka u vršenju roditeljskog prava, unapređenje znanja i veština roditelja i podršku roditeljima za vršenje roditeljskog prava u najboljem interesu deteta i zaštitu prava deteta. S obzirom na složenost poslova organa starateljstva koji se odnose na vršenje korektivnog nadzora, izmenama i dopunama se obavezuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu da propiše način i sadržaj izvršenja mera korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava.

Članom 27. unete su izmene u stav 2. tačka 4) člana 81, u kojoj je kao osnov za potpuno lišenje roditeljskog prava navedeno,,izlaganje deteta opasnostima po život i zdravlje”. U stavu 2. dodata je nova tačka 6) u kojoj je navedeno da će se potpuno lišiti roditeljskog prava roditelj koji,,podstiče, omogućava, navodi, prinuđuje ili na drugi način stvara uslove da dete zasnuje vanbračnu zajednicu”. Navedena ponašanja kojima se utiče na zasnivanje vanbračne zajednice deteta predstavljaju oblike zloupotrebe roditeljskog prava i nasilja nad detetom. U stavu 3. tačka 4) člana 81. izvršena je dopuna, tako da se, osim roditelja koji s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednički život sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zaštite, može potpuno lišiti roditeljskog prava i roditelj koji to izbegava u odnosu na dete koje se nalazi u hraniteljskoj porodici ili na drugom alternativnom smeštaju. Ovo je važna izmena, imajući u vidu da se većina dece na alternativnom smeštaju (oko 6000 dece i mladih) nalazi u hraniteljskim porodicama, a oko 700 dece u ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika.

Članom 28. briše se naziv iznad člana 85.,,Produženje roditeljskog prava” i član 85. koji reguliše institut produženog roditeljskog prava. Navedenom izmenom ukida se institut produženja roditeljskog prava, s obzirom da se ličnost, prava i interesi punoletnog lica mogu adekvatno zaštititi primenom instituta ograničenja poslovne sposobnosti i instituta starateljstva. Roditelj, kao najbliži srodnik, ima na osnovu člana 126. stav 2. Porodičnog zakona prvenstvo kod postavljanja za staratelja svom detetu kome je poslovna sposobnost ograničena. S druge strane, izbegava se stavljanje punoletnog lica odlukom suda u pravni položaj deteta određenog uzrasta i trajanje takvog odnosa, u situaciji kada su roditelj i dete punoletna lica.

Članom 29. brisan je naziv iznad člana 86.,,Kada prestaje produženo roditeljsko pravo” i član 86. koji reguliše prestanak produženog roditeljskog prava, s obzirom da se članom 27. ovog nacrta brišu odredbe o produženju roditeljskog prava.

Članom 30. menja se stav 1. člana 87, ukidanjem dužnosti suda da se odluke o produženju i vraćanju produženog roditeljskog prava dostavljaju organima koji vode javne registre, s obzirom da se ti instituti ukidaju izmenama i dopunama.

Članom 31. menja se tačka 2) stava 1. člana 91. tako što se propisuje rok od jedne godine čijim protekom se smatra da je nepoznato boravište deteta koje može biti usvojeno. Ovo obezbeđuje pravnu sigurnost za roditelje i dete i sprečava preuranjeno zaključivanje organa starateljstva u pogledu nepoznatosti činjenice boravišta roditelja i pokretanja postupka zasnivanja usvojenja. U tom roku, organ starateljstva u saradnji sa policijom, aktivno preduzima radnje u cilju utvrđivanja boravišta roditelja. Nakon jedne godine, ukoliko se utvrdi da je boravište roditelja nepoznato, ispunjava se zakonski uslov za pokretanje postupka zasnivanja usvojenja. Članom 30. je u stavu 1. brisana tačka 4), kojom je propisano da se može usvojiti dete roditelja koji je potpuno lišen poslovne sposobnsti, s obzirom da se ovim nacrtom ukida institut potpunog lišenja poslovne sposobnosti i uvodi institut ograničenja poslovne sposobnosti, koji je ograničenog trajanja, tako da ne može biti usvojeno dete čiji je roditelj ograniene poslovne sposobnosti.

Članom 32. izvršena je izmena člana 95. stava 2. tako što je brisana odredba kojom se dozvoljava roditeljima da označe usvojitelje. Predviđajući mogućnost označavanja usvojitelja, zakonodavac nije imao intenciju da primena tih ovlašćenja roditelja postane učestala praksa, kojom se druge važne odredbe Porodičnog zakona o usvojenju dovode u pitanje. Davanje saglasnosti roditelja sa označavanjem usvojitelja u skladu sa članom 95. Porodičnog zakona predstavlja element roditeljskog prava i poštuje se kao element roditeljskog prava pod uslovom da je to pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i vršeno samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta (član 67. Porodičnog zakona). Brisanjem dela navedene odredbe ukida se ovlašćenje roditelja da u izjavi na zapisnik kojim se saglašava sa usvojenjem označi buduće usvojitelje za dete. Roditelj i dalje ima pravo da se saglasi sa usvojenjem deteta i time se odrekne vršenja roditeljskog prava, ali izbor usvojitelja za dete može vršiti isključivo organ starateljstva, vodeći računa o najboljem interesu deteta. U praksi usvojenja u Republici Srbiji se pokazalo da su roditelji vrlo retko koristili ovlašćenje označavanja usvojitelja. To pravo su uglavnom zloupotrebljavali, u cilju izbegavanja propisane procedure izbora usvojitelja, zadovoljavanja sopstvenih potreba i interesa i potreba i interesa lica koja su označavali kao usvojitelje, a ne potreba i interesa deteta. Iz tih razloga, a kako bi se sprečili slučajevi zloupotreba, Ministarstvo rada i socijalne politike je 17.07.2007. godine dalo centrima za socijalni rad - organima starateljstva mišljenje, koje je i dalje na snazi, o primeni člana 95. stav 2. i čl. 317. stav 3. Porodičnog zakona, koje detaljnije uređuje ovo pitanje.

Članom 33. brisana je u članu 96. stav 1. tačka 3), kojom se od roditelja koji je potpuno lišen poslovne sposobnosti ne traži saglasnost za usvojenje, iz razloga što se ovim nacrtom ukida institut potpunog lišenja poslovne sposobnosti i uvodi institut ograničenja poslovne sposobnosti koje traje određeno vreme i odlukom suda može biti vraćena. Osim toga, roditelj čija je poslovna sposobnost ograničena može biti poslovno sposoban da da izjavu kojom se saglašava sa usvojenjem deteta.

Članom 34. izvršena je izmena u nazivu člana 99.,,Starost usvojitelja” u,,Starosna dob usvojitelja”, čime je izvršeno usaglašavanje sa zakonom koji reguliše zabranu diskriminacije.

Članom 35. izvršena je izmena u članu 100. stav 2. tačka 2), kojom se, umesto odredbe da ne može usvojiti lice koje je lišeno poslovne sposobnosti, propisuje da ne može usvojiti lice čija je poslovna sposobnost ograničena. Za usvojitelje se biraju lica za koja je utvrđeno da imaju lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu deteta. Punoletno lice čija je poslovna sposobnost ograničena, prema ovom nacrtu, nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava ili interesa ili o pravima i interesima drugih lica. Usvojenje mora biti u najboljem interesu deteta, što se, pored ostalog, obezbeđuje time da budući usvojitelji budu potpuno poslovno sposobna lica.

Članom 36. izvršene su izmene i dopune člana 103. Porodičnog zakona koji reguliše međunarodno usvojenje. Promenjen je naziv iznad člana 103.,,Državljanstvo usvojitelja” u naziv

,,Uobičajeno boravište i državljanstvo usvojitelja”, a član 103. izmenjen tako da je uvedena mogućnost da lice sa uobičajenom boravištem u inostranstvu (domaći ili strani državljanin) i strani državljanin sa uobičajenim boravištem u Republici Srbiji može usvojiti dete pod uslovom: 1) da se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima sa prebivalištem, odnosno uobičajenim boravištem u Republici Srbiji; 2) da se ministar nadležan za porodičnu zaštitu saglasio sa usvojenjem. Smatraće se da se usvojitelji ne mogu naći među državljanima Republike Srbije sa prebivalištem, odnosno uobičajenim boravištem u Republici Srbiji ako je prošlo više od godinu dana od dana unošenja podataka o budućem usvojeniku u Jedinstveni lični registar usvojenja. Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje licu iz stava 1. ovog člana i pre isteka roka iz stava 2. ovog člana ako je to u najboljem interesu deteta. Uobičajeno boravište, u smislu ovog zakona, je mesto u kojem fizičko lice pretežno boravi i u kojem je centar njegovih životnih aktivnosti, nezavisno od upisa u evidenciju nadležnog organa ili odobrenja boravka ili nastanjenja i bez obzira na to da li je boravak vremenski unapred ograničen. Prilikom određivanja uobičajenog boravišta treba voditi računa o okolnostima lične ili poslovne prirode koje ukazuju na trajnije veze sa tim mestom ili na nameru da se takve veze zasnuju. Umesto isključivog kriterijuma državljanstva usvojitelja, u pogledu prava da bude usvojitelj, uzima se u obzir i njegovo uobičajeno boravište, onako kako je predviđeno čl. 2 st. 1 Haške konvencije o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja (1993) koju je potvrdila Republika Srbija. Razlozi su sledeći: 1. u pogledu uslova koje treba da ispuni potencijalni usvojitelj, Porodični zakon posebno uređuje situaciju kada stranac pretenduje na to pravo (član 103. Zakona). Navedena odredba određuje, najpre, pojam stranca vezujući ga za kriterijum državljanstva, a potom konkretizuje princip supsidijarnosti međunarodnog usvojenja i zaštitu najboljeg interesa deteta. 2. Definišući pojam stranca putem državljanstva kao tačke vezivanja, Porodični zakon istovremeno prećutno vrši kvalifikaciju usvojenja kao domaćeg (kada je usvojitelj državljanin Republike Srbije) ili međunarodnog (ako je usvojitelj strani državljanin). 3. Državljanstvo usvojitelja kao jedini kriterijum za razlikovanje domaćeg od međunarodnog usvojenja u našem porodičnom zakonodavstvu više ne odgovara u dovoljnoj meri rešenjima međunarodnog privatnog prava Srbije. Promena je nastala potvrđivanjem Haške konvencije o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja (dalje: Konvencija) i njenim stupanjem na snagu pre osam godina. Prema odredbi Konvencije, državljanstvo usvojitelja i usvojenika nema značaja, već kvalifikacija usvojenja kao međunarodnog isključivo zavisi od toga da li se uobičajena boravišta ovih lica nalaze u različitim državama, te da li dolazi do preseljenja deteta u državu u kojoj je uobičajeno boravište usvojitelja radi zasnivanja usvojenja ili nakon njegovog zasnivanja (član 2 st. 1 Konvencije). Argumentum a contrario, usvojenja koja ne ispunjavaju ove uslove smatraju se domaćim i ostaju van domašaja Konvencije. 4. Iako Konvencija nema univerzalnu primenu, zahvaljujući impozantnom broju država ugovornica (105), Konvencija se značajno približila univerzalnoj primeni u oblasti međunarodnog usvojenja. Takođe, u pitanju su države u koje se, po pravilu, usvojenici iz Republike Srbije sele nakon zasnivanja usvojenja kako bi živeli sa svojim usvojiteljima (EU, SAD, Kanada, Izrael, Australija, itd). Štaviše, Haška konferencija je zauzela stav da se i povodom usvojenja koja involviraju državu ugovornicu i onu koja to još uvek nije primenjuju standardi Konvencije što je više moguće. Imajući u vidu broj ugovornih strana, Haška konvencija je ubedljivo najprimenjivaniji i najvažniji međunarodni instrument u ovoj oblasti (105 država ugovornica). Njene ugovornice su i tzv. tipične države usvojenika, kao i tzv. tipične zemlje usvojitelja, što znači da Konvencija predstavlja opšti konsenzus o tome šta je međunarodno usvojenje. 5. različiti pojmovi međunarodnog usvojenja u našem Porodičnom zakonu i u Haškoj konvenciji vode postojanju dvostrukog koloseka. Naime, neće se sva usvojenja koja su po definiciji iz Porodičnog zakona međunarodna tretirati kao takva i prema Haškoj konvenciji i obrnuto - usvojenja koja se prema Porodičnom zakonu smatraju domaćim (usled domaćeg državljanstva usvojitelja, čak i onda kada žive u inostranstvu), po Haškoj konveciji mogu imati međunarodni karakter (zato što nije odlučujuće državljanstvo već uobičajeno boravište, te se usvojenja u kojima usvojitelji imaju državljanstvo Republike Srbije smatraju međunarodnim ako žive u inostranstvu). U tom smislu, ako su, na primer, usvojitelji naši državljani koji žive u inostranstvu, takva usvojenja se po Porodičnom zakonu tretiraju kao domaća i pravo da se bude usvojitelj potpada pod opšti režim, iako bi po Haškoj konvenciji takva usvojenja bila međunarodna jer su uobičajena boravišta usvojenika i usvojitelja u različitim državama i zaista dolazi do preseljenja deteta u inostranstvo.

