UPUTSTVO KOJIM SE BLIŽE UREĐUJU NEPOŠTENE TRGOVAČKE PRAKSE("Sl. glasnik RS", br. 57/2026) |
1. Ovim uputstvom bliže se uređuje način na koji Komisija za zaštitu konkurencije ocenjuje nepoštene trgovačke prakse.
II NAČIN OCENE NEPOŠTENIH TRGOVAČKIH PRAKSI KOJE SE NALAZE NA CRNOJ LISTI (IZ ČLANA 6. ZAKONA)
2. Nepoštene trgovačke prakse kupca iz člana 6. Zakona uvek su zabranjene bez obzira na okolnosti pojedinačnog slučaja, postojanje sporazuma ili komercijalni opravdan razlog.
Rokovi plaćanja za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode
3. Ugovaranje plaćanja ili plaćanje snabdevaču za isporučene kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode u roku koji je duži od 30 dana od dana isteka perioda isporuke ili dana izdavanja računovodstvene isprave u zavisnosti od toga koji od ova dva roka nastupi kasnije predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
4. Kvarljivim proizvodima, u smislu ove odredbe, smatraju se oni koji su kao takvi obeleženi u Listi proizvoda koju donosi Vlada.
5. Izričit pristanak snabdevača, komercijalno opravdani razlozi ili uobičajena poslovna praksa ne mogu biti razlozi za produženje roka.
6. Prilikom ocene postojanja ove nepoštene prakse, od značaja je priroda proizvoda, datum stvarne isporuke ili datum izdavanja fakture, činjenicu prekoračenja roka od 30 dana, svako postupanje kupca kojim se odlaže prijem računa kako bi se fiktivno produžio rok za plaćanje kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
7. Račun se smatra izdatim onog momenta kada je postao dostupan kupcu.
8. Postojanje reklamacije na manji deo isporuke ne utiče na plaćanje za preostali deo robe.
Rokovi plaćanja za ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode
9. Ugovaranje ili plaćanje snabdevaču za ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode u roku koji je duži od 60 dana nakon isteka perioda isporuke, odnosno nakon datuma izdavanja računovodstvene isprave, u zavisnosti koji od navedenih rokova nastupa kasnije, predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
10. Pod proizvodima obuhvaćenim ovom odredbom podrazumevaju se oni proizvodi koji ostaju prikladni za prodaju i nakon perioda od 30 dana, a koji su kao takvi obeleženi u Listi proizvoda koju donosi Vlada.
11. Rok nije moguće produžiti niti njegovo pravno dejstvo isključiti dogovorom strana, kao ni komercijalnim potrebama kupca.
12. Izričit pristanak snabdevača, komercijalno opravdani razlozi ili uobičajena poslovna praksa ne mogu biti osnov za produženje roka.
13. Prilikom ocene postojanja ove nepoštene prakse, od značaja je tačnost utvrđenog datuma izdavanja računovodstvene isprave, odnosno istek perioda isporuke kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
14. Svako postupanje kupca kojim se onemogućava prijem računovodstvene isprave, a koji odlaže početak roka plaćanja uzimaće se u obzir prilikom ocene ove prakse.
15. Naročito će se ceniti činjenica prekoračenja objektivnog roka od 60 dana kao dovoljan dokaz za postojanje nepoštene trgovačke prakse, bez obzira na eventualnu naknadnu saglasnost snabdevača sa kašnjenjem.
Otkazivanje porudžbina kvarljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u kratkom roku
16. Otkazivanje u celosti naručenih kvarljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, do 30 dana pre ugovorene isporuke, predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
17. Otkazivanje u celosti naručenih kvarljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda podrazumeva otkazivanje naručenih proizvoda po svakoj pojedinačnoj porudžbenici, bez obzira na ukupnu ugovorenu količinu.
18. Rok kraći od 30 dana uvek se smatra kratkim rokom za otkazivanje naručenih kvarljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, osim u slučajevima više sile.
19. Otkazivanje naručenih kvarljivih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u celosti predstavlja nepoštenu trgovačku praksu i kada je otkazivanje izvršeno u roku koji je duži od 30 dana od dana ugovorene isporuke ako nije razumno očekivati da snabdevač može da pronađe drugi način stavljanje na tržište ili upotrebe tih proizvoda.
20. Ako se kupac otkaže u celosti naručene kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode u roku dužem od 30 dana od dana ugovorene isporuke primenjuje se "test razumnosti roka".
21. Test razumnosti roka podrazumeva utvrđivanje da li je snabdevač, u trenutku otkazivanja, realno mogao da očekuje da će naći drugog kupca ili na drugi način iskoristiti proizvode bez gubitka njihove vrednosti.
22. Ako se na osnovu testa utvrdi da snabdevač očigledno i nesumnjivo nije mogao da proda robu drugom kupcu po istoj ili višoj ceni smatraće se da postoji nepoštena trgovačka praksa.
23. Na osnovu testa razumnosti roka, utvrđuje se da li je otkazivanje predstavljalo neopravdan prenos tržišnog rizika na snabdevača.
24. Prilikom ocene ove prakse, utvrđuje se trenutak kada je obaveštenje o otkazivanju upućeno snabdevaču i upoređuje sa planiranim datumom isporuke kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
25. Pristanak snabdevača na otkazivanje ili postojanje klauzule u ugovoru koja kupcu daje pravo na kasno otkazivanje bez naknade ne čini ovu praksu dozvoljenom.
