NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Zaprećen je zatvor od tri meseca do tri godine, za one koji putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učine dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti za izvršenje najtežih krivičnih dela. Pored objavljivanja sadržaja, iste kazne su predložene za one koji dele materijal i one koji mu pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupe

Pojavio se tiho, na mala vrata, ali bi mogao da donese velike promene. Tako bi ukratko mogao da se opiše Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kojim će, ukoliko ga vlada predloži, a Narodna skupština usvoji, biti uvedeno ili promenjeno 86 članova najvišeg krivičnog akta u Srbiji.

Dok ministar pravde Nenad Vujić tvrdi da se ovim izmenama srpsko zakonodavstvo usklađuje sa međunarodnim konvencijama i evropskim standardima, kritičari ih smatraju represivnim.

Ako izmene budu usvojene, korisnici društvenih mreža u Srbije uskoro će morati da budu daleko oprezniji kada dele neki sadržaj.

Mogli bi da odgovaraju za novo krivično delo “objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela”.

Zaprećen je zatvor od tri meseca do tri godine, za one koji “putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učine dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti za izvršenje najtežih krivičnih dela", piše u nacrtu izmena.

Među ta dela svrstana su i ona “protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije”.

Novouvedeno delo se razlikuje od postojećeg podstrekivanja i pomaganja u izvršenju krivičnih dela, kaže Goran Ilić.

“Ovde se ne podrazumeva da nekome sa umišljajem dajete savete, stvarate kod njega nameru i učvršćujete ga u nameri da izvrši to delo”, primećuje pravnik.

Formulacija u novom nacrtu je “preširoka" i po njoj “sve može da se okarakteriše kao krivično delo", dodaje.

“Na primer, sve što moje kolege ili ja tokom predavanja kažemo o krivičnim delima koje izučavamo, neko može da okarakteriše kao savetovanje da se takva dela izvrše", objašnjava Ilić.

Pored objavljivanja sadržaja, iste kazne su predložene za one koji dele materijal i one koji mu “pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupe".

“To znači i da ćemo biti i u povećanom riziku od nadzora sredstava digitalne komunikacije, jer se član zakona ne odnosi samo na društvene mreže, već i na privatne prepiske", upozorava Milena Vasić.

Ministar, međutim, odbacuje ovakve komentare.

Tu najčešće govorimo o darknetu ili darkvebu, gde postoje instrukcije kako se postavljaju eksplozivne naprave, rekao je Vujić.

Dok su prethodni članovi zakona dodavani i proširivani u novom nacrtu, dosadašnji član 136 mogao bi da nestane.

Prema njemu, službena lica koja silom, pretnjom ili drugim nedozvoljenim sredstvima iznude izjavu ili priznanje čekale su zatvorske kazne, koje su u slučaju upotrebe teškog nasilja mogle da traju i do 10 godina.

Autori smatraju da “razlog za brisanje leži u delimičnom preklapanju" sa drugim krivičnim delima, naročito sa “zlostavljanjem i mučenjem".

“U praksi je to dovodilo do neujednačene pravne kvalifikacije", piše u obrazloženju.

Profesor Ilić ističe da su i ovu odluku zakonodavci pravdali usklađivanjem sa međunarodnim standardima i da se to od Srbije zahteva.

Takvo objašnjenje “ne stoji”, kaže.

U aprilu ove godine, muškarac je izvršio samoubistvo u policijskom vozilu.

Ukoliko je u takvim slučajevima neposredan ili posredan razlog smrti bilo iznuđivanje priznanja, ubuduće bi ono moglo da se sankcioniše samo kao zlostavljanje i mučenje.

“Velika je razlika u tim delima i to se ne može tako pojednostaviti u pravu", smatra Ilić.

Tvrdnje ministra da zlostavljanje i mučenje obuhvata delo koje se briše Milena Vasić naziva “delimično tačnim”.

Srbija već godinama ima obavezu da uskladi zakonodavstvo sa Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv torture, ali to ne čini, ukazuje pravnica.

“I onda sada uklanja delo iznuđivanja iskaza. Nedosledno se primenjuju preporuke u korist represivnog aparata, odnosno države", smatra Vasić.

Prema predlogu izmena, u Krivičnom zakoniku moglo bi da se nađe delo “obljuba bez pristanka", čemu se snažno protive organizacije za zaštitu prava žena.

Obljuba bez pristanka je definisana kao seksualni čin bez saglasnosti žrtve i bilo bi odvojeno delo od silovanja, koje se po tom aktu izvršava uz upotrebu sile ili pretnje.

Uvođenjem novog dela “proširujemo krug lica koja se štite, jer je praksa pokazala da imamo grupu žena koje ostaju bez zaštite zato što je za krivično delo 'silovanje' potrebna sila, pretnja, nemoć lica”, rekao je ministar Vujić.

Prema predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika, za obljubu bez pristanka zaprećena kazna zatvora bila bi tri do 12 godina, dok je za silovanje predviđena kazna od pet do 12 godina.

Pojedini aktivisti se plaše da bi uvođenje obljube bez pristanka navelo tužioce da krenu linijom manjeg otpora - i da slučajeve silovanja kvalifikuju kao ovo delo, jer ga je lakše dokazati.

Ne postoji nijedan razlog zbog čega “Ministarstvo pravde smatra da prisiljavanje na neželjeni seksualni odnos, u kojima žrtve nisu pružale otpor, predstavlja krivično delo manjeg značaja koje ne zaslužuje da se zove silovanje", saopštio je Autonomni ženski centar.

Ova organizacija traži da se svaki seksualni čin bez pristanka smatra silovanjem, jer se u mnogim slučajevima dogodi da se žrtva zaledi od straha i ne pruži otpor.

Nacrt predviđa i da za one koji služe zatvorske kazne za silovanje, obljubu nad nemoćnim licem i obljubu nad detetom uslovni otpust postaje “potpuno onemogućen".

To je “u skladu sa strožom kaznenom politikom za ova krivična dela", ali i međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava i društva od opasnih učinilaca krivičnih dela, dodaje se u nacrtu.

Ali, profesor Ilić napominje da zakonodavac u nacrtu nije dosledno implementirao član Istanbulske konvencije, kojom se kažnjavaju seksualne radnje “bez pristanka" drugih lica.

“U konvenciji se uopšte prinuda ne pominje, jer je jednostavno - pristanka u tim slučajevima ili ima ili nema. Unosimo nepotrebnu konfuziju u sudsku praksu, verujem da ćemo za nekoliko godina shvatiti da nam ovo nije trebalo i da ćemo se vratiti dosad proverenoj praksi", objašnjava.

Zakonik prvi put sankcioniše osvetničku pornografiju.

Predlaže se uvođenje novog krivičnog dela - zloupotreba snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem.

Zaprećen je zatvor od tri meseca do tri godine, a ako je žrtva dete - od jedne do osam godina.

Za službena lica koja počine delo zaprećena je kazna od dve do 10 godina.

Zatvor od šest meseci do pet godina sleduje ako se sadržaj ponudi na uvid velikom broju ljudi.

“Sama činjenica da ste vi nekome poslali neku vlastitu fotografiju, uz vaš pristanak i pristanak druge strane da to primi, ne znači da ste dali saglasnost da onda to može trećim licima da se pušta, da može dalje da deli", rekao je ministar.

Uvođenje ovog člana “treba pozdraviti", jer je time “uslišen višegodišnji zahtev" organizacija za zaštitu ljudskih prava, smatra pravnica Milena Vasić.

Izvor: Izvod iz vesti, Vebsajt BBC na srpskom, Grujica Andrić, 26.09.2025.
Naslov: Redakcija