Članom 37. dopunjen je član 106. novim stavom 2., kojim je propisano da usvojenje prestaje poništenjem na dan pravnosnažnosti presude o poništenju. Pravne posledice poništenja usvojenja deluju pro futuro. Ovaj princip porodičnog prava ekspliciran je u odredbi o pravnim posledicama prestanka braka, ali ne i kod usvojenja.

Članom 38. izvršene su izmene u članu 110. stav 2., kojim je propisano da organ starateljstva može zasnovati standardno, hraniteljstvo uz intenzivnu i dodatnu podršku, urgentno hraniteljstvo, povremeno hraniteljstvo i druge oblike hraniteljstva. Navedenom izmenom vrši se usklađivanje sa članom 49. Zakona o socijalnoj zaštiti (,,Službeni glasnik” RS, br. 24/2011), kojim je propisano da su oblici porodičnog smeštaja za decu: standardni, smeštaj uz intenzivnu i dodatnu podršku, urgentni smeštaj, povremeni smeštaj, drugi oblici porodičnog smeštaja, kao i usklađivanje sa članom 5. Pravilnika o hraniteljstvu (,,Službeni glasnik RS”, br.66/22) kojim je propisano da se hraniteljstvo realizuje kao srodničko i nesrodničko, kroz sledeće oblike: 1) standardno hraniteljstvo; 2) hraniteljstvo uz intenzivnu i dodatnu podršku; 3) urgentno hraniteljstvo; 4) povremeno hraniteljstvo.

Članom 39. menja se naziv odeljka iznad člana 111.,,Opšta podobnost hrannjenika” u,,Opšta podobnost deteta za hraniteljstvo”. Termin,,hranjenik”, menja se terminom,,dete na hraniteljstvu”, koji je adekvatniji i nestigmatizirajući za dete na hraniteljstvu.

Članom 40. menja se naziv iznad člana 111. “Interes hranjenika” u,,Interes deteta”, iz istih razloga koji su navedeni u članu 37. ovog nacrta.

Članom 41. menja se naziv člana 112.,,Maloletsvo hranjenika” u,,Maloletstvo deteta”, iz istih razloga kao i kod člana 37. Brisan je i stav 2. člana 112. kojim je propisani uslovi za produženje hraniteljstva. Ovaj stav ne uključuje i redovno školovanje kao razlog za produženje hraniteljstva, koji je sadržan u članu 121. stav 2. Zato je brisan stav 2. člana 112, a oba razloga: 1) smetnja u psiho-fizičkom razvoju i nesposobnost da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i 2) redovno školovanje, navedeni su u članu 121. stav 2. kao razlozi za produženje hraniteljstva koje je zasnovano za vreme maloletsva deteta.

Članom 42. naziv člana 113.,,Porodični status hranjenika” menja se u,,Porodični status deteta” iz istih razloga navedenih u čl. 37, 38 i 39. U stavu 2. reči,,sa poremećajem u ponašanju”', zamenjuju se rečima,,sa problemima u ponašanju.”, koji su terminološki prikladniji da označe ovakve oblike ponašanja. U stavu 3. propisano da je dete bez roditeljskog staranja dete čiji su roditelji ograničene poslovne sposobnosti u odnosu na staranje o detetu, s obzirom na predložene izmene koncepta lišenja poslovne. U stavu 4. člana 113. termin “hranjenik” zamenjen je terminom “dete na hraniteljstvu”, iz razloga navedenih u članovima 37, 38 i 39.

Član 43. sadrži izmenu naziva iznada člana 114. sa,,Saglasnost roditelja hranjenika” u,,Saglasnost roditelja deteta”, iz razloga navedenih u članovima 37, 38 i 39.

Član 44. sadrži izmenu naziva iznada člana 115. sa,,Saglasnost staratelja hranjenika” u,,Saglasnost staratelja deteta”, iz razloga navedenih u članovima 37, 38 i 39.

 Član 45. sadrži izmenu naziva iznada člana 116. sa,,Saglasnost hranjenika” u,,Saglasnost deteta”, iz razloga navedenih u članovima 37, 38 i 39.

Članom 46. menja se u članu 117. stav 2. tačka 2), tako da se propisuje da ne može biti hranitelj lice čija je poslovna sposobnost ograničena. Punoletno lice čija je poslovna sposobnost ograničena, u smislu ovog nacrta, nije sposobno da se stara o sebi i zaštiti svojih prava i interesa. Hraniteljstvo mora biti u najboljem interesu deteta, šo se, pored ostalog, obezbeđuje time da hranitelji moraju biti lica koja su potpuno poslovno sposobna. U istom stavu u tačci 3) reč:,,hranjenika” zamenjuje se rečima:,,dete na hraniteljstvu”, iz već pomenutih razloga.

Članom 47. naziv iznad člana 118.,,Priprema hranitelja”, se dopunjuje tako da glasi,,Priprema i obuka hranitelja”, a u članu 118. se u st. 1. i 2. pored,,pripreme” dodaje i,,obuka” budućih hranitelja. Izmenama ovog člana naglašava se edukativni karakter pripreme i obuke za hraniteljstvo kojom budući hranitelji stiču određena znanja i veštine. Budući hranitelji se bliže informišu o hraniteljskoj ulozi i specifičnim potrebama dece i mladih i unapređuju se njihova znanja, veštine i kompetencije za staranje o detetu i mladoj osobi na hraniteljstvu.

Članom 48. u članu 120., koji reguliše prava i dužnosti roditelja deteta koje je na hraniteljstvu, unosi se izmena, pa se umesto roditelja koji je delimično ili potpuno lišen poslovne sposobnosti propisuju prava i dužnosti roditelja ograničene poslovne sposobnosti u odnosu na staranje o detetu. Navedena izmena je u skladu sa izmenama i dopunama instituta lišenja poslovne sposobnosti koje sadrži ovaj nacrt.

Članom 49. vrše se izmene u članu 121. stav 1. tačka 3), tako da se precizira da hraniteljstvo prestaje upućivanjem deteta na međusobno prilagođavanje izabranim usvojiteljima, a ne usvojenjem, kao što je sadašnje rešenje. Menja se i stav 2. istog člana, tako da se hraniteljstvo može produžiti: 1) ako dete ima smetnju u psiho-fizičkom razvoju i ako je nesposobno da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava, a najkasnije do navršene 26. godine života deteta; 2) ako se dete redovno školuje, a najkasnije do navršene 26. godine života deteta. Važećim članom 112. stav 2. propisano je kada se hraniteljstvo može produžiti, koji ne uključuje i redovno školovanje kao razlog za produženje hraniteljstva, koji je sadržan u važećem članu 121. stav 2. Zato je brisan stav 2. člana 112, a oba razloga: 1) smetnja u psiho-fizičkom razvoju i ako je nesposobno da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i 2) redovno školovanje, navedeni u članu 121. stav 2. ovog nacrta kao razlozi za produženje hraniteljstva koje je zasnovano dok je dete bilo maloletno.

Članom 50 izmenjen je u članu 122. stav 2. tako da je propisano da organ starateljstva može doneti odluku o raskidu hraniteljstva na zahtev hranitelja, na zahtev roditelja dnosno staratelja deteta na hraniteljstvu ili na njihov sporazumni zahtev, na predlog ustanove socijalne zaštite nadležne za praćenje hraniteljstva (porodičnog smeštaja) i na predlog deteta na hraniteljstvu ukoliko je sposobno da rasuđuje. Ovom izmenom centar za porodični smeštaj i usvojenje dobija ovlašćenje da, pored drugih subjekata, predloži organu starateljstva raskid hraniteljstva. Ovakvo rešenje je opravdano, jer centar za porodični smeštaj i usvojenje, u skladu sa zakonom, kontinuirano prati hraniteljstvo i hraniteljsku porodicu i ostvaruje uvid i ostvarivanje svrhe hraniteljstva, odnosno ima saznanja na osnovu kojih može predložiti raskid hraniteljstva ako ono nije više u najboljem interesu deteta na hraniteljstvu.

Članom 51. menja se član 124. tako da se propisuje da se može staviti pod starateljstvo lice,,čija je poslovna sposobnost ograničena” umesto lica,,koje je lišeno poslovne sposobnosti”.

 Članom 52. dopunjuju se odredbe o starateljstvu na način da se propisuje mogućnost da punoletni štićenik izabere osobu od poverenja koja bi mu mu pružala podršku u odlučivanju i druge vidove podrške bez prava donošenja odluka u ime štićenika. Bliže uslove za izbor, učešće i prestanak svojstva osobe od poverenja propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu. I Zakon o socijalnoj zaštiti propisuje ovaj institut, u kontekstu zaštite korisnika prilikom smeštaja u ustanovu socijalne zaštite.