Jednostrana izmena uslova ugovora od strane kupca
26. Jednostrana izmena odredaba ugovora o snabdevanju, a naročito odredaba koje se odnose na trajanje ugovora, rok, način, učestalost, mesto i vreme isporuke, količinu ugovorenih proizvoda, standarde kvaliteta, način plaćanja i cenu predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
27. Nepoštenom trgovačkom praksom smatra se i kada kupac jednostrano izmeni uslove a koji nisu rezultat obostrane saglasnosti niti su izražene u pisanoj formi.
28. Jednostrana izmena podrazumeva svaku promenu koju kupac nametne bez stvarnih pregovora i saglasnosti snabdevača.
29. Pristanak snabdevača na izmenu, koji je dat pod pritiskom održavanja poslovnog odnosa ili straha od gubitka polica kod kupca, ne čini ovu izmenu dopuštenom.
30. Svaka izmena bitnih elemenata ugovora mora biti rezultat obostrane saglasnosti izražene u pisanoj formi, pre nego što izmena počne da se primenjuje.
31. Prilikom ocene postojanja ove prakse, od značaja je da li su izmene uvedene putem opštih uslova poslovanja kupca na koje snabdevač nema uticaja, da li postoji pisani dokaz o stvarnim pregovorima kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Zahtevanje plaćanja od snabdevača koja nisu u vezi sa prodajom proizvoda snabdevača
32. Zahtevanje plaćanja od snabdevača koja nisu u vezi sa prodajom tih proizvoda predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
33. Plaćanja koja su u vezi sa prodajom odnose se na nabavku i transport, kao i drugi troškovi koji su posledica isporuke konkretnog proizvoda
34. Sva ostala plaćanja koja kupac zahteva od snabdevača predstavljaju prenos troškova poslovanja kupca na snabdevača.
35. Prilikom utvrđivanja ove prakse ceni se postojanje usluge, njena priroda, da li je u vezi sa prodajom, da li naknada ima karakter stvarne protivusluge vezane za realizovanu prodaju, način na koji je izvršeno finansijsko evidentiranje ove usluge kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Plaćanje snabdevača za propast ili gubitak proizvoda nakon prenosa rizika
36. Zahtevanje od snabdevača da plati za propast ili gubitak proizvoda koji se desio u prostorijama kupca ili nakon prenosa vlasništva na kupca, ako do takve propasti ili gubitka nije došlo usled nemara, odnosno krivicom snabdevača predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
37. Propast ili gubitak proizvoda odnosi se na fizičko oštećenje robe, kalo, rastur, kao i kvar robe nakon što je kupac primi, bez obzira na to da li je do propasti ili gubitak došlo usled načina skladištenja, izlaganja ili čuvanja u objektima kupca.
38. Prebacivanje troškova propasti ili gubitka proizvoda na snabdevača, a koji su nastali u prostorijama kupca predstavlja neopravdan prenos poslovnog rizika.
39. Jednom kada kupac primi robu bez prigovora na kvalitet i kvantitet, odgovornost za njeno dalje očuvanje prelazi isključivo na kupca.
40. Prilikom ocene ove prakse, od naročitog značaja je razlog propasti ili gubitka proizvoda i trenutak kada rizik pređe sa snabdevača na kupca kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Odbijanje potvrde ugovora u pisanom obliku
41. Odbijanje da u pisanom obliku potvrdi dogovorne uslove, a snabdevač je zatražio pisanu potvrdu predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
42. Pod pisanom potvrdom, podrazumeva se pisani ugovor, ali se priznaje i razmena putem elektronske pošte, potvrda porudžbine, kao i bilo koji digitalni trag koji jasno sadrži cenu, količinu i rok plaćanja (skenirani dokument sa odobrenjem kupca, zapis sa sastanka koji je naknadno prosleđen elektronskom poštom i sl), ili drugi oblici elektronske komunikacije koji omogućavaju pouzdano utvrđivanje sadržine dogovora.
43. Prilikom procene postojanja ove prakse, Komisija ceni da li je snabdevač uputio jasan zahtev za ispunjenje zakonske obaveze i da li ga je kupac ignorisao ili odbio, da li je uprkos odbijanju formalne potvrde, komercijalni odnos i dalje tekao, prisiljavajući snabdevača da isporučuje bez zakonom propisane dokumentacije kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
44. Nepoštenom trgovačkom praksom smatra se postupanje kupca koji, iako postoji pisani okvirni ugovor, pojedinačne narudžbine vrši usmenim putem, a nakon izvršene isporuke osporava naručenu količinu, cenu ili druge bitne elemente, pozivajući se na nedostatak pisanog traga.
Naknada troškova postupanja po reklamacijama potrošača
45. Zahtevanje od snabdevača da plati naknadu troškova postupanja po reklamacijama potrošača, ako za uzrok reklamacije nije odgovoran snabdevač predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
46. Snabdevač je odgovoran za uzrok reklamacije koje je posledica skrivene mane proizvoda, pogrešne specifikacije ili neispravnosti koja je postojala u trenutku isporuke.
47. Snabdevač nije odgovoran za uzrok reklamacije koja je nastala usled toga što se potrošač predomislio u vezi sa robom, ako je roba oštećena prilikom izlaganja u radnji, ako je neadekvatno čuvana u kućnim uslovima nakon kupovine ili ako je u radnji došlo da krađe dela proizvoda.
48. Troškovi postupanja po reklamacijama potrošača obuhvataju naplaćivanje paušalnih iznosa za svaku primljenu reklamaciju bez obzira na uzrok, fakturisanje logistike povratne robe do centralnog magacina, kao i zahtev za nadoknadom troškova zamene robe iako za nedostatak na robi nije odgovoran snabdevač.
