PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU – Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15, 47/17 – autentično tumačenje, 113/17 – dr. zakon, 27/18 – dr. zakon, 41/18 – dr. zakon, 9/20 – dr. zakon i 92/23), u članu 10. stav 1. tačka 23) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 24), koja glasi:

“24) izdavanje serifikata profesionalnim korisnicima u smislu zakona kojim se uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti, kojim se potvrđuje da su stručno osposobljeni za korišćenje geodetsko-katastarskog informacionog sistema.”

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“(2) Sertifikat iz stava 1. tačka 24) ovog člana Zavod izdaje licu koje je prethodno pohađalo i uspešno završilo obuku organizovanu od strane Zavoda za korišćenje geodetsko-katastarskog informacionog sistema.”

Dosadašnji st. 2–5. postaju st. 3–6.

Član 2.

U članu 11. stav 1. posle reči: “katastra nepokretnosti” dodaju se reči: “prema podacima katastarskog premera”.

Član 3.

U članu 13. dodaju se st. 7. i 8, koji glase:

“(7) Licencu za rad iz st. 1–5. ovog člana Zavod neće izdati geodetskoj organizaciji u slučaju kada je odgovornom licu u geodetskoj organizaciji u smislu člana 19. ovog zakona, prethodno oduzeta geodetska licenca rešenjem Zavoda, a od dana pravnosnažnosti tog rešenja nije protekao rok od pet godina.

(8) Licencu za rad iz st. 1–5. ovog člana Zavod neće izdati geodetskoj organizaciji u kojoj je ovlašćeno lice, lice koje je u proteklom periodu bilo ovlašćeno lice u geodetskoj organizaciji kojoj je oduzeta licenca za rad rešenjem Zavoda u smislu člana 20. ovog zakona, a od dana pravnosnažnosti tog rešenja nije protekao rok od pet godina.”

Član 4.

U članu 15. dodaje se stav 4, koji glasi:

“(4) Pored uslova iz st. 1–3. ovog člana, lice koje podnosi zahtev za izdavanje geodetske licence mora da poseduje sertifikat koji izdaje Zavod kojim se potvrđuje da je stručno osposobljeno za korišćenje geodetsko-katastarskog informacionog sistema.”

Član 5.

U članu 19. stav 4. posle tačke 1) dodaju se tač. 1a) i 1b), koje glase:”1a) na tri meseca, geodetskom stručnjaku ako se u periodu od jedne godine pet puta zapisnikom o izvršenom pregledu utvrdi da elaborat geodetskih radova koji je overio svojim pečatom i potpisom sadrži nedostatke;

1b) na jednu godinu, ako u periodu od godinu dana nakon izrečene mere iz tačke 1) ovog stava, lice sa geodetskom licencom ne izvodi geodetske radove u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima, standardima i tehničkim normativima;”.

U tački 2) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaju se tač. 3)–5), koje glase:

“3) trajno, ako u periodu od tri godine posle izrečene mere iz tačke 2) ovog stava, lice sa geodetskom licencom overi svojim pečatom elaborat o izvršenim geodetskim radovima i zapisnik o izvršenom uviđaju o nepostojećim promenama ili sa neistinitim podacima;

4) trajno, ako lice koje je zaposleno u pravnom licu koje je korisnik budžetskih sredstava ili javnom preduzeću kojem je izdata licenca za obavljanje geodetskih radova samo za svoje potrebe, obavlja poslove van delokruga rada tog pravnog lica odnosno javnog preduzeća;

5) trajno, ako ustupi svoju geodetsku licencu, pečat ili kvalifikovani elektronski potpis drugom licu radi obavljanja geodetskih poslova.”

Dodaju se st. 8–11, koji glase:

“(8) Lice iz st. 3. i 5. ovog člana dužno je da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja vrati Zavodu legitimaciju i pečat, odnosno legitimaciju.

(9) Rešenjem iz stava 3, odnosno stava 5. ovog člana zabranjuje se pristup servisima Zavoda na period za koji je oduzeta licenca, odnosno zabranjeno izvođenje radova.

(10) Zavod, u roku od osam dana od dana proteka roka određenog rešenjem iz st. 3. i 5. ovog člana, vraća pristup servisima Zavoda, pečat i legitimaciju.

(11) Lice iz stava 4. tač. 1a), 1b) i 2) ovog člana obavezno je da, u periodu za koji mu je oduzeta geodetska licenca pohađa i uspešno završi obuku koju organizuje Zavod za korišćenje geodetsko-katastarskog informacionog sistema. Nakon isteka tog perioda i po pribavljanju sertifikata za korišćenje geodetsko-katastarskog informacionog sistema lice stiče uslov da mu se ponovo aktivira geodetska licenca.”

Član 6.

U članu 20. stav 3. tač. 3) i 4) reč: “konačno” na oba mesta zamenjuje se rečju: “izvršno”.

Član 7.

U članu 21. dodaje se stav 2, koji glasi:

“(2) Žalba iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

Član 8.

U članu 85. stav 3. reči: “novoizgrađenom objektu” zamenjuju se rečima: “objektu koji se prvi put upisuje u katastar nepokretnosti”.

Član 9.

Posle člana 88a dodaju se naziv člana 88b i član 88b, koji glase:

“Posebni slučajevi upisa imaoca prava

Član 88b

(1) Ako isprava za upis ne ispunjava opšte uslove za upis imaoca prava iz čl. 83–88. ovog zakona, može se izvršiti upis imaoca prava, u sledećim slučajevima:

1) ako isprava za upis ne sadrži označenje nepokretnosti prema podacima katastra nepokretnosti, a priložen je uz ispravu elaborat geodetskih radova o identifikaciji nepokretnosti iz isprave;

2) ako je površina objekta, odnosno posebnog dela objekta navedena u ispravi izdatoj, odnosno sačinjenoj do 1. avgusta 1992. godine, koja je osnov za upis, manja od površine upisane u katastru nepokretnosti, a uz ispravu je priložen nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka za oblast građevinarstvo da je razlika u površini rezultat različitih načina merenja iste nepokretnosti;

3) ako uz pravnosnažnu građevinsku dozvolu, izdatu do 1. avgusta 1992. godine, nije dostavljena pravnosnažna upotrebna dozvola, a dostavljen je nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka za oblast građevinarstvo kojim se konstatuje da je objekat, odnosno poseban deo objekta izgrađen u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;

4) ako odluka nadležnog organa koja je osnov za upis ne sadrži klauzulu pravnosnažnosti, a od dana donošenja odluke do dana stupanja na snagu ovog zakona je proteklo najmanje 30 godina;

5) ako je upis u ispravi uslovljen davanjem posebne izjave o dozvoli upisa (clausula intabulandi) ili je dozvola upisa uslovljena potvrdom o isplati kupoprodajne cene, koje nisu priložene uz ispravu ili nisu priložene u odgovarajućoj formi, a od dana nastanka isprave do dana stupanja na snagu ovog zakona je proteklo najmanje 30 godina;

6) ako je predmet pravnog posla prenos prava korišćenja građevinskog zemljišta u državnoj svojini, od strane fizičkog lica, koji je u vreme zaključenja pravnog posla bio zakonom ograničen;

7) ako se ne slažu podaci o licu iz isprava o sticanju nepokretnosti koje su priložene kao dokaz o kontinuitetu sa upisanim prethodnikom, a istovetnost tog lica su potvrdila najmanje dva svedoka izjavama overenim kod javnog beležnika;

8) ako lice označeno u rešenju o izuzimanju, eksproprijaciji, prenosu ili oduzimanju zemljišta iz poseda korisnika nije upisano u katastar nepokretnosti, a upisi promene imaoca prava koji su vršeni u katastru od dana donošenja tog rešenja nisu zasnovani na teretnom pravnom poslu.

(2) Tač. 1), 4), 5) i 7) ovog člana ne odnose se na isprave o sticanju poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kao i na nepokretnosti upisane kao javna, odnosno državna svojina.”

Član 10.

U članu 89. stav 1. posle reči: “određenoj nepokretnosti” dodaju se zapeta i reči: “koja je kao zabeležba upisana u katastar nepokretnosti”.

Stav 2. briše se.

Član 11.

U članu 108. stav 1. reč: “izlaganja” zamenjuje se rečima: “osnivanja, odnosno obnove katastra nepokretnosti”.

Član 12.

U članu 109. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

“(3) Izuzetno od stava 2. ovog člana, obnova katastra nepokretnosti prema podacima komasacionog premera vrši se po prijemu elaborata realizacije geodetsko-tehničkih radova u postupku komasacije od strane Zavoda, a na osnovu pravnosnažnih rešenja o raspodeli komasacione mase bez sprovođenja postupka izlaganja.”

Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.

Član 13.

U članu 115. stav 2. menja se i glasi:

“(2) Poslove iz stava 1. ovog člana obavlja i Zavod u postupku po službenoj dužnosti.”

Član 14.

Posle člana 120. dodaju se nazivi čl. 137a, 137b, 137v i 137g i čl. 137a, 137b, 137v i 137g, koji glase:

“Pokretanje postupka za upis

Član 137a

Postupak za upis po odredbama ovog zakona pokreće se zahtevom podnetim preko profesionalnog korisnika u smislu zakona koji uređuje postupak upisa u katastar ili na osnovu isprava koje dostavljaju stranke putem aplikacije dostupne na veb prezentaciji Zavoda.

Postupanje po podnetim ispravama

Član 137b

(1)        Isprave za upis podnose se Službi putem aplikacije dostupne na veb prezentaciji Zavoda, uz podatke određene tehničkim uputstvom iz stava 8. ovog člana, i uz pristanak podnosioca na obradu podataka o ličnosti u skladu sa zakonom.

(2)        Ako isprave za upis ne vode upisu u korist podnosioca isprava iz stava 1. ovog člana, podnosilac je dužan da u aplikaciju unese i podatke odnosno isprave koje dokazuju njegov pravni interes.

(3)        Ako Služba oceni da podnete isprave ispunjavaju uslove za upis imaoca prava, obaveštava podnosioca isprava o svim elementima mogućeg upisa, o tome da li su ispunjeni opšti uslovi iz čl. 83–88. ovog zakona ili posebni uslovi iz člana 88b ovog zakona, o obavezi da u roku od mesec dana podnese isprave u zakonom propisanoj formi, o mestu, vremenu i načinu podnošenja isprava, o obavezi plaćanja republičke administrativne takse, kao i o postojanju eventualnih prethodno pokrenutih postupaka na istoj nepokretnosti, odnosno udelu na nepokretnosti.

(4)        Urednom dostavom isprava za upis i dokaza o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi, u skladu sa stavom 3. ovog člana, smatra se da podnosilac isprava u celosti prihvata sadržinu obaveštenja o svim elementima mogućeg upisa kao sadržinu njegovog zahteva za upis, na osnovu kojeg se pokreće postupak i upisuje zabeležba podnetog zahteva, bez donošenja rešenja.

(5)        Ako na istoj nepokretnosti, odnosno udelu na nepokretnosti ne postoje prethodno pokrenuti postupci koji nisu okončani, Služba je dužna da u roku od pet radnih dana od dana upisa zabeležbe podnetog zahteva, izvrši upis imaoca prava i briše zabeležbu podnetog zahteva, sve bez donošenja rešenja.

(6)        Ako Služba oceni da nema uslova za upis, o tome obaveštava podnosioca, putem aplikacije iz stava 1. ovog člana i upućuje ga na profesionalne korisnike, odnosno na parnicu radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja prava ili radi poništaja isprave koja je osnov postojećeg upisa, a kojom će obuhvatiti upisanog vlasnika, ukoliko je vlasnik upisan.

(7)        Ako podnosilac isprava ne izvrši urednu dostavu isprava za upis i dokaza o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi, u roku iz stava 3. ovog člana, ne dolazi do pokretanja postupka upisa.

(8)        Tehničko uputstvo za korišćenje aplikacije iz stava 1. ovog člana i aplikacije iz člana 137v stav 2. ovog zakona propisuje direktor Zavoda i isto se objavljuje na veb prezentaciji Zavoda.

(9)        Ako su isprave za upis podnete putem aplikacije iz stava 1. ovog člana od strane punomoćnika iz reda advokata, Služba ne vrši pregled isprava, već obaveštava advokata da zahtev za upis može podneti putem posebne aplikacije za podnošenje zahteva za upis ili putem e-šaltera, kao profesionalni korisnik u smislu zakona koji uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti.

Pokretanje postupka zahtevom

Član 137v

Postupak upisa na osnovu čl. 83–88. ovog zakona pokreće se zahtevom koji se podnosi preko profesionalnog korisnika u smislu zakona koji uređuje postupak upisa u katastar, putem e-šaltera.

Postupak za upis na osnovu člana 88b ovog zakona može se pokrenuti i zahtevom koji se podnosi preko profesionalnog korisnika u skladu sa zakonom koji uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti, i to putem posebne aplikacije za podnošenje zahteva za upis na osnovu člana 88b ovog zakona.

Ako u postupku pokrenutom zahtevom u skladu sa stavom 2. ovog člana Služba utvrdi da su ispunjeni uslovi za upis iz čl. 83–88. ovog zakona, rešenjem će odbaciti zahtev za traženi upis na osnovu člana 88b ovog zakona i istovremeno, po službenoj dužnosti, dozvoliti upis na osnovu čl. 83–88. ovog zakona.

Upis zabeležbe i preispitivanje upisa

Član 137g

(1)        Kada se upis vrši bez donošenja rešenja u skladu sa odredbama ovog zakona, istovremeno se upisuje, po službenoj dužnosti, zabeležba da se radi o upisu protiv kojeg se, u roku od jedne godine od dana upisa, Službi može podneti zahtev za preispitivanje upisa.

(2)        U roku iz stava 1. ovog člana, postupak za preispitivanje upisa se može pokrenuti i po službenoj dužnosti.

(3)        Istekom roka iz stava 1. ovog člana, zabeležba se briše po službenoj dužnosti.

(4)        Dejstvo zabeležbe iz stava 1. ovog člana je da svi upisi zasnovani na raspolaganju imaoca prava upisanom bez donošenja rešenja zavise od ishoda eventualnog postupka preispitivanja, započetog u roku od godinu dana od dana upisa.

(5)        Upis iz člana 137b stav 5. ovog zakona i upis iz stava 1. ovog člana može se osporiti pred Službom, ako se u roku od jedne godine od izvršenog upisa podnese zahtev za preispitivanje upisa, sa ispravama za upis koje dokazuju da pravo upisanog lica nije nastalo ili je prestalo da postoji. Zahtevom za preispitivanje upisa traži se brisanje upisanog imaoca prava ili upis u korist drugog lica.

(6)        Ako podnosilac zahteva za preispitivanje upisa ne dokaže da pravo upisanog lica nije nastalo ili je prestalo da postoji, Služba donosi rešenje kojim odbija zahtev i upućuje podnosioca zahteva na parnicu, kao u slučaju iz člana 137b stav 6. ovog zakona.

(7)        Ako podnosilac zahteva za preispitivanje upisa imaoca prava dokaže da pravo upisanog lica nije nastalo ili da je prestalo da postoji, Služba donosi rešenje kojim se brišu podaci o upisanom licu, kao i svi upisi nastali nakon tog upisa, a koji su zasnovani na tom upisu, osim zabeležbi koje se upisuju nezavisno od upisanog imaoca prava (zabeležbe koje se odnose na status objekta i dr.).

(8)        Protiv rešenja kojim je odlučeno o zahtevu za preispitivanje upisa nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.”

Član 15.

U članu 177. stav 1. tačka 4) reči: “jednog meseca” zamenjuju se rečima: “šest meseci”.

U stavu 5. posle reči: “inspektora” dodaju se reči: “iz st. 2. i 4. ovog člana”.

U stavu 6. posle reči: “inspektora” dodaju se reči: “iz st. 2. i 4. ovog člana”, a reči: “ne zadržava” zamenjuju se rečima: “ne odlaže”.

Član 16.

U članu 183. stav 1. tačka 11) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 12), koja glasi:

“12) ne vrati legitimaciju i pečat, odnosno legitimaciju (član 19. stav 8.).”

Član 17.

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RSˮ, broj 92/23), član 21. briše se.

Član 18.

Informacioni sistem za katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata Republički geodetski zavod je dužan da uspostavi najkasnije do 31. decembra 2026. godine.

Infrastrukturne i podzemne objekte koji su upisani u katastar nepokretnosti, Republički geodetski zavod će, kada se uspostavi informacioni sistem za katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata, po službenoj dužnosti brisati iz katastra nepokretnosti i upisati u katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata, bez donošenja rešenja.

Vlasnici infrastrukturnih i podzemnih objekata, kao i objekata u njihovoj funkciji, koji nisu upisani u katastar nepokretnosti, odnosno katastar vodova dužni su da angažuju ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši premer tih objekata i da podnesu zahtev za upis u katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata, u roku od tri godine od dana osnivanja katastra infrastrukturnih i podzemnih objekata.

Član 19.

Postupak osnivanja i obnove katastra nepokretnosti koji je započet za deo ili za celu katastarsku opštinu, a nije završen do dana stupanja na snagu ovog zakona, završiće se po odredbama zakona koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbe člana 12. ovog zakona primenjivaće se na komasacije za koje je odluka o obnovi katastra nepokretnosti prema podacima komasacionog premera doneta nakon 3. marta 2020. godine.

Član 20.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2026. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru sadržani su u potrebi da se reše problemi koji su uočeni u dosadašnjoj primeni zakona, da se pojednostavi procedura upisa u katastar nepokretnosti na osnovu odluka sudova i drugih nadležnih organa donetih pre 8. juna 2018. godine, kada je stupio na snagu Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, i privatnih isprava koje su overili sudovi pre početka uvođenja u naš pravni sistem javnog beležništva (stare isprave), kao i da se otvore nove mogućnosti upisa kroz liberalizaciju strogih formalnih uslova za upis u katastar u određenim situacijama, kako bi se uspostavio ažuran katastar u kojem će biti upisane sve nepokretnosti sa upisanim imaocima prava na nepokretnostima.

Nasleđeni problemi, koji postoje u oblasti nepokretnosti i prava na njima, koja je predmet uređenja velikog broja drugih zakona, od kojih su neki doneti pre više decenija u uslovima sasvim drugačijeg društveno-ekonomskog uređenja i nivoa tehnološkog razvoja, sa određenim preplitanjima i kolizijama zakonskih odredaba, kao i manjkavost isprava koje se odnose na sticanje prava, a koje su sačinjene u prethodnom periodu (“stare isprave”), imaju za posledicu dugotrajnost odlučivanja u postupku upisa na osnovu takvih isprava, a veoma često i nemogućnost upisa imaoca prava na nepokretnosti. Problemi su, pre svega, formalne prirode, odnose se na specifične katastarske uslove za upis: označenje nepokretnosti, označenje lica, klauzula pravnosnažnosti odn. izvršnosti, izjava o dozvoli upisa (clausula intabulandi) i najveći deo tih problema nije vezan za spornu prirodu pravnih odnosa na nepokretnosti. Među nasleđenim problemima, u praksi je uočeno da se neki tipovi formalnih problema ponavljaju i da su dovoljno učestali da bi njihovo prepoznavanje i liberalnije regulisanje moglo rešiti najveći deo nasleđenih problema.

Iz tog razloga, potrebno je pojednostaviti proceduru upisa u katastar na osnovu takvih isprava, kao i predvideti slučajeve u kojima je celishodno da se propišu izuzeci od opštih uslova za upis, kako bi se građanima, privrednim subjektima, jedinicama lokalne samouprave i njihovim organima omogućio upis prava na nepokretnostima, bez prethodnog rešavanja imovinsko-pravnih odnosa u sudskim postupcima, koje često nije ni moguće pokrenuti zbog nedostatka pasivne legitimacije.

Navedeni problemi se odnose na situacije kada isprava o sticanju nepokretnosti, koja je stara preko 20 godina, ne sadrži označenje nepokretnosti prema podacima katastra nepokretnosti – površina nepokretnosti je manja od površine upisane u katastru, ne slažu se podaci o licu iz isprava koje su priložene kao dokaz o kontinuitetu sa upisanim prethodnikom; isprava ne sadrži izjavu o dozvoli upisa ili je dozvola upisa uslovljena potvrdom o isplati kupoprodajne cene, a ta dokumenta stranka ne može da pribavi, jer upisani imalac prava više nije u životu, odnosno pravno lice je prestalo da postoji, a nema univerzalnog pravnog sukcesora; odluka na osnovu koje se traži upis ne sadrži klauzulu pravnosnažnosti; upotrebna dozvola za objekat se ne može pronaći; prenos prava korišćenja građevinskog zemljišta u državnoj svojini u vreme zaključenja ugovora je bio zakonom ograničen. Takođe, u praksi se često dešavalo da nadležni organ ne dostavi službi za katastar nepokretnosti, radi upisa u katastar, rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda korisnika, te lice označeno u tom rešenju više nije upisano u katastar nepokretnosti, iz kog razloga na osnovu takvog rešenja nije moguć upis jedinice lokalne samouprave za imaoca prava u katastar, jer isprava ne dokazuje kontinuitet sa upisanim prethodnikom.  

Regulisanje ovih posebnih slučajeva ne bi zadiralo u oblast bespravno izgrađenih objekata jer bi obuhvatalo samo objekte koji su izgrađeni u skladu sa građevinskom dozvolom, ali imaju drugu vrstu nedostataka u ispravama za upis. Predloženi posebni slučajevi bi predstavljali značajan mehanizam koji bi se nadopunjavao sa postupkom ozakonjenja i eventualnim budućim propisima o bespravno izgrađenim objektima i zajedno sa njim doveo do sveobuhvatnog rešenja za ukupno 4.784.569 objekata koji, prema evidenciji Republičkog geodetskog zavoda, nisu upisani u katastar nepokretnosti.

Nadalje, ovaj zakon treba da reši problem u vezi sa obnovom katastra nepokretnosti na osnovu komasacionog premera, jer postoje kašnjenja i zastoji u obnavljanju katastra nepokretnosti nakon sprovedene komasacije, iako su sva rešenja o raspodeli komasacione mase postala pravnosnažna i učesnici komasacije ušli u posed na novonastalim parcelama. Predloženo je ukidanje postupka izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima, kao jedne od faza tog postupka, budući da je postala bespredmetna od 3. marta 2020. godine, kada je odlučeno da se u katastru nepokretnosti ne sprovode promene na nepokretnostima u komasacionom području dok traje postupak komasacije, već sve primljene zahteve za upis u katastar nepokretnosti služba za katastar dostavlja komisiji za komasaciju, na dalju nadležnost.

U dosadašnjoj praksi uočeni su problemi u radu pojedinih geodetskih organizacija. U proteklom periodu, od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, broj 92/23), kojim su izmenjene pojedine odredbe važećeg zakona koje se odnose na nadzor nad radom geodetskih organizacija i mere koje je ovlašćen da preduzme inspektor, Republički geodetski zavod je intenzivirao aktivnosti usmerene na unapređenje sistema kontrole rada geodetskih organizacija, znatno je pooštrena kontrola rada i povećan obim odgovornosti geodetskih organizacija kroz različita sistemska unapređenja rada u okviru državnog premera i katastra. Međutim, i pored toga, veliki broj geodetskih organizacija i dalje ne postupa u skladu sa zakonom, drugim propisima, standardima i tehničkim normativima. Tokom 2024. godine sprovedeno je 149 nadzora, izrečeno je 943 mere (37% preventivne, 63% korektivne), podneto 48 predloga za oduzimanje licenci za rad geodetskih organizacija i 10 predloga za oduzimanje ličnih licenci, doneto 58 rešenja o zabrani rada i 12 zahteva za prekršajne postupke. Tokom 2025. godine, do septembra meseca, oduzeta je licenca za 18 geodetskih organizacija, podneto je četiri prekršajnih prijava i izvršeno oduzimanje ličnih licenci za četiri geodetska stručnjaka. Poseban problem predstavlja činjenica da se, i nakon što geodetskoj organizaciji istekne period zabrane izvođenja geodetskih radova i licenca ponovo bude aktivirana, u kratkom vremenskom periodu ponovo javljaju značajni propusti u radu. Ovakvo ponavljanje istih ili sličnih nepravilnosti ukazuje na ozbiljne sistemske probleme, nepoznavanje propisa, nezainteresovanost, odnosno neprofesionalnost u radu, te je neophodno propisivanje strožijih disciplinskih mera, uključujući i trajno oduzimanje licence u slučaju ponovljenih težih povreda propisa.

Uočen je i problem koji se javlja u praksi zbog neefikasnosti postupka odlučivanja po žalbama izjavljenim na rešenja Republičkog geodetskog zavoda o geodetskim licencama i licencama za rad geodetskih organizacija, koji se vodi u ministarstvu nadležnom za poslove građevinarstva, koja se ogleda u predugom trajanju žalbenog postupka. Iz tog razloga, predloženo je da žalba izjavljena na rešenja o navedenim licencama ne odlaže izvršenje rešenja.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENJA

Odredbom člana 1. propisano je da Republički geodetski zavod izdaje serifikate profesionalnim korisnicima u smislu zakona kojim se uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti, kojim se potvrđuje da su stručno osposobljeni za korišćenje geodetsko-katastarskog informacionog sistema, te da se sertifikat izdaje licu koje je prethodno pohađalo i uspešno završilo obuku organizovanu od strane Zavoda za korišćenje geodetsko-katastarskog informacionog sistema.

Odredbom člana 2. izvršeno je usklađivanje člana 11. važećeg zakona sa predloženom izmenom da se ukine postupak izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima, kao faze u postupku obnove katastra nepokretnosti prema podacima komasacionog premera (čl. 11. i 12. Predloga zakona), te je precizirano da komisija za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima u prvom stepenu rešava u postupku osnivanja i obnove katastra nepokretnosti prema podacima katastarskog premera.

Odredbom člana 3. dopunjen je član 13. važećeg zakona, tako što je propisano da Republički geodetski zavod neće izdati licencu za rad geodetskoj organizaciji u slučaju kada je odgovornom licu u geodetskoj organizaciji u smislu člana 19. važećeg zakona, prethodno oduzeta geodetska licenca rešenjem Zavoda, a od dana pravnosnažnosti tog rešenja nije protekao rok od pet godina. Takođe je propisano da licencu za rad Zavod neće izdati geodetskoj organizaciji u kojoj je ovlašćeno lice, lice koje je u proteklom periodu bilo ovlašćeno lice u geodetskoj organizaciji kojoj je oduzeta licenca za rad rešenjem Zavoda, u smislu člana 20. ovog zakona, a od dana pravnosnažnosti tog rešenja nije protekao rok od pet godina.

Odredbama člana 4, kojim je dopunjen član 15. važećeg zakona, propisano je da pored uslova iz st. 1–3. tog člana, lice koje podnosi zahtev za izdavanje geodetske licence mora da poseduje sertifikat koji izdaje Republički geodetski zavod kojim se potvrđuje da je stručno osposobljeno za korišćenje geodetsko-katastarskog informacionog sistema.

Odredbama člana 5. pooštrene su kaznene mere koje Republički geodetski zavod preduzima prema licu sa geodetskom licencom, odnosno licu geodetske struke koje izvodi radove u geodetskoj organizaciji koja nema zaposlene sa geodetskom licencom, ako geodetske radove ne izvodi u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima, standardima i tehničkim normativima, uključujući i trajno oduzimanje geodetske licence u slučaju ponovljenih težih povreda propisa, kao i u slučaju ako lice sa geodetskom licencom ustupi svoju geodetsku licencu, pečat ili kvalifikovani elektronski potpis drugom licu radi obavljanja geodetskih poslova; propisana je obaveza za to lice da vrati Republičkom geodetskom zavodu pečat i legitimaciju (lice sa geodetskom licencom), odnosno legitimaciju (lice zaposleno u geodetskoj organizaciji koje izvodi geodetske radove a kome se ne izdaje geodetska licenca); predviđena je zabrana pristupa servisima Republičkog geodetskog zavoda na period za koji je oduzeta geodetska licenca, odnosno zabranjeno izvođenje radova, te propisano da se u roku od osam dana od proteka tog perioda vraća pristup servisima Republičkog geodetskog zavoda. Takođe je propisano da je to lice obavezno je da, u periodu za koji mu je oduzeta geodetska licenca pohađa i uspešno završi obuku koju organizuje Zavod za korišćenje geodetsko-katastarskog informacionog sistema te da nakon isteka tog perioda i po pribavljanju sertifikata za korišćenje geodetsko-katastarskog informacionog sistema lice stiče uslov da mu se ponovo aktivira geodetska licenca.

Odredbom člana 6. u članu 20. stav 3. tač. 3) i 4) važećeg zakona reč: “konačno” zamenjuje se rečju: “izvršno”, radi usklađivanja sa odredbom člana 177. stav 6. važećeg zakona, kojom je propisano da žalba izjavljena protiv rešenja inspektora ne zadržava izvršenje rešenja.

Odredbama člana 7. predviđena je dopuna člana 21. važećeg zakona odredbom kojom je predviđeno da žalba izjavljena protiv rešenja o licencama ne odlaže izvršenje rešenja.

Odredbom člana 8. izmenjena je odredba člana 85. stav 3. važećeg zakona, tako što su reči: “novoizgrađenom objektu” zamenjene rečima: “objektu koji se prvi put upisuje u katastar nepokretnosti”.

Članom 9. dodat je član 88b kojim su propisani posebni slučajevi u kojima je moguće izvršiti upis imaoca prava ako isprava za upis ne ispunjava opšte uslove za upis imaoca prava iz čl. 83-88. važećeg zakona.

Odredbom člana 10. dopunjena je odredba člana 89. stav 1. važećeg zakona, kojom je propisano da se upis u katastar nepokretnosti neće dozvoliti kad je zakonom, odlukom suda ili drugog nadležnog organa, određena zabrana upisa na određenoj nepokretnosti, tako što je propisano da ta zabrana treba da bude upisana kao zabeležba u katastar nepokretnosti da bi imala navedeno dejstvo.

Odredbama čl. 11. i 12. izmenjen je član 108. i dopunjen član 109. važećeg zakona, tako što se ukida postupak izlaganja na javni uvid podataka o nepokretnostima i pravima na njima, kao jedna od faza postupka obnove katastra nepokretnosti prema podacima komasacionog premera koji je sprovodila posebna komisija, te je propisano je da se, izuzetno, obnova katastra nepokretnosti prema podacima komasacionog premera vrši po prijemu elaborata realizacije geodetsko-tehničkih radova u postupku komasacije od strane Zavoda, a na osnovu pravnosnažnih rešenja o raspodeli komasacione mase bez sprovođenja postupka izlaganja.

Odredbom člana 13. izmenjen je član 115. stav 2. važećeg zakona, kojim je propisano da prikupljanje podataka o nastalim promenama na nepokretnostima i izvođenje radova na terenu iz člana 114. tač. 1) do 5) važećeg zakona, kao i obnavljanje granica parcele i identifikaciju parcele obavlja i Zavod, pod uslovom da na teritoriji jedinice lokalne samouprave nije registrovana geodetska organizacija, a ako je na teritoriji jedinice lokalne samouprave registrovana geodetska organizacija, na izričit zahtev stranke, pod uslovom da je katastar nepokretnosti osnovan u svim katastarskim opštinama za koje je nadležna služba za katastar nepokretnosti. Budući da su u međuvremenu, od donošenja Zakona, geodetske organizacije registrovane na čitavoj teritoriji Republike Srbije i da je završeno osnivanje katastra nepokretnosti, a da Republički geodetski zavod nema dovoljno geodetskih stručnjaka za izvođenje terenskih radova, predviđeno je da navedene radove obavlja samo u postupku po službenoj dužnosti.

Članom 14. Predloga zakona dodati su čl. 137a, 137b, 137v i 137g kojima je propisana procedura podnošenja isprava za upis u katastar putem aplikacije, dostupne na veb prezentaciji Republičkog geodetskog zavoda, na osnovu kojih se vrši preliminarno ispitivanje podobnosti isprava za upis, pa ako Služba oceni da podnete isprave ispunjavaju uslove za upis imaoca prava, obaveštava podnosioca isprava o svim elementima mogućeg upisa, o tome da li su ispunjeni opšti uslovi za upis iz čl. 83-88. ovog zakona ili posebni uslovi iz člana 88b ovog zakona, o obavezi da u roku od mesec dana podnese isprave u zakonom propisanoj formi, o mestu, vremenu i načinu podnošenja isprava, o obavezi plaćanja republičke aministrativne takse, kao i o postojanju eventualnih prethodno pokrenutih postupaka na istoj nepokretnosti, odnosno udelu na nepokretnosti; da se urednom dostavom isprava za upis i dokaza o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi, smatra da je podnosilac isprava u celosti prihvatio sadržinu obaveštenja o svim elementima mogućeg upisa kao sadržinu njegovog zahteva za upis, na osnovu kojeg se pokreće postupak i upisuje zabeležba podnetog zahteva, bez donošenja rešenja; da je Služba je dužna da u roku od pet radnih dana od dana upisa zabeležbe podnetog zahteva, izvrši upis imaoca prava, ako na istoj nepokretnosti, odnosno udelu na nepokretnosti ne postoje prethodno pokrenuti postupci koji nisu okončani, i da briše zabeležbu podnetog zahteva, sve bez donošenja rešenja, a ako Služba oceni da nema uslova za upis, o tome obaveštava podnosioca, putem aplikacije i upućuje ga na parnicu, radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja prava ili radi poništaja isprave koja je osnov postojećeg upisa; da se postupak za upis na osnovu člana 88b ovog zakona može pokrenuti i zahtevom preko profesionalnog korisnika u skladu sa zakonom koji uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti, i to putem posebne aplikacije za podnošenje zahteva za upis, dostupne na veb prezentaciji Zavoda, te ako u tom postupku Služba utvrdi da su ispunjeni uslovi za upis iz čl. 83-88. ovog zakona, rešenjem će odbaciti zahtev za traženi upis na osnovu člana 88b ovog zakona i istovremeno, po službenoj dužnosti, dozvoliti upis na osnovu čl. 83-88. ovog zakona. Takođe, predviđeno je da, kada se upis vrši bez donošenja rešenja u skladu sa odredbama ovog zakona, istovremeno se upisuje, po službenoj dužnosti, zabeležba da se radi o upisu protiv kojeg se, u roku od jedne godine od dana upisa, Službi može podneti zahtev za preispitivanje upisa, te da se postupak za preispitivanje upisa može pokrenuti i po službenoj dužnosti u istom roku, a da se istekom tog roka navedena zabeležba briše po službenoj dužnosti; da se dejstvo te zabeležbe ogleda u tome da svi upisi zasnovani na raspolaganju imaoca prava upisanom bez donošenja rešenja zavise od ishoda eventualnog postupka preispitivanja, započetog u roku od godinu dana od dana upisa; propisani su uslovi pod kojim se upis može osporiti; da ako podnosilac zahteva za prespitivanje upisa dokaže da pravo upisanog lica nije nastalo ili da je prestalo da postoji, Služba donosi rešenje kojim se brišu podaci o upisanom licu, kao i svi upisi nastali nakon tog upisa, a koji su zasnovani na tom upisu, osim zabeležbi koje se upisuju nezavisno od upisanog imaoca prava (zabeležbe koje se odnose na status objekta i dr.); da protiv rešenja kojim je odlučeno o zahtevu za preispitivanje upisa nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.

Odredbama člana 15. izmenjen je član 177. važećeg zakona, tako što je produžen vremenski period, sa jednog meseca na tri meseca, na koji inspektor izriče geodetskoj organizaciji zabranu izvođenja geodetskih radova, ako geodetska organizacija ponovi nepravilnosti u roku od jedne godine od prvobitno naloženih mera za otklanjanje istih nepravilnosti, a u st. 5. i 6. precizirano je da se radi o rešenjima inspektora iz st. 2. i 4. tog člana.

Odredbom člana 16. propisan je prekršaj za povredu novopredložene odredbe člana 19. stav 8, u vezi sa članom 4. Predloga zakona.

Odredbom člana 17. propisano je da se briše član 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru (“Službeni glasnik RS”, broj 92/23) kojim je određen rok u kojem je Republički geodetski zavod dužan da uspostavi informacioni sistem za katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata - do 1. jula 2025. godine, budući da je propisani rok istekao.

Odredbama člana 18. Predloga zakona propisan je novi rok u kojem je Republički geodetski zavod dužan da uspostavi informacioni sistem za katastar infrastrukturnih i podzemnih objekata - do 31. decembra 2026. godine, te da će, kada se uspostavi taj informacioni sistem, infrastrukturne i podzemne objekte koji su upisani u katastar nepokretnosti, po službenoj dužnosti, brisati iz katastra nepokretnosti i upisati u katastar infrastrukture, bez donošenja rešenja. Takođe je predviđeno da su vlasnici infrastrukturnih i podzemnih objekata, kao i objekata u njihovoj funkciji, koji nisu upisani u katastar nepokretnosti, odnosno katastar vodova, dužni da angažuju ovlašćenu geodetsku organizaciju da izvrši premer tih objekata, te da podnesu zahtev za upis u katastar infrastrukture, u roku od tri godine od dana osnivanja katastra infrastrukture.

Odredbama člana 19. propisano je da će se postupak osnivanja i obnove katastra nepokretnosti koji je započet za deo ili za celu katastarsku opštinu, a nije završen do dana stupanja na snagu ovog zakona, završiti po odredbama zakona koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i da će se član 11. Predloga zakona, kojim je u član 109. važećeg zakona dodat stav 3, primenjivati na komasacije za koje je odluka o obnovi katastra nepokretnosti prema podacima komasacionog premera doneta nakon 3. marta 2020. godine.

Odredbom člana 20. uređeno je stupanje na snagu zakona, kao i njegova odložena primena, budući da je potrebno obezbediti hardversku i softversku infrastrukturu za primenu zakona.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine (“Službeni glasnik RS”, broj 20/12- prečišćen tekst), iz razloga što zbog nastupanja određenih objektivnih okolnosti koje nije bilo moguće predvideti, niti na njih uticati, informacioni sistem za katastar infrastrukture nije mogao biti izrađen u roku propisanom Zakonom o državnom premeru i katastru.  

Donošenje zakona po hitnom postupku predlaže se i zbog ispunjenja obaveza predviđenih međunarodnim ugovorom. Republika Srbija i Međunarodna banka za obnovu i razvoj u 2024. godini potpisale su Sporazum o zajmu (Drugi projekat unapređenja zemljišne administracije u Srbiji), kojim je, u okviru Komponente B: Integracija informacionih sistema i razvoj usluga NIGP-a, Podkomponente B1: Dalji razvoj i unapređenje integrisanog sistema za katastar nepokretnosti, predviđena implementacija katastra infrastrukture. Sporazum o zajmu je ratifikovan Zakonom koji je donela Narodna skupština Republike Srbije dana 27.11.2024. godine, koji je objavljen u “Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovoriˮ, broj 9/24.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 29.09.2025.