Članom 53. vrše se izmene u članu 126. tako da su dodata lica koja imaju prvenstveno postavljanja za staratelja. Pored supružnika, srodnika i hranitelja, dodati su i pružaoci usluge porodičnog smešaja za odrasla lica i lice posebno blisko štićeniku, osim ako interes štićenika nalaže drugačije. Da li postoji posebna bliskost i da li je takvo starateljstvo i najboljem interesu štićenika, procenjuje i utvrđuje organ staratljstva.

Članom 54. menja se član 127., tako da se briše starosna grannica od 10 godina kada dete može dati mišljenje u pogledu izbora staratelja. Bitno je da je dete sposobno da rasuđuje, a starosna granica se ukida, kao i u slučaju ostvarivanja prava deteta na davanje mišljenja u skladu sa izmenjenim članom 65. Porodičnog zakona.

Članom 55. menja se član 128. stav 1. tačka 1), i propisuje da se za staratelja ne može postaviti lice čija je poslovna sposobnost ograničena, umesto dosadašnje odredbe da se za staratelja ne može postaviti lice koje je lišeno poslovne sposobnosti. Navedena izmena je usaglašena sa predloženim izmenama instituta lišenja poslovne sposobnosti. Za staratelja se ne može postaviti lice čija je poslovna sposobnost ograničena, odnosno koje se i samo nalazi pod starateljstvom.

Članom 56. je propisano da se briše član 130. Ovaj član reguliše institut kolektivnog staratelja. Kolektivno starateljstvo se vrlo retko primenjuje u praksi. Podrazumeva da isto lice (direktor ustanove socijalne zaštite ili stručni radnik ustanove) može biti staratelj većem broju štićenika, što nije više prihvatljivo, s obzirom da su predloženi principi i nova rešenja starateljske zaštite u ovom nacrtu koji zahtevaju individualni pristup i podršku štićeniku.

Članom 57. se vrši dopuna stava 3. u članu 132. na način da se, osim pravnog posla ili vrste pravnog posla, dodaju i pravne radnje koje može obavljati privremeni staratelj. Privremeni staratelj pored pravnih poslova (npr. zaključenje ugovora, davanja založne izjave, davanje izjave o prihvatanju nasleđa, itd.) obavlja u ime i za račun štićenika i pravne radnje (npr. podizanje novca sa računa štićenika, radnje u sudskom ili administrativnom postupku, itd.).

Članom 58. vrše se izmene i dopune člana 133. tako da se za staratelja ne može postaviti lice koje je sa štićenikom zaključilo ugovor o doživotnom izdržavanju ili drugi ugovor čija je sadržina u suprotnosti sa dužnostima staratelja. Izmena navedene odredbe je u funkciji unapređenja zaštite prava i interesa štićenika i onemogućavanja zloupotreba staratelja zaključenjem nekih od navedenih pravnih poslova. Pored toga, česte su dileme u praksi organa starateljstva da li staratelj može sa štićenikom zaključiti neki od navedenih pravnih poslova, posebno ugovor o doživotnom izdržavanju. Članom 62. vrši se i dopune člana 133. stav 3. tako što se termin,,zatraži”, zamenjuje rečju,,zahteva”, iz razloga što se upravni postupak razrešenja staratelja, u skladu sa zakonom, pokreće po zahtevu, a ne na traženje staratelja.

 Članom 59. vrši se izmena člana 135. kojim se propisuje šta obuhvata staranje o maoletnom i unoletnom štićeniku (staranje o ličnosti, zastupanje, pribavljanje sredstava za izdržavanje, upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika te pomaganje štićeniku u donošenju odluka u skladu sa njegovom poslovnom sposobnošću). Ovim izmenama se potencira potreba i pravo aktivnog učešća štićenika u odlučivanju o svim pitanjima koja se tiču njegovog života, u skladu sa njegovim mogućnostima. Ovom pravu korelat je dužnost staratelja da mu omogući dobijanje potrebnih informacija za formiranje i izražavanje mišljenja i dužnost da tom mišljenju posveti dužnu pažnju. Navedene dužnosti staratelja su u funkciji ostvarivanja svrhe starateljstva i maloletnih i punoletnih štićenika.

Članom 60. menja se član 136. tako da se definiše svrha starateljstva nad maloletnim i punoletnim štićenikom. Staratelj je dužan da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletnom štićeniku ograničena poslovna sposobnost i da se on što pre osposobi za samostalan život i u najvećoj mogućoj meri za samostalno donošenje odluka. Svrha starateljstva je usklađena sa novim konceptom ograničenja poslovne sposobnosti. Ostvarivanje starateljske zaštite treba da rezultira osposobljavanjem punoletnog štućenika za samostalan život i u najvećoj mogućoj meri za samostalno donošenje odluka. Odgovornost za ostvarivanje svrhe starateljstva je na staratelju i organu starateljstva koji kontroliše i podržava njegov rad. Ovaj član sadrži i određena nova načela starateljske zaštite koja važeći zakon ne sadrži. Trenutno u Srbiji ne postoje adekvatni mehanizmi društvene podrške koji bi omogućili osobama sa invaliditetom da ostvare svoja prava i zadovolje svoje potrebe, a da zbog toga ne budu lišene poslovne sposobnosti. Republici Srbiji je potrebna opsežna reforma zakonodavstva koje se tiče starateljstva i lišavanja poslovne sposobnosti, kako bi ispunila obaveze preuzete međunarodnim ugovorima, implementirali međunarodno prihvaćeni standardi i obezbedilo poštovanje ljudskih prava i načela jednakosti i zabrane diskriminacije. Od države se očekuje da umesto sistema “zamenskog odlučivanja” uspostavi sistem podrške u ostvarivanju poslovne sposobnosti, što je i preporuka Komiteta za prava osoba sa invaliditetom koja je upućena Republici Srbiji. Uspostavljanje takvog sistema podrazumeva opsežne reforme kako bi država ispunila preuzete međunarodne obaveze. Do uspostavanja novog sistema, koji podrazumeva razvijanje širokog spektra usluga u uživanju poslovne sposobnosti, treba zadržati mogućnost ograničenja poslovne sposobnosti i starateljske zaštite.

Članom 61. izmenjen je član 137. koji se odnosi na zastupanje štićenika. Navedene izmene su u funkciji zaštite ličnosti, prava i interesa štićenika i ostvarivanja svrhe starateljstva maloletnih i punoletnih štićenika. Njima se osigurava da organ starateljstva ne može da odluči o davanju saglanosti staratelju za preduzimanje određenih pravnih poslova bez prethodno pribavljenog mišljenja štićenika ukoliko je štićenik u stanju da razume o čemu se radi. Na taj način se omogućava obavezna participacija štićenika u vezi poslova koje u njegovo ime i za njegov račun preduzima staratelj uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Članom 62. vrši se dopuna člana 139. stav 3. tako da staratelj može samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva obavljati poslove koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom štićenika uz pribavljeno mišljenje maloletnog štićenika, odnosno uz prethodno pribavljeno mišljenje i poštovanje odluka, želja i stavova punoletnog štićenika.

Članom 63. vrši se dopuna člana 140. stav 2. tako da staratelj može samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva obavljati poslove kojima raspolaže imovinom štićenika uz pribavljeno mišljenje maloletnog štićenika, odnosno uz prethodno pribavljeno mišljenje i poštovanje odluka, želja i stavova punoletnog štićenika.

Članom 64. u članu 145. stav 2. menja se tačka 4) kojom je regulisan prestanak starateljstva kada postane pravnosnažna sudska odluka o vraćanju roditeljskog prava odnosno o prestanku ograničenja poslovne sposobnosti roditelju maloletnog štićenika. U tački 5. nacrta propisano je da starateljstvo prestaje prestankom ogranićenja poslovne sposobnosti, umesto vraćanjem poslovne spoosbnosti. Navedene izmene i dopune su usklađene sa novim konceptom ograničenja poslovne sposobnosti koji zamenjuje institut lišenja poslovne sposobnosti.

Članom 65. menja se naziv Odeljka V.,,Lišenje poslovne sposobnosti tako što se u nazivu reč,,Lišenje” zamenjuje rečju,,Ograničenje”.

Članom 66. menja se naziv člana 146.,,Potpuno lišenje poslovne sposobnosti” u “Ograničenje poslovne sposobnosti”. Član 146. se menja i njime se uvodi novi pravni institut - ograničenje poslovne sposobnosti. Potpuno lišenje poslovne sposobnosti zamenjuje se institutom organičenja poslovne sposobnosti, a odredbe o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti su brisane. Koncept nesposobnosti za rasuđivanje usled bolesti i smetnji u psiho-fizičkom razvoju, kao razlog za lišenje, zamenjen je konceptom nefunkcionalnosti štićenika usled bolesti i invaliditeta i neposrednim ugrožavanjem sopstvenih prava i interesa, kao razlogom za ograničenje poslovne sposobnosti. Novina je da sud ima obavezu da precizno navede pravne poslove koje štićenik ne može obavljati, čime se unosi pravna sigurnost u pogledu obima poslovne sposobnosti lica čija se poslovna sposobnost ograničava. O funkcionalnosti, ponašanju i sposobnosti za samostalno donošenje odluka lica prema kome se vodi postupak, nalaz i mišljenje daju dva sudska veštaka. Pored sudskih veštaka, sud je dužan da sasluša lice prema kome se postupak vodi, njegovog privremenog staratelja, odnosno privremenog zastupnika, predlagača i druga lica koja mogu da daju potrebna obaveštenja o funkcionisanju, ponašanju i sposobnosti za samostalno donošenje odluka lica prema kome se postupak vodi. Po potrebi, sud će podatke o tim činjenicama pribaviti od drugih pravnih i fizičkih lica koja tim podacima raspolažu. Sudskom odlukom o ograničenju poslovne sposobnosti određuje se rok trajanja ograničenja, a sud je dužan da u svakom slučaju, posle određenog vremena, po službenoj dužnosti, preispituje svoju odluku o ograničenju poslovne sposobnosti, što je u skladu sa aktuelnim odredbama Zakona o vanparničnom postupku. Zbog složenosti postupka ograničenja poslovne sposobnosti, ovim nacrtom je propisano da ministar nadležan za porodičnu zaštitu donosi poseban pravilnik kojim će se bliže urediti način rada organa starateljstva u obavljanju ovih poslova. Obaveza ukidanja lišenja poslovne sposobnosti proističe iz domaćih i međunarodnih dokumenata. Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine, doneta je radi poboljšanja društvenog i ekonomskog položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji i njihovim ravnopravnim učešćem u društvu, putem uklanjanja prepreka u oblasti pristupačnosti, participacije, jednakosti, zapošljavanja, obrazovanja i obuke, socijalne zaštite, zdravstva i drugih aspekata koji doprinose izjednačavanju njihovih mogućnosti i ostvarivanju inkluzivne jednakosti. Jedan od posebnih ciljeva ove strategije je da se obezbedi potpuno uživanje poslovne sposobnosti, prava na porodični i partnerski život osobama sa invaliditetom. Kao pokazatelj ostvarenog cilja je da je u Porodični zakon uveden institut podrške u odlučivanju i izmenjene odredbe o lišenju poslovne sposobnosti. U izveštaju Evropske komisije za Srbiju za 2025. godinu, u delu koji se odnosi na prava osoba sa invaliditetom, navodi se da,,postupci za lišavanje poslovne sposobnosti treba da budu promenjeni da bi se ojačao položaj tih lica, kako je navedeno u izveštaju CPT-a za 2022. godinu. Izmene i dopune Porodičnog zakona radi ukidanja postojećeg sistema potpunog lišavanja poslovne sposobnosti još uvek nisu usvojene”. U Revidiranom akcionom planu za pridruživanje Srbije EU, kao prelazno merilo 3.43 navedeno je: “Srbija unapređuje položaj osoba sa invaliditetom, između ostalog i kroz primenu Konvencije UN o pravima lica sa invaliditetom i pažljivo prati svoje rezultate”. Kao aktivnosti za ovo prelazno merilo su navedene: 1) usvajanje izmena i dopuna Porodičnog zakona, čiji je cilj ukidanje postojećeg sitema potpunog lišenja poslovne sposobnosti, kroz uvođenje modela “donošenja odluka uz podršku” (3.4.35) i 2) usvajanje izmena i dopuna Zakona o vanparničnom postupku (3.4.36).

