Zastava Bosne i Hercegovine

Prijavite se na mailing listu:


Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom možete saznati na linku OVDE.

Email Print

ZAKON

O DUALNOM MODELU STUDIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU

("Sl. glasnik RS", br. 66/2019)

 

I UVODNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom uređuju se sadržaj i način ostvarivanja dualnog modela studija u visokom obrazovanju, uzajamna prava i obaveze studenata, visokoškolskih ustanova i poslodavaca, materijalno i finansijsko obezbeđenje studenata, kao i druga pitanja od značaja za realizaciju studija po dualnom modelu.

Termini izraženi u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Značenje pojmova

Član 2

U smislu ovog zakona utvrđuju se sledeći pojmovi:

1) "dualni model studija" (u daljem tekstu: dualni model) je model realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju u kome se kroz aktivnu nastavu na visokoškolskoj ustanovi i praktičnu obuku i rad kod poslodavca (u daljem tekstu: učenje kroz rad), stiču, usavršavaju, odnosno izgrađuju znanja, veštine, sposobnosti i stavovi (u daljem tekstu: kompetencije) u skladu sa studijskim programom i standardom kvalifikacije;

2) "poslodavac" je pravno lice ili preduzetnik, koji ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom i čija delatnost omogućava ostvarivanje odgovarajućih sadržaja i učenja kroz rad utvrđenog studijskim programom;

3) "učenje kroz rad" je integralni deo studijskog programa po dualnom modelu studija koji nosi određeni broj ESPB bodova i predstavlja organizovan proces tokom koga studenti pod nadzorom mentora kod poslodavca radeći kod poslodavca primenjuju teorijska znanja u realnom radnom okruženju, imaju neposredan dodir sa poslovnim procedurama i tehnologijama koje se koriste u poslovnom svetu, povezuju se sa zaposlenim profesionalcima i pripremaju se za svet rada;

4) "mentor kod poslodavca" je lice angažovano kod poslodavca, koje neposredno obezbeđuje da se tokom učenja kroz rad realizuju sadržaji utvrđeni studijskim programom i odgovorno je da studenti steknu kompetencije propisane studijskim programom i standardom kvalifikacije;

5) "akademski mentor" je lice zaposleno u visokoškolskoj ustanovi (nastavnik ili saradnik), koji u saradnji sa mentorom kod poslodavca planira, prati, realizuje i vrednuje ostvarivanje učenja kroz rad;

6) "plan realizacije učenja kroz rad" sadrži opis aktivnosti, mesto i dinamiku ostvarivanja učenja kroz rad i zajednički ga donose visokoškolska ustanova i poslodavac.

Ciljevi dualnog modela

Član 3

Ciljevi dualnog modela su:

1) obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija studenata u skladu s potrebama tržišta rada;

2) doprinos jačanju konkurentnosti privrede Republike Srbije;

3) obezbeđivanje uslova za lakše zapošljavanje po završenom visokom obrazovanju;

4) obezbeđivanje uslova za dalje obrazovanje i celoživotno učenje;

5) razvijanje preduzimljivosti, inovativnosti i kreativnosti svakog pojedinca radi njegovog profesionalnog i karijernog razvoja;

6) obezbeđivanje uslova za lični, ekonomski i opšti društveni razvoj;

7) razvijanje sposobnosti za timski rad i osećaj lične odgovornosti u radu;

8) razvijanje svesti o važnosti zdravlja i bezbednosti, uključujući bezbednost i zdravlje na radu;

9) razvijanje sposobnosti samovrednovanja i izražavanja sopstvenog mišljenja kao i samostalnog donošenja odluka;

10) promovisanje društveno odgovorne uloge poslodavca u društvu.

II OSTVARIVANJE DUALNOG MODELA

Saradnja visokoškolskih ustanova i poslodavaca

Član 4

Visokoškolska ustanova koja želi da realizuje studijske programe po dualnom modelu studija obrazuje mrežu poslodavaca koji imaju potrebu za zapošljavanjem lica sa kvalifikacijama koje se stiču na toj ustanovi.

