NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA - Tekst propisa

Član 1.

U Krivičnom zakoniku (“Službeni glasnik RSˮ, br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), u članu 6. stav 4. reči: “republičkog javnog tužiocaˮ zamenjuju se rečima: “Vrhovnog javnog tužilaštvaˮ.

Član 2.

U članu 10. st. 2. i 3. reči: “republičkog javnog tužiocaˮ zamenjuju se rečima:

“Vrhovnog javnog tužilaštvaˮ.

Član 3.

U članu 19. stav 2. posle reči: “istovremenˮ dodaju se reči: “ili neposredno predstojećiˮ.

Član 4.

U članu 42. reči: “krivične sankcijeˮ zamenjuju se rečju: “kazneˮ.

Član 5.

U članu 44. stav 1. posle reči: “Doživotni zatvorˮ dodaje se zapeta, a reči: “i kazna zatvoraˮ zamenjuju se rečima: “kazna zatvora i rad u javnom interesuˮ.

U stavu 2. posle reči: “Novčana kaznaˮ zapeta i reči: “rad u javnom interesuˮ brišu se.

Član 6.

U članu 46. stav 2. alineja druga, reči: “krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b)” zamenjuju se rečima: “krivična dela protiv polne slobode (čl. 181. do 185b)”.

U stavu 5. reči: “silovanje (član 178. stav 4), obljuba nad nemoćnim licem (179. stav 3), obljuba sa detetom (član 180. stav 3)” zamenjuju se rečima: “silovanje (član 178), obljuba nad nemoćnim licem (član 179), obljuba sa detetom (član 180)”.

Član 7.

U članu 54a posle reči: “pola,” dodaju se reči: “invaliditeta,”.

Član 8.

U članu 55a reči: “Za krivično delo” zamenjuju se rečima: “(1) Za krivično delo” posle reči: “raspona propisane kazne” dodaju se reči: “polazeći od najmanje mere te kazne”.

U tački 1. posle reči: “osuđen za” dodaju se reči: “ista ili istovrsna”. Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

“(2) Pod ranijom osudom podrazumeva se osuda za krivično delo koja je utvrđena pravnosnažnom presudom domaćeg suda, odnosno suda strane države.”.

Član 9.

U članu 66. stav 2. reči: “se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna” zamenjuju se rečima: “je propisana kao najmanja mera kazne zatvor u trajanju od dve godine ili teža kazna”.

Član 10.

U članu 87. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

“(4) Ako je zakonom određeno obavezno oduzimanje predmeta, a predmet koji treba oduzeti je u svojini pravnog lica, mera bezbednosti iz stava 1. ovog člana može se odrediti samo pod uslovima propisanim zakonom koji uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela.ˮ.

Član 11.

U članu 102. stav 2. reči: “javnom tužiocu” zamenjuju se rečima. “javnom tužilaštvu”.

Član 12.

U članu 106. stav 3. reči: “vozilom i proterivanje stranca iz zemlje” zamenjuju se rečima: “vozilom, proterivanje stranca iz zemlje, zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim i zabrane prisustvovanja određenim priredbama”.

Član 13.

U članu 107. stav 8. broj: “5.” zamenjuje se brojem “6.”.

Član 14.

U članu 112. stav 20. menja se i glasi:

“(20) Zlonamerni računarski program je program koji je napravljen sa svrhom da nanese štetu računaru, računarskoj mreži ili računarskim podacima i koji se ubacuje u računar sa namerom ugrožavanja poverljivosti, celovitosti ili dostupnosti računarskih podataka, aplikacija i operativnih sistema ili na neki drugi način ometa rad računara ili računarske mreže.”.

U stavu 23. dodaje se druga rečenica koja glasi: “Novac predstavlja i novac koji nije stavljen u opticaj, ali je od strane nadležnih organa označen kao novac.”.

U stavu 28. posle reči: “vanbračni partneri i njihova deca,” dodaju se reči:

“bivši supružnici,”, reč: “usvojilac” zamenjuje se rečju: “usvojitelj”, reč: “hranilac” zamenjuje se rečju: “hranitelj”, a posle reči. “njihovi supružnici i deca,” reči: “bivši supružnici i njihova” brišu se.

Posle stava 36. dodaje se stav 37. koji glasi:

“(37) Tajni podatak je podatak koji je zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenom u skladu sa zakonom, određen i označen stepenom tajnosti

“državna tajna”, “strogo poverljivo”, “poverljivo” ili “interno”, a čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta po teritorijalni integritet i suverenost, zaštitu ustavnog poretka, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje poslove i spoljne poslove Srbije. Tajnim podatkom ne smatra se podatak koji je upravljen na teške povrede osnovnih prava čoveka ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao ni podatak koji za označen kao tajni radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja državnih organa.”.

 

Član 15.

U članu 113. reči: “od pet do petnaest godinaˮ zamenjuju se rečima: “najmanje pet godina ili doživotnim zatvoromˮ.

Član 16.

U članu 114. stav 1. tačka 7. reči: “javnog tužioca, zamenika javnog tužiocaˮ zamenjuju se rečima: “nosioca javnotužilačke funkcijeˮ.

Član 17.

U članu 120. stav 3. reči: “usvojioca ili staraocaˮ zamenjuju se rečima:

“usvojitelja ili starateljaˮ.

Član 18.

U članu 121a stav 2. briše se. St. 3. i 4. postaju st. 2. i 3.

Član 19.

U članu 136. stav 1. broj: “(1)” briše se, a reči: “tri meseca” zamenjuju se rečima:

“šest meseci”.

Stav 2. briše se.

Član 20.

U članu 137. stav 3. reči: “tri meseca” zamenjuju se rečima: “šest meseci”.

Član 21.

U članu 138. stav 3. reči: “javnom tužiocu i zameniku javnog tužiocaˮ zamenjuju se rečima: “nosiocu javnotužilačke funkcijeˮ.

Član 22.

Naziv člana i član 141. menjaju se i glase:

“Neovlašćeno otkrivanje profesionalne tajne Član 141.

(1)        Advokat, javni beležnik, javni izvršitelj, lekar ili drugo lice koje neovlašćeno otkrije podatak o ličnom ili porodičnom životu koji je saznalo u vršenju svog poziva,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2)        Neće se kazniti za krivično delo iz stava 1. ovog člana ako se podaci otkriju u opštem interesu ili interesu drugog lica, koji je pretežniji od interesa čuvanja tih podataka.”.

Član 23.

U članu 143. stav 1. reči: “koji mu nisu namenjeniˮ brišu se.

Član 24.

Posle člana 145. dodaju se naziv člana i član 145a koji glase:

“Zloupotreba snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem

Član 145a

(1)        Ko učini dostupnim trećem licu video ili drugi snimak, fotografiju, portret, audio zapis ili spis sa seksualno eksplicitnim sadržajem, bez pristanka lica na koje se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na snimku, fotografiji ili portretu ili čiji je glas snimljen na audio zapisu,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2)        Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko upotrebom računarskog sistema ili na drugi način izradi novi ili preinači postojeći video ili drugi snimak, fotografiju, portret, audio zapis ili spis sa seksualno eksplicitnim sadržajem i upotrebi ili učini dostupnim trećem licu takav snimak, fotografiju, portret, audio zapis ili spis kao istinite.

(3)        Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko preti drugom da će učiniti dostupnim trećem licu njegov video ili drugi snimak, fotografiju, portret, audio zapis ili spis sa seksualno eksplicitnim sadržajem.

(4)        Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini posredstvom informaciono- komunikacionih tehnologija ili na drugi način zbog čega su video ili drugi snimak, fotografija, portret, audio zapis ili spis sa seksualno eksplicitnim sadržajem postali dostupni većem broju lica,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(5)        Ako je delo iz st. 1. do 4. ovog člana učinjeno prema detetu, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(6)        Ako delo iz st. 1. do 5. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se za delo iz st. 1. do 3. ovog člana zatvorom od šest meseci do pet godina, za delo iz stava 4. ovog člana zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 5. ovog člana zatvorom od dve do deset godina.

(7)        Video ili drugi snimci, fotografije, portreti, audio zapisi i spisi, kao i posebni uređaji kojima je učinjeno krivično delo iz ovog člana, oduzeće se.”.

Član 25.

U članu 153. stav 1. reči: “145. stav 1” i zapeta brišu se.

U stavu 2. posle broja: “141” dodaju se zapeta i reči: “145. stav 1”.

Član 26.

U članu 172. stav 4. posle reči: “prenosioˮ dodaju se reči: “ili ako dokaže da to što je iznosio nije učinio u nameri da naškodi časti ili ugledu lica čije je lićne ili porodične prilike iznosioˮ.

Član 27.

U članu 177. stav 2. reč: “usvojiocaˮ zamenjuje se rečju: “usvojiteljaˮ.

U stavu 3. reči: “republičkog javnog tužiocaˮ zamenjuju se rečima: “Vrhovnog javnog tužilaštvaˮ.

Član 28.

U članu 178. stav 1. reči: “od pet do dvanaest godinaˮ zamenjuju se rečima:

“najmanje pet godina ili doživotnim zatvoromˮ.

Stav 2. menja se i glasi:

“(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se učinilac ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema oštećenom pretnjom da će se za njega ili njemu blisko lice otkriti nešto što bi škodilo njegovoj časti ili ugledu ili pretnjom drugim teškim zlom.ˮ

U stavu 3. reči: “od pet do petnaest godinaˮ zamenjuju se rečima: “najmanje osam godina ili doživotnim zatvoromˮ.

Član 29.

Posle člana 178. dodaju se naziv člana i član 178a koji glase:

“Obljuba bez pristanka Član 178a

(1)        Ko nad drugim izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin bez njegovog pristanka,

kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

(2)        Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću,

učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

(3)        ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvršeno,

učinilac će se kazniti zatvorom najmanje osam godina ili doživotnim zatvorom.”.

Član 30.

U članu 179. stav 1. reči: “od pet do dvanaest godinaˮ zamenjuju se rečima:

“najmanje pet godina ili doživotnim zatvoromˮ.

U stavu 2. reči: “od pet do petnaest godina” zamenjuju se rečima: “najmanje osam godina ili doživotnim zatvorom”.

Član 31.

U članu 180. stav 1. reči: “od pet do dvanaest godinaˮ zamenjuju se rečima:

“najmanje pet godina ili doživotnim zatvoromˮ.

U stavu 2. reči: “od pet do petnaest godinaˮ zamenjuju se rečima: “najmanje osam godina ili doživotnim zatvoromˮ.

Član 32.

U članu 181. stav 1. reči: “od tri meseca do tri godine” zamenjuju se rečima: “od šest meseci do pet godina”.

U stavu 2. reči: “staralac, usvojilac” zamenjuju se rečima: “staratelj, usvojitelj”.

U stavu 3. reči: “stava 2.” zamenjuju se rečima: “st. 1. i 2.”.

U stavu 4. reči: “od šest meseci do pet godina” zamenjuju se rečima: “od jedne do deset godina”.

Član 33.

U članu 182. stav 1. reči: “novčanom kaznom ili” brišu se.

Član 34.

U nazivu člana 184. reči: “Posredovanje u vršenju” zamenjuju se rečima:

“Podsticanje na vršenje”.

U članu 184. stav 1. reči: “ili učestvuje predaji nekog lica drugome radi vršenja prostitucije” brišu se.

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

“(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe,

učinilac će se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.”.

Član 35.

U članu 190. stav 2. reči: “usvojilac ili staralac” zamenjuju se rečima:

“usvojitelj ili staratelj”, a reči: “sa punoletnim licem” brišu se.

Član 36.

U članu 191. stav 1. reči: “usvojioca, staraoca” zamenjuju se rečima: “usvojitelja, staratelja”.

Član 37.

U članu 192. stav 2. menja se i glasi:

“(2) Lekar zdravstvene ustanove koji proglasi umrlim živo novorođenče radi promene porodičnog stanja,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.”.

Član 38.

U članu 193. st. 1. i 2. reči: “usvojilac, staralac” zamenjuju se rečima:

“usvojitelj, staratelj”.

Član 39.

U članu 194. stav 1. reči: “od tri meseca do tri godine” zamenjuju se rečima: “od šest meseci do pet godina”.

U stavu 2. reči: “od šest meseci do pet godina” zamenjuju se rečima: “od jedne do deset godina”.

U stavu 3. reči: “od dve do deset godina” zamenjuju se rečima: “od tri do dvanaest godina”.

U stavu 5. reči: “od tri meseca do tri godine” zamenjuju se rečima: “od šest meseci do pet godina”.

Član 40.

U članu 205. stav 1. reči: “(član 203)” brišu se. Posle stava 4. dodaje stav 5. koji glasi:

“(5) Ako vrednost ukradenih stvari iz stava 1. ovog člana ne prelazi iznos od pet hiljada dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovinsku korist,

učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.”.

Član 41.

U članu 207. stav 2. reč: “staralac” zamenjuje se rečju: “staratelj”.

Član 42.

U članu 209. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

“(4) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno na štetu finansijskih interesa Evropske unije, učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo.”.

Član 43.