Članom 67. brišu se naziv člana iznad člana 147.,,Delimično lišenje poslovne sposobnosti” i član 147. koji sadrži odredbe o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti. Odredbe o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti su brisane, jer ne odgovaraju novom konceptu i sadržini novih odredbi o ograničenju poslovne sposobnosti.

Članom 68. promenjen je naziv člana 148.,,Vraćanje poslovne sposbnosti” u “Prestanak ograničenja poslovne sposobnosti”. Izmenjen je i član 148. kojim se u ovom nacrtu propisuje da se punoletnom licu ograničene poslovne sposobnosti može vratiti poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih mu je poslovna sposobnost ograničena. Ograničenje poslovne sposobnosti prestaje ukoliko se u rokovima iz člana 146. stav 7. ne pokrene ili ne okonča postupak preispitivanja ograničenja poslovne sposobnosti. Izmene ovog člana usklađene su sa novim odredbama o ograničenju poslovne sposobnosti koje su sadržane u ovom nacrtu.

Članom 69. naziv člana 149.,,Odluke o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti” menja se u “Odluke o ograničenju i prestanku ograničenja poslovne sposobnosti”. Član 149. menja se i glasi dluku o ograničenju i odluku o prestanku ograničenja poslovne sposobnosti donosi sud u vanparničnom postupku. Pravnosnažna sudska odluka o ograničenju i odluka o prestanku ograničenja poslovne sposobnosti dostavlja se bez odlaganja organu starateljstva. Izmene ovog člana usklađene su sa novom sadržinom odredbi o ograničenju poslovne sposobnosti. Odluka se obavezno dostavlja i matičaru radi unosa u matičnu knjigu rođenih.

Članom 70. izvršene su izmene u članu 150. stav 1. U navedenom stavu zamenjen je institut lišenja poslovne sposobnosti institutom ograničenja poslovne spoosbnosti. Izmene ovog člana usklađene su sa novom sadržinom odredbi o ograničenju poslovne sposobnosti.

Član 71. izvršene su izmene u članu 159. stav 4. tako što je propisano da nemaju pravo na izdržavanje maćeha odnosno očuh ako bi prihvatanje zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za pastorka, odnosno ako je brak između roditelja i maćehe odnosno očuha prestao poništenjem ili razvodom. Ovakva odredba je uvedena u cilju uspostavljanja pravedne srazmere u pogledu obaveze izdržavanja tazbinskih srodnika i imajući u vidu da je već propisano da maloletni pastorak, takođe, nema pravo na izdržavanje ako je brak između roditelja i maćehe odnosno očuha prestao poništenjem ili razvodom.

Članom 72. izvršene su dopune u članu 197. stav 2. tako što su uvedeni novi oblici nasilja u porodici: navođenje na sekslualni odnos sa detetom ili nemoćnim licem; navođenje, prisiljavanje ili ucenjivanje na seksualni odnos sa detetom putem video snimaka ili fotografija sa neželjenim sadržajem; prikazivanje detetu kraćih ili dužih video snimaka ili fotografija seksualne ili druge neprimerene sadržine putem društvenih mreža i digitalnih kanala kao i iskorišćavanje dece za pornografiju; navođenje, prinuđivanje, omogućavanje, podsticanje ili na drugi način stvaranje uslova za zasnivanje vanbračne zajednice deteta; ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima; proganjanje; vređanje, kao i

 

svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje može biti učinjeno i putem digitalnih kanala i društvenih mreža; kontrola i uskraćivanje ekonomskih resursa potrebnih za zadovoljavanje potreba člana porodice ili sprečavanje člana porodice da obavljanja ekonomske aktivnosti (ekonomsko nasilje). Na ovaj način je izvršeno usklađivanje Porodičnog zakona sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici koji sadrži navedena dela kao oblike nasilja u porodici. U članu 74. dodaju se novi st. 3. i 4. kojima se ukazuje na značaj elektronskih aplikacija i platformu u kojima se evidentira porodino i drugi oblici nasilja nad decom i koje služe za, unapređenja saradnje, praćenje pojave, kontrole postupanja i izveštavnja u slučajevima nasilja u porodici nad decom ili sumnje na nasilje.

Članom 73. izvršena je dopuna u članu 198. stav 2. tako da su dodate dve mere zaštite od nasilja u porodici: izdavanje naloga za uključivanje u psihosocijalni tretman ili specijalizovani program počinioca nasilja u porodici i izdavanje naloga za lečenje od bolesti zavisnosti. Nove mera zaštite od nasilja u porodici uvode se u cilju sprečavanja ponavljanja nasilja u porodici. Rešenja koja daju aktuelne odredbe Porodičnog zakona usmerena su na sankcionisanje počinioca nasilja - primenom mera zaštite od nasilja u porodici, kao građanskopravne sankcije. Na sličan način se postupa prema počiniocu nasilja i u primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, izricanjem zabrane prilaska i kontaktiranja žrtve i iseljenjem počinioca nasilja iz stana u kojem živi sa žrtvom. Vlada je 22. aprila 2021. godine usvojila Strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021-2025. godine. Jedna od mera koja je predviđena ovim strateškim dokumentom je mera 1.5. Obezbeđivanje uslova za sprovođenje odgovornih, na sigurnosti žrtava zasnovanih, programa rada sa učiniocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici u sistemu socijalne zaštite. Cilj mere je obezbeđivanje uslova za sprovođenje odgovornih, na sigurnosti žrtava zasnovanih, programa rada sa učiniocima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, što doprinosi sigurnosti žrtava i sprečavanju ponavljanja nasilja kroz promenu nasilnih obrazaca ponašanja učinilaca i bolje upravljanje rizikom od ponavljanja nasilja. Planirane izmene čl. 197. i 198. sadržane u ovom nacrtu (izmena definicije nasilja u porodici, propisivanje novih mera zaštite žrtava nasilja unacrt porodici: izdavanje naloga za uključivanje u psihosocijalni tretman ili specijalizovani program počinioca nasilja u porodici i izdavanje naloga za lečenje od alkoholizma i narkomanije) su izuzetno značajne i trebalo bi da doprinesu boljoj zaštiti žrtava nasilja u porodici i usklađivanju sa Istanbulskom konvencijom Saveta Evrope, kao i sprovođenju nekih od preporuka Ekspertske grupe za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO) iz izveštaja za Republiku Srbiju. Uključivanje počinilaca porodičnog i partnerskog nasilja u psihosocijalni tretman ili specijalizovani program po odluci suda, ima za cilj sprečavanje dalje eskalacije nasilničkog modela ponašanja čiji bi krajnji ishod bolja i efikasnija zaštita žrtva nasilja. Fokus je na zaštiti žrtve nasilja u porodici, pružanjem pomoći i podršci žrtvi. Uključivanjem u psihosocijalni tretman ili specijalizovani program počinioca nasilja u porodici po odluci suda, u situacijama kada je to procenjeno kao celishodno, počiniocu nasilja bi bilo omogućeno da prođe određeni stručni tretman, čiji bi krajnji ishod bio da ubuduće ne čini nasilje u porodici. O izricanju ovakve mere zaštite od nasilja u porodici odlučuje sud, sagledavajući sve okolnosti koje se tiču ličnosti počinioca nasilja, porodičnih odnosa, sredinskih faktora, itd., uz pribavljanje stručnih nalaza i mišljenja ovlašćenih subjekata, u skladu sa zakonom. Tretman počinioca nasilja realizovali bi subjekti koji za to imaju stručne kapacitete i dozvolu nadležnog organa za obavljanje takvih aktivnosti. Članom 69. izmenjen je i stav 4. tako da se vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom odnosno prekršajem ne uračunava u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici.

 

Članom 74. izvršena je izmena naziva člana 202.,,Primena zakona kojim se uređuje parnični postupak”, u naziv,,Primena zakona kojim se uređuje parnični postupak i zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja”. U članu 202. uneta je dopuna, tako da je propisano da se na postupak suda koji je u vezi sa porodičnim odnosima primenjuju i odredbe parničnog postupka i odredbe zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Dakle, uvodi se primena određenih odredbi zakona kojima se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja, koje su važne za zaštitu subjektivnih prava građana iz oblasti porodičnih odnosa.

Članom 75. vrši se dopuna člana 204. uvođenjem stava 5. kojim se propisuje da u slučaju da se sudski postupak ne može sprovesti u roku iz stava 3. ovog člana, sud je dužan po službenoj dužnosti odrediti privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete. Sud će imati zakonsko ovlašćenje da po službenoj dužnosti, na osnovu relevantnih činjenica, u postupku iz oblasti porodičnih odnosa izrekne hitnu meru, u cilju zaštite subjektivnih prava deteta ili drugog člana porodice iz oblasti porodičnih odnosa ili nekog drugog subjektivnog prava koji je sa tim odnosom povezan na osnovu zakona.

Članom 76. menja se stav 2. člana 206. tako da se propisuje da se poverljivost podataka sadržanih u sudskim spisima obezbeđuje u skladu sa zakonom koji reguliše zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Izmena je izvršena radi usklađivanja, s obziom da Zakon o tajnosti podataka ne sadrži odredbe o službenoj tajni.

Članom 77. izvršena je izmena u članu 207. dodavanjem novog stava kojim se propisuje da je organ starateljstva u postupcima koje je pokrenuo na osnovu čl. 263. st. 1, 264. st. 1. i 284. st. 2. ovog zakona oslobođen predujmljivanja plaćanja troškova parničnog postupka. Obaveza plaćanja troškova parničnih postupaka u porodičnopravnim odnosima (lišenje roditeljskog prava, vršenje roditeljskog prava, zaštita prava deteta i zaštita od nasilja u porodici) je do sada bio značajan problem u praksi jer organi starateljstva nisu dobijali dovoljno sredstava iz budžeta za ove namene. To se odražava na pravilno i zakonito obavljanje pomenutih poslova organa starateljstva. Zbog nedostataka sredstava za ove namene, organi starateljstva izbegavaju da podnose tužbe u navedenim postupcima, ili koriste sredstva za navedene namene iz budžeta jedinica loklanih samouprava iako se radi o vršenju javnih ovlašćenja. Oslobađanjem obaveze predujmljivanja plaćanja troškova postupka, poboljšaće se procesni položaj organa starateljstva kao aktivno legitimisanog subjketa u navedenim parničnim postupcima.