Članovi mreže poslodavaca mogu biti i članovi saveta poslodavaca koji se obrazuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.

Studijski programi po dualnom modelu

Član 5

Osnov za realizaciju dualnog modela studija je studijski program akreditovan u skladu sa standardima za akreditaciju utvrđenim u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje i ovim zakonom i standard kvalifikacije utvrđen u skladu sa zakonom kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija.

Dualni model studija može se akreditovati kao samostalni studijski program ili kao jedan od modula u okviru studijskog programa i pored elemenata propisanih zakonom koji uređuje visoko obrazovanje i standardima za akreditaciju, sadrži opis i obim učenja kroz rad iskazan u satima i ESPB bodovima.

U izradi studijskih programa, odnosno modula iz stava 2. ovog člana učestvuju i poslodavci, u skladu sa zakonom koji uređuje visoko obrazovanje.

Visokoškolska ustanova može da podnese zahtev za davanje saglasnosti za organizaciju modula u okviru akreditovanog studijskog programa za ostvarivanje studijskog programa po dualnom modelu, bez povećanja broja studenata iz akreditacije.

Zahtev iz stava 4. ovog člana sa elaboratom podnosi se Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju (u daljem tekstu: Nacionalno akreditaciono telo).

Elaborat iz stava 5. ovog člana usvaja stručni organ samostalne visokoškolske ustanove.

Formu i sadržinu elaborata iz stava 5. ovog člana utvrđuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje na predlog Nacionalnog akreditacionog tela.

Po prijemu zahteva iz stava 4. ovog člana Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (u daljem tekstu: Komisija za akreditaciju) u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva obrazuje posebnu komisiju od recenzenata imenovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.

Posebna komisija iz stava 8. ovog člana u roku od 30 dana od dana imenovanja dostavlja Komisiji za akreditaciju predlog da da saglasnost ili da odbije zahtev za davanje saglasnosti za organizaciju modula za ostvarivanje studijskog programa po dualnom modelu.

Komisija za akreditaciju na osnovu predloga posebne komisije odlučuje o zahtevu, u roku od 30 dana od dana prijema predloga iz stava 5. ovog člana.

Standardi za akreditaciju studijskih programa, odnosno modula po dualnom modelu utvrđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.

Obim, period i mesto realizacije

Član 6

Odnos u obimu časova aktivne nastave koja se izvodi na visokoškolskoj ustanovi i učenja kroz rad kod poslodavca utvrđuje se studijskim programom s tim da aktivna nastava (predavanja, vežbe i drugi oblici aktivne nastave) mora da bude zastupljena najmanje sa 450 časova godišnje prosečno na nivou celog studijskog programa, a učenje kroz rad sa najmanje 450 sati godišnje prosečno na nivou celog studijskog programa.

Učenje kroz rad realizuje se u celosti kod jednog, odnosno više poslodavaca u skladu sa studijskim programom i planom realizacije učenja kroz rad.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, isključivo uz saglasnost visokoškolske ustanove, deo učenja kroz rad može da se realizuje na samoj visokoškolskoj ustanovi ili kod trećeg lica (trening centri, drugo pravno lice koje realizuje obuke, drugi poslodavac, druga visokoškolska ustanova i sl.) koje ima materijalne, tehničke i kadrovske uslove za izvođenje dela učenja kroz rad, ukoliko učenje kroz rad nije moguće u celini realizovati kod poslodavca.

Međusobna prava i obaveze između visokoškolske ustanove i poslodavca, kao i između visokoškolske ustanove i trećeg lica iz stava 3. ovog člana uređuju se ugovorom.

Upis studenata

Član 7

Na studijske programe po dualnom modelu studija studenti se upisuju putem konkursa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.

Opštim aktom visokoškolska ustanova utvrđuje specifične uslove za upis studenata na studijske programe po dualnom modelu, kao i uslove prelaska studenata sa dualnog na druge modele studija, odnosno prelaska na dualni model studija.