49. Prilikom procene ove prakse, analizira se uzrok reklamacije potrošača, postupak i transparentnost postupanja kupca kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Zahtevanje naknade ili isporuke robe usled proširenja ili preuređenja prodajne mreže kupca
50. Zahtevanje, ugovaranje ili naplaćivanje snabdevaču naknade ili zahtevanje isporuke robe zbog proširenja ili preuređenja prodajne mreže kupca predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
51. Ovom nepoštenom praksom obuhvaćene su dve situacije:
1) ako kupac nameće obavezu snabdevaču da učestvuje u troškovima proširenja ili preuređenja prodajne mreže kupca (npr. naplaćuje naknade za otvaranje, troškove renoviranja, opremanja ili modernizacije prodajnog prostora, skladišta ili voznog parka);
2) ako kupac zahteva od snabdevača besplatnu isporuku robe radi popunjavanja rafova zbog proširenja ili preuređenja prodajne mreže.
52. Naknade za proširenje ili preuređenje prodajne mreže mogu se javiti u različitim oblicima, odnosno predstavljati sastavni deo i drugih vrsta naknada.
53. Prilikom procene ove prakse, analiziraće se postojanje vremenske povezanosti između zahteva za uplatom naknade ili isporukom robe i planiranog ili izvršenog proširenja prodajne mreže kupca, postojanje uslovljenosti nastavka ili proširenja saradnje ispunjenjem takvog zahteva kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Naplata snabdevaču troškova dodatne kontrole kvaliteta proizvoda
54. Naplaćivanje snabdevaču troškova dodatne kontrole kvaliteta proizvoda iako je tom kontrolom utvrđeno da proizvod zadovoljava ugovoreni kvalitet predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
55. Kupac može sprovoditi dodatne analize ili laboratorijska ispitivanja već isporučene robe za koju je uobičajenom prijemnom kontrolom ili neophodnim sertifikatom, atestom ili deklaracijom utvrđeno da zadovoljava ugovorene uslove, ali nije dozvoljeno da zahteva od snabdevača da mu nadoknadi te troškove, ukoliko rezultati potvrđuju ispravnost proizvoda.
56. Dodatne provere koje kupac sprovodi zbog politike kvaliteta, osiguranja ili marketinških obećanja snosi kupac kao troškove poslovanja.
57. Kupac može da traži nadoknadu troškova kontrole u slučaju kada rezultat kontrole dokaže da roba nije u skladu sa ugovorom, odnosno kada se otkrije skrivena mana, prekoračenje dozvoljenih granica ili drugi nedostatak za koji je odgovoran snabdevač.
58. Prilikom utvrđivanja postojanja ove prakse, naročito se cene sledeće okolnosti: učestalost kontrola, sektorski standard kontrole, ugovorni okvir, obaveštavanje snabdevača o sprovedenoj kontroli i rezultat kontrole, kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Uslovljavanje snabdevača dostavljanjem instrumenta obezbeđenja za preuzeti repromaterijal
59. Uslovljavanje snabdevača da za preuzeti repromaterijal dostavi instrument obezbeđenja plaćanja, ako istovremeno kupac nema obavezu da snabdevaču izda slično obezbeđenje za preuzete a neplaćene poljoprivredne i prehrambene proizvode koje mu snabdevač isporučuje predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
60. Instrument obezbeđenja je bankarska garancija, solo menica, administrativne zabrane, zaloge na pokretnoj imovini, hipoteke na nepokretnostima, jemstva, depoziti gotovine i drugi oblici finansijskog ili stvarnog obezbeđenja kojima snabdevač garantuje ispunjenje svojih obaveza.
61. Nepoštenom trgovačkom praksom smatra se uslovljavanje instrumentima obezbeđenja koje prevazilaze vrednost preuzetog repromaterijala, kao i zahtevanje obezbeđenja na neodređeno vreme ili za buduće, nepoznate obaveze.
62. Prilikom procene postojanja ove prakse, analiziraju se sledeće okolnosti: postojanje uslovljavanja, odsustvo reciprociteta, disproporcija (vrednost obezbeđenja, period koje sredstvo obezbeđenja obuhvata i sl) kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Multilateralna kompenzacija i prenos duga na treće lice
63. Uslovljavanje snabdevača da prihvati plaćanje u obliku multilateralne kompenzacije koja uključuje prenos duga kupca na treće lice predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
64. Pod multilateralnom kompenzacijom podrazumeva se svaki oblik prebijanja međusobnih potraživanja i obaveza koji uključuje više od dva lica, odnosno kod koga se potraživanje snabdevača prema kupcu ne izmiruje direktnim plaćanjem ili kompenzacijom sa obavezama snabdevača prema istom kupcu, već se u kompenzaciju uključuju obaveze ili potraživanja trećih lica (trougaona kompenzacija, cesija, asignacija i lančane kompenzacije).
65. Prenos duga kupca na treće lice podrazumeva svaku situaciju u kojoj se obaveza plaćanja kupca prema snabdevaču zamenjuje obavezom trećeg lica da plati snabdevaču, odnosno kada kupac upućuje snabdevača da naplatu potraživanja potražuje od drugog lica, a ne od kupca.
66. Uslovljavanje snabdevača uvek postoji kada se vrši sistematsko usmeravanje plaćanja ka trećim licima, prenošenje na snabdevača tereta naplate od trećih lica uz oslobađanje kupca od odgovornosti za plaćanje, korišćenje multilateralnih kompenzacija kao mehanizma za produženje rokova plaćanja preko zakonom dozvoljenih granica.
67. Prilikom procene postojanja ove prakse, analiziraće se sledeće okolnosti: postojanje uslovljavanja, vremenski okvir naplate i ekonomsku opravdanost, kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Uslovljavanje snabdevača plaćanjem ili zaključivanjem ugovora sa trećim licem radi izigravanja zakona
68. Zahtevanje od snabdevača da zaključi ugovor sa trećim licem ili da izvrši plaćanje trećem licu, ako takav ugovor ili plaćanje za cilj ili posledicu imaju izbegavanje, zaobilaženje ili izigravanje primene odredaba ovog zakona predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
69. Nepoštenom trgovačkom praksom smatra se sistemsko i plansko usmeravanje plaćanja ka trećim licima sa ciljem prikrivanja stvarne prirode troškova, kao i slučajevi u kojima kupac primorava snabdevača da plaća trećim licima iznose koji su očigledno nesrazmerni vrednosti pruženih usluga ili za koje usluge uopšte nisu pružene.
70. Izbegavanje, zaobilaženje ili izigravanje primene odredaba ovog zakona najčešće se vrši putem plaćanja preko povezanih društava, obavezivanje na poslovanje sa određenim partnerima, uslovljavanjem plaćanja dobrovoljnih doprinosa i drugo.
71. Prilikom procene postojanja ove prakse, analizira se ekonomska opravdanost poslovnog aranžmana, da li je zaključenje ugovora sa trećim licem ili plaćanje trećem licu postavljeno kao uslov za početak, nastavak saradnje, povećanje porudžbina, bolju poziciju na policama ili drugu poslovnu korist, kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne snabdevača
72. Nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne snabdevača, u smislu propisa kojima se uređuje zaštita poslovne tajne predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
73. Poslovnom tajnom podrazumeva se tajna u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita poslovne tajne.
74. Nepoštenom trgovačkom praksom smatra se kada kupac pribavi poslovnu tajnu snabdevača bez njegovog pristanka, pristupom dokumentima, podacima ili materijalima do kojih nije ovlašćen, ili korišćenjem pregovaračke moći da iznudi otkrivanje poverljivih informacija.
75. Nepoštenom praksom smatra se i kada kupac koristi poslovnu tajnu snabdevača u sopstvene svrhe, bez odobrenja snabdevača i izvan okvira za koje mu je informacija poverena, kao i kada kupac otkriva poslovnu tajnu snabdevača trećim licima bez saglasnosti snabdevača.
76. Prilikom procene postojanja ove prakse, analiziraće se priroda informacije, način pribavljanja, svrha korišćenja, posledice po snabdevača i postojanje mera zaštite, kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
III NAČIN OCENE NEPOŠTENIH TRGOVAČKIH PRAKSI KOJE SE NALAZE NA SIVOJ LISTI (IZ ČLANA 7. ZAKONA)
77. Nepoštene trgovačke prakse iz člana 7. Zakona su zabranjene ako se ne dokaže drugačije.
Vraćanje neprodatih proizvoda bez plaćanja
78. Vraćanje snabdevaču neprodatih poljoprivrednih i prehrambenih proizvode, bez plaćanja tih proizvoda, predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
79. Vraćanje neprodatih proizvoda bez plaćanja neće predstavljati nepoštenu trgovačku praksu kada je predmet ugovora proizvod koji snabdevač prvi put isporučuje kupcu, a kupac je snabdevača pre isporuke pisanim putem upozorio da zbog slabog obrta ili kvarljivosti može doći do isteka roka upotrebe.
80. Izuzetak iz tačke 79. odnosi se na uvođenje novog proizvoda na tržište, kada ni jedna strana nema pouzdane podatke o prihvaćenosti tog konkretnog proizvoda.
81. Vraćanje neprodatih proizvoda bez plaćanja neće predstavljati nepoštenu trgovačku praksu kada je predmet ugovora proizvod za koji snabdevač traži prodaju, a kupac je snabdevača pre isporuke pisanim putem upozorio da zbog slabog obrta ili kvarljivosti može doći do isteka roka upotrebe.
82. Izuzetak iz tačke 81. odnosi se na situacije kada snabdevač inicira testiranje tržišta za proizvod.
83. Upozorenje iz tač. 79. i 81. mora biti jasno i nedvosmisleno, dato pre isporuke i odnositi se na konkretan proizvod i konkretnu isporuku.
84. Pisana forma upozorenja služi kao dokaz da je snabdevač bio informisan i da je svesno prihvatio rizik.
85. Primena izuzetaka iz tač. 79. i 81. na način koji za cilj ili posledicu ima izbegavanje, zaobilaženje ili izigravanje primene odredaba ovog zakona predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
86. Prilikom procene postojanja ove prakse, utvrđuje se da li postoji obaveštenje, sadržina upozorenja, priroda proizvoda, kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Naplata naknade za skladištenje proizvoda
87. Naplaćivanje naknade za skladištenje proizvoda koja je predmet važećeg ugovora i koji se nalaze u lancu isporuke u skladu sa utvrđenim rokovima (dostave, isporuke, skladištenja) predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
88. Naplaćivanje naknade za pružanje stvarnih i dodatnih skladišnih usluga koje prevazilaze uobičajene i predviđene troškove za skladištenje proizvoda iz osnovnog ugovora, neće predstavljati nepoštenu trgovačku praksu.