Članom 78. menja se stav 1. člana 212. tako da se dodaje i član 37. čime se proširuju razlozi za podnošenje tužbe za poništenje braka (maloletstvo supružnika).

Članom 79. briše se naziv naziv člana 215. i član 215. koji regulišu podnošenje tužbe za poništenje rušljivog braka usled maloletstva. Ovo iz razloga što je maloletsvo u skladu sa članom 37. razlog za ništavost braka.

Članom 80. vrši se izmena u članu 217. tako da se daje ovlašćenje supružniku koji je sklopio brak kao lice čija je poslovna sposobnost za sklapanje braka bila ograničena, da podnese tužbu za poništenje braka nakon prestanka ograničenja poslovne sposobnosti za sklapanje braka, umesto nakon vraćanja poslovne sposobnosti, koje je sadašnje zakonsko rešenje. Na taj način vrši se usklađivanje sa izmenjenim odredbama o poslovnoj sposobnosti i uvođenja ograničene poslovne sposobnosti.

Članom 81. vrše se izmene u članu 218. stav 3., tako da se propisuje da staratelj maloletnog ili punoletnog supružnika koji zbog sadržine i obima ograničenja poslovne sposobnosti nije u mogućnosti samostalno da podnese tužbu, može podneti tužbu za poništenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Na taj način vrši se usklađivanje sa izmenjenim odredbama o poslovnoj sposobnosti i uvođenja ograničene poslovne sposobnosti.

Član 82. vrši se izmena u članu 220. stav 4., kojim se propisuje da staratelj supružnika koji zbog sadržine i obima ograničenja poslovne sposobnosti nije u mogućnosti samostalno da podnese tužbu, može podneti tužbu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Na taj način vrši se usklađivanje sa izmenjenim odredbama o poslovnoj sposobnosti i uvođenja ograničene poslovne sposobnosti.

Članom 83. menjaju se st. 1. i 2. člana 221. tako da se propisuje da punomoćje u bračnom sporu mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu ako tužbu podnosi punomoćnik stranke koji nije advokat. Takođe, punomoćje mora da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podnošenje tužbe samo ako je tužbu podneo punomoćnik stranke koji nije advokat. Sadašnje rešenje je takvo da i advokat mora imati overeno punomoćje, a advokati nisu u oabvezi da imaju overeno punomoćje, u skladu sa zakonom.

Članom 84. dopunjuje se član 225. dodavanjem novih stavova 3. i 4., kojim se sud obavezuje da pravnosnažnu presudu o razvodu braka na osnovu sporazuma supružnika bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu venčanih. Kako sud može presudom u bračnom sporu odlučiti o vršenju roditeljskog prava, predviđena je obaveza suda da i u tom slučaju po službenoj dužnosti dostavi ovu odluke radi evidentiranja u evidenciji rođenja, zaključenja braka i smrti. što sada nije slučaj, a koju činjenicu za evidentiranje propisuje Zakonom o matičnom registru.

Članom 85. dopunjuje se član 226. dodavanjem novog stava 4., kojim se sud obavezuje da pravnosnažnu odluku donetu u bračnom sporu sud bez odlaganja dostavlja nadležnom matičaru radi evidentiranja u matičnoj knjizi venčanih, odnosno matičnoj knjizi rođenih za dete u slučaju iz člana 226. stav 2. Kako sud može presudom u bračnom sporu odlučiti o vršenju roditeljskog prava, predviđena je obaveza suda da i u tom slučaju po službenoj dužnosti dostavi ovu odluke radi evidentiranja u evidenciji rođenja, zaključenja braka i smrti, što sada nije slučaj, a koju činjenicu za evidentiranje propisuje Zakonom o matičnom registru.

Članom 86. dopunjuje se član 233. tako da se posle stava 1. dodaje stav 2. kojim se obavezuje sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak mirenja da ispita okolnosti vezane za eventualno postojanje nasilja u porodici i da u slučaju da utvrdi postojanje nasilja u porodici postupak posredovanja (mirenje) ne sprovodi, a ako je postupak posredovanja (mirenje) započeo postupak obavezno obustavi. U međunarodnim dokumentima, uključujući i Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvenciju), utvrđena je obaveza država članica da zabrane obavezno učešće žrtava rodno zasnovanog nasilja nad ženama i nasilja u porodici u bilo kom procesu alternativnog rešavanja sporova, uključujući medijaciju i mirenja, a ne da ga isključe. Medijabilnost utvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju, uz upućujuću normu o dužnosti medijatora da ispita okolnosti vezane za eventualno postojanje nasilja u porodici.

Članom 87. menja se stav 1. člana 238. koji propisuje da sud, odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja, pored sastavljanja zapisnika koji sadrži izjave supružnika o tome da su se pomirili, odnosno da mirenje nije uspelo, sačinjava i zaključak sa obrazloženjem da je postupak posredovanja (mirenje) obustavljen zbog nasilja u porodici.

Članom 88. dopunjuje se član 240. tako što se posle stava 1. dodaje novi stav 2. kojim se obavezuje sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak mirenja da ispita okolnosti vezane za eventualno postojanje nasilja u porodici i da u slučaju da utvrdi postojanje nasilja u porodici postupak posredovanja (nagodba) ne sprovodi, a ako je postupak posredovanja (nagodba) započeo obavezno ga obustavi. U međunarodnim dokumentima, uključujući i Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvenciju), utvrđena je obaveza država članica da zabrane obavezno učešće žrtava rodno zasnovanog nasilja nad ženama i nasilja u porodici u bilo kom procesu alternativnog rešavanja sporova, uključujući medijaciju i mirenja, a ne da ga isključe. Medijabilnost utvrđuje u svakom pojedinačnom slučaju, uz upućujuću normu o dužnosti medijatora da ispita okolnosti vezane za eventualno postojanje nasilja u porodici.

Članom 89. menja se stav 1. člana 245. koji propisuje da sud, odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja, pored sastavljanja zapisnika koji sadrži izjave supružnika o tome da nagodba nije uspela, sačinjava i zaključak sa obrazloženjem da je postupak posredovanja (nagodba) obustavljen zbog nasilja u porodici.

Članom 90. menja se stav 5. u članu 252. tako da se reči:,,uz biomedicinsku pomoć”, zamenjuju rečima,,postupkom biomedicinski potpomognutog oplođenja”, čime se vrši usaglašavanje sa propisima iz oblasti zdravstvene zaštite.

Članom 91. menja se stav 3. člana 254. na način da staratelj maloletnog ili punoletnog tužioca koji zbog sadržine i obima ograničenja poslovne sposobnosti nije u mogućnosti samostalno da podnese tužbu, može podneti tužbu u sporu o materinstvu i očinstvu samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Na taj način vrši se usklađivanje sa izmenjenim odredbama o poslovnoj sposobnosti i uvođenja ograničene poslovne sposobnosti.

Članom 92. menjaju se st. 1. i 2. u članu 257. na način da se propisuje da ako tužbu u sporu o materinstvu i očinstvu podnosi punomoćnik stranke koji nije advokat, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja. Takođe, punomoćje mora da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podnošenje tužbe samo ako je tužbu podneo punomoćnik stranke koji nije advokat. Sadašnje rešenje je takvo da i advokat mora imati overeno punomoćje, a advokati nisu, u sklaku sa zakonom, u obavezi da imaju takvo punomoćje.

Članom 93. dodaje se novi član 260.a i novi znaziv tog člana: “Upis sudske odluke u javne registre”. Novim članom 260a. se propisuje da sud bez odlaganja pravnosnažnu odluku donetu u sporu za utvrđivanje materinstva, osporavanje materinstva, utvrđivanje očinstva, osporavanje očinstva i osporavanje izjave o priznanju očinstva dostavlja nadležnom matičaru radi evidentiranja u matičnoj knjizi rođenih za dete. Ova odredba do sada nije postojala u Porodičnom zakonu.

Članom 94. u članu 263. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. kojim se propisuje da tužbu za zaštitu prava deteta da održava lične odnose sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost mogu podneti i ta lica, ukoliko učine verovatnim postojanje pravnog interesa.

Iako dete ima pravo da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom, važeći član 263. Porodičnog zakona ne daje ovlašćenje navedenim subjektima da podnesu tužbu za zaštitu tog prava deteta. Navedenom izmenom poboljšava se položaj deteta u pogledu ostvarivanja konkretnog prava. Međutim, u teoriji porodičnog prava postoji shvatanje da srodnicima i drugim licima ne bi trebalo priznati aktivnu procesnu legitimaciju, jer se otvara mogućnost da dete nebrojeno puta bude izloženo neosnovanim zahtevima, te da je sasvim dovoljan postojeći krug aktivno legitimisanih subjekata. Imajući u vidu ove činjenice, izabrano je rešenje da se kao uslov za dopuštenost tužbe srodnika, odnosno detetu bliskih lica, predvidi njihova obaveza da učine verovatnim postojanje pravnog interesa.

Članom 95. dopunjuje se član 266. novim st. 2. i 3., kojima se propisuju kriterijumi za utvrđivanje najboljeg interesa deteta i obavezuje sud da u obrazloženju presude navede razloge koji su ga rukovodili u donošenju odluke i zbog kojih nije uvažio mišljenje deteta. Predloženim izmenama dati su kriterijumi za utvrđivanje najboljeg interesa deteta od strane suda, što je veoma značajno za pravilno i zakonito odlučivanje o najboljem interesu deteta u sporovima za zaštitu prava deteta i u sporovima za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava. Sudije će biti dužne da koriste navedne kriterijume prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja i donošenja odluke u navedenim sporovima. Dopuna člana stavom 3. koji obavezuje sud da u obrazloženju presude donetoj u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava navede razloge koji su ga rukovodili u donošenju odluke i zbog kojih nije uvažio mišljenje deteta je veoma značajna sa aspekta poštovanja prava deteta da u postupku izrazi svoje mišljenje i da se tom mišljenju posveti dužna pažnja od strane suda i u funkciji je pravilnog i zakonitog okončanja spora u najboljem interesu deteta.

Članom 96. dopunjuje se član 269. tako što se posle stava 2. dodaje novi stav 3. kojim se propisuje dužnost suda da u postupku za zaštitu prava deteta i postupku za lišenje roditeljskog po službenoj dužnosti odredi privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete. Sud će imati zakonsko ovlašćenje da po službenoj dužnosti, na osnovu relevantnih činjenica, u postupku odredi privremene mere radi sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete po dete.