Raspoređivanje studenata kod poslodavaca

Član 8

Ukoliko u realizaciji studijskog programa po dualnom modelu studija učestvuje više poslodavaca, studenti se prijavljuju za učenje kroz rad kod određenog poslodavca iz mreže poslodavaca visokoškolske ustanove kod kojeg se realizuje učenje kroz rad.

Raspoređivanje se vrši putem intervjuisanja studenata od strane poslodavaca, pri čemu se usaglašavaju želje studenata sa izborom poslodavaca.

Studijskim programom, odnosno planom realizacije učenja kroz rad utvrđuju se bliži uslovi za raspoređivanje studenata kod poslodavaca.

Karijerno vođenje i savetovanje

Član 9

Visokoškolska ustanova putem centra za karijerno vođenje i savetovanje ili na drugi način pruža podršku, podstiče i prati karijerni razvoj studenata, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove i standardima karijernog vođenja i savetovanja donetim na osnovu zakona kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija.

Visokoškolska ustanova podržava karijerni razvoj studenata u dualnom modelu studija tako što: prati zadovoljstvo i motivaciju studenata i poslodavaca tokom programa učenja kroz rad, osnažuje i podržava studente da planiraju i postavljaju ciljeve karijernog razvoja, sarađuje sa srednjim školama radi uspostavljanja kontinuiteta pružanja usluga karijernog vođenja i savetovanja, pomaže studentima kod izbora poslodavca kada se učenje kroz rad realizuje kod više poslodavaca radi usmeravanja studenata prema individualnim potrebama i u njihovom najboljem interesu.

Zaštita prava studenata

Član 10

Zaštita prava studenata ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, zakonom kojim se uređuje oblast rada i bezbednosti i zdravlja na radu, zakonom kojim se uređuje zabrana zlostavljanja na radu, zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, zakonom kojim se uređuje zaštita prava intelektualne svojine i ovim zakonom.

Tokom obavljanja učenja kroz rad kod poslodavca zabranjeni su svi vidovi diskriminacije, propisani zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.

Uslovi za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca

Član 11

Uslovi koje poslodavac mora da ispuni radi izvođenja učenja kroz rad su:

1) obavljanje delatnosti koja omogućava realizaciju sadržaja iz studijskog programa;

2) odgovarajući broj mentora kod poslodavca koji imaju najmanje vrstu i nivo visokog obrazovanja koji odgovara vrsti i nivou koji student stiče prema studijskom programu i tri godine radnog iskustva u struci;

3) raspolaganje odgovarajućim prostorom, opremom i sredstvima za rad u skladu sa studijskim programom i planom realizacije učenja kroz rad;

4) obezbeđivanje primene mera bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa zakonom;

5) da nad poslodavcem nije otvoren stečajni postupak ili da nije pokrenut postupak likvidacije;

6) da mentor i drugo odgovorno lice kod poslodavca nisu osuđivani pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca, kao i za krivična dela nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnuće, krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv privrede, protiv službene dužnosti, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, da nisu pravnosnažno osuđivani za prekršaj iz oblasti radnih odnosa i za koje nije, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;

7) da mentor kod poslodavca i odgovorno lice kod poslodavca nije pravnosnažno osuđivano za kaznena dela propisana zakonom kojim se uređuje sprečavanje zlostavljanja na radu.

Uslovi iz stava 1. tač. 1)-4) ovog člana utvrđuju se studijskim programom.

III UREĐIVANJE MEĐUSOBNIH ODNOSA VISOKOŠKOLSKE USTANOVE, POSLODAVCA I STUDENATA

Član 12

Međusobni odnos visokoškolske ustanove, poslodavca i studenta u studijskim programima, odnosno modulima po dualnom modelu uređuju se ugovorom.

Međusobni odnos visokoškolske ustanove i poslodavca uređuje se ugovorom o dualnom modelu, a međusobni odnos poslodavca i studenta uređuje se ugovorom o učenju kroz rad.

1. Ugovor o dualnom modelu

Forma ugovora

Član 13

Ugovor o dualnom modelu se zaključuje između visokoškolske ustanove i poslodavca, u pismenoj formi, na rok koji ne može biti kraći od broja godina trajanja studijskog programa.

Sadržina ugovora

Član 14

Obavezni elementi ugovora o dualnom modelu su:

1) naziv, sedište i matični broj poslodavca;

2) naziv i sedište visokoškolske ustanove;

3) podaci o studijskom programu;

4) obaveza poslodavca da izvodi učenje kroz rad o sopstvenom trošku;

5) obaveze visokoškolske ustanove u vezi sa realizacijom učenja kroz rad;

6) obaveze poslodavca u vezi sa realizacijom učenja kroz rad;

7) plan i program realizacije učenja kroz rad;

8) mesto i vremenski raspored realizacije učenja kroz rad;

9) maksimalan broj studenata koje visokoškolska ustanova može uputiti kod poslodavca na učenje kroz rad;

10) period trajanja ugovora;

11) zaštita prava intelektualne svojine poslodavca i prava intelektualne svojine studenta;

12) zaštita podataka o ličnosti;

13) razlozi za prestanak važenja i za raskid ugovora;

14) način rešavanja eventualnih sporova;

15) datum i potpisi ugovornih strana.

Zaključivanje ugovora o dualnom modelu

Član 15

Visokoškolska ustanova zaključuje ugovor o dualnom modelu s jednim ili više poslodavaca, u cilju obezbeđenja uslova za ostvarivanje svih sadržaja učenja kroz rad definisanih studijskim programom.

Prilikom izbora poslodavca visokoškolska ustanova je u obavezi da se rukovodi najboljim interesom studenata.

Poslodavac može da zaključi ugovor o dualnom modelu sa više visokoškolskih ustanova.

O zaključenom ugovoru iz stava 1. ovog člana visokoškolska ustanova obaveštava ministarstvo nadležno za visoko obrazovanje i Privrednu komoru Srbije najkasnije u roku od osam dana od dana zaključivanja ugovora.

Objavljivanje na zvaničnoj internet stranici

Član 16

Visokoškolska ustanova i Privredna komora Srbije, najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključivanja ugovora o dualnom modelu, objavljuju na svojoj zvaničnoj internet stranici osnovne informacije o studijskom programu i druge informacije od značaja za izvođenje učenja kroz rad.

Raskid ugovora od strane poslodavca

Član 17

Poslodavac raskida ugovor o dualnom modelu ukoliko:

1) visokoškolskoj ustanovi bude oduzeta dozvola za rad ili bude ukinuta u skladu sa zakonom;

2) visokoškolska ustanova prestane da ispunjava propisane uslove za studijski program u kom poslodavac realizuje učenje kroz rad;

3) visokoškolska ustanova ne ispunjava obaveze predviđene ugovorom o dualnom modelu;

4) nastupe nepredviđene tehnološke, ekonomske ili organizacione promene kod poslodavca, koje sprečavaju, otežavaju ili bitno menjaju obavljanje delatnosti.

Raskid ugovora od strane visokoškolske ustanove

Član 18

Visokoškolska ustanova raskida ugovor o dualnom modelu ukoliko:

1) poslodavac ne ispunjava obaveze predviđene ugovorom o dualnom modelu;

2) poslodavac izvrši povredu prava studenata propisanih zakonom.

Visokoškolska ustanova je dužna da bez odlaganja, a najkasnije narednog radnog dana obavesti ministarstvo nadležno za visoko obrazovanje i Privrednu komoru Srbije o raskidu i razlozima za raskid ugovora o dualnom modelu.