U članu 216. stav 4. reč: “staralac” zamenjuje se rečju: “staratelj”.

Član 44.

U članu 222. reč: “usvojiocu” zamenjuje se rečju: “usvojitelju”.

Član 45.

U članu 223. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

“(4) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno na štetu finansijskih interesa Evropske unije, učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo.”.

Član 46.

U članu 225. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

“(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno na štetu finansijskih interesa Evropske unije, učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo.”.

U dosadašnjim st. 2. i 3. koji postaju st. 3. i 4. reči: “stava 1.” zamenjuju se rečima: “st. 1. i 2.”.

Član 47.

Član 228. menja se i glasi:

“Član 228.

(1)        Ko u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se protivno zakonu dogovara sa ostalim ponuđačima ili naručiocem, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2)        Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje u naručiocu javne nabavke iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja, nevršenjem svoje dužnosti ili dogovaranjem sa ponuđačem, krši zakon ili druge propise o javnim nabavkama.

(3)        Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno u vezi sa javnom nabavkom čija procenjena vrednost prelazi iznos od sto pedeset miliona dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(4)        Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno na štetu finansijskih interesa Evropske unije, učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo.

(5)        Učinilac iz stava 1. ovog člana koji dobrovoljno otkrije da se ponuda zasniva na lažnim podacima ili na nedozvoljenom dogovoru sa ostalim ponuđačima ili naručiocem, ili da je preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da utiče na donošenje odluka naručioca pre nego što on donese odluku o dodeli ugovora, može se osloboditi od kazne.”.

Član 48.

Naziv člana i član 250. brišu se.

Član 49.

Član 260. menja se i glasi:

“Član 260.

(1)        Ko kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine ispusti, unese ili odloži određenu količinu materije, supstance ili jonizujućeg zračenja u vazduh, vodu ili zemljište i time izazove opasnost za život, telo ili zdravlje ljudi ili opasnost od nastupanja znatne štete po kvalitet vazduha, vode ili zemljišta, ekosistema ili za životinjski ili biljni svet,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(2)        Kaznom iz stava 1. ovog člana kaziće se i ko kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine stavi u promet proizvod koji koristi veći broj ljudi zbog čega dođe do ispuštanja, unošenja ili odlaganja materije, supstance ili jonizujućeg zračenja u vazduh, vodu ili zemljište čime izazove opasnost za život, telo ili zdravlje ljudi ili opasnost od nastupanja znatne štete po kvalitet vazduha, vode ili zemljišta, ekosistema ili za životinjski ili biljni svet.

(3)        Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata,

učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(4)        Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana prouzrokovalo znatnu štetu po kvalitet vazduha, vode ili zemljišta ili ekosistema koja je nepopravljiva ili dugotrajna ili uništenje ili znatno oštećenje životinjskog ili biljnog sveta,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(5)        Ako je delo iz stava 4. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

(6)        Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja jednog ili više lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(7)        Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt jednog ili više

lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.

(8)        Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. do 5. ovog člana, sud može odrediti

obavezu učiniocu da u određenom roku preduzme određene propisane mere zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine.ˮ.

Član 50.

Posle člana 260. dodaju se nazivi čl. i čl. 260a do 260v koji glase:

“Proizvodnja i stavljanje u promet štetnih supstanci Član 260a

(1)        Ko kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine proizvodi, stavlja u promet, izvozi ili upotrebljava supstancu, bilo u njenom čistom obliku bilo u smešama ili u predmetima, uključujući i njeno ugrađivanje u proizvode, ako je time izazvana opasnost za život, telo ili zdravlje ljudi ili opasnost od nastupanja znatne štete po kvalitet vazduha, zemljišta ili vode, ekosistema ili za životinjski ili biljni svet,

 

kazniće se zatvorom do tri godine.

(2)        Ako je delo iz st. 1. ovog člana učinjeno iz nehata,

učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(3)        Ako je delo iz stava 1. ovog člana prouzrokovalo znatnu štetu po kvalitet vazduha, vode ili zemljišta koja je nepopravljiva ili dugotrajna ili uništenje ili znatno oštećenje životinjskog ili biljnog sveta,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(4)        Ako je delo iz stava 3. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

(5)        Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja jednog ili više lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(6)        Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.

Protivpravna proizvodnja i stavljanje u promet žive i živinih jedinjenja Član 260b

(1)        Ko protivno propisima proizvodi, upotrebljava, skladišti, uvozi ili izvozi živu, živina jedinjenja, mešavinu žive ili proizvode sa dodatkom žive i time izazove opasnost za život, telo ili zdravlje ljudi ili opasnost od nastupanja znatne štete po kvalitet vazduha, zemljišta ili vode, ekosistema ili za životinjski ili biljni svet,

kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(2)        Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

(3)        Ako je delo iz stava 1. ovog člana prouzrokovalo znatnu štetu po kvalitet vazduha, vode ili zemljišta ili ekosistema koja je nepopravljiva ili dugotrajna ili je došlo do uništenja ili znatnog oštećenja životinjskog ili biljnog sveta,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(4)        Ako je delo iz stava 3. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

(5)        Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja jednog ili više lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(6)        Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.

Neovlašćena izgradnja objekta za koji je obavezna procena uticaja na životnu sredinu Član 260v

(1)        Ko bez studije o proceni uticaja na životnu sredinu na koju je nadležni

organ dao saglasnost, izvodi projekat za izgradnju javnog ili privatnog objekta za koji je prema propisima takva studija obavezna i time izazove opasnost za život, telo ili zdravlje ljudi ili opasnost od nastupanja znatne štete po kvalitet vazduha, zemljišta ili vode, ekosistema ili za životinjski ili biljni svet,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2)        Ako je delo iz stava 1. ovog člana prouzrokovalo znatnu štetu po kvalitet vazduha, vode ili zemljišta ili ekosistema koja je nepopravljiva ili dugotrajna ili uništenje ili znatno oštećenje životinjskog ili biljnog sveta,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3)        Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja jednog ili više lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(4)        Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.ˮ.

Član 51.

Naziv člana i član 262. menjaju se i glase:

“Protipravno omogućavanje rada ili zatvaranja postrojenja u kojem se obavlja opasna delatnost ili skladište opasne supstance

Član 262.

(1)        Ko protivno propisima pusti u rad ili zatvori postrojenje u kojem se obavlja opasna delatnost ili u kojem se skladište ili koriste opasne supstance i time izazove opasnost za život, telo ili zdravlje ljudi ili opasnost od nastupanja znatne štete po kvalitet vazduha, vode ili zemljišta, ekosistema ili za životinjski ili biljni svet,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2)        Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

(3)        Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana prouzrokovalo znatnu štetu po kvalitet vazduha, vode ili zemljišta ili ekosistema koja je nepopravljiva ili dugotrajna ili uništenje ili znatno oštećenje životinjskog ili biljnog sveta,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(4)        Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja jednog ili više lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(5)        Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.ˮ.

Član 52.

Posle člana 262. dodaju se naziv člana i član 262a koji glasi:

“Protivpravno zahvatanje površinskih i podzemnih voda

Član 262a

(1)        Ko protivno propisima zahvata površinske ili podzemne vode i time prouzrokuje ili izazove opasnost od nastajanja znatne štete po ekološki status ili ekološki potencijal površinskih voda ili po količinski status podzemnih voda,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2)        Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, Učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.ˮ.

Član 53.

Naziv člana i član 265. menjaju se i glase:

“Uništavanje, hvatanje, prodaja, uvoz i izvoz zašticenih divljih životinja i biljaka

 

Član 265.

(1)        Ko kršeći propise ubije, uništi, uhvati, poseduje, prodaje ili nudi na prodaju jedan ili više primeraka zaštićenih divljih životinjskih ili biljnih vrsta,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(2)        Ko kršeći propise stavi u promet, uveze u Srbiju ili iznese u inostranstvo jedan ili više primeraka zaštićenih divljih životinjskih ili biljnih vrsta ili njihove delove ili predmete koji su nastali od njih,

kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

(3)        Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata,

učinilac ce se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

(4)        Za pokušaj dela iz st. 1. i 2. kazniće se.

(5)        Životinje, biljke, njihovi delovi ili predmeti nastali od njih iz st. 1. i 2. ovog člana oduzeće se.ˮ.

Član 54.

Posle člana 265. dodaju se naziv člana i član 265a koji glasi:

“Oštećenje i uništenje staništa zaštićene vrste životinja

Član 265a

(1)        Ko protivno propisima uništi ili znatno ošteti stanište zastićene vrste životinja koje se nalazi u zaštićenom području,

kaznice se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(2)        Ako je delo iz stava 1. ovog člana prouzrokovalo znatnu štetu koja je nepopravljiva ili dugotrajna,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(3)        Ko delo iz st.1. i 2. učini iz nehata,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(4)        Ko izazove znatno uznemirenje zaštićene vrste životinja u zaštićenom području,

kaznice se zatvorom do jedne godine.

(5)        Ko delo iz stava 3. učini iz nehata,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.ˮ.

Član 55.

Naziv člana i član 266. menjaju se i glase:

“Nedozvoljeno unošenje u Srbiju, prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnog otpada

Član 266.

(1)        Ko protivno propisima unese u Srbiju opasni otpad ili ga prevozi, otprema, prerađuje, odlaže, sakuplja ili skladišti, vrši nadzor nad tim aktivnostima, ili trguje opasnim otpadom ili posreduje u tome,

Kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2)        Ko zloupotrebom svog službenog položaja ili ovlašćenja dozvoli ili omogući da se u Srbiju unese opasni otpad iz stava 1. ovog člana, ili omogućiu da se takav otpad prevozi, otprema, prerađuje, odlaže, sakuplja ili skladišti,

Kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(3)        Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u odnosu na otpad koji se ne smatra opasnim, ukoliko je to za posledicu imalo ili moglo da ima smrt ili tešku telesnu

povredu nekog lica ili  znatnu štetu po kvalitet vazduha, zemljišta ili vode, ekosistema, životinjskog ili biljnog sveta,

Učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(4)        Ako je usled dela iz st. 3. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

(5)        Ko organizuje vršenje dela iz st. 1. i 3. ovog člana,

Kazniće se zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.ˮ

Član 56.

Posle člana 266. dodaju se nazivi čl. i čl. 266a do 266d koji glase:

“Nedozvoljeno unošenje i iznošenje iz Srbije, proizvodnja, prevoz i skladištenje radioaktivnog materijala i supstance

Član 266a

(1)        Ko protivno propisima iznese ili unese u Srbiju radioaktivni materijal ili radioaktivnu supstancu ili ih proizvodi, drži, koristi, rukuje sa njima, prevozi, prerađuje, odlaže, ili skladišti ako je to za posledicu imalo ili moglo da ima teško narušavanje zdravlja ili drugu tešku telesnu povredu nekog lica ili znatnu štetu po kvalitet vazduha, zemljišta ili vode, ekosistema, životinjskog ili biljnog sveta,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(2)        Ako je usled dela iz st. 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

Unošenje, uzgajanje, posedovanje i stavljanje u promet invazivnih stranih vrsta Član 266b

(1)        Ko kršeći propise unese u Srbiju, uzgaja, stavi u promet, poseduje,

transportuje, koristi, ili razmenjuje invazivne strane vrste životinja, biljaka ili drugih organizama, ili ko omogućava njihovu reprodukciju, rast ili uzgajanje ili oslobađanje u životnu sredinu ili njihovo širenje i time izazove opasnost po život ili telo ljudi ili opasnost od nastupanja znatne štete po kvalitet vazduha, zemljišta ili vode, ili opasnost od nastupanja znatnog oštećenja ekosistema, životinjskog ili biljnog sveta,

kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

(2)        Ako je delo iz stava 1. učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom do jedne godine.

(3)        Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila znatna šteta po kvalitet vazduha, zemljišta ili vode ili znatno oštećenje ekosistema, životinjskog ili biljnog sveta,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(4)        Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt jednog ili više lica, teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja nekog lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.

Oštećenje ozonskog omotača Član 266v

(1)        Ko protivno propisima proizvede, uveze, izveze, stavi u promet, oslobodi

ili koristi supstancu koja oštećuje ozonski omotač, bilo samu bilo kao smešu,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(2)        Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko protivno propisima proizvede, uveze, izveze, stavi u promet, oslobodi ili koristi proizvod i opremu i njihove delove koji sadrže supstancu koja oštećuje ozonski omotač ili čije se funkcionisanje oslanja na takvu supstancu.

(3)        Ako je delo iz st. 1. i 2. učinjeno iz nehata,

učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Nedozvoljena proizvodnja, korišćenje i promet fluorovanog gasa sa efektom staklene bašte

Član 266g

(1)        Ko protivno propisima proizvede, uveze, izveze, stavi u promet, koristi ili oslobodi fluorovani gas sa efektom staklene bašte, bilo sam bilo kao smešu,

kazniće se zatvorom do tri godine.

(2)        Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko protivno propisima proizvede, uveze, izveze, stavi u promet, oslobodi ili koristi proizvod i opremu i njihove delove koji sadrže fluorovane gasove sa efektom staklene bašte ili čije se funkcionisanje oslanja na te gasove, ili pusti u rad takve proizvode ili opremu.

(3)        Ako je delo iz st. 1. i 2. učinjeno iz nehata,

učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Nedozvoljena reciklaža broda Član 266d

Vlasnik broda koji vrši njegovu reciklažu van ovlašćenog postrojenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina i novčanom kaznom.ˮ.

Član 57.

Posle člana 274. dodaju se naziv člana i član 274a koji glase:

“Stavljanje u promet sirovina i proizvoda nastalih uništavanjem i

degradacijom šuma

Član 274a

(1)        Ko kršeći propise učini dostupnim ili stavi na tržište sirovine ili proizvode nastale uništavanjem ili degradacijom šuma ili ih izveze u inostranstvo u količini koja nije zanemarljiva,

kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

(2)        Ako je količina sirovina ili predmeta iz stava 1. ovog člana velika, ili njihova vrednost prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.ˮ.

Član 58.

U članu 287. stav 1. menja se i glasi:

“(1) Ko silom ili pretnjom, izvršenjem krivičnog dela ili na drugi protivpravan način pribavi, poseduje, koristi, prevozi, menja, raspolaže, rastura, daje drugom nuklearne materije ili omogućava drugom da do njih dođe, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.”.

Član 59.

Član 290. menja se i glasi:

“Član 290.

1) Ko uništi, ukloni ili teže ošteti saobraćajne uređaje, sredstava, znakove ili uređaje za signalizaciju ili zaštitne i odbojne ograde koje služe bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, da pogrešne znakove ili signale, postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima,

kazniće se zatvorom do jedne godine.

(2)        Ko uništenjem, uklanjanjem ili težim oštećenjem saobraćajnih uređaja, sredstava, znakova ili uređaja za signalizaciju ili zaštitnih i odbojnih ograda koji služe bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, davanjem pogrešnih znakova ili signala, postavljanjem prepreka na saobraćajnicama, zaustavljanjem prevoznog sredstva u saobraćaju protivno propisima ili drugi sličan način tako ugrozi javni saobraćaj da time dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom do tri godine.

(3)        Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.”.

Član 60.

Posle člana 292. dodaju se naziv člana i član 292a koji glasi:

“ Odbijanje naređenja zapovednika vazduhoplova

Član 292a

(1)        Ko za vreme trajanja leta ne postupi postupi po naređenjima zapovednika vazduhoplova, neposredno, posredno ili upotrebom elektronskih sredstava, usled čega je došlo do ugrožavanja bezbednosti vazdušpog saobraćaja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2)        Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ozbiljne opasnosti po živote ljudi ili imovinu velikih razmera,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.”.

Član 61.

Član 293. stav 1. menja se i glasi:

“(1) Ko silom ili pretnjom da će upotrebiti silu, zastrašivanjem ili korišćenjem tehničkih sredstava, preuzme ili uspostavi kontrolu nad vazduhoplovom od početka pripreme za let, tokom trajanja leta, kao i neposredno nakon završetka leta ili nad brodom u toku plovidbe ili nad drugim javnim prevoznim sredstvom u toku vožnje ili nad nepokretnom platformom u epikontinentalnom pojasu, kazniće se zatvorom od dve do deset godina. “.

Član 62.

U članu 297. stav 1. reči: “290. st. 1. i 2.” zamenjuju se rečima: “290. stav 2”.

U stavu 2. reči: “290. st. 1. i 2.” zamenjuju se rečima: “290. stav 2”.

U stavu 4. reči: “290. stav 2.” zamenjuju se rečima: “290. stav 3”.

Član 63.

U nazivu člana 300. reči: “računarskih virusa” zamenjuju se rečima:

“zlonamernog računarskog programa”.

U članu 300. st. 1. i 2. reči: “računarski virus” zamenjuju se rečima: “zlonamerni računarski program”.

Član 64.

U članu 310. reč: “Republičkog” zamenjuje se rečju: “Vrhovnog”.

Član 65.

U članu 315. stav 1. reči: “vojne, ekonomske ili službene” brišu se. Stav 6. briše se.

Član 66.

Naziv člana i član 316. menjaju se i glase:

“Odavanje tajnih podataka Član 316.

(1)        Ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim

podatke ili dokumenta koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao ili pribavlja podatke ili dokumenta, a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti

“interno” ili “poverljivo”,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2)        Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti “strogo poverljivo”,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(3)        Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti “državna tajna”,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

(4)        Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili radi objavljivanja ili korišćenja tajnih podataka u inostranstvu,

učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana zatvorom od šest meseci do pet godina, za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. zatvorom od pet do petnaest godina.

(5)        Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno iz nehata,

učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana zatvorom do dve godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 3. zatvorom od šest meseci do pet godina.”.

Član 67.

U članu 321. stav 3. reči: “314. do 319.” zamenjuju se rečima: “314, 315, člana 316.

stav 3, čl. 317. do 319.”.

Član 68.

U članu 322. stav 5. briše.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 69.

U članu 331. stav 3. reč: “usvojilac” zamenjuje se rečju: “usvojitelj”.

Član 70.

U članu 332. stav 4. reč: “usvojilac” zamenjuje se rečju: “usvojitelj”.

Član 71.

U članu 333. stav 5. reč: “usvojilac” zamenjuje se rečju: “usvojitelj”.

Član 72.

U članu 336b stav 2. reči: “javnog tužioca, zamenika javnog tužioca” zamenjuju se rečima: “nosioca javnotužilačke funkcije”, a reč: “tužilačke” zamenjuje se rečju:

“javnotužilačke”.

U st. 3. i 4. reči: “javnom tužiocu ili zameniku javnog tužioca” zamenjuju se rečima: “nosiocu javnotužilačke funkcije”.

Član 73.

U članu 343. stav 2. posle reči: “skupu” dodaju se reči: “ili je delo izvršeno u vazduhoplovu tokom trajanja leta na način da izazove ugrožavanje bezbednosti vazduhoplova”.

Član 74.

Posle člana 343. dodaju se naziv člana i član 343a koji glase:

“Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela

Član 343a

(1)        Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnih dela ubistvo i teško ubistvo, krivičnih dela protiv polne slobode, falsifikovanje novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti republike srbije, falsifikovanje isprave i krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2)        Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje vrši posredovanje u pristupanju materijala iz stava 1. ovog člana.

(3)        Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1. ovog člana,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(4)        Materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela.

(5)        Materijal iz stava 1. ovog člana oduzeće se.”.

Član 75.

Posle člana 346. dodaje se naziv člana i član 346a koji glase:

“Odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela Član 346a

Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu krivičnog dela za koje se može izreći kazna doživotnog zatvora, na način koji može dovesti do nasilja, ako je izvršenje krivičnog dela utvrđeno pravnosnažnom presudom,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.”.

Član 76.

Posle člana 347. dodaju se nazivi čl. i čl. 347a do 347v koji glase:

“Nedozvoljeno nošenje onesposobljenog vatrenog oružja i hladnog oružja na javnom mestu

Član 347a

Ko protivno zakonu na javnom mestu nosi onesposobljeno vatreno oružje, staro oružje i njegove moderne kopije koje ne koriste metak sa centralnim ili ivičnim paljenjem i hladno oružje,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

Nesavesno držanje vatrenog oružja Član 347b

(1)        Ko nesavesno drži vatreno oružje za čije držanje ima odobrenje nadležnog organa pa usled takvog držanja oružje dođe u posed lica koje njime izvrši krivično delo, odnosno protivpravno delo u zakonu određeno kao krivično delo,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2)        Ako je usled izvršenog krivičnog dela, odnosno protivpravnog dela u zakonu određenog kao krivično delo, nastupila teška telesna povreda ili smrt nekog lica, učinilac koji je nesavesno držao oružje,

kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina.

(3)        Vatreno oružje iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

Obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja Član 347v

(1)        Ko suprotno propisima daje uputstva ili obučava maloletno lice da koristi vatreno oružje,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine

(2)        Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice streljačke organizacije ili strelišta koje suprotno propisima dozvoli maloletnom licu pristup strelištu.ˮ.

Član 77.

Naziv člana i član 348. menja se i glasi:

“Nedozvoljeno držanje i nošenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih

materija

Član 348.

(1)        Ko neovlašćeno drži vatreno oružje, njegove delove, municiju ili eksplozivne materije

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(2)        Ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije ili sredstva na bazi eksplozivnih materija, disperziono ili gasno oružje, čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima ili je u pitanju veća količina oružja, municije ili sredstava ili se radi o drugim sredstvima velike razorne moći,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

(3)        Ko neovlašćeno nosi predmete iz st. 1. i 2. ovog člana, kazniće se zatvorom od pet do 15 godina.

(4)        Ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. ovog člana za čije nabavljanje i držanje ima odobrenje nadležnog organa,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(5)        Oružje, njegovi delovi, municija, eksplozivne materije ili sredstva iz st. 1- 4. ovog člana oduzeće se.ˮ.

Član 78.

Posle člana 348. dodaju se nazivi čl. i čl. 348a do 348g koji glase:

“Nedozvoljena proizvodnja vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija Član 348a

(1)        Ko neovlašćeno izrađuje vatreno oružje, njegove delove, municiju ili eksplozivne materije ili vrši 3D štampanje vatrenog oružja, njegovih delova i municije ili ponovo aktivira onesposobljeno vatreno oružje, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(2)        Ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije ili sredstva na bazi eksplozivne materije, disperziono ili gasno oružje, čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima ili su u pitanju veće količine oružja, municije ili sredstava ili se radi o drugim sredstvima velike razorne moći, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina i novčanom kaznom.

(3)        Ko poseduje 3D nacrte za proizvodnju vatrenog oružja iz st. 1. i 2. ovog člana, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

(4)        Vatreno oružje, njegovi delovi, municija, eksplozivne materije, sredstva ili 3D nacrti za proizvodnju vatrenog oružja oduzeće se.

Nedozvoljen promet i krijumčarenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija Član 348b

(1)        Ko bez ovlašćenja uvozi, izvozi, ili na drugi način stiče, prodaje, isporučuje, premešta ili vrši prenos vatrenog oružja, njegovih delova, municije ili eksplozivnih materija na teritoriji Srbije ili iz ili preko teritorije Srbije u drugu državu i iz druge države na teritoriju Srbije, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

(2)        Ako je predmet dela iz stava 1. ovog člana vatreno oružje, municija, eksplozivne materije ili sredstva na bazi eksplozivnih materija, disperziono ili gasno oružje, čija izrada, prodaja, nabavka, razmena ili držanje nije dozvoljeno građanima ili su u pitanju veće količine oružja, municije ili se radi o drugim sredstvima velike razorne moći ili oružje nije označeno ili je nepravilno označeno, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

(3)        Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana izvršeno od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika,

Učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje pet godina.

(4)        Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe,

učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina.

(5)        Vatreno oružje, njegovi delovi, municija i eksplozivne materije oduzeće se.

Neovlašćeno ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava ili municije Član 348v

(1)        Ko neovlašćeno ispituje, žigoše i obeležava oružje, naprave ili municiju,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

(2)        Oružje, njegovi delovi, naprave, municija i sredstva namenjena za izvršenje dela iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

(3)        Pod oružjem, napravom ili municijom iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se oružje, naprave i municija, određeni u smislu zakona koji uređuje ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava ili municije.

Falsifikovanje žigova ili oznaka za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije

Član 348g

(1)        Ko u nameri da ih upotrebi kao prave, napravi lažne žigove ili oznake za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije ili ko u istoj nameri takve prave žigove ili oznake preinači ili ko takve lažne ili preinačene žigove ili oznake upotrebi kao prave,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

(2)        Žigovi ili oznake iz stava 1. ovog člana oduzeće se.

(3)        Pod oružjem, napravom ili municijom iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se oružje, naprave i municija, određeni u smislu člana 348v stav 3. ovog zakonika.ˮ.

Član 79.

U nazivu člana 360. reči: “sudije, javnog tužioca i njegovog zamenikaˮ zamenjuju se rečima: “sudije ili javnog tužiocaˮ.

U stavu 1. reči: “Sudija ili sudija porotnik, javni tužilac ili njegov zamenik koji u sudskom postupkuˮ zamenjuju se rečima: “Sudija, sudija porotnik ili nosilac javnotužilačke funkcije koji u vršenju sudijske ili javnotužilačke funkcije,ˮ.

Član 80.

Naziv člana i član 369. brišu se.

Član 81.

U članu 371. stav 1. reči: “Ko kršeći” zamenjuju se rečima: “(1) Ko kršeći”. Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

(2) Pod prisilnim nestankom iz stava 1. ovog člana smatra se hapšenje, pritvaranje, otmica ili bilo koji drugi oblik lišavanja slobode od strane državnih organa ili lica ili grupe lica koja postupaju po ovlašćenju, uz podršku ili saglasnost države, nakon čega se odbija da se prizna lišavanje slobode ili se skriva sudbina nestalog lica ili mesto na kome se ono nalazi, čime se takvo lice stavlja van zaštite zakona.

Član 82.

U članu 388. stav 1. posle reči: “seksualne eksploatacije” dodaju se zapeta i reči: “iskorišćavanje surogat majčinstva, zaključenja prisilnog braka, nezakonitog usvajanjaˮ, a reč: “dvanaestˮ zamenjuje se rečju: “petnaestˮ.

U stavu 6. posle reči: “grupe” dodaju se reči: “ili službenog lica”.

U stavu 8. reči: “šest meseci do petˮ zamenjuju se rečima: “dve do desetˮ. U stavu 9. reči: “jedne do osamˮ zamenjuju se rečima: “tri do dvanaestˮ.

U stavu 10. reči: “2. i 6.ˮ zamenjuju se rečima: “2, 3, 6. i 7.ˮ.

Član 83.

Posle člana 391g dodaju se nazivi čl. i čl. 391d i 391đ koji glase:

“Ispuštanje štetnih supstanci iz vazduhoplova u letu Član 391d

(1)        Ko u nameri da drugog liši života, nanese tešku telesnu povredu, ugrozi

životnu sredinu ili nanese znatnu imovinsku štetu, iz vazduhoplova u toku trajanja leta ispusti biološko, hemijsko ili nuklearno oružje, eksplozivne, radioaktivne ili slične supstance,

kazniće se zatvorom od dve do deset godina.

(2)        Ako je prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana, učinilac sa umišljajem naneo nekom licu tešku telesnu povredu ili je naneo znatnu imovinsku štetu,

kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.

(3)        Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana učinilac sa umišljajem lišio              života   jedno   ili            više      lica,

kazniće se zatvorom najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom.

Nedozvoljeni prevoz opasnih materija vazduhoplovom Član 391đ

(1)        Ko bez dozvole nadležnog organa vazduhoplovom prevozi, naručuje prevoz ili omogućava prevoz eksplozivnog ili radioaktivnog materijala, znajući da je namenjen za izazivanje smrti, teške telesne povrede, znatne imovinske štete, pretnje u cilju zastrašivanja stanovništva, kao i prinudu državnih organa ili međunarodnih organizacija na određeno činjenje ili nečinjenje,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(2)        Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko bez dozvole nadležnog organa prevozi ili omogućava prevoz vazduhoplovom biološkog, hemijskog ili nuklearnog oružja, izvornog ili posebnog fisionog materijala, opreme i materijala posebno izrađenog ili pripremljenog za obradu, upotrebu ili proizvodnju posebnog fisionog materijala znajući da je namenjen za nuklearnu eksploziju ili bilo koju drugu nuklearnu aktivnost koju nije odobrio nadležni organ, kao i opreme, softvera ili slične tehnologije koja značajno doprinosi projektovanju, proizvodnji ili isporuci oružja.”.

Član 84.

Naziv člana i član 415. brišu se.

Član 85.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe čl. 40. i 41. Zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije (“Službeni glasnik RS”, broj 87/18), član 98. Zakona o tajnosti podataka (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09) i član 48. stav 1. tačka 4) Zakona o oružju i municiji (“Službeni glasnik RS”, br. 20/15, 10/19, 20/20 i 14/22).

Član 86.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Iz Obrazloženja

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika proizlaze iz potrebe za daljim unapređenjem krivičnopravnog sistema Republike Srbije i njegovim prilagođavanjem savremenim potrebama društva, kao i obavezama koje proizlaze iz procesa pristupanja Evropskoj uniji. Ove izmene imaju za cilj da obezbede veću efikasnost u sprečavanju i kažnjavanju najtežih krivičnih dela, kao i da ojačaju zaštitu prava građana i javnog interesa. Usvajanje ovog zakona omogućava dodatnu harmonizaciju sa međunarodnim standardima, ali je takođe neophodno radi daljeg usklađivanja sa obavezama koje proističu iz međunarodnih konvencija koje je Republika Srbija ratifikovala, uključujući Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Usaglašavanjem sa propisima Evropske unije, kao što su Direktiva Evropske unije 2011/36/EU o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti njenih žrtava, Direktiva 2011/93/EU o borbi protiv seksualnog zlostavljanja i seksualne eksploatacije dece i dečije pornografije, Direktiva (EU) 2017/1371 o borbi protiv prevara koje se odnose na finansijske interese Unije putem krivičnog prava, Odluka Saveta o bezbednosnim pravilima za zaštitu poverljivih informacija EU (2013/488/EU), Konvencija o sprečavanju nezakonitih akata povezanih sa međunarodnim civilnim vazduhoplovstvom, kao i drugih propisa stvaraju se uslovi za efikasnije i jasnije regulisanje oblasti koje ovi akti uređuju, ostvarujući na taj način viši nivo pravne sigurnosti i bolje sprovođenje zakona u praksi.

Izradi Nacrta zakona prethodila je analiza efektivnosti krivičnopravnog sistema koja se zasnivala na okončanim slučajevima u cilju identifikovanja i otklanjanja njegovih slabosti i nedostataka. Imajući u vidu kompleksnost zadatka i materije koju Krivični zakonik uređuje, do određenih rešenja se došlo, ne samo imajući u vidu rezultate ove analize, već i na osnovu uvažavanja niza inicijativa za izmene i dopune ovog zakonika od različitih zainteresovanih strana, uključujući nosioce pravosudne funkcije, advokate, stručnjake iz oblasti krivičnog prava, međunarodnih i nevladinih organizacija, državnih organa, kao i predstavnika lica koja obavljaju posao od javnog značaja. Među njima se posebno izdvaja Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, koji je ukazala na potrebu unapređenja krivičnopravne zaštite kroz ukidanje određenih inkriminacija za koje se smatra da mogu imati diskriminatorni efekat, kao što je krivično delo prenošenja HIV infekcije i na značaj pažljivog preispitivanja krivičnih dela koja se odnose na neovlašćeno širenje intimnih sadržaja i obljubu bez pristanka. Ove inicijative su često bile podstaknute društvenim događajima, koji su ukazivali na potrebu za dodatnom zaštitom određenih grupa ili za unapređenjem krivičnopravne zaštite u specifičnim oblastima.

Intervencije u opštem delu Krivičnog zakonika, bile su neophodne da bi se unapredile postojeće odredbe, ujednačila praksa i otklonile nedoumice u njegovoj primeni, kao i da se uskladi kaznena politika sa savremenim potrebama društva i međunarodnim obavezama. Nacrt zakona predviđa preciziranje važnih instituta, kao što su nužna odbrana i uslovni otpust, dodatno su zaštićene osetljive grupe, ali su precizirani i određeni pojmovi radi usklađivanja sa savremenim tokovima, kao i međunarodnim i domaćim propisima.

U posebnom delu Krivičnog zakonika poseban akcenat je stavljen na pooštravanje kaznene politike u odnosu na određena krivična dela. Ovo uključuje krivična dela protiv polne slobode, kao što su Silovanje, Obljuba sa detetom i Obljuba nad nemoćnim licem, kao i krivično delo Nasilje u porodici. S tim u vezi, predsednik Republike dostavio je Vladi inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika, koja ima za cilj pooštravanje kaznene politike u odnosu na krivična dela silovanja i nasilja u porodici. U inicijativi se za krivično delo silovanja predlaže kazna zatvora od pet do dvanaest godina uz mogućnost izricanja doživotnog zatvora, a predlaže se pooštravanje kaznene politike i u odnosu na druga krivična dela protiv polne slobode. Očekuje se da bi usvajanjem ovih predloga čitavo društvo, a pre svega državni organi, poslali jasnu poruku žrtvama silovanja i nasilja u porodici, kao i svim građanima i građankama, da će država najoštrije reagovati s ciljem da se svi oblici nasilja odlučno suzbijaju i najoštrije kazne svi učinioci takvih krivičnih dela. Očekuje se i da bi usvajanje ovih predloga značajno ohrabrilo sve žene i ostale žrtve da ne trpe nasilje i da svaki oblik seksualnog nasilja, uključujući i silovanje, bez straha prijave i da budu uvereni da će država biti tu za njih da ih zaštiti. Pooštravanje kaznene politike u odnosu na ova krivična dela nesumnjivo bi uticalo i preventivno na potencijalne učinioce.

Vlada je razmotrila dostavljenu inicijativu predsednika Republike i nalazi da je potrebno predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika proširiti krug krivičnih dela za koja je propisana kazna doživotnog zatvora, i to za krivična dela protiv protiv polne slobode u svim oblicima silovanja, obljube nad nemoćnim licem i obljube sa detetom, i predvideti da lica koja su osuđena na doživotni zatvor za navedena krivična dela nemaju prava na uslovni otpust.

U vezi sa predloženim, treba imati u vidu da je u poslednjih pet godina u Republici Srbiji uočen trend porasta i broja prijavljenih krivičnih dela protiv polne slobode i veći broj podignutih optužnica, kao i osuda za ova krivična dela.

Kazna doživotnog zatvora kod osnovnog oblika krivičnog dela silovanje treba da zameni postojeću najtežu kaznu zatvora u trajanju od dvanaest godina, kako bi se na taj način potencijalni učinioci odvratili od izvršenja krivičnog dela. Time bi se istovremeno ostvarila svrha opšte i specijalne prevencije.

Pored toga, Nacrt zakona sadrži i druge značajne novine, a to je pre svega propisivanje pravila za strože kažnjavanje učinilaca krivičnih dela i za neka druga krivična dela protiv polnih sloboda, budući da se povećala učestalost i ovih krivičnih dela.

Pooštravaju se i sadašnje predviđene kazne za krivično delo Nasilje u porodici (član 194), imajući u vidu sve teže posledice i sve veći broj žrtava u poslednjih nekoliko godina.

Pojačana krivična odgovornost učinilaca ovih krivičnih dela će se obezbediti i odredbama izmenjenog člana o uslovnom otpustu, u kojima je predviđeno da se učinilac određenih krivičnih dela protiv polne slobode više neće ni uslovno otpustiti. Navedene izmene nastavljaju tendenciju pojačane krivičnopravne zaštite žrtava seksualnog i porodičnog nasilja, posebno žena i dece, s obzirom da dosadašnje izmene Krivičnog zakonika, i pored očekivanja, nisu do kraja ispunile svoju svrhu, zbog čega je neophodno izvršiti dalje izmene kako bi se zakonskim odredbama dodatno uticalo na sadašnje i buduće izvršioce.

Imajući u vidu porast kriminaliteta i događaja koji su se desili u Republici Srbiji 2023. godine, Vlada je donela niz mera radi sistemskog rešavanja problema i veće bezbednosti građana. S tim u vezi, Nacrtom zakona je predviđen niz novih krivičnih dela, kao što su Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, Odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela, Nedozvoljeno nošenje onesposobljenog vatrenog i hladnog oružja na javnom mestu, Nesavesno držanje vatrenog oružja i Obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja.

Izvršeno je i usklađivanje sa Zakonom o tajnosti podataka, s obzirom da je prema tom zakonu propisan jedinstven sistem određivanja i označavanja tajnih podataka koji se primenjuje na sve organe javne vlasti, a ne prema državnom organu koji određuje tajne podatke. U tom smislu, postojeće krivično delo iz člana 98. Zakona o tajnosti podataka (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09) prebačeno je u Krivični zakonik na taj način što je dosadašnje krivično delo Odavanje državne tajne zamenjeno krivičnim delom Odavanje tajnih podataka.Takođe su brisana sadašnja krivična dela Odavanje vojne tajne i Odavanje službene tajne iz Krivičnog zakonika, s obzirom da su već obuhvaćena novim krivičnim delom. Rasponi propisanih kazni između ovih krivičnih dela su identični, a sama radnja izvršenja je preciznija u odnosu na dosadašnja krivična dela. Ova izmena je u skladu i sa uporedno-pravnom praksom država u regionu, budući da je reč o sistemima koji potiču iz zajedničke države. Navedene izmene nisu izvršene ranije zbog većeg broja već započetih krivičnih postupaka zbog krivičnih dela Odavanje državne tajne, Odavanje vojne tajne i Odavanje službene tajne, kao i zbog činjenice da ranije nisu doneti svi podzakonski propisi koji su bili neophodni za sprovođenje Zakona o tajnosti podataka. Kako su raniji krivični postupci okončani i doneti svi neophodni podzakonski propisi i kako su državni organi u Republici Srbiji uspostavili novi sistem rada sa tajnim podacima, stvorili su se i uslovi za navedeno usklađivanje Krivičnog zakonika sa Zakonom o tajnosti podataka.

U tom smislu, izvršena su i druga potrebna usklađivanja sa Zakonom o tajnosti podataka, na taj način što je izvršena dopuna postojećeg člana 112. Krivičnog zakonika, gde je u sadržinu izraza dodato i značenje izraza “tajni podatak”, kao i u sadašnjem članu 315. Krivičnog zakonika (krivično delo Špijunaža), s obzirom da je Krivični zakonik uveden i pojam “tajnog podatka”, koji daleko šire i preciznije određuje koji su to podaci koji se smatraju tajnim podacima.

Pored toga, a zbog razumljivije i efikasnije primene Krivičnog zakonika, izmenjeno je i sadašnje krivično delo Neovlašćeno otkrivanje tajne, na taj način što je precizirano da je u ovom slučaju reč o profesionalnoj tajni određenih profesija, koja su ta lica saznala u vršenju svoje profesionalne delatnosti. U tom smislu, preciziran i proširen krug je takvih profesija, kao i vrsta podataka na koje se odnosi to krivično delo (podaci o ličnom i porodičnom životu). I ova izmena je u skladu sa uporednim rešenjima drugih država u regionu.

Prethodne zakonodavne intervencije imaju za posledicu i pravno-tehničko rešenje iz prelazne odredbe, s obzirom da je stavljen van snage član 98. Zakona o tajnosti podataka, budući da je to krivično delo sada deo Krivičnog zakonika.

Krivični zakonik je potrebno uskladiti i sa odredbama Protokola protiv nezakonite proizvodnje i prometa vatrenim oružjem, njegovim delovima, sklopovima i municijom kojim se dopunjava Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, koji je Republika Srbija, kao pravni sledbenik Državne zajednice Srbija i Crna Gora ratifikovala 2005. godine. Ovaj protokol predviđa usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva države koje ga je ratifikovala što obuhvata i usklađivanje sa odredbama čl. 3, 5. i 8. Protokola.

Članom 5. stav 1. Protokola propisano je da svaka država koja ratifikuje Protokol treba da usvoji zakonodavne i ostale neophodne mere, kako bi se kao krivično delo okvalifikovale radnje izvršenja:

1)         nezakonita proizvodnja vatrenog oružja, njegovih delova, sklopova i municije;

2)         nezakonit promet vatrenim oružjem, njegovim delovima, sklopovima i municijom;

3)         falsifikovanje ili nezakonito brisanje, uklanjanje ili promenu oznaka na vatrenom oružju koje su predviđene u članu 8. Protokola.

Svaka država koja je ratifikovala Protokol treba da usvoji takve zakonodavne i ostale neophodne mere da bi se kao krivično delo okvalifikovale sledeće radnje:

1)         u skladu sa osnovnim principima njenog pravnog sistema, pokušaj izvršenja prekršaja ili saučesništvo u prekršaju koji je ustanovljen u članu 5. stav 1. Protokola;

2)         organizovanje, naređivanje, pomaganje, podsticanje, olakšavanje ili savetovanje prilikom izvršenja prekršaja koji je propisan u članu 5. stav 1. Protokola.

Prema članu 3. stav 2. tačka d) Protokola propisana su tri krivična dela u vezi sa neovlašćenom proizvodnjom vatrenog oružja, njegovih delova, sklopova i municije, kako je propisano članom 5. Protokola, a koje su države koje su ratifikovale Protokol obavezne da usvoje:

1)         proizvodnja ili sklapanje vatrenog oružja bez označavanja vatrenog oružja;

2)         proizvodnja ili sklapanje delova i sklopova koji su nezakonito nabavljeni;

3)         proizvodnja ili sklapanje bez licence ili dozvole nadležnih organa.

Konkretna svrha ovih odredbi je preventivno delovanje da ne dođe do kršenja osnovnih zahteva Protokola u pogledu uvoza, izvoza i praćenja, tako što će se izvršiti proizvodnja svih delova i sklopova vatrenog oružja i obaviti njihov izvoz pre sklapanja u gotov proizvod, da ne dođe do trajne proizvodnje vatrenog oružja, bez ovlašćenja nadležnog organa i da proces proizvodnje podrazumeva stavljanje oznaka dovoljnih za praćenje vatrenog oružja.

Neovlašćeni promet je krivično delo propisano u članu 3. stav 2. tačka d) Protokola koje propisuje dva specifična krivična dela u vezi sa neovlašćenim prometom: 1) svako premeštanje vatrenog oružja, njegovih delova, sklopova i municije sa ili preko teritorije jedne države članice na teritoriju druge države članice bez zakonskog odobrenja i 2) svako premeštanje vatrenog oružja, njegovih delova, sklopova i municije sa ili preko teritorije jedne države koja je ratifikovala Protokol na teritoriju druge države koja je ratifikovala Protokol ako vatreno oružje nije označeno u skladu sa članom 8. Protokola.

Analiza postojećeg člana 348. Krivičnog zakonika ukazuje da:

1)         samo neovlašćena proizvodnja je okvalifikovana kao krivično delo, dok druga dva krivična dela u vezi sa neovlašćenom proizvodnjom prema Protokolu nisu propisana: proizvodnja ili sklapanje vatrenog oružja bez oznaka i proizvodnja i sklapanje od delova i sklopova koji su nezakonito nabavljeni;

2)         neovlašćeni promet vatrenog oružja nije izričito propisan kao krivično delo u Krivičnom zakoniku, zbog čega postoji neusklađenost sa Protokolom, iako su radnje učinioca u vezi sa prodajom i razmenom vatrenog oružja obuhvaćene u članu 348. stav 1. Krivičnog zakonika. U tom pogledu nedostatak Krivičnog zakonika je u činjenici da nisu kriminalizovane radnje premeštanja vatrenog oružja, njegovih delova, sklopova i municije sa ili preko teritorije jedne države koja je ratifikovala Protokol na teritoriju druge države koja je ratifikovala Protokol, odnosno radnje lica koje je izvršilo nezakoniti uvoz, izvoz, nabavku, isporuku, prenos vatrenog oružja, njegovih delova, sklopova i municije;

3)         propisane kazne za neovlašćeni promet i razmenu vatrenog oružja su prilično blage, a nisu propisani ni teži oblici krivičnog dela, ako je učinjeno od strane grupe;

4)         Krivičnim zakonikom nije inkriminisano falsifikovanje ili nezakonito brisanje, uklanjanje ili promena na vatrenom oružju. U pitanju je jako bitno krivično delo, jer su u velikom broju slučajeva neovlašćenog prometa vatrenim oružjem oznake uklonjene ili promenjene sa ciljem da se onemogući postupak praćenja vatrenog oružja i utvrđivanja trenutka preusmeravanja konkretnih komada vatrenog oružja iz legalnih u nelegalne tokove.

Iz navedenih razloga neophodno je izmeniti odredbe Krivičnog zakonika koje se odnose na krivično delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Pored toga, vršeno je i usklađivanje sa Konvencijom o sprečavanju nezakonitih akata povezanih sa međunarodnim civilnim vazduhoplovstvom (Pekinška konvencija), Protokolom kojim se dopunjuje Konvencija o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova (Pekinški protokol), kao i Protokolom o izmeni Konvencije o krivičnim delima i nekim drugim aktima izvršenim u vazduhoplovima (Montrealski protokol). Usklađivanje sa navedenim međunarodnim dokumentima predstavlja obavezu koja proističe iz članstva Republike Srbije u Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva (ICAO).

Jedan od važnih razloga za donošenje ovog zakona je i potreba za sistematskim uređenjem krivičnih dela, kako bi se ona inkorporirala u Krivični zakonik. Primera radi, članom 85. Nacrta zakona predviđeno je da prestanu da važe članovi 40. i 41. Zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, član 98. Zakona o tajnosti podataka i član 48. stav 1. tačka 4) Zakona o oružju i municiji. Ova krivična dela su integrisana u Krivični zakonik u cilju sistematskog i ujednačenog uređenja ove materije.

Nacrt zakona predviđa i niz terminoloških preciziranja i usklađivanja sa drugim propisima, prvenstveno sa Amandmanima na Ustav Republike Srbije, Zakonom o javnom tužilaštvu i Porodičnim zakonom. Ovakva usklađivanja imaju za cilj doslednost u primeni terminologije, što je od velikog značaja za pravilnu primenu zakona i izbegavanje pravnih nedoumica u praksi.

Sve predložene izmene imaju za cilj da ojačaju pravnu sigurnost, zaštite osnovna prava građana i obezbede da Republika Srbija ispuni svoje međunarodne obaveze u oblasti krivičnog prava.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Čl. 1. i 2. Nacrta zakona vrši se terminološko preciziranje radi usklađivanja sa Amandmanima na Ustav Republike Srbije i Zakonom o javnom tužilaštvu, gde se termin “republički javni tužilacˮ zamenjuje terminom “Vrhovno javno tužilaštvoˮ. Ove izmene su deo šireg procesa usklađivanja zakonodavstva sa ustavnim promenama koje regulišu nadležnosti i funkcije tužilaštva, kako bi se obezbedila doslednost i harmonizacija u upotrebi terminologije.

Članom 3. Nacrta zakona proširuje se definicija nužne odbrane u članu 19. Krivičnog zakonika, tako što se omogućava da se nužna odbrana primeni, ne samo kada je napad u toku već i kada napad neposredno predstoji. Ovim izmenama uvažavaju se situacije kada je očigledno da će do napada doći u vrlo bliskoj budućnosti, ali on još nije počeo, što može biti podjednako opasno i zahtevati pravovremenu reakciju kako bi se izbegle ozbiljne posledice. Time se štite lica u potencijalno ugrožavajućim situacijama i pruža veća fleksibilnost u primeni nužne odbrane, ali uz zadržavanje strogih kriterijuma proporcionalnosti čime se obezbeđuje zaštita legitimnih interesa građana i sprečavanje zloupotreba u primeni samoodbrane. Pored veće pravne sigurnosti i efikasnosti u primeni zakona od strane sudova ovom izmenom vrši se i usklađivanje sa međunarodnim standardima u skladu sa savremenim pravnim trendovima u evropskim državama koje prepoznaju potrebu za širenjem koncepta nužne odbrane.

Članom 4. Nacrta zakona vrši se preciziranje u članu 42. Krivičnog zakonika, tako što se pojam “krivične sankcije” zamenjuje rečju “kazne,” kako bi se jasno naznačilo da se u kontekstu svrhe kažnjavanja radi isključivo o kaznama, a ne o drugim sankcijama. S obzirom da krivične sankcije pored kazni uključuju i druge mere koje se mogu primeniti prema učiniocu krivičnog dela, kao što su mere bezbednosti ili vaspitne mere, ovom izmenom se jasno utvrđuju posledice za učinioca krivičnog dela. Takođe, izmenom se odražava i sistematizacija u ostalim članovima Krivičnog zakonika i postiže preciznost i doslednost u primeni zakonskih odredbi, posebno u kontekstu pravne sigurnosti i kaznene politike.

Član 5. Nacrta zakona predviđa izmene u članu 44. Krivičnog zakonika koji definiše glavne i sporedne kazne koje se mogu izreći za krivična dela. U važećem članu 44. kao glavne kazne navode se doživotni zatvor i kazna zatvora, dok novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole mogu biti izrečene kao glavne ili sporedne kazne. Ovom izmenom, rad u javnom interesu više nije predviđen i kao sporedna kazna, već isključivo kao glavna kazna. Na ovaj način se omogućava sudovima da izreknu alternativnu kaznu umesto zatvora u slučajevima gde to smatraju primerenim, što omogućava bolje odmeravanje kazne u svakom pojedinačnom slučaju i utiče na smanjenje opterećenosti zatvorskog sistema. Izmena člana 44. Krivičnog zakonika je u skladu sa savremenim krivičnopravnim trendovima, preporukama Evropske unije i međunarodnim organizacijama koji naglašavaju rehabilitaciju i resocijalizaciju učinilaca krivičnih dela.

Članom 6. Nacrta zakona vrše se izmene člana 46. Krivičnog zakonika koji propisuje odredbe o uslovnom otpustu. Za krivična dela protiv polne slobodne kao što su silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba sa detetom, uslovni otpust je potpuno onemogućen, što je u skladu sa strožom kaznenom politikom za ova krivična dela. Ovim se jasno definišu situacije u kojima taj institut ne može biti primenjen, posebno u slučaju najtežih krivičnih dela, što je u skladu sa međunarodnim standardima koji se odnose na ljudska prava, ali i na zaštitu društva od opasnih učinilaca krivičnih dela.

U članu 7. Nacrta zakona, predlaže se izmena člana 54a Krivičnog zakonika koji propisuje posebnu okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje, tako što se na postojeće osnove za mržnju zbog diskriminacije, kao što su rasa, veroispovest, nacionalna ili etnička pripadnost, pol, seksualna orijentacija i rodni identitet, dodaje i invaliditet, čime se pojačava zaštita prava ugroženih grupa i šalje snažna poruka da društvo neće tolerisati diskriminaciju. Ovom izmenom se obezbeđuje konzistentnost sa drugim zakonima, kao što je Zakon o zabrani diskriminacije, koji već predviđa zaštitu od diskriminacije na osnovu invaliditeta, a pored toga vrši se i usklađivanje sa Konvencijom UN o pravima sa osoba sa invaliditetom i drugim međunarodnim standardima. U pogledu propisa Evropske unije, odredba člana 54a Krivičnog zakonika usklađena je sa Članom 19. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije - Drugi deo Nediskriminacija i građanstvo Unije, koji omogućava borbu protiv diskriminacije na osnovu pola, rase, etničke pripadnosti, religije, invaliditeta i seksualne orijentacije. Takođe je u skladu sa Poveljom o osnovnim pravima Evropske unije (2000/C 364/01), koja zabranjuje diskriminaciju i promoviše jednakost, kao i sa Rezolucijom Evropskog parlamenta iz 2013. godine o borbi protiv rasizma, ksenofobije i zločina iz mržnje (2013/2543 (RSP). Ova odredba odražava i preporuke iz Komunikacije od Komisije Evropskom parlamentu i Savetu, COM(2021) 777, koje pozivaju na proširenje krivičnih dela na govor i zločine iz mržnje.

Članom 8. Nacrta zakona izvršeno je preciziranje odredbi člana 55a Krivičnog zakonika, radi otklanjanja nedoumica u praksi, s obzirom na različitu interpretaciju od strane sudova. Nedoslednosti u primeni odredbe o izračunavanju kazni omogućavaju nepravičnost u kaznenoj politici, te je bilo neophodno uvesti preciznije odredbe koje bi jasno definisale izračunavanje kazne. Pored toga, jedan od značajnih aspekata predložene izmene je uvođenje specijalnog povrata. Višestruki povrat, koji podrazumeva da je učinilac dva puta osuđen za bilo koje krivično delo sa umišljajem, nije dovoljno specifičan i ne omogućava adekvatnu individualizaciju kazne, jer se ovakvim pristupom ne razlikuju povratnici koji ponavljaju slična ili ista krivična dela od onih koji čine različita dela. S druge strane specijalni povrat, odnosno kada je lice dva puta osuđeno za isto ili istovrsno krivično delo, omogućava pravičniji pristup kažnjavanju. Ovde se sankcioniše ponavljanje istog tipa kriminalnog ponašanja, što pokazuje veću opasnost po društvo i potrebu za oštrijim sankcijama. Takođe, u istom čllanu dodaje se i stav 2. koji propisuje da se pod ranijom osudom podrazumeva osuda za krivično delo koja je utvrđena pravnosnažnom presudom domaćeg suda, odnosno suda strane države, čime se Republika Srbija usklađuje sa odredbama Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (Varšavska konvencija), a na osnovu preporuka Konferencije država ugovornica (COP), tela nadležnog za praćenje sprovođenja ove konvencije.

Članom 9. Nacrta zakona menja se odredba člana 66. Krivičnog zakonika koji propisuje kada i pod kojim uslovima osuđeno lice može biti uslovno otpušteno iz zatvora pre isteka izrečene kazne. Izmenom ovog člana je predviđeno da se uslovna osuda ne može izreći u slučaju da je propisana kao najmanja mera kazne zatvor u trajanju od dve godine ili teža kazna, dok je prethodno bio fokus na zabrani izricanja uslovne osude za krivična dela za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna.

Članom 10. dopunjuje se član 87. Krivičnog zakonika, dodavanjem stava 4. kojim se propisuje da ako je zakonom predviđeno obavezno oduzimanje predmeta, a taj predmet se nalazi u svojini pravnog lica, mera bezbednosti oduzimanja predmeta može se izreći samo pod uslovima propisanim zakonom koji uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela. Dopuna člana 87. izvršena je usled uočenih problema u primeni, naročito u slučajevima kada pravna lica čija je delatnost iznajmljivanje vozila ili organizacija transportom daju vozila trećim licima na osnovu ugovora, a ona potom budu zloupotrebljena za izvršenje krivičnih dela (npr. Nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi). Striktnim tumačenjem postojećih odredaba dolazilo je do oduzimanja imovine i u situacijama kada odgovornost pravnog lica nije utvrđena u skladu sa Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, pa se navedenom dopunom obezbeđuje pravična i srazmerna primena mere bezbednosti oduzimanja predmeta, uz poštovanje načela zakonitosti i zaštite prava trećih lica.

Članom 11. Nacrta zakona vrši se terminološko usklađivanje sa ustavnim promenama i Zakonom o javnom tužilaštvu (član 102).

Članom 12. Nacrta zakona dopunjuje se odredba člana 106. Krivičnog zakonika koja propisuje zastarelost izvršenja sporedne kazne i mere bezbednosti, radi usaglašavanja sa članom 79. Krivičnog zakonika koji propisuje vrste mera bezbednosti.

Član 13. Nacrta zakona sadrži izmene pravno-tehničke prirode, čime su otklonjene nedoumice u tumačenju ove norme (član 107).

Članom 14. Nacrt zakona menjaju se određena značenja izraza sadržana u članu 112. Krivičnog zakonika, kojim se ovaj član usaglašava sa savremenim potrebama, međunarodnim standardima i propisima Evropske unije. Računarski virus u stavu 20. ovog člana preciziran je tako što se sada na sveobuhvatan način definiše pojam računarskih programa koji se prave sa svrhom da nanesu štetu računaru, računarskoj mreži ili računarskim podacima. Definicija novca iz stava 23. ovog člana je precizirana i usklađena sa Ženevskom konvencijom o falsifikovanju sredstava plaćanja iz 1929. godine, kao i tačkom 12. Evropskog parlamenta i Saveta 2014/62/EU o krivično-pravnoj zaštiti evra i drugih valuta od falsifikovanja u kojoj se navodi da banknote i kovanice koje Evropska centralna banka ili nacionale centralne banke i kovnice novca još uvek nisu zvanično izdale, treba da potpadaju pod zaštitu ove direktive. Dopunjeno je i značenje člana porodice u smislu Krivičnog zakonika, dodavanjem bivših supružnika u ovaj krug, što je u skladu sa međunarodnim standardima i praksom Evropskog suda za ljudska prava (npr. nije potrebno da navedena lica, posebno bivši supružnici žive u zajedničkom domaćinstvu), dok je u istoj tački izvršeno i terminološko usklađivanje sa Porodičnim zakonom. Na kraju, dodat je i stav 37. u kome se definiše pojam tajnog podataka, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka i koji preciznije određuje koji se podaci smatraju tajnim. Ova odredba je u skladu i sa Odlukom Saveta o pravilima bezbednosti za zaštitu poverljivih informacija EU (2013/488/EU).

Članom 15. Nacrta zakona propisuje se kazna doživotnog zatvora najmanje pet godina ili kazna doživotnog zatvora umesto kazne zatvora od pet do petnaest godina za krivično delo Ubistvo (član 113), čime se postiže međusobna usklađenost sistema krivičnih sankcija u kontekstu pooštravanja kazni za pojedina krivična dela.

U članu 16. Nacrta zakona izmenom se usklađuje terminologija teksta zakonika sa ustavnim amandmana i Zakonom o javnom tužilaštvu (član 114).

Članom 17. Nacrta zakona usklađuju se pojmovi usvojioca ili staraoca sa terminima iz Porodičnog zakona (član 120).

U članu 18. Nacrta zakona, iz krivičnog dela Sakaćenje ženskog polnog organa (član 121a) izuzima se lakši oblik koji propisuje da će se učinilac kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, ako postoje naročito olakšavajuće okolnosti pod kojima je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno. Time se odredbe ovog krivičnog dela dodatno usklađuju sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulskom konvencijom).

Član 19. Nacrta predviđa u članu 136. Krivičnog zakonika izmenu kaznenog minimuma za osnovni oblik krivičnog dela iznuđivanja iskaza, koji je povećan sa tri meseca na šest meseci zatvora u cilju jačanja krivičnopravne zaštite procesnih prava i doslednije sankcionisanje nedozvoljenih radnji službenih lica čiji je cilj pribavljanje izjave na nezakonit način. Istovremeno je brisan dosadašnji stav 2. kojim je bio propisan teži oblik ovog krivičnog dela. Razlog za brisanje leži u delimičnom preklapanju sa kvalifikovanim oblicima drugih krivičnih dela, naročito sa članom 137, što je u praksi dovodilo do neujednačene pravne kvalifikacije. Jednostavnijim zakonskim rešenjem, uz povećan kazneni minimum, obezbeđuje se jasniji okvir za primenu ovog krivičnog dela.

Članom 20. Nacrta zakona vrši se izmena člana 137. Krivičnog zakonika, tako što se u stavu 3. kazneni minimum povećava sa tri na šest meseci zatvora, u slučaju kada krivično delo Zlostavljanje i mučenje izvrši službeno lice u vršenju službe. Ovom izmenom pojačava se sankcionisanje najtežih oblika zloupotrebe službenog položaja radi nanošenja teških patnji drugom licu i unapređuje se zaštita fizičkog i psihičkog integriteta od nedozvoljenog postupanja službenih lica. Takođe, domaće zakonodavstvo se ovim dalje usklađuje sa međunarodnim standardima, pre svega sa članom 1. Konvencije protiv mučenja i drugih oblika surovog, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja.

U članu 21. Nacrta zakona izmena se odnosi na usklađivanje sa novom terminologijom nosilaca javnotužilačke funkcije u skladu sa ustavnim promenama i Zakona o javnom tužilaštvu (član 138).

Članom 22. Nacrta zakona menja se naziv člana i član 141. Krivičnog zakonika. Izmene ovog člana su usmerene na zaštitu profesionalne tajne, preciziranjem ovog krivičnog dela, što obezbeđuje zaštitu poverenja koje građani imaju u profesije kao što su advokat, javni beležnik, javni izvršitelj, lekar i drugo lice, ali se osigurava i zaštita ličnih podataka.

Članom 23. Nacrta zakona precizira se krivičnog delo Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (član 143), u cilju uklanjanja mogućnosti da se ovo delo tumači u kontekstu toga da li je informacija bila “namenjena” licu koje neovlašćeno prisluškuje ili snima, čime se povećava pravna jasnoća i doslednija primena u praksi, a radi bolje zaštite privatnosti i komunikacije građana.

Članom 24. uvedeno je novo krivično delo Zloupotreba snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem (član 145a). Novim krivičnim delom štite se lica od neovlašćenog širenja, izmene, objavljivanja ili pretnje objavljivanjem njihovih intimnih snimaka, fotografija, portreta, audio zapisa ili spisa. Dakle, sankcioniše se postupanje koje dovodi do ozbiljnog narušavanja prava na privatnost, dostojanstvo i psihofizički integritet, s posebnim naglaskom na oblike digitalnog nasilja.

Krivično delo je uređeno tako da obuhvata različite forme neovlašćenog postupanja: (1) deljenje ili stavljanje sadržaja na uvid trećim licima bez pristanka lica koje se na njemu nalazi; (2) izradu ili preinačenje postojećeg sadržaja u cilju predstavljanja kao istinitog; (3) pretnju da će se sadržaj učiniti dostupnim; kao i (4) učinjenje takvog sadržaja dostupnim većem broju lica putem informaciono- komunikacionih tehnologija. Predviđeni su i kvalifikovani oblici dela ukoliko je izvršeno prema detetu ili od strane službenog lica, kao i oduzimanje sadržaja i uređaja kojima je delo učinjeno.

U članu 25. Nacrta zakona izmenjen je član 153. Krivičnog zakonika, tako što se gonjenje za krivično delo Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (član 145. stav 1) više ne preduzima po privatnoj tužbi, već po predlogu. Na taj način se jača položaj oštećenog, jer se teret pokretanja postupka više ne ostavlja isključivo njemu, već se obezbeđuje aktivnija uloga javnog tužilaštva u zaštiti privatnosti. Ova izmena odražava pojačanu društvenu osetljivost na povrede ličnog i intimnog života i usklađena je sa uvođenjem novog krivičnog dela iz člana 145a, kojim se sankcioniše zloupotreba seksualno eksplicitnih sadržaja, što svedoči o sistemskom pristupu u zaštiti prava na privatnost u savremenim uslovima.

Član 26. Nacrta zakona menja član 172. Krivičnog zakonika, koji se odnosi na krivično delo Iznošenje ličnih i porodičnih prilika. Konkretnom izmenom u ovom članu dodaje se odredba da učinilac ovog krivičnog dela može biti oslobođen ako dokaže da ono što je iznosio nije učinio u nameri da naškodi časti ili ugledu lica čije je lične ili porodične prilike iznosio. Ovim se propisuje dodatni kriterijum za procenu krivične odgovornosti, stavljajući akcenat na nameru učinioca, što omogućava bolje razlikovanje između slučajeva gde postoji namera i gde iznošenje informacija nije učinjeno sa ciljem da se nanese šteta.

U članu 27. Nacrta zakona izvršeno je terminološko usklađivanje u skladu sa ustavnim promenama i Zakonom o javnom tužilaštvu, kao i usklađivanje termina sa Porodičnom zakonom (član 177).

Članom 28. Nacrta zakona menja se član 178. Krivičnog zakonika, na taj način što se pooštravaju propisane kazne za krivično delo Silovanje. Kriminalno- političko opravdanje značajnog dodatnog pooštravanja propisane kazne doživotnog zatvora jeste u tome što ona treba na nesumnjiv način da predstavlja očekivanu posledicu koja će snaći svakog učinioca ovog krajnje teškog krivičnog dela.

Članom 29. Nacrta zakona propisuje se novo krivično delo Obljuba bez pristanka (član 178a). Ova zakonska novina uvodi se radi usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Istanbulskom konvencijom, kojom se zahteva da se kao krivično delo tretira svaki seksualni odnos ili sa njim izjednačen čin bez slobodnog i dobrovoljnog pristanka oštećenog lica. S obzirom na to da se po važećem Krivičnom zakoniku krivično delo silovanja definiše kao obljuba izvršena uz primenu sile, pretnje ili drugog oblika prinude, uvođenjem posebnog krivičnog dela obljube bez pristanka obezbeđuje se puno usklađivanje sa zahtevima Istanbulske konvencije i proširuje obim krivičnopravne zaštite u slučajevima kada nedostaju elementi prinude, a izostaje slobodan i dobrovoljan pristanak oštećenog lica. Naziv novog krivičnog dela odabran je u skladu sa terminologijom Istanbulske konvencije, radi jasnog definisanja zabranjenog ponašanja.

Čl. 30. i 31. Nacrta zakona menjaju se čl. 179. i 180. Krivičnog zakonika, kojima su propisana krivična dela Obljuba nad nemoćnim licem i Obljuba sa detetom. Kao i kod krivičnog dela Silovanje i ovde se pooštravaju kazne za navedena dela, tako što se kazna u stavu 1. povećava se sa dosadašnjih pet do dvanaest godina zatvora na kaznu zatvora od najmanje pet godina ili doživotni zatvor, dok se u stavu 2. kazna sa osam do petnaest godina zatvora povećava na najmanje osam godina ili doživotni zatvor. Ovakvo značajno pooštravanje kaznene politike ima za cilj da doživotni zatvor predstavlja nesumnjivu i očekivanu posledicu za sve učinioce ovih najtežih krivičnih dela, u cilju zaštite najosetljivijih društvenih grupa i bolje generalne prevencije.

Čl. 32. i 33. Nacrta zakona izvršene su potrebne intervencije i kod krivičnih dela Obljuba zloupotrebom položaja (član 181) i krivičnog dela Nedozvoljene polne radnje (član 182), pri čemu je obim zakonodavne intervencije bio manji.

Intervencije u krivičnim delima protiv polne slobode su u skladu sa Direktivom 2011/93/EU o borbi protiv seksualnog zlostavljanja i seksualne eksploatacije dece i dečije pornografije.

Članom 34. Nacrta zakona menja se naziv krivičnog dela Posredovanje u vršenju prostitucije (član 184) u krivičnog delo Podsticanje na vršenje prostitucije, čime se fokus stavlja na podsticanje drugih na učešće u prostituciji, a ne samo na posredovanje. Pored toga, brisanjem dela teksta koji je ranije uključivao radnje učestvovanja u predaji nekog lica drugome radi vršenja prostitucije, naglašava se radnja podsticanja ili organizovanja prostitucije bez posredničke uloge u predaji lica. Dodavanjem novog stava uvode se strože kazne kada je ovo krivično delo izvršeno

 

od strane organizovane kriminalne grupe. Ove intervencije su u i rezultat usklađivanja sa Direktivom 2011/36/EU o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti njenih žrtava.

Članom 35. Nacrta zakona, pored terminološkog usklađivanja sa Porodičnim zakonom, izmene su usmerene na kažnjavanje roditelja, usvojitelja ili staratelja koji maloletniku omogući da živi u vanbračnoj zajednici ili ga na to navede i sa drugim maloletnim licem, a ne samo punoletnim, kako je propisano u važećem zakoniku. Ovim izmenama se dodatno štiti integritet porodice i obezbeđuje sigurnost najosetljivijih članova društva (član 190).

U čl. 36. i 38. Nacrta zakona vrši se terminološko usklađivanje pojma usvojica i staraoca sa terminima sa Porodičnim zakonom (čl. 191. i 193).

Članom 37. Nacrta zakona znatno je pooštrena kazna zatvora, što je dovelo do pojačane odgovornosti lekara zdravstvene ustanove koji izvrši krivično delo Promena porodičnog stanja (član 192), proglašenjem umrlim živo novorođenče radi promene porodičnog stanja. Cilj ove izmene je zaštita porodičnih odnosa i sprečavanje zloupotreba u zdravstvenom sistemu.

Članom 39. Nacrta zakona pooštrena je kazna zatvora za krivično delo Nasilje u porodici (član 194). Predloženim izmenama pojačana je odgovornost učinilaca krivičnih dela seksualnog i porodičnog nasilja, te je bilo neophodno izvršiti intervencije i kod krivičnog dela Nasilje u porodici. I kod ovog krivičnog dela značajno su pooštrene kazne kod svih oblika ovog krivičnog dela, u nameri da se, pored drugih aktivnosti koji se sprovode u celom društvu i na ovaj način značajno utiče kako bi se broj ovakvih krivičnih dela značajno smanjio.

Članom 40. Nacrta zakona dodaje se novi stav u članu 205. Krivičnog zakonika koji propisuje krivično delo Razbojnička krađa. Predviđen je lakši oblik ovog krivičnog dela u slučajevima kada vrednost ukradenih stvari ne prelazi iznos od pet hiljada dinara, a učinilac je postupao sa namerom da pribavi malu imovinsku korist. Dodavanjem stava 5. obezbeđuje se proporcionalnost u kažnjavanju, jer se za dela manje težine omogućava izricanje blaže kazne, uz istovremeno zadržavanje adekvatne zaštite imovine, u skladu sa principom pravičnosti.

U članu 41. Nacrta zakona vrši se terminološko usklađivanje termina “usvojilac” i “staralac” sa odredbama Porodičnog zakona, radi doslednosti u korišćenju pravne terminologije u oba zakona (član 207).

Članom 42. Nacrta zakona dodaje se novi stav kod krivičnog dela Neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti (član 209), kojim je izvršeno usaglašavanje sa Direktivom (EU) 2017/1371 o borbi protiv prevara koje se odnose na finansijske interese Unije putem krivičnog prava, i čime se prediđa da odobravanje finansijske pomoći koja utiče na finansijske interese Evropske unije bude kažnjivo krivičnim zakonom.

U članu 43. i 44. Nacrta zakona izvršeno je usklađivanje pojma usvojica i staraoca sa terminima iz Porodičnog zakona (čl. 216. i 222).

Čl. 45. i 46. Nacrta zakona propisuju se novi stavovi u krivičnim delima Prevara u obavljanju privredne delatnosti (član 223) i Poreska utaja (član 225), čime se obezbeđuje puno usaglašavanje ovih krivičnih dela protiv imovine iz glave XXI Krivičnog zakonika sa Direktivom (EU) 2017/1371 o borbi protiv prevara koje se odnose na finansijske interese Unije putem krivičnog prava.

Za razliku od navedenih članova, kod krivičnog dela Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom (član 228), članom 47. Nacrta zakona vrši se potpuna revizija, preciziranjem i proširenjem inkriminisanih radnji i kruga lica, radi jasnog definisanja svih radnji koje mogu ugroziti finansijske interese Evropske unije, čime se obezbeđuje potpuno usklađivanje sa relevantnim evropskim standardima.

Članom 48. Nacrta zakona briše se krivično delo prenošenja infekcije HIV virusom (član 250). Ovaj pristup je usvojen imajući u vidu savremene medicinske i pravne standarde, kao i stavove relevantnih nevladinih organizacija i stručne javnosti, prema kojima je posebno inkriminisanje lica zaraženih HIV virusom neosnovano, diskriminatorno i neefikasno. Zaštita zdravlja drugih lica obezbeđena je primenom opštih krivičnopravnih mehanizama (dela protiv života i tela, krivična dela protiv zdravlja ljudi i dr.), a brisanjem ovog krivičnog dela dodatno se izbegava stigmatizacija osoba koje žive sa HIV virusom, što je u skladu sa preporukama relevantnih međunarodnih organizacija i savremenim tendencijama u komparativnom krivičnom pravu.

Čl. 49. do 57. Nacrta zakona prediđene su izmene i dopune u glavi dvadeset četvrtoj Krivičnog zakonika, u grupi krivičnih dela protiv životne sredine i to čl. 260, 262, 265. i 266 Krivičnog zakonika, kao i dodavanje novih članova 260a do 260v, 262a, 265a, 266a do 266d i 274a. Ove intervencije se zasnivaju na nalazima analize usklađenosti sa zahtevima Direktive (EU) 2024/1203 o zaštiti životne sredine krivičnim pravom, kojom se zamenjuje i proširuje sadržina Direktive 2008/99/EZ. Pošto Krivični zakonik Srbije nije u potpunosti bio usklađen ni sa ranijom direktivom, sada je neophodno uvesti veći broj izmena, uključujući uvođenje novih krivičnih dela i preciziranje postojećih, čime se proširuje krug inkriminisanih radnji i zaštićenih dobara, detaljno usklađuju pojmovi i struktura krivičnih dela, uvode kvalifikovani oblici sa strožijim kaznama, kao i odgovornost za dela izvršena iz nehata, u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine u evropskom pravu.

U nastavku su navedene ključne izmene i nova krivična dela pojedinačno po članovima:

Članom 49. Nacrta zakona menja se član 260. Krivičnog zakonika, dok se članom

50. Nacrta zakona dodaju članovi 260a-260v, čime se proširuju inkriminacije na različite oblike zagađenja životne sredine, nedozvoljenu proizvodnju i promet opasnih supstanci (uključujući živu), kao i neovlašećnju izgradnju i izvođenje projekata bez studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Čl. 51. i 52. Nacrta zakona menja se član 262. i dodaje član 262a u Krivičnom zakoniku, kojima se uređuje protivpravno omogućavanje rada ili zatvaranje postrojenja sa opasnim aktivnostima, kao i protipravno zahvatanje površinskih i podzemnih voda. Čl. 53. i 54. Nacrta zakona menja se član 265. i dodaje član 265a, kojima se proširuje inkriminacija na sve oblike uništavanja, hvatanja, prodaje, uvoza i izvoza zaštićenih vrsta, kao i uništavanje staništa i značajno uznemiravanje zaštićenih vrsta.

Članom 55. menja se član 266, a članom 56. Nacrta zakona dodaju se čl. 266a do 266d u Krivičnom zakoniku, kojima se propisuju krivična dela u vezi sa nedozvoljenim postupanjem sa opasnim i radioaktivnim otpadom, unosom i prometom invazivnih stranih vrsta, oštećenjem ozonskog omotača, nedozvoljenom upotrebom fluorovanih gasova i nezakonitom reciklažom brodova.

Na kraju, članom 57. Nacrta zakona dodaje se član 274a, kojim se inkriminiše nedozvoljeno stavljanje u promet sirovina i proizvoda nastalih degradacijom šuma.

Ovim izmenama se u celosti obezbeđuje usklađenost Krivičnog zakonika sa standardima i obavezama koje Republika Srbija preuzima u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Članom 58. izvršene su intervencije u članu 287. Krivičnog zakonika, izmenom stava 1. kojom se proširuje se krug radnji koje predstavljaju protivpravno postupanje sa nuklearnim materijama (dodaju se: menjanje, raspolaganje i rasturanje), kao i krivičnopravna zaštita od svih vidova zloupotrebe nuklearnih materija. Istovremeno je povećan zaprećeni okvir kazne, radi adekvatnijeg sankcionisanja učinilaca i usklađivanja sa međunarodnim standardima, odnosno sa članom 7. Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala (Bečka konvencija). Istovremeno, ovim usklađivanjem se ispunjava i preporuka Komiteta eksperata za evaluaciju mera za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma - MONEYVAL U članu 59. Nacrta zakona predviđena je izmena krivičnog dela Ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom (član 290). Izvršeno je preciziranje i sistematizacija radnji koje dovode do ugrožavanja bezbednosti javnog saobraćaja opasnom radnjom ili opasnim sredstvima i uvedena jasna razlika između osnovnog oblika krivičnog dela, u slučajevima kada se protivpravna radnja izvrši i težeg oblika, kada takvom radnjom nastane konkretna opasnost po život, telo ili imovinu većeg obima. Ovim izmenama usklađuje se nivo krivičnopravne zaštite sa potrebama prakse i omogućava izricanje primerene kazne u zavisnosti od težine konkretnog slučaja, u cilju jačanja bezbednosti javnog saobraćaja i unapređenja prevencije najtežih posledica.

Čl. 60. i 61. Nacrta zakona vrši se usklađivanje sa Konvencijom o sprečavanju nezakonitih akata povezanih sa međunarodnim civilnim vazduhoplovstvom (Pekinška konvencija), Protokolom kojim se dopunjuje Konvencija o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova (Pekinški protokol), kao i Protokolom o izmeni Konvencije o krivičnim delima i nekim drugim aktima izvršenim u vazduhoplovima (Montrealski protokol). Usklađivanje sa navedenim međunarodnim dokumentima predstavlja obavezu koja proističe iz članstva Republike Srbije u Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva (ICAO).

Članom 60. Nacrta zakona uvodi se novi član 292a, kojim se kao posebno krivično delo inkriminiše odbijanje izvršavanja naređenja zapovednika vazduhoplova za vreme leta, ukoliko takvo ponašanje dovede do ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja radi obezbeđenja dosledne primene međunarodnih standarda u oblasti vazduhoplovne bezbednosti, sa posebnim naglaskom na prevenciju incidenata i efikasno sankcionisanje ponašanja koje može ugroziti sigurnost putnika, posade i letelice.

Članom 61. Nacrta zakona vrše se izmene člana 293. Krivičnog zakonika u stavu 1, u cilju preciznijeg definisanja radnji otmice vazduhoplova, broda ili drugog prevoznog sredstva. Izmena obuhvata proširenje radnji kojima se može izvršiti krivično delo, te je pored sile i pretnje, izričito obuhvaćeno i zastrašivanje, kao i upotreba tehničkih sredstava, što je u skladu sa međunarodnim standardima. Takođe, vremenski okvir krivičnog dela otmice proširen je na ceo period od početka pripreme za let, tokom trajanja i neposredno nakon završetka leta, kao i na nepokretne platforme u epikontinentalnom pojasu, što odgovara savremenim bezbednosnim izazovima u vazdušnom, pomorskom i drugom javnom prevozu. Na ovaj način obezbeđuje se puna usklađenost domaćeg krivičnog zakonodavstva sa relevantnim međunarodnim obavezama, a takođe jača i pravna sigurnost u oblasti prevoza.

U članu 62. Nacrta zakona izvršene su odgovarajuće intervencije u članu 297. Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, radi usklađivanja sa izmenama člana 290. Krivičnog zakonika.

Članom 63. Nacrta zakona vrši se usklađivanje sa izmenama u članu 112. Krivičnog zakonika koje se odnose na značenje izraza: “zlonamerni računarski virus”(član 300).

U članu 64. Nacrta zakona vrši se terminološko usklađivanje sa ustavnim amandmanima i Zakonom o javnom tužilaštvu (član 310).

Članom 65. Nacrta zakona izvršene su izmene krivičnog dela Špijunaža (član 315) čime je ovo delo usklađeno sa Odlukom Saveta o bezbednosnim pravilima za zaštitu poverljivih informacija EU (2013/488/EU). Ova odluka definiše pravila za zaštitu klasifikovanih informacija koje su od ključnog značaja za bezbednost Evropske unije i njenih članica i kako bi se obezbedila efikasna zaštita poverljivih informacija i sprečilo njihovo neovlašćeno otkrivanje. Istovremeno, brisanjem stava 6. kod krivičnog dela Špijunaža, vrši se usklađivanje sa odredbom člana 112. koja sada u stavu 37. propisuje pojam tajnog podatka.

Članom 66. Nacrta zakona izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o tajnosti podataka, gde je postojeće krivično delo iz člana 98. Zakona o tajnosti podataka prebačeno u Krivični zakonik na taj način što je dosadašnje krivično delo Odavanje državne tajne zamenjeno ovim krivičnim delom pod nazivom Odavanje tajnih podataka (član 316). Propisano krivično delo je u potpunosti usklađeno sa Odlukom Saveta o bezbednosnim pravilima za zaštitu poverljivih informacija EU (2013/488/EU).

Članom 67. Nacrt zakona izvršene su intervencije u članu 321. stav 3. preciznijim navođenjem članova kako bi se obuhvatile samo one radnje i oblici krivičnih dela koji u konkretnom kontekstu zahtevaju teži krivičnopravni tretman u uslovima ratnog stanja, oružanog sukoba ili vanrednog stanja.

Članom 68. Nacrta zakona ukida se potreba za kažnjavanjem pokušaja, odnosno onih koji nisu uspeli da dovrše delo, ali se time fokusira na one koji su ostvarili štetne posledice kod krivičnog dela Sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje (član 322).

U čl. 69. do 71. Nacrta zakona vrši se terminološko usklađivanje pojma “usvojilac” sa odredbama Porodičnog zakona (čl. 331, 332. i 333), dok se odredbama člana 72. vrši usklađivanje sa terminologijom iz ustavnih amandmanima i Zakona o javnom tužilaštvu (član 336b).

Član 73. Nacrta zakona predviđa izmene u članu 343. Krivičnog zakonika. Izmenom stava 2. ovog člana proširuje se krug radnji koje predstavljaju kvalifikovani oblik krivičnog dela izazivanja panike i nereda, tako da je sada kao otežavajuća okolnost posebno obuhvaćeno i izvršenje ovog dela u vazduhoplovu tokom trajanja leta, ukoliko time dođe do ugrožavanja bezbednosti vazduhoplova, čime se obezbeđuje sveobuhvatnija krivičnopravna zaštita bezbednosti vazdušnog saobraćaja. Ovakvo zakonsko rešenje uvodi se u skladu sa međunarodnim standardima i obavezama koje Republika Srbija ima po osnovu Protokola o izmeni Konvencije o krivičnim delima i nekim drugim aktima izvršenim u vazduhoplovima (Montrealski protokol), kao i Protokola kojim se dopunjuje Konvencija o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova (Pekinški protokol).

Usled porasta kriminaliteta u određenim oblastima, kao i razvoja novih tehnologija, u sledećim članovima propisana su nova krivična dela, kojima se šalje jasna poruka o potrebi efikasnijeg suzbijanja ovakvih oblika ponašanja.

Tako se članom 74. Nacrta zakona propisuje se novo krivično delo Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela (član 343a), sa ciljem zaštite društva od opasnih sadržaja koji mogu podsticati ili olakšati izvršenje najtežih krivičnih dela.

U stavu 1. ovog člana precizno su navedena konkretna krivična dela ili grupe krivičnih dela na koja se odredba odnosi (ubistvo, teško ubistvo, krivična dela protiv polne slobode, falsifikovanje novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, falsifikovanje isprave, kao i krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom). Na ovaj način se obezbeđuju veća pravna sigurnost, srazmernost i jasnoća u primeni zakona.

Članom 75. Nacrta zakona propisuje se novo krivično delo Odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela (član 346a) kojim se sankcioniše javno odobravanje, negiranje ili umanjenje težine krivičnog dela, ali samo ako je takvo delo utvrđeno pravnosnažnom presudom i ako je takvo ponašanje može da izazove nasilje.

Član 76. Nacrta zakona uvodi u Krivični zakonik nova krivična dela i to Nedozvoljeno nošenje onesposobljenog vatrenog i hladnog oružja na javnom mestu (član 347a), Nesavesno držanje vatrenog oružja (član 347b) i Obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja (član 347v) u cilju osiguranja javne bezbednosti i smanjenja potencijalne opasnosti. Propisivanjem krivičnog dela Nedozvoljeno nošenje onesposobljenog vatrenog i hladnog oružja na javnom mestu, briše se prekršaj iz člana 48. stav 1. tačka 4) Zakona o oružju i municiji, što ukazuje na strožiji pristup zakonodavca prema ovoj vrsti ponašanja, imajući u vidu potrebu za zaštitom javnog reda i bezbednosti, kao i u sprečavanju mogućnosti da onesposobljeno oružje bude zloupotrebljeno na javnim mestima, čime bi moglo izazvati strah ili ugrožavanje javne sigurnosti. Istovremeno propisivanjem ovih krivičnih dela ostvarena je potpuna usklađenost sa Direktivom (EU) 2021/555 o kontroli sticanja i posedovanja oružja.

Članom 77. Nacrta zakona, u skladu sa odredbama Protokola protiv nezakonite proizvodnje i prometa vatrenim oružjem, njegovim delovima, sklopovima i municijom kojim se dopunjava Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, propisuju se kao krivična dela Nedozvoljeno držanje i nošenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija (član 348), Nedozvoljena proizvodnja vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija (član 348a) i Nedozvoljen promet i krijumčarenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija (član 348b).

Pored toga, članom 78. Nacrta zakona propisana su i krivična dela Neovlašćeno ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava ili municije (član 348v) i Falsifikovanje žigova ili oznaka za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije (član 348g) koja su do sada bila predviđena čl. 40. i 41. Zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije (“Službeni glasnik RS”, broj 87/18), čime se ova krivična dela integrišu u Krivični zakonik. Odredbe čl. 59. i 60. Nacrta zakona, pored pomenutog protokola UN, istovremeno su usaglašene i sa Direktivom (EU) 2021/555 o kontroli sticanja i posedovanja oružja.

U članu 79. Nacrta zakona izvršeno je terminološko usklađivanje sa ustavnim promenama i Zakonom o javnom tužilaštvu, u pogledu naziva nosilaca pravosudnih funkcija.

Članom 80. Nacrta zakona brišu se naziv člana i član 369. Krivičnog zakonika koji propisuje krivično delo Odavanje službene tajne, imajući u vidu da je ovo delo obuhvaćeno novim krivičnim delom Odavanje tajnih podataka (član 316).

U članu 81. Nacrta zakona izvršena je izmena člana 371. Krivičnog zakonika, dodavanjem stava 2. kojim se precizno definiše pojam prisilnog nestanka u skladu sa međunarodnim standardima i praksom. Ova dopuna omogućava jasniju i pravno izvesniju primenu odredbe o zločinu protiv čovečnosti, tako što se u skladu sa relevantnim konvencijama, pre svega Međunarodnom konvencijom o zaštiti svih lica od prisilnog nestanka, izričito propisuje šta se smatra prisilnim nestankom, uključujući i obavezu države da spreči ovakva krivična dela i zaštiti sva lica od nezakonitog lišavanja slobode i skrivanja njihove sudbine.

Članom 82. Nacrta zakona pooštrene su kazne zatvora kod krivičnog dela Trgovina ljudima (član 388) i izvršeno je usklađivanje sa članom 2. Direktive 2011/36/EU Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti njenih žrtava, u kome se ukazuje na irelevantnost pristanka žrtve. Shodno tome, u stavu 1. proširen je spisak radnji koje predstavljaju eksploataciju, tako što je izričito navedeno iskorišćavanje surogat majčinstva, zaključenje prisilnog braka i nezakonito usvajanje, čime se obezbeđuje kompletnija zaštita od savremenih oblika trgovine ljudima. Predviđeno je i da se krivično delo može izvršiti i od strane službenog lica (stav 6), što odgovara preporukama međunarodnih instrumenata i osigurava potpuniji obuhvat odgovornih lica. Takođe, intervencijom u stavu 10. sada je izričito predviđeno da pristanak lica na eksploataciju ili na uspostavljanje ropskog ili njemu sličnog odnosa iz stava 1. ovog člana ne utiče na postojanje krivičnog dela i kada je ovo delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, ili prema maloletnom licu.

Članom 83. Nacrta zakona uvode se dva nova krivična dela: Ispuštanje štetnih supstanci iz vazduhoplova u letu (član 391d) i Nedozvoljeni prevoz opasnih materija vazduhoplovom (član 391đ), u cilju unapređenja bezbednosti vazdušnog saobraćaja i ispunjavanja međunarodnih obaveza koje Republika Srbija ima kao članica već gore pomenutih relevantnih konvencija u oblasti civilnog vazduhoplovstva, kao što su Konvencija o sprečavanju nezakonitih akata povezanih sa međunarodnim civilnim vazduhoplovstvom (Pekinška konvencija), Protokol kojim se dopunjuje Konvencija o suzbijanju nezakonite otmice vazduhoplova (Pekinški protokol), kao i Protokol o izmeni Konvencije o krivičnim delima i nekim drugim aktima izvršenim u vazduhoplovima (Montrealski protokol). Ovim međunarodnim ugovorima se zahteva od država potpisnica da u svoja nacionalna zakonodavstva uvedu posebne inkriminacije radnji koje ugrožavaju bezbednost vazduhoplova, putnika, životne sredine i javne sigurnosti, uključujući postupke koji se odnose na ispuštanje i transport opasnih supstanci i materijala, čime se obezbeđuje viši nivo zaštite javnog interesa i bezbednosti.

Tako se članom 391d propisuje krivična odgovornost za namerno ispuštanje opasnih supstanci iz vazduhoplova u letu, kada je cilj lišavanje života, nanošenje teških povreda, ugrožavanje životne sredine ili velika imovinska šteta, sa strožijim kaznama u slučaju težih posledica, dok se članom 391đ inkriminiše nedozvoljeni prevoz vazduhoplovom opasnih materijala i srodne opreme bez dozvole nadležnih organa, čime se jača kontrola i prevencija zloupotreba u vazdušnom saobraćaju.

Članom 84. Nacrta zakona obrisano je krivično delo Odavanje vojne tajne, s obzirom da je kao i krivično delo Odavanje službene tajne, obuhvaćeno novim krivičnim delom Odavanje tajnih podataka (član 316).

Članom 85. Nacrta zakona predviđeno je da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe čl. 40. i 41. Zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije (“Službeni glasnik RS”, broj 87/18), član 98. Zakona o tajnosti podataka (“Službeni glasnik RS”, broj 104/09) i član 48. stav 1. tačka 4) Zakona o oružju i municiji (“Službeni glasnik RS”, br. 20/15, 10/19, 20/20 i 14/22). Kako je prethodno obrazloženo, krivična dela iz ovih zakona su integrisana u Krivični zakonik, u cilju sistematskog i ujednačenog uređenja ove materije.

Članom 86. Nacrta zakona propisuje se njegovo stupanje na snagu.

Izvor: Vebsajt eKonsultacije, 10.09.2025.