Članom 97. u članu 272. dodat je se novi stav kojim se propisuje da odluka kojom se uređuje način održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljom sa kojim dete ne živi, odnosno sa srodnicima i drugim licima koja ga vezuje posebna bliskost, mora da sadrži: vreme, mesto i način održavanja ličnih odnosa, a naročito: učestalost dnevnog, nedeljnog i mesečnog održavanja ličnih odnosa, verske i državne praznike, rođendan deteta, godišnje odmore i druge relevantne događaje za dete i stranke, kao i način preuzimanja i vraćanje deteta za vreme održavanja ličnih odnosa. Navedenim dopunama se uvodi dužnost suda da u odluci precizno odredi elemente bitne za održavanje ličnih odnosa. Time se obezbeđuje bolje ostvarivanje prava deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi i drugim bliskim licima i pravna sigurnost za dete i ta lica, što je znatno otežano u stuacijama kada je odluka suda u pogledu održavanja ličnih odnosa neprecizna ili nepotpuna. Ovo je značajno i za pravilno obavljanje poslova organa starateljstva u situacijama kada se održavanje ličnih odnosa ostvaruje u kontrolisanim uslovima u prostorijama centra za socijalni rad. Osim navedenog, predviđa se da pravnosnažnu presudu kojom je odlučeno o vršenju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi evidentiranja u evidenciji rođenja, zaključenja braka i smrti, što sada nije slučaj, a koju činjenicu za evidentiranje propisuje Zakonom o matičnom registru.

Članom 98. dopunjuje se naziv člana 273.,,Odluka o vršenju ili lišenju roditeljskog prava i o zaštiti od nasilja u porodici”, tako što se u nazivu pored reči “roditeljskog prava” dodaju i reči: “zaštiti prava deteta”. Sadašnji naziv ne obuhvata i spor za zaštitu prava deteta koji se navodi u stavu 1. člana 273. Ovim članom nacrta je predviđeno i da pravnosnažnu presudu kojom je odlučeno o lišenju roditeljskog prava sud bez odlaganja dostavlja matičaru radi upisa u matičnu knjigu rođenih. Osim toga, predviđeno je i dostvljanje pravnosnažne presudu kojom je odlučeno o vršenju roditeljskog prava radi unosa u evidenciju o rođenju, zaključenju braka i smrti, što se sada ne čini, a isto je propisano Zakonom o matičnom registru.

Članom 99. menja se stav 2. člana 276. tako da se uvodi obaveza organa starateljstva da bez odlaganja dostavi rešenje o poništenju novog upisa rođenja usvojenika matičaru.

Članom 100. dopunjuje se član 280. tako što se dodaje novi stav 3., prema kome sud može da, poštujući istražno načelo u ovim postupcima, u sporu za izdržavanje po službenoj dužnosti odredi privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi otklanjanja nenadoknadive štete. Sud će imati zakonsko ovlašćenje da po službenoj dužnosti, na osnovu relevantnih činjenica, u postupku odredi privremene mere radi sprečavanja nenadoknadive štete po dete ili drugog člana porodice.

Članom 101. dopunjuje se član 282. dodavanjem posle stava 2. novih stavova 3. i 4. kojim se propisuje svrha vođenja evidencije i dokumentacije o izdržavanim licima, čime se vrši usklađivanje Porodičnog zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Odredbom člana 100. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br.87/18) propisana je obaveza usklađivanja drugih propisa sa ovim zakonom. Čl. 14. i 12. navedenog zakona, propisano je da se osnov za obradu podataka u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca kao i kada je obrada neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršavanja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca određuje zakonom, da se svrha obrade određuje zakonom kao i obaveza poštovanja pravila o srazmernosti obrade u odnosu na cilj koji se namerava ostvariti. Članom 14. je propisano i da se mogu propisati i uslovi za dozvoljenost obrade od strane rukovaoca, vrsta podataka koji su predmet obrade, lica na koje se podaci o ličnosti odnose, lica kojima se podaci mogu otkriti i svrha njihovog otkrivanja, ograničenja koja se odnose na svrhu obrade, rok pohranjivanja i čuvanja podataka, kao i druge posebne radnje i postupak obrade, uključujući i mere za obezbeđivanje zakonite i poštene obrade (ukoliko se ovi elementi ne propišu zakonom moraju se propisati pravilnikom).

Članom 102. dopunjuje se član 285. tako da se posle stava 2. dodaje novi stav 3. kojim se propisjue obaveza suda da u postupku za zaštitu od nasilja u porodici po službenoj dužnosti odredi privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje, radi sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenadoknadive štete.

Članom 103. dopunjuje se član 287. tako da se posle stava 2. dodaju novi st. 3. i 4. kojim se propisuje obaveza suda da u presudi kojom je zbog nasilja u porodici izdao nalog za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće roditelja koji vrši roditeljsko pravo istovremeno odluči i o održavanju ličnih odnosa deteta i tog roditelja. Na ovaj način se omogućava ostvarivanje prava deteta na održavanje ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim dete neće živeti određeno vreme, tj. roditeljem kome je izrečena mera zaštite od nasilja u porodici u odnosu na drugog člana porodice. Osim toga, sud može u presudi kojom je odredito jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici odlučiti i o zaštiti prava deteta, vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, što prema važećim odredbama nije moguće.

Članom 104. izvršena je dopuna, tako što je posle člana 288. dodat novi naziv člana

“Praćenje izvršenja izrečene mere za zaštitu od nasilja u porodici” i novi član 288a koji propisuje obavezu suda da dostavlja odluku o izricanju mere za zaštitu od nasilja u porodici: strankama u postupku, žrtvi nasilja u porodici, nadležnom osnovnom javnom tužilaštvu koje koordinira grupom za koordinaciju i saradnju u sprečavanju nasilja u porodici po mestu previlašta žrtve, organu starateljstva i policiji. Sud koji je doneo odluku o izricanju mere za zaštitu od nasilja u porodici dužan je da prati njeno izvršenje preko javnog tužilaštva navedenog u stavu 1. ovog člana, koji o realizaciji mere obaveštava sud najmanje na svaka dva meseca. Dopune ovog člana uvođenjem odredbi o praćenju izrečenih mera zaštite od nasilja u porodici su u funkciji efikasnijeg pružanja zaštite, pomoći i podrške žrtvama nasilja u porodici. Na ovaj način obezbeđuje se aktivna uloga suda i drugih organa u zaštiti žrtve nasilja i nakon donošenja sudske odluke. Ovakvo rešenje je u skladu sa odrebama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (,,lužbeni glasnik RS", br. 94/16, 10/23 - dr. zakon) u delu koji se odnosi na pružanje zaštite i pomoć i podršku žrtve nasilja (sačinjavanje plana zaštite i podrške i pomoći žrtvi nasilja na grupi za koordinaciju i praćenje izvršenja planiranih mera i aktivnosti).

Članom 105. dopunjuje se član 289. takoš što se posle stava 2. dodaju novi st. 3. i 4. kojim se propisuje svrha vođenja evidencije i dokumentacije o licima prema kojima je nasilje izvršeno, tako i o licima protiv kojih je određena mera zaštite, čime se vrši usklađivanje Porodičnog zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Odredbom člana 100. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br.87/18) propisana je obaveza usklađivanja drugih propisa sa ovim zakonom. Čl. 14. i 12. navedenog zakona, propisano je da se osnov za obradu podataka u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca kao i kada je obrada neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršavanja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca određuje zakonom, da se svrha obrade određuje zakonom kao i obaveza poštovanja pravila o srazmernosti obrade u odnosu na cilj koji se namerava ostvariti. Članom 14. je propisano i da se mogu propisati i uslovi za dozvoljenost obrade od strane rukovaoca, vrsta podataka koji su predmet obrade, lica na koje se podaci o ličnosti odnose, lica kojima se podaci mogu otkriti i svrha njihovog otkrivanja, ograničenja koja se odnose na svrhu obrade, rok pohranjivanja i čuvanja podataka, kao i druge posebne radnje i postupak obrade, uključujući i mere za obezbeđivanje zakonite i poštene obrade (ukoliko se ovi elementi ne propišu zakonom moraju se propisati pravilnikom).

Članom 106. vrši se dopuna, tako što se posle člana 291. dodaje novi naziv člana:

,,Isključivanje javnosti” i novi član 291a. kojim se propisuje da je u postupku pred organom koji je u vezi sa porodičnim odnosima javnost isključena. Ova odredba ne postoji u Porodičnom zakonu, a postoji odredba koja iskučuje javnost iz sudskih postupaka. Propisano je isključenje javnosti u čl.

206. u sudskim postupcima, a ovom dopunom se uvodi takvo isključenje i u administrativnim postupcima koji su u vezi sa porodičnim odnosima (usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, određivanje ličnog imena, i dr.).

Članom 107. menja se stav 1. člana 292. kojim se propisuje mogućnost da budući supružnici podnesu zahtev za sklapanje braka i diplomatsko konzularnom predstavništvu u inostranstvu i precizira stvarno nadležan organ organ kome u Srbiji mogu podneti takav zahtev. U skladu sa čl. 9 i 103. Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik RS”, br. 18/16, 95/18 - autentično tumačenje i 2/23 - odluka US), organ je dužan da po službenoj dužnosti pribavi podatke iz službenih evidencija koji su mu potrebni za odlučivanje, te budući supružnici nisu dužni da dostavljaju izvod iz matične knjige rođenih i druge podatke iz službenih evidencija, kako propisuje član 292. stav 3. Porodičnog zakona, pa je predloženo brisanje tog stava.

U član 108. se u članu 293. umesto matičara, koji je funkcionalno nadležan za preduzimanje radnji u postupku sklapanja braka, kao stvarno nadležan organ za donošenje rešenja o odbijanju zahteva za sklapanje braka navodi se organ opštinske uprave, gradske uprave, odnosno gradske uprave grada Beograda, čime se vrši preciziranje i usklađivanje zakona.

Članom 109. vrši se izmena u članu 296. stav 1. tako da se termin,,medicinska ustanova” zamenjuje terminom,,zdravstvena ustanova”, čime se vrši usklađivanje sa propisima iz oblasti zdravstvene zaštite.

Članom 110. menja se član 303. brisanjem st. 2. i 3. Iz razloga što je članom 97. Zakona o Matičnom registru (“Službeni glasnik RS”, broj 109/25), za koji je predviđena odložena primena istekom tri godine od dana njegovog stupanja na snagu (izuzev odredaba čl. 47. i 92. ovog zakona) propisano je da danom početka primene ovog zakona, prestaje da važi član 303. st. 2. i 3. Porodičnog zakona ("Službeni glasnik RS", br. 18/05, 72/11 - dr. zakon i 6/15), sledom čega je potrebno uskladiti Nacrt zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona.

Članom 111. u članu 304. stav 2. menja se radi usklađivanja sa Zakonom o Matičnom registru. Članom 47. propisan je način dostavljanja, odnosno prosleđivanje izvoda stranom diplomatsko- konzularnom predstavništvu u slučaju statusnih promena stranih državljana koje su nastale u Republici Srbiji i upisane u Matični registar. U tom smislu, potrebno ovaj član uskladiti sa novim konceptom postupanja koji je uzeo u obzir obaveze utvrđene bilateralnim ugovorima, posebno vodeći računa o licima koja su u statusu tražioca azila i kojima je odobreno pravo na azil, a sve u cilju ujednačenog postupanja matičara.

Članom 112. menja se stav 2. člana 305. tako što se, pored organa starateljstva i suda, dodaju i drugi subjekti - javni beležnik, diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije u inostranstvu, u zdravstvnoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, odnosno u zdravstvenoj ustanovi koja prijavljuje rođenje deteta, kao organi pred kojim se može dati izjava o priznanju očinstva. U članu 305. nije naveden javni beležnik kao subjekat pred kojim se može dati izjava o priznanju očinstva, iako se u članu 51. Porodičnog zakona on navodi kao subjekt pred kojim se može priznati očinstvo, a priznanje pred diplomatsko-konzularnim predstavništvom Republike Srbije u inostranstvu i u zdravstvnoj ustanovi u kojoj je dete rođeno, odnosno u zdravstvenoj ustanovi koja prijavljuje rođenje deteta je takođe predviđeno kao dopuna u ovom nacrtu zakona.

Članom 113. menja se stav 2. člana 314. tako da se propisuje da organ starateljstva donosi pismeno rešenje o utvrđivanju opšte podobnosti za usvojenje deteta i budućih usvojitelja na osnovu nalaza i stručnog mišljenja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika i pravnika. Izmena je uneta u cilju obezbeđivanja pravne sigurnosti deteta čija se opšta podobnost utvrđuje. Aktuelno rešenje je da se opšta podobnost za usvojenje navedenih subjekata utvrđuje vanupravnim aktom - zaključkom tima stručnjaka organa starateljstva.

Članom 114. izvršena je izmena stava 1. člana 316., u cilju ispravljanja greške u važećoj odredbi, prema kojoj organ starateljstva unosi podatke u Jedinstveni registar usvojenja, iako je to ovlašćenje ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu, koje vodi pomenuti registar na osnovu člana 316. stav 2. Porodičnog zakona. Osim toga, član 316. je dopunjen novim st. 3. i 4. kojim je propisana svrha vođenja Jedinstvenog ličnog registra usvojenja, čime se vrši usklađivanje

Porodičnog zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Odredbom člana 100. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br.87/18) propisana je obaveza usklađivanja drugih propisa sa ovim zakonom. Čl. 14. i 12. navedenog zakona, propisano je da se osnov za obradu podataka u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca kao i kada je obrada neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršavanja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca određuje zakonom, da se svrha obrade određuje zakonom kao i obaveza poštovanja pravila o srazmernosti obrade u odnosu na cilj koji se namerava ostvariti. Članom 14. je propisano i da se mogu propisati i uslovi za dozvoljenost obrade od strane rukovaoca, vrsta podataka koji su predmet obrade, lica na koje se podaci o ličnosti odnose, lica kojima se podaci mogu otkriti i svrha njihovog otkrivanja, ograničenja koja se odnose na svrhu obrade, rok pohranjivanja i čuvanja podataka, kao i druge posebne radnje i postupak obrade, uključujući i mere za obezbeđivanje zakonite i poštene obrade (ukoliko se ovi elementi ne propišu zakonom moraju se propisati pravilnikom).

Članom 115. brisan je stav 3. člana 317. kojim je propisano da se izbor budućih usvojitelja ne vrši se ako usvojitelji i roditelj odnosno staratelj deteta sporazumno izvrše izbor i ako organ starateljstva proceni da je takav sporazum u najboljem interesu deteta. Predviđajući mogućnost označavanja i sporazumnog izbora, zakonodavac nije imao intenciju da korišćenje tih ovlašćenja roditelja ili staratelja postane učestala praksa, kojom se krše druge odredbe Porodičnog zakona o usvojenju. Davanje saglasnosti roditelja sa označavanjem usvojitelja u skladu sa članom 95. Porodičnog zakona predstavlja element roditeljskog prava i poštuje se kao element roditeljskog prava pod uslovom da je to pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i vršeno samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta (član 67. Porodičnog zakona). Brisanjem dela navedene odredbe ukida se ovlašćenje roditelja da u izjavi na zapisnik kojim se saglašava sa usvojenjem deteta označi buduće usvojitelje za dete. Roditelj i dalje ima pravo da se saglasi sa usvojenjem deteta i time se odrekne vršenja roditeljskog prava, ali izbor usvojitelja za dete može vršiti isključivo organ starateljstva, vodeći računa o najboljem interesu deteta. U praksi usvojenja u Republici Srbiji se pokazalo da su roditelji vrlo retko koristili ovlašćenje da sklapaju sporazume o usvojenju. To pravo su uglavnom pokušavali da zloupotrebe, u cilju izbegavanja propisane procedure izbora usvojitelja, zadovoljavanja sopstvenih potreba i interesa i potreba i interesa lica koja su označavali kao usvojitelje, a ne potreba i interesa deteta. Kako bi se sprečili slučajevi zloupotreba, Ministarstvo rada i socijalne politike je 17.07.2007. godine dalo centrima za socijalni rad - organima starateljstva mišljenje, koje je i dalje na snazi, o primeni člana 95. stav 2. i čl. 317. stav 3. Porodičnog zakona, koje detaljnije uređuje ovo pitanje.

Članom 116. izmenjen je stav 1. člana 318. tako da je propisano da organ starateljstva koji je izabrao buduće usvojitelje donosi pismeno rešenje o upućivanju deteta izabranim usvojiteljima radi uzajamnog prilagođavanja, osim ako je usvojitelj lice koje ima uobičajeno boravište u inostranstvu. Članom 109. dopunjen je član 318. tako što su posle stava 2. dodati novi st. 3. i 4. kojima je propisano da se rešenje o prilagođavanju, u slučajevima kada je za usvojitelja izabrano lice koje samo živi ili supružnici ili vanbračni partneri od kojih jedan prelazi zakonom dozvoljenu razliku u godinama u odnosu na budućeg usvojenika ili strani državaljanin sa uobičajenim boravištem u Republici Srbiji, donosi ukoliko je pre toga data dozvola za zasnivanje usvojenja od strane ministra nadležnog za porodičnu zaštitu. Žalbu protiv rešenja o upućivanju deteta na međusobno prilagođavanje mogu izjaviti izabrani usvojitelji i staratelj usvojenika, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. Važeća odredba ne sadrži kojom odlukom se dete upućuje na međusobno prilagođavanje ni pravo na žalbu. Upućivanje na prilagođavanje se u praksi vrši rešenjem, a sadašnji član 318. nema o tome eksplicitnu odredbu. Novo rešenje je važno, s obzirom da budući usvojitelji na osnovu nje mogu ostvariti druga prava u skladu sa zakonom (npr. pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta koje je na međusobnom prilagođavanju, u skladu sa Zakonom o radu). Osim toga, u članu

318. nije precizirano da li se odluka o upućivanju deteta na uzajamno pruilagođavanje donosi pre ili nakon davanja dozvole ministra za usvojenje deteta, pa je, radi regulisanja tog pitanja dodat stav 4.

Članom 117. dopunjuje se član 320. novim stavom 2. kojim se propisuje da ukoliko su za dete izabrani usvojitelji sa uobičajenim boravištem u inostranstvu, usvojenje se ne može zasnovati pre isteka roka od 15 dana od dana prvog kontakta između deteta i usvojitelja u Republici Srbiji. Odredba kojom se uvodi rok trajanja postupka međunarodnog usvojenja je u funkciji kvalitetnijeg praćenja kontakata deteta i budućih usvojitelja, donošenja odluke o usvojenju koja je u najboljem interesu deteta i ostvarivanja pravne sigurnosti usvojenika i usvojitelja.

Članom 118. izvršena je izmena u članu 323. stav 2. kojim se ukida službena tajna kod usvojenja i propisuje da se poverljivost podataka sadržanih u evidenciji i dokumentaciji o usvojenju obezbeđuje se u skladu sa zakonom koji reguliše zaštitu podataka o ličnosti. Izmena je izvršena radi usklađivanja sa Zakonom o tajnosti podataka koji ne sadrži odredbe o službenoj tajni.

Članom 119. dopunjen je član 327. novim st. 2. i 3. kojima se propisuje svrha vođenja evidencije i dokumentacije o usvojenju, čime se vrši usklađivanje Porodičnog zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Odredbom člana 100. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br.87/18) propisana je obaveza usklađivanja drugih propisa sa ovim zakonom. Čl. 14. i 12. navedenog zakona, propisano je da se osnov za obradu podataka u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca kao i kada je obrada neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršavanja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca određuje zakonom, da se svrha obrade određuje zakonom kao i obaveza poštovanja pravila o srazmernosti obrade u odnosu na cilj koji se namerava ostvariti. Članom 14. je propisano i da se mogu propisati i uslovi za dozvoljenost obrade od strane rukovaoca, vrsta podataka koji su predmet obrade, lica na koje se podaci o ličnosti odnose, lica kojima se podaci mogu otkriti i svrha njihovog otkrivanja, ograničenja koja se odnose na svrhu obrade, rok pohranjivanja i čuvanja podataka, kao i druge posebne radnje i postupak obrade, uključujući i mere za obezbeđivanje zakonite i poštene obrade (ukoliko se ovi elementi ne propišu zakonom moraju se propisati pravilnikom).

Članom 120. izvršena je izmena člana 328. Izmenama se predviđa postupak utvrđivanja opšte podobnosti za hraniteljstvo, pravo na žalbu na rešenje o prestanku hraniteljstva i svrha vođenja evidencije i dokumentacije o hraniteljstvu, čime se vrši usklađivanje Porodičnog zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Odredbom člana 100. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br.87/18) propisana je obaveza usklađivanja drugih propisa sa ovim zakonom. Čl. 14. i 12. navedenog zakona, propisano je da se osnov za obradu podataka u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca kao i kada je obrada neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršavanja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca određuje zakonom, da se svrha obrade određuje zakonom kao i obaveza poštovanja pravila o srazmernosti obrade u odnosu na cilj koji se namerava ostvariti. Članom 14. je propisano i da se mogu propisati i uslovi za dozvoljenost obrade od strane rukovaoca, vrsta podataka koji su predmet obrade, lica na koje se podaci o ličnosti odnose, lica kojima se podaci mogu otkriti i svrha njihovog otkrivanja, ograničenja koja se odnose na svrhu obrade, rok pohranjivanja i čuvanja podataka, kao i druge posebne radnje i postupak obrade, uključujući i mere za obezbeđivanje zakonite i poštene obrade (ukoliko se ovi elementi ne propišu zakonom moraju se propisati pravilnikom).