89. Troškovi redovnog skladištenja robe, od trenutka prijema do stavljanja u prodaju, predstavljaju sastavni deo troškova poslovanja kupca i ne mogu se naplaćivati snabdevaču.
90. Neće postojati nepoštena trgovačka praksa ako kupac dokaže da:
1) naplaćuje stvarne i dodatne skladištne usluge a koje nisu deo redovnog toka isporuke i skladištenja,
2) troškovi tih usluga prevazilaze uobičajene i predviđene troškove iz osnovnog ugovora,
3) je snabdevač prethodno obavešten da se takve usluge naplaćuju kao dodatne,
4) je snabdevač obavešten o ceni tih usluga,
5) je snabdevač pristao na pružanje dodatnih usluga,
6) je snabdevač pristao da plati naknadu za dodatne usluge.
91. Prilikom procene postojanja ove prakse, uzima se u obzir priroda usluge, osnov naplate, stvarni troškovi, pristanak snabdevača i vremenski okvir pružanja usluge kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Naplata naknade za izlaganje proizvoda na prodajnom mestu
92. Naplaćivanje naknade za uobičajeno i razumno izlaganje proizvoda na prodajnom mestu predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
93. Naplaćivanje naknade za stvarno i dodatno promotivno izlaganje koje prevazilazi uobičajeno i razumno izlaganje proizvoda za tu kategoriju neće predstavljati nepoštenu trgovačku praksu ako je snabdevač zatražio tu uslugu i ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi za obračun naknade.
94. Uobičajenim i razumnim izlaganjem proizvoda na prodajnom mestu smatra se stavljanje proizvoda na odgovarajuće mesto u okviru kategorije proizvoda, redovno popunjavanje polica i održavanje urednosti, obezbeđivanje da proizvod bude vidljiv i dostupan potrošačima, isticanje cena i oznaka, kao i rotiranje proizvoda u skladu sa rokovima trajanja.
95. Dodatno promotivno izlaganje je ono koje prevazilazi uobičajeno izlaganje za tu kategoriju proizvoda.
96. Naknada za stvarno i dodatno promotivno izlaganje mora biti srazmerna i zasnovana na stvarnim troškovima te aktivnosti, odnosno na objektivnim, razumnim i unapred utvrđenim kriterijumima, zasnovano na realnoj tržišnoj vrednosti.
97. Prilikom procene postojanja ove prakse, analiziraće se vrsta izlaganja, zahtev za dodatnim izlaganjem, kriterijumi i srazmernost za naplatu naknade, učestalost i obaveznost kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Naplata naknade za uključivanje proizvoda u ponudu (ulistavanje)
98. Naplaćivanje naknade za uključivanje proizvoda u ponudu kupca, stavljanje na tržište ili slične administrativne troškove u vezi sa otpočinjanjem saradnje (ulistavanje u ponudu) predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
99. Naplaćivanje naknade za uključivanje proizvoda u ponudu kupca (ulistavanje u ponudu) neće se smatrati nepoštenom trgovačkom praksom ako je snabdevač zatražio uslugu ulistavanja proizvoda koji se prvi put uključuje u ponudu trgovca, ili u određeni prodajni format ukoliko je poslovanje trgovca organizovano po različitim prodajnim formatima.
100. Naknada za uključivanje proizvoda u ponudu kupca (ulistavanje u ponudu) mora biti srazmerna i zasnovana na stvarnim troškovima te aktivnosti, odnosno na objektivnim, razumnim i unapred utvrđenim kriterijumima, zasnovano na realnoj tržišnoj vrednosti.
101. Nepoštenom trgovačkom praksom smatra se naplata naknade za unos proizvoda u sistem kupca (kreiranje artikla, šifriranje), naknade za ponovno naplaćivanje ulistavanja za isti proizvod, proizvod koji je delistiran radi ponovnog ulistavanja.
102. Naknada iz tačke 99. predstavlja jednokratni trošak za početno uključivanje proizvoda u sistem kupca.
103. Prilikom procene postojanja ove prakse, uzima se u obzir da li se proizvod nalazi u ponudi (asortimanu) ili se radi o novom proizvodu (ne smatra se da je nov proizvod onaj kojem je promenjen EAN kod, pakovanje i sl.), visini naknade za ulistavanje, troškovima koji ulaze u obračun naknade kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Prenos troškova prodajnih podsticaja na snabdevača
104. Prenos troškova prodajnih podsticaja na snabdevača, u celini ili delimično, koje je kupac samostalno odlučio da sprovede predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
105. Prenos troškova prodajnih podsticaja u celini ili delimično, na snabdevača neće predstavljati nepoštenu trgovačku praksu samo pod uslovom da je snabdevač zahtevao sprovođenje tih prodajnih podsticaja, a kupac pre sprovođenja naveo period trajanja podsticaja i količinu proizvoda koju može da proda po umanjenoj ceni.
106. Snabdevač učestvuje u troškovima prodajnih podsticaja pod uslovom da je inicijator, a da je informisan o trajanju i očekivanom obimu prodaje u toku trajanja prodajnog podsticaja.
107. Prilikom procene postojanja ove prakse, posebno se analizira inicijativa za akciju, transparentnost troškova, učešće i informisanost snabdevača pre početka akcije, kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Naplata naknada za oglašavanje i promotivne aktivnosti koje kupac samostalno organizuje
108. Zahtevanje, ugovaranje ili naplata naknada za oglašavanje ili promotivne aktivnosti, koje kupac samostalno organizuje i kontroliše predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
109. Ugovaranje i naplata naknada za oglašavanje ili promotivne aktivnosti neće se smatrati nepoštenom trgovačkom praksom ukoliko je snabdevač zahtevao navedene aktivnosti i ako je naknada srazmerna i zasnovana na stvarnim troškovima te aktivnosti.
110. Ugovaranje ili naplata naknada za oglašavanje ili promotivne aktivnosti kupca neće se smatrati nepoštenom trgovačkom praksom ukoliko se snabdevač saglasio sa oglašavanjem ili promotivnim aktivnostima i pod uslovom da je jasan cilj, trajanje i obim ovih aktivnosti, kao i ako je jasno određena visina naknade i način obračuna.
111. Prilikom procene postojanja ove prakse, analizira se inicijativa za oglašavanjem i promotivnim aktivnostima, srazmernost naknade za sprovedene aktivnosti, realizacija aktivnosti kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Naplata naknade za podatke o prodaji, prometu ili raspoloživosti proizvoda
112. Zahtevanje ili naplata naknada snabdevaču za podatke o prodaji, prometu ili raspoloživosti proizvoda snabdevača predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
113. Zahtevanje ili naplata naknada snabdevaču za podatke o prodaji, prometu ili raspoloživosti proizvoda snabdevača neće predstavljati nepoštenu trgovačku praksu ukoliko je snabdevač zatražio te podatke i ako je naknada zasnovana na stvarnim troškovima te aktivnosti, odnosno obračunata u skladu sa unapred utvrđenim kriterijumima i zasnovana na realnoj tržišnoj vrednosti.
114. Stvarni trošak na kome se naknada zasniva obračunava se primenom iste metodologije obračuna za sve snabdevače koji se nalaze u istoj ili uporedivo situaciji.
115. Prilikom procene postojanja ove prakse analizira se od koga je došao zahtev za traženim podacima, način obračuna naknade za izrade traženih izveštaja kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Prenošenje novčanih kazni i upravnih mera na snabdevača
116. Prenošenje novčanog iznosa kazne, prekršaja ili upravne mere na snabdevača, posredno ili neposredno, u celosti ili delimično, koju je nadležni organ izrekao kupcu predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
117. Prenošenje novčanog iznosa kazne, prekršaja ili upravne mere na snabdevača neće predstavljati nepoštenu trgovačku praksu ako je pravnosnažnom ili konačnom odlukom utvrđeno da je takva mera nastala kao posledica nepotpune ili neispravne isporuke, ili nedostataka proizvoda za koji je odgovoran snabdevač na osnovu važećeg ugovora i u skladu sa zakonom
118. Prenošenje novčanih kazni i upravnih mera na snabdevača ne smatra se nepoštenom trgovačkom praksom samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je pravnosnažnom ili konačnom odlukom nadležnog organa utvrđeno da je mera nastala kao posledica nepotpune ili neispravne isporuke, odnosno nedostatka proizvoda;
2) da je za taj nedostatak odgovoran snabdevač na osnovu važećeg ugovora i u skladu sa zakonom;
3) da je uzrok kazne ili mere isključivo u vezi sa nedostatkom proizvoda, a ne i sa drugim propustima kupca.
119. Pod kaznama, prekršajima i upravnim merama smatraju se novčane obaveze koje nadležni organ izrekne kupcu, a naročito: novčane kazne za prekršaje, upravne kazne i takse, novčani iznosi po osnovu inspekcijskog nadzora, troškovi postupka, zatezne kamate na osnovu rešenja nadležnog organa i druge novčane obaveze nastale kao posledica nezakonitog postupanja kupca.
120. Prilikom procene postojanja ove prakse se analizira uzrok kazne, odgovornost za nastali nedostatak, pravnosnažnost odluke nadležnog organa, srazmernost prenete obaveze kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Naplata naknade za troškove osoblja kupca i prateće aktivnosti
121. Zahtevanje, ugovaranje ili naplaćivanje naknade snabdevaču za troškove osoblja kupca kao što su troškovi za opremanje, uređenje, održavanje prostora na kojima se prodaju njegovi proizvodi, reorganizacije asortimana ili rutinskog održavanja predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
122. Zahtevanje, ugovaranje ili naplaćivanje naknade snabdevaču za troškove osoblja kupca neće predstavljati nepoštenu trgovačku praksu ako je to dodatna usluga koju snabdevač zahteva i ako je naknada srazmerna i zasnovana na stvarnim troškovima te aktivnosti, odnosno na objektivnim, razumnim i unapred utvrđenim kriterijumima.
123. Pod troškovima osoblja kupca i pratećim troškovima podrazumevaju se svi troškovi koji su u vezi sa zaposlenima kupca i održavanjem njegovih objekata.
124. Prilikom procene postojanja ove prakse, analizira se priroda usluge, inicijativa za pružanje usluge, dobrovoljnost pristanka snabdevača, uslovljenost naknade stvarnim troškovima, kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Značajno smanjenje narudžbine ili ugovorene količine
125. Značajno smanjenje narudžbine ili ugovorene količine bez opravdanog i objektivno proverljivog razloga i bez prethodne pisane najave snabdevaču u roku koji ne može biti kraći od 30 dana predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
126. Značajno smanjenje narudžbine ili ugovorene količine bez prethodne pisane najave snabdevaču u roku koji ne može biti kraći od 30 dana, neće predstavljati nepoštenu trgovačku praksu ukoliko kupac dokaže da ne postoji tražnja za određenim proizvodom u obimu koji je ugovoren.
