NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Istraživačke novinare posebno ugrožavaju izmene koje se odnose na snimanje razgovora, kao i uvođenje novog krivičnog dela zbog otkrivanja podataka

Ministarstvo pravde zatvorilo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Predviđene izmene izazvale su burne reakcije u javnosti, a razloga za zabrinutost imaju i novinari. Oni mogu da budu u problemu i da čak završe u zatvoru samo zbog toga što od institucija traže informacije i dokumenta ili snimaju razgovore sa sagovornicima.

Ukoliko se postojeći nacrt zakona usvoji, advokatica Kruna Savović kaže da postoji opasnost da novinar koji bez saglasnosti snimi razgovor sa svojim sagovornikom bude krivično gonjen, bez obzira na to što je razgovor snimio samo da bi verno preneo reči svog sagovornika.

“Jednako bi bio odgovoran i ukoliko bi mu u snimljenom razgovoru sagovornik pretio, vređao, tražio mito i tome slično”, kaže Savović.

Novinarima preti još jedna opasnost - uvođenje krivičnog dela Odavanje tajnih podataka. Ono bi, kako tvrdi Savović, državnim organima omogućilo da spreče objavljivanje određenih dokumenata ili informacija tako što bi na njih stavili oznake “interno” ili “strogo poverljivo”. Praktično, ovo bi omogućilo institucijama da od građana sakriju sve što žele.

“Novinar koji bi do tih dokumenata došao ili bi probao da dođe - računajući na pravo kojim raspolaže u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 i 105/2021) - potencijalno bi bio krivično odgovoran, jer se predloženim članom zakona inkriminiše već i samo pribavljanje tajnih podataka”, kaže Savović.

“Ako državni organ neki podatak označi tajnim, teret dokazivanja tvrdnje da podatak nije mogao (smeo) biti označen tajnim stoji na novinaru. Posledica je ta da informacija ostaje ili neobjavljena ili biva objavljena tek nakon što je izgubila aktuelnost”.

Da će izmene znatno ograničiti rad i uticati na bezbednost novinara smatra i Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa. On kaže da novinari zbog toga mogu završiti i u zatvoru.

“Kazna zatvora je propisana za sve koji neovlašćeno pribavljaju podatke ili dokumenta, a koja su označena stepenima poverljivosti od ‘interno’ do ‘državna tajna’, što će u suštini znatno ograničiti istraživačke poduhvate u oblasti kriminala i korupcije”, kaže Jovanović.

Navodi da je ova izmena apsurd jer novinari mogu biti procesuirani čak i kad traže podatke ili dokumenta poput državnih ugovora sa nekom stranom kompanijom.

Ministarstvo pravde će do 15. oktobra sačiniti izveštaj o svim pristiglim primedbama i sugestijama i javno ga objaviti. Dalja procedura podrazumeva slanje predloga zakona Vladi koja ga prosleđuje skupštini na usvajanje.

Izvor: Vebsajt Krik, Isidora Martać, 03.10.2025.
Naslov: Redakcija