Posledice raskida ugovora

Član 19

Ako je ugovor o dualnom modelu raskinut iz razloga propisanih u članu 17. tač. 1)-3) ovog zakona, nastavak obrazovanja obezbeđuje druga visokoškolska ustanova koju odredi Ministarstvo.

Ako je ugovor o dualnom modelu raskinut iz razloga propisanih u članu 17. tačka 4) ovog zakona, učenje kroz rad studentima obezbeđuje visokoškolska ustanova kod drugog poslodavca s kojim ima zaključen ugovor o dualnom modelu.

Ako je ugovor o dualnom modelu raskinut iz razloga propisanih u članu 18. ovog zakona, učenje kroz rad organizuje visokoškolska ustanova kod drugog poslodavca s kojim zaključi ugovor o dualnom modelu.

2. Ugovor o učenju kroz rad

Forma ugovora

Član 20

Ugovor o učenju kroz rad zaključuju poslodavac i student u pismenoj formi.

Ugovor o učenju kroz rad zaključuje se nakon raspoređivanja studenata kod poslodavaca kod kojih će se realizovati učenje kroz rad, a najkasnije pet dana pre početka predviđenog izvođenja učenja kroz rad.

Poslodavac je dužan da vodi evidenciju zaključenih ugovora iz stava 1. ovog člana, u skladu sa zakonom.

Sadržina ugovora

Član 21

Obavezni elementi ugovora o učenju kroz rad su:

1) identifikacioni podaci poslodavca;

2) ime i prezime studenta i njegova adresa stanovanja;

3) podaci o visokoškolskoj ustanovi;

4) naziv studijskog programa;

5) obaveza poslodavca da organizuje i realizuje studentu učenje kroz rad u skladu sa studijskim programom;

6) potvrda zdravstvene ustanove da student ispunjava zdravstvene uslove za rad kod poslodavca ukoliko je takva potvrda neophodna, u skladu sa odredbama o zaštiti omladine propisane zakonom kojim se uređuju radni odnosi;

7) ukoliko se studijski program ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, obaveza poslodavca je da organizuje i realizuje učenje kroz rad na jeziku te nacionalne manjine;

8) mesto i vreme realizacije učenja kroz rad;

9) obaveza studenta da redovno obavlja učenje kroz rad kod poslodavca;

10) obaveza studenta u vezi sa vremenom boravka, učenjem, bezbednošću i zdravljem na radu tokom učenja kroz rad kod poslodavca;

11) materijalno obezbeđenje studenata;

12) finansijsko obezbeđenje studenata;

13) zaštita prava intelektualne svojine poslodavca i prava intelektualne svojine studenta stečene za vreme učenja kroz rad kod poslodavca;

14) zaštita podataka o ličnosti;

15) čuvanje poslovne tajne poslodavca;

16) period trajanja ugovora;

17) razlozi za prestanak važenja i raskid ugovora;

18) naknada štete u slučaju otkaza od strane poslodavca, izuzev ukoliko je do otkaza došlo bez krivice poslodavca;

19) način rešavanja eventualnih sporova;

20) datum i potpis ugovornih strana.

Sastavni deo ugovora o učenju kroz rad je plan realizacije učenja kroz rad.

Član 22

Student može zaključiti ugovor o učenju kroz rad s više poslodavaca s kojima je visokoškolska ustanova zaključila ugovor o dualnom modelu, ukoliko je to neophodno radi realizacije studijskog programa.

Raskid ugovora od strane poslodavca

Član 23

Poslodavac raskida ugovor o učenju kroz rad ako student:

1) izgubi status studenta;

2) krši obaveze utvrđene ugovorom o učenju kroz rad i zakonom;

3) trajno izgubi zdravstvenu sposobnost za rad;

4) nastupe nepredviđene tehnološke, ekonomske ili organizacione promene kod poslodavca, koje sprečavaju, otežavaju ili bitno menjaju obavljanje delatnosti.

U slučaju da visokoškolska ustanova u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje studentu na njegov zahtev odobri mirovanje prava i obaveza (u slučajevima teže bolesti, nege deteta do godinu dana života, posebne nege koja traje duže od detetove prve godine života, održavanja trudnoće i dr. u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove), poslodavac može da raskine ugovor o učenju kroz rad.

Raskid ugovora od strane studenta

Član 24

Student može da raskine ugovor o učenju kroz rad ako:

1) izgubi status studenta, odluči da upiše drugi studijski program ili mu visokoškolska ustanova odobri mirovanje prava i obaveza u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje;

2) poslodavac ne ispunjava obaveze iz ugovora o učenju kroz rad kod poslodavca;

3) poslodavac izvrši povredu prava studenta propisanih zakonom.

Posledice raskida ugovora

Član 25

Ako se raskine ugovor o učenju kroz rad iz razloga navedenih u članu 23. stav 2. ovog zakona, visokoškolska ustanova je dužna da studentu po povratku sa mirovanja prava i obaveza organizuje učenje kroz rad na istom studijskom programu kod istog ili drugog poslodavca, odnosno da mu omogući prelazak na drugi studijski program u skladu sa opštim aktom iz člana 7. stav 2. ovog zakona.

Ako se raskine ugovor o učenju kroz rad iz razloga navedenih u članu 23. stav 1. tačka 2) visokoškolska ustanova može studentu da organizuje učenje kroz rad na istom studijskom programu kod drugog poslodavca, s kojim je zaključila ugovor o dualnom modelu.

Nakon raskida ugovora iz st. 1. i 2. ovog člana, student i drugi poslodavac, sa kojim je visokoškolska ustanova zaključila ugovor o dualnom modelu, zaključuju ugovor o učenju kroz rad.

O raskidu ugovora iz st. 1. i 2. ovog člana, odnosno o zaključenom ugovoru iz stava 3. ovog člana visokoškolska ustanova obaveštava ministarstvo nadležno za visoko obrazovanje, a poslodavac Privrednu komoru Srbije, najkasnije u roku od osam dana od dana zaključivanja ugovora.

Ukoliko visokoškolska ustanova nije zaključila ugovor o dualnom modelu s drugim poslodavcem iz stava 3. ovog člana, dužna je da obezbedi uslove za nastavak studija.

IV REGISTAR UGOVORA

Registar ugovora o dualnom modelu

Član 26

Registar ugovora o dualnom modelu vodi Privredna komora Srbije, kao povereni posao.

U registar iz stava 1. ovog člana upisuju se sledeći podaci:

1) delovodni broj ugovora;

2) naziv i adresa visokoškolske ustanove;

3) naziv i adresa poslodavca;

4) broj studenata za koje poslodavac organizuje učenje kroz rad;

5) adresa mesta izvođenja učenja kroz rad;

6) datum i vreme zaključenja ugovora;

7) datum početka učenja kroz rad.

Registar iz stava 1. ovog člana vodi se kao jedinstvena elektronska baza podataka.

Podaci iz stava 2. ovog člana javno su dostupni i objavljuju se na zvaničnoj internet stranici Privredne komore Srbije.

Upis u registar

Član 27

Poslodavac je dužan da Privrednoj komori Srbije dostavi ugovor o dualnom modelu, u roku od osam dana od dana zaključenja ugovora, radi upisa u registar.

Kopiju ugovora iz stava 1. ovog člana, poslodavac može dostaviti u štampanoj ili elektronskoj formi.

V MENTOR KOD POSLODAVCA

Član 28

Mentor kod poslodavca mora posedovati kompetencije za realizaciju učenja kroz rad definisane opštim aktom visokoškolske ustanove.

Način provere kompetencija mentora kod poslodavca utvrđuje se opštim aktom visokoškolske ustanove.

Na osnovu rezultata provere kompetencija visokoškolska ustanova prema potrebi obezbeđuje uputstvo za obavljanje poslova mentora kod poslodavca ili organizuje program obuke u skladu sa planom realizacije studijskog programa po dualnom modelu studija.

VI OCENJIVANJE I ISPITI U DUALNOM MODELU

Ocenjivanje studenata

Član 29

Ocenjivanje studenata po dualnom modelu studija uređuje se opštim aktom visokoškolske ustanove.

Završni rad

Član 30

Sadržina i način sprovođenja završnog rada uređuju se u skladu sa studijskim programom i planom realizacije po dualnom modelu.

VII MATERIJALNO I FINANSIJSKO OBEZBEĐENJE STUDENTA

Materijalno obezbeđenje studenata

Član 31

Studentu koji obavlja učenje kroz rad poslodavac obezbeđuje:

1) sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu;

2) naknadu stvarnih troškova prevoza do mesta izvođenja učenja kroz rad i nazad, najviše u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;

3) naknadu troškova ishrane u skladu sa opštim aktom poslodavca;

4) osiguranje za slučaj povrede tokom učenja kroz rad kod poslodavca, ukoliko je takvo osiguranje predviđeno za zaposlene kod tog poslodavca.

Poslodavac može da obezbedi studentu i pokriće troškova smeštaja i ishrane u studentskom domu.

Finansijsko obezbeđenje studenata

Član 32

Student koji obavlja učenje kroz rad ima pravo na naknadu.

Naknada za učenje kroz rad isplaćuje se jednom mesečno najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec po svakom satu provedenom na učenju kroz rad u neto visini od najmanje 50% osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, u skladu sa zakonom.

Naknada za učenje kroz rad na osnovnim studijama može se isplaćivati i u različitim iznosima po godinama studija shodno nivou znanja studenata, po svakom satu provedenom na učenju kroz rad u rasponu od 30-70% od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, s tim da ukupna naknada za učenje kroz rad isplaćena na nivou studijskog programa mora da iznosi najmanje 50% od osnovne zarade zaposlenog isplaćene za isti period.

Ukoliko poslodavac istovremeno snosi troškove školarine, on može da izvrši umanjenje nadoknade za učenje kroz rad do iznosa školarine.

VIII NADZOR

Član 33

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za visoko obrazovanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, zakonom kojim se uređuje prosvetna inspekcija i ovim zakonom.

Inspekcijski nadzor nad visokoškolskim ustanovama vrši ministarstvo nadležno za visoko obrazovanje, preko prosvetne inspekcije.

Nadzor koji se odnosi na uslove rada i bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca vrši ministarstvo nadležno za poslove rada - preko inspekcije rada.

Proveru kvaliteta rada visokoškolske ustanove vrši Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje.

Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, poslove inspekcijskog nadzora obavlja, preko svojih organa, Autonomna pokrajina Vojvodina.

IX KAZNENE ODREDBE

Član 34

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj visokoškolska ustanova ako o raskidu ugovora iz člana 25. stav 1. ovog zakona ne obavesti Ministarstvo u roku iz člana 25. stav 4. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara za prekršaj iz ovog člana kazniće se i organ poslovođenja, odnosno odgovorno lice visokoškolske ustanove.

Član 35

Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac - pravno lice ako:

1) realizuje učenje kroz rad suprotno članu 6. ovog zakona;

2) ne obezbedi sredstava i opremu za ličnu zaštitu na radu iz člana 31. stav 1. tačka 1) ovog zakona;

3) ne obezbedi naknadu stvarnih troškova prevoza od škole do mesta izvođenja učenja kroz rad i nazad iz člana 31. stav 1. tačka 2) ovog zakona;

4) ne obezbedi naknadu troškova ishrane iz člana 31. stav 1. tačka 3) ovog zakona;

5) ne obezbedi osiguranje iz člana 31. stav 1. tačka 4) ovog zakona;

6) ne obezbedi naknadu za učenje kroz rad iz člana 32. stav 2. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana poslodavac - preduzetnik.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice kod poslodavca.

X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 36

Nacionalni savet za visoko obrazovanje doneće akte iz člana 5. st. 7. i 11. ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 37

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".