NACRT ZAKONA O VODI ZA PIĆE -Tekst propisa

I Opšte odredbe Predmet uređenja

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se zdravstvena ispravnost, odnosno bezbednost vode za piće (u daljem tekstu: zdravstvena ispravnost), nadležni organi i zadaci nadležnih organa, primena pristupa za obezbeđivanje zdravstveno ispravne vode zasnovanog na proceni rizika i upravljane rizicima, prava i obaveze snabdevača vodom, načini postupanja i izveštavanja u slučaju odstupanja od parametara za proveru usaglašenosti vode za piće, vremenski ograničeno odstupanja vrednosti parametara vode za piće, način informisanja i obaveštavanja javnosti, način sprovođenja službenih kontrola zdravstvene ispravnosti vode za piće i njihovo finansiranje, kao i propisivanje upravnih mera i prekršajnih odredbi za primenu odredaba ovog zakona.

Svrha ovog zakona je zaštita zdravlja ljudi od štetnih efekata bilo kakvog zagađenja vode za piće, obezbeđivanjem njene zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti i čistoće.

Područje primene

Član 2.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na:

1) svu vodu, bez obzira na njeno poreklo, u njenom prirodnom (izvornom) stanju ili nakon tretmana, koja se koristi kao voda za piće, bez obzira na to da li se koristi kao hladna ili topla voda ili u svrhu proizvodnje, prerade, čuvanja i distribucije hrane, bez obzira na to da li se isporučuje iz javnog vodovoda, sopstvenog vodosnabdevanja, javne česme ili cisterne;

2) svu vodu koja se u poