PREDLOZI MEDIJSKIH ZAKONA: Usklađivanje zakona sa evropskom regulativom

Pred narodnim poslanicima nalaze se predlozi tri medijska zakona - Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o elektronskim medijima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.

Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, ali i predlozi zakona koji su na dnevnom redu, u skladu su sa strateškim opredeljenjem Republike Srbije za unapređenje medijskog pravnog okvira, što je od ključnog značaja za zaštitu i jačanje medijskih sloboda.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o elektronskim medijima, treba reći da se u skladu sa komentarima Evropske komisije ovim zakonom predviđaju relativno male izmene važećeg zakona. Uglavnom je reč o pravno-tehničkim modifikacijama.

Imajući u vidu sugestije Evropske komisije, a sve sa ciljem da se ne naruši samostalnost regulatornog tela, predložena je izmena člana 6. Zakona, tako što je ograničena uloga Narodne skupštine, odnosno precizirano je da je regulator odgovoran Narodnoj skupštini isključivo u vezi sa sledećim pitanjima. To su pitanja izbora i razrešenja članova Saveta, davanje saglasnost na Statut i finansijski plan regulatora, razmatranje godišnjeg izveštaja o radu regulatora i izveštaj o radu za period kraći od godinu dana koji se dostavlja na zahtev Narodne skupštine.

U vezi sa pitanjem finansiranja regulatora, izmenjen je član 46. te je predloženo da regulator ima potpunu autonomiju u upravljanju budžetom, koji ne može biti proizvoljno umanjen ili uvećan od strane drugih institucija.

U članu 12. izvršeno je terminološko usaglašavanje kako bi se naveli tačni nazivi nezavisnih institucija. Izvršene su i promene u članu 71, kojim se definiše zabrana govora mržnje, kao i člana 72. koji propisuju zabranu objavljivanja pojedinih programskih sadržaja.

Iako se ovi članovi nalaze u okviru Glave 4 važećeg zakona koja govori o obavezama pružaocima medijskih usluga, izmenama je precizirano da se te obaveze odnose na pružaoce medijskih usluga a ne na regulatora.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima polazi od značaja koji javni medijski servisi imaju u očuvanju i unapređivanju demokratskih vrednosti društva, kao i od strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2020-2025. kojom je predviđena izrada i izmena dopuna Zakona o javnim medijskim servisima, a sve sa ciljem da se ovaj propis harmonizuje sa važećim pravnim tekovinama EU i standardima Saveta Evrope.

Nakon izrade nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima usledio je proces usaglašavanja sa komentarima Evropske komisije.

Najvažnije izmene i novine koje donosi ovaj predlog zakona su sledeće: redefinisan je pojam javnog medijskog servisa u skladu sa evropskim aktom o slobodi medija i proširena osnovna načela rada medijskog servisa.

Imajući u vidu da u svom delovanju javni medijski servis ostvaruje javni interes, uvažava zahteve javnosti i za svoje delovanje odgovara javnosti, predloženim izmenama predviđena su još tri načina na kojima javni servis održava odnose sa javnošću, a odnose se na: komunikaciju sa slušaocima, gledaocima i čitaocima i organizacijama civilnog društva, delovanje programskog saveta i delovanjem poverenika za zaštitu slušalaca, gledalaca i čitalaca.

U skladu sa ciljem da se ostvari potpuna finansijska i institucionalna nezavisnost javnih medijskih servisa, odnosno dugoročan i stabilan način finansiranja medijskih servisa, izmenjeni su članovi koji definišu taksu za javni medijski servis i način naplate takse za javni medijski servis.

U cilju stabilnog načina finansiranja javnih medijskih servisa, predloženo je da, citiram, "način naplate takse za javni medijski servis mora biti takav da obezbedi kontinuirano i nesmetano funkcionisanje javnog medijskog servisa", kraj citata, iz člana 41.

Takođe, ovim Predlogom zakona stavlja se van snage Zakon o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, a pojedine njegove odredbe inkorporisane su u Predlogu ovog zakona.

Dodata su još dva načela na kojima se zasniva rad javnih medijskih servisa, a tiču se sadržaja i pluralizma mišljenja, kao i saradnje sa slušaocima, gledaocima i čitaocima.

Novim predloženom odredbama redefinisane su odredbe koje se odnose na upravni odbor javnih medijskih servisa, predloženi su jasni kriterijumi za izbor članova upravnog odbora, definisani su poslovi koji spadaju u delokrug rada upravnog odbora, generalnog direktora. Naime, predloženo je povećanje i preciznije određen korpus ovlašćenja generalnog direktora programskog saveta kome je sada, između ostalih, dodata i nova aktivnost a to je da na javnom konkursu bira Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca, kao i da razrešava Poverenika i donosi opšti akt kojim bliže uređuje postupak izbora, delokruga rada i prestanka rada Poverenika.

Novim predlogom zakona predlaže se uvođenje instituta Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca, čije je uvođenje Evropska komisija pozdravila. Tačnije, sprovodeći strateška opredeljenja države, definisan je status i položaj Poverenika, način izbora i razrešenje. Predviđeni su i uslovi koje mora da ispunjava kandidat za Poverenika, garantovana je njegova nezavisnost i samostalnost u radu. Takođe, propisani su i razlozi za prestanak mandata Poverenika. U obavljanju svog posla, Poverenik je dužan da vodi evidenciju o pristiglim pritužbama i predlozima, da o njima obaveštava glavne urednike i da o preduzetim aktivnostima pisanim putem obavesti podnosioce pritužbi i predloga. Propisana je i obaveza Poverenika da tromesečno dostavlja programskom savetu, generalnom direktoru i upravnom odboru izveštaj o pritužbama i predlozima slušalaca i gledalaca koji sadrži i podatke o preduzetim radnjama po istima, te da na sopstvenu inicijativu daje predloge za poboljšanje medijskih usluga javnog medijskog servisa, kao i predloge za unapređenje kvaliteta emitovanog sadržaja.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, ovaj zakon je takođe pretrpeo relativno male izmene, u skladu sa komentarima Evropske komisije. Izmenjen je član 6. stav 2. važećeg Zakona o javnom informisanju i medijima, te je predloženo da je, radi zaštite konkurencije i raznovrsnosti ideje i mišljenja, zabranjeno svako delovanje i postupanje koje ograničava, sprečava ili narušava konkurenciju u oblasti javnog informisanja.

Imajući u vidu komentare Evropske komisije u vezi sa članom 39. važećeg zakona koji definiše pitanje izdavača medija, a sve sa ciljem da se uredi rad medija čiji su izdavači lica koja su osnovana neposredno ili posredno od strane lica iz člana 39. stav 5. tačka 2) ovog zakona, uveden je novi član 39a, čija je intencija da se osigura nezavisnost uređivačke politike ovih medija u odnosu na osnivača i izdavača.

Takođe, predviđeno je da se članovi organa upravljanja izdavača čiji su osnivači lica iz člana 39. stav 5. tačka 2. ovog zakona imenuju iz reda stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova izdavača, stručnjaci iz oblasti medija, kulture, menadžmenta, prava i finansija. Kao i da članovi organa upravljanja ovih izdavača ne mogu biti nosioci javnih funkcija, funkcija u političkoj stranci kao ni lica čije bi članstvo organa upravljanja moglo da dovede do sukoba interesa dve godine po prestanku funkcije, a u skladu sa propisom koje reguliše sprečavanje sukoba interesa pri obavljanju javne funkcije.

Predložen je i novi stav člana 47. koji se odnosi na javne nabavke te je predviđeno da se sve javne nabavke medijskih usluga od strane organa javne vlasti dodeljuju u skladu sa transparentima, objektivnim, proporcionalnim i nediskriminatornim kriterijumima koji se unapred javno objavljuju putem vebsajta organa javne vlasti kao i putem otvorenih, proporcionalnim i nediskriminišućih postupaka.

Imajući u vidu sugestije Evropske komisije izmenjene su i odredbe koje definišu objavljivanje informacija u vezi sa krivičnim postupcima, te je u skladu sa evropskim standardima i dobrom ustanovljenom praksom predloženo da novinari trebaju da budu slobodne u izveštavanju o krivičnim predmetima koji su u toku ali uz ograničenje u pogledu poštovanja principa, pretpostavke, nevinosti.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 10.06.2025.
Naslov: Redakcija