127. Rok od 30 dana računa se od dana pisane najave do dana prve naredne isporuke.
128. Značajnim smanjenjem smatra se umanjenje narudžbine ili ugovorene količine koje iznosi više od 20% u odnosu na prosečne mesečne narudžbine u prethodnom periodu ili u odnosu na ugovorenu količinu za određeni period, kao i umanjenje koje po svom obimu bitno utiče na planiranje proizvodnje i poslovanja snabdevača ili dovodi do toga da snabdevač ostaje sa viškom zaliha, neutrošenim sirovinama ili neiskorišćenim kapacitetima.
129. Procena da li je smanjenje značajno vrši se u svakom konkretnom slučaju.
130. Opravdanim i objektivno proverljivim razlozima za smanjenje narudžbine smatraju se vanredne okolnosti i viša sila, bitne promene na tržištu koje ni jedna strana nije mogla predvideti, prestanak potrebe za proizvodom usled zakonskih ili regulatornih promena i objektivno utvrđen pad tražnje koji se može dokumentovati.
131. Prilikom procene postojanja ove prakse analizira se obim smanjenja, postojanje opravdanog razloga, obrazloženje razloga, pismenu najavu i mogućnost prilagođavanja snabdevača, kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Jednostrani raskid ugovornog odnosa od strane kupca
132. Jednostrani raskid ugovornog odnosa sa snabdevačem bez pismenog obrazloženja i bez uvažavanja razumnog otkaznog roka koji ne može biti kraći od 30 dana, smatra se nepoštenom trgovačkom praksom.
133. Jednostrani raskid ugovornog odnosa sa snabdevačem bez pismenog obrazloženja i bez uvažavanja razumnog otkaznog roka koji ne može biti kraći od 30 dana neće se smatrati nepoštenom trgovačkom praksom ako snabdevač ispunjava uslove za stečaj ili likvidaciju.
134. Jednostrani raskid ugovornog odnosa sa snabdevačem bez pismenog obrazloženja i bez uvažavanja razumnog otkaznog roka koji ne može biti kraći od 30 dana neće se smatrati nepoštenom trgovačkom praksom ako snabdevač suštinski krši ugovor tako što:
1) ne ispunjava ključne ugovorne obaveze bez opravdanja.
2) isporučuje neupotrebljiv proizvod.
135. Obaveštenje o raskidu ugovornog odnosa mora biti u pisanoj formi i sadržati obrazloženje razloga za raskid, dovoljno konkretno da snabdevač može da razume razloge i da ih eventualno ospori.
136. Prilikom procene postojanja ove prakse analizira se postojanje pismenog obrazloženja, dužina otkaznog roka, razlozi za raskid, posledice raskida po snabdevača, kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Naplata naknade za umanjeni promet
137. Zahtevanje, ugovaranje ili naplata snabdevaču naknade za umanjeni promet smatra se nepoštenom trgovačkom praksom.
138. Zahtevanje, ugovaranje ili naplata snabdevaču naknade za umanjeni promet neće se smatrati nepoštenom trgovačkom praksom ako je naknada direktna i proporcionalna stvarnoj šteti koju je kupac pretrpeo kao posledicu za neispunjenje ugovorenih obaveza.
139. Pod naknadom za umanjeni promet podrazumeva se svaka obaveza koju snabdevač preuzima ili mu se naplaćuju, a koja je u vezi sa ostvarenim, nivoom prometa njegovih proizvoda.
140. Naplata naknade za umanjeni promet ne smatra se nepoštenom trgovačkom praksom samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je umanjeni promet posledica neispunjavanja ugovorenih obaveza od strane snabdevača;
2) da je naknada direktna i proporcionalna stvarnoj šteti koju je kupac pretrpeo;
3) da postoji uzročno-posledična veza između propusta snabdevača i umanjenog prometa;
4) da je šteta stvarno nastala i da se može objektivno utvrditi i dokazati.
141. Stvarnom štetom smatra se samo onaj gubitak koji je kupac zaista pretrpeo i koji se može objektivno izračunati.
142. Prilikom procene postojanja ove prakse, analizira se uzrok umanjenog prometa, postojanje stvarne štete, direktnu vezu između propusta snabdevača i umanjenog prometa, srazmernost naknade pretrpljenoj šteti kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Plaćanje u obliku robe, usluga ili drugih negotovinskih sredstava (kompenzacija)
143. Uslovljavanje ili zahtevanje od snabdevača plaćanja u obliku robe, usluga ili drugih negotovinskih sredstava, odnosno kompenzacija, smatra se nepoštenom trgovačkom praksom.
144. Uslovljavanje ili zahtevanje od snabdevača plaćanja u obliku robe, usluga ili drugih negotovinskih sredstava, odnosno kompenzacija neće se smatrati nepoštenom trgovačkom praksom ukoliko postoji pismeni, jasan i nedvosmislen pristanak snabdevača na pisanu procenu negotovinskih sredstava zasnovanu na realnoj tržišnoj vrednosti.
145. Pod plaćanjem u obliku robe, usluga ili drugih negotovinskih sredstava podrazumevaju se svi oblici namirenja obaveza kupca prema snabdevaču koji ne uključuju prenos novca, kao što su kompenzacija sa robom, plaćanje uslugama, razmena proizvoda, davanje vaučera ili bonova, prenos potraživanja, ustupanje prava korišćenja i drugi slični oblici.
146. Plaćanje u negotovinskim sredstvima ne smatra se nepoštenom trgovačkom praksom samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) da postoji pismeno, jasno i nedvosmisleno pristajanje snabdevača na takav način plaćanja;
2) da je pristanak dat pre izvršenja kompenzacije;
3) da postoji pisana procena vrednosti robe, usluga ili drugih sredstava;
4) da je procena zasnovana na realnoj tržišnoj vrednosti;
5) i da je snabdevač upoznat sa procenom pre davanja pristanka.