Članom 121. dodat je novi član 328a, koji omogućava formiranje Jedinstvenog ličnog registra hraniteljstva koji bi sadržao evidenciju podataka o budućim hraniteljima za koje je utvrđeno da su podobni za hraniteljstvo (opšta podobnost hranitelja) i deci za koju je utvrđeno da su podobna za hraniteljstvo (opšta podobnost deteta za hraniteljstvo).

Članom 122. izmenjen je stav 2. člana 331. na način da se ukida službena tajna kod starateljstva i propisuje da se poverljivost podataka sadržanih u evidenciji i dokumentaciji o starateljstvu obezbeđuje se u skladu sa zakonom koji reguliše zaštitu tajnosti podataka i zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Izmena je izvršena radi usklađivanja sa Zakonom o tajnosti podataka koji ne sadrži odredbe o službenoj tajni.

Članom 123. izmenjen je stav 2. člana 332. kojim se propisuje da organ staratenjstva donosi privremeno rešenje umesto privremenog zaključka o obezbeđenju smeštaja štićenika u roku od 24 sata od trenutka kada je obavešten o postojanju potrebe za starateljstvom. Time se vrši usklađivanje Porodičnog zakona sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku (“Službeni glasnik RS", br.18/16, 95/18 - Autentično tumačenje, 2/23 - US). Članom 205. stav 4. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da se o izvršenju radi obezbeđenja donosi privremeno rešenje o obezbeđenju, a član 214. stav 1. istog zakona propisuje da se posebni zakoni koji uređuju posebna pitanja upravnog postupka u pojedinim upravnim oblastima moraju uskladiti sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. Članom 116. izmenjen je i stav 4. člana 332., tako što je propisano da organ starateljstva donosi rešenje o stavljanju pod starateljstvo u roku od 30 dana od prijema sudske odluke o ograničenju poslovne sposobnosti, umesto o lišenju poslovne sposobnosti punoletnog lica, što je usklađivanje sa novim institutom ograničenja poslovne sposobnosti koji se uvodi ovim nacrtom.

Članom 124. izmenjen je stav 1. člana 335. tako da je data mogućnost štićeniku da podnese pritužbu organu staratljstva na rad startelja u svakom slučaju, bez obzira na to da li je štićenik sposoban da rasuđuje. Ukida se medicinski koncept,,sposobnosti za rasuđivanje”, koji je napušten i kod normiranja instituta ograničenja poslovne sposobnosti.

Članom 125. izmenjen člana 337. tako da je data mogućnost štićeniku da podnese žalbu nadležnom ministarstvu protiv rešenja o prestanku starateljstva, iz istih razloga navedenih u članu 128. ovog nacrta.

Članom 126. izmenjen člana 338. tako da je data mogućnost štićeniku da podnese pritužbu nadležnom ministarstvu na rad organa staratljstva u svakom slučaju, iz istih razloga navedenih u čl. 128. i 129. ovog nacrta.

Članom 127. dopunjen je član 340. novim st. 2. i 3. kojim je uvedena svrha vođenja evidencije i dokumentcaije kod starteljstva, čime se vrši usklađivanje Porodičnog zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Odredbom člana 100. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Službeni glasnik RS", br.87/18) propisana je obaveza usklađivanja drugih propisa sa ovim zakonom. Čl. 14. i 12. navedenog zakona, propisano je da se osnov za obradu podataka u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca kao i kada je obrada neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršavanja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca određuje zakonom, da se svrha obrade određuje zakonom kao i obaveza poštovanja pravila o srazmernosti obrade u odnosu na cilj koji se namerava ostvariti. Članom 14. je propisano i da se mogu propisati i uslovi za dozvoljenost obrade od strane rukovaoca, vrsta podataka koji su predmet obrade, lica na koje se podaci o ličnosti odnose, lica kojima se podaci mogu otkriti i svrha njihovog otkrivanja, ograničenja koja se odnose na svrhu obrade, rok pohranjivanja i čuvanja podataka, kao i druge posebne radnje i postupak obrade, uključujući i mere za obezbeđivanje zakonite i poštene obrade (ukoliko se ovi elementi ne propišu zakonom moraju se propisati pravilnikom).

Članom 128. dopunjen je član 341. dodavanjem novog stava 4. kojim se propisuje da sukob mesne nadležnosti između centara za socijalni rad - organa starateljstava u posebnim upravnim postupcima u vezi sa porodičnim odnosima rešava ministar nadležan za porodičnu zaštitu. Odredbom člana 68. stav 6. Zakona o socijalnoj zaštiti (,,Službeni glasnik RS”, br. 24/11, 117/26 - US) propisano je da sukob nadležnosti centara za socijalni rad u oblasti socijalne zaštite rešava ministar nadležan za socijalnu zaštitu.

Članom 129. izmenjen je stva 1. člana 345. tako da pripisuje da prezime deteta određuju roditelji prema zajedničkom prezimenu oba roditelja, prezimenu jednog od roditelja ili prezimenu oba roditelja ukoliko roditelji nemaju zajedničko prezime. Izmena člana je izvršena s obzirom na postojanje dilema u primeni aktuelno važeće odredbe u pogledu dela odredbe koji se odnosi na prezime,,oba roditelja”. Osim toga, prihvaćena je preporuka Poverenika za ravnopravnost da dete ima pravo na prezime koje će sadržati prezime i jednog i drugog roditelja i u slučaju kada se ta prezimena razlikuju.

Članom 130. izmenjena je tačka 3) stava 1. člana 347. tako da je propisano da nema pravo na promenu ličnog imena lice koje promenom ličnog imena može izbeći ili znatno otežati izvršenje neke svoje zakonske obaveze, ili očigledno zloupotrebljava pravo na promenu ličnog imena. Izmenom je brisana,,namera”, kao subjektivni element, koju je matičar dužan da utvrđuje u postupku promene ličnog imena na osnovu važeće odredbe člana 347. Izmenama se uvodi objektivni kriterijum - izbegavanje ili znatno otežavanje izvršenja bilo koje zakonske obaveze. Osim toga, uvodi se elemenat,,očigledne zloupotrebe, s obzirom na postojanje slučajeva zloupotrebe prava na promenu ličnog imena (višestruke promene) u cilju ostvarivanja određenih interesa lica koje je podnelo zahtev za promenu ličnog imena.

Članom 131. izmenjen je stav 2. člana 348. kojim se propisuje da supružnik koji je promenio prezime sklapanjem braka može u roku od 60 dana od dana upisa činjenice prestanka braka u matičnu knjigu venčanih uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka. Početak roka za promenu prezimena počinje da teče od dana upisa činjenice prestanka braka u matičnu knjigu venčanih, a ne od dana pravnosnažnosti presude, čime se omogućava licima kojima je brak prestao odlukom suda u inostranstvu da nakon priznanja strane sudske odluke u Srbiji i upisa činjenice prestanka braka u matičnu knjigu rođenih izvrše promenu prezima u roku od 60 dana od dana upisa u matičnu knjigu. Do sada to nije bilo moguće, s obzirom da rok počinje da teče od dana pravosnažnosti presude o razvodu braka.

Članom 132. izmenjen je stav 2. člana 349. kojim se propisuje da se prezime usvojenog deteta može promeniti prema zajedničkom prezimenu oba usvojitelja, prezimenu jednog od usvojitelja ili prezimenu oba usvojitelja ukoliko usvojitelji nemaju zajedničko prezime. Odredba u nacrtu jasnije propisuje koje prezime može dobiti usvojeno dete, analogno načinu na koji roditelji određuju ličnog ime detetu, u smislu člana 345. Porodičnog zakona.

Članom 133. izmenjen je član 350. Umesto dosadašnje odredbe da se zahtev za promenu ličnog imena podnosi isključivo opštinskoj upravi po mesti prebivališta podnosioca zahteva, izmenom se propisuje da se zahtev, osim po tom kriterijum, može podneti po drugim kriterijumima iz Zakona o opštem upravnom postupku, čime se vrši usklađivanje Porodičnog zakona sa Zakonom o opštem upravnom postupku, u smislu člana 214. Zakonom o opštem upravnom postupk. Nacrtom je propisana i mesna nadležnost organa starateljstva prema prebivalištu, odnosno boravištu deteta, za odlučivanje po zahtevu roditelja za promenu ličnog imena deteta kada sa tim nije saglasan drugi roditelj. Organ starateljstva na čijoj teritoriji mesne nadležnosti živi dete je u najbližoj vezi sa detetom i najbolje može proceniti najbolji interes deteta u postupku promene ličnog imena deteta.

Članom 134. dodaje se novi član 357a. kojim sadrži prelaznu odredbu da će se sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Porodičnog nastaviti prema odredbama ovog zakona, osim ako je do dana početka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka. Ako je do dana početka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka, postupak će se nastaviti prema odredbama Porodičnog zakona. Ako posle početka primene ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 2. ovog člana, dalji postupak sprovešće se prema odredbama ovog zakona.

Članom 135. posle člana 363. dodaje se novi član 363a kojim se predviđa da danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe Glave četvrte (Produženje roditeljskog prava) i Glave šeste (Davanje dozvole za stupanje u brak) Zakona o vanparničnom postupku koje se odnose na davanje saglasnosti maloletnom licu za sklapanje braka, a ostaju na snazi odredbe o davanju saglasnosti tazbinskim srodnicima za sklapanje braka. Osim toga, predviđeno je da danom početka primene ovog zakona, na sudske postupke za ograničenje i prestanak ograničenja poslovne sposobnosti shodno će se primenjivati odredbe zakona Zakona o vanparničnom postupku kojim je uređen postupak lišenja poslovne sposobnosti. Odredbe Zakona o vanparničnom postupku koje se odnose na lišenje poslovne sposobnosti, uskladiće se sa odredbama ovog zakona koje se odnose na ograničenje i prestanak ograničenja poslovne sposobnosti u roku od godinu dana početka primene ovog zakona, a dopune Zakona o vanparničnom postupku odredbama koje uređuju vanparnični postupak za davanje saglasnosti maloletnom licu starijem od 16 godine koje je postalo roditelj za sticanje poslovne sposobnosti, biće donete u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona. Roditelji koji su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, stekli produženo roditeljsko pravo na osnovu člana 85. Porodičnog zakona nastavljaju da koriste to pravo u skladu sa odredbama navedenog zakona. Odredbe zakona kojima se regulišu prava lica lišenih poslovne sposobnosti, uskladiće se sa odredbama ovog zakona koje regulišu ograničenje poslovne sposobnosti u roku od dve godine dana od dana početka primene ovog zakona. Odredbe čl. 225. st. 4, čl. 226. st. 5, čl. 272. st. 5 i čl. 273. st. 4. ovog zakona, primenjuju se od dana početka primene Zakona o matičnom registru. Podzakonski propisi čije je donošenje predviđeno ovim zakonom i usaglašavanje važećih podzakonskih akata sa izmenama i dopunama ovog zakona, izvršiće se u roku od šest meseci od dana početka primene ovog zakona. Predviđeno je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike.”, a primenjuje se od 1. septempbra 2026. godine.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, 26.03.2026.