147. Pristanak snabdevača mora biti dat u pisanoj formi, da bude jasan i nedvosmislen i da se odnosi na konkretnu kompenzaciju, a ne da se daje unapred za sve buduće isporuke.
148. Kupac je dužan da snabdevaču dostavi pisanu procenu zasnovanu na realnoj tržišnoj vrednosti, obrazloženu i potkrepljenu podacima.
149. Snabdevač ima pravo da odbije kompenzaciju, da zahteva pisanu procenu, da proveri njenu tačnost i da zahteva plaćanje u novcu u skladu sa ugovorom.
150. Prilikom procene postojanja ove prakse, analizira se postojanje pismenog pristanka, iznos, dobrovoljnost pristanka, realna tržišna vrednost kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Zahtevanje naknadnih bonusa, nagrada i drugih naknada u toku sprovođenja ugovora
151. Zahtevanje ili uslovljavanje snabdevača naknadnim bonusima, nagradama i drugim naknadama, koji nisu prethodno ugovoreni, bez obzira na formu i oblik tog bonusa, nagrade ili naknade u toku sprovođenja ugovorne obaveze predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
152. U ugovoru moraju biti jasno i unapred ugovorene sve obaveze snabdevača, uključujući bonuse, nagrade, poklone, donacije, sponzorstva i druge naknade.
153. Obaveze moraju biti poznate u trenutku zaključenja ugovora kako bi snabdevač mogao da ih uračuna u cenu i donese poslovnu odluku.
154. Prilikom procene postojanja ove prakse, analizira se postojanje ugovorne obaveze, prikrivenost stvarne prirode naknade, učestalost zahtevanja i dobrovoljnost pristanka snabdevača kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
Neprihvatanje kvarljivog poljoprivrednog proizvoda bez dokaza
155. Neprihvatanje prijema kvarljivih poljoprivrednih proizvoda bez dokaza predstavlja nepoštenu trgovačku praksu.
156. Ako kupac dostavi dokaz da kvarljiv poljoprivredni proizvod odstupa od ugovorenog kvaliteta, da je nedostatak postojao, da se nije desio u prostorijama kupca, da do nedostatka nije došlo usled nemara, odnosno krivicom kupca i da je o svim nedostacima obavestio snabdevača bez odlaganja, neprihvatanje iz tačke 157. neće predstavljati nepoštenu praksu.
157. Ako kupac dostavi dokaz da kvarljiv poljoprivredni proizvod sadrži trajan i neotklonjiv nedostatak, da je nedostatak postojao, da se nije desio u prostorijama kupca, da do nedostatka nije došlo usled nemara, odnosno krivicom kupca i da je o svim nedostacima obavestio snabdevača bez odlaganja, neprihvatanje iz tačke 157. neće predstavljati nepoštenu praksu.
158. Kupac dužan da primi robu koja je isporučena u skladu sa ugovorom. Ako kupac smatra da roba nije ispravna, on to mora da dokaže, pri čemu teret dokazivanja pada na kupca.
159. Prilikom procene postojanja ove prakse, analizira se postojanje dokaza koje je kupac dostavio, blagovremenost obaveštenja o nedostacima, mogućnost snabdevača da izvrši uvid u navodne nedostatke, postupanje kupca sa robom nakon prijema, uzrok nastalih nedostataka kao i druge okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje postojanja ove nepoštene prakse.
IV ZABRANA KOMERCIJALNE ODMAZDE
160. Svaki oblik komercijalne odmazde ili pretnje odmazdom koju kupac upućuje prema snabdevaču zbog toga što snabdevač koristi svoja ugovorna ili zakonska prava, odnosno ako je odbio da prihvati formalne ili neformalne ponude i uslove kupca smatra se nepoštenom trgovačkom praksom.
161. Komercijalna odmazda naročito obuhvata uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude ili akcija kupca, smanjenje naručene količine ili učestalosti narudžbina, odlaganje prihvata, prijema i obrade narudžbina ili proizvoda, obustavu, ograničenje ili prekid pružanja usluga koje kupac inače pruža snabdevaču u okviru poslovnog odnosa, kao što su usluge marketinga, promocije ili dodatnog izlaganja proizvoda i druge oblike odmazde koji mogu neposredno uticati na poslovanje snabdevača.
162. Pod pretnjom odmazdom podrazumeva se svaka izjava, činjenje ili nečinjenje kupca kojim se snabdevaču, izričito ili implicitno, ukazuje na posledicu u situaciji ako snabdevač iskoristi svoja prava ili ako odbije da prihvati određene uslove.
163. Kupac sprovodi radnje odmazde prema snabdevaču kada snabdevač koristi mehanizme zaštite od nepoštenih trgovačkih praksi tako što podnosi inicijative za utvrđivanje nepoštene prakse, odbija da prihvati nepoštene uslove i drugu zakonom propisanu zaštitu.
164. Prilikom procene postojanja ove prakse, analizira se vremenska povezanost između postupanja snabdevača (korišćenje prava, odbijanje uslova) i mere koje je kupac preduzeo prema njemu, postojanje pisanih ili usmenih upozorenja, pretnji ili drugih oblika pritiska, promenu poslovne prakse kupca isključivo prema tom snabdevaču, kao i druge okolnosti koje ukazuju na uzročno-posledičnu vezu između postupanja snabdevača i mera odmazde.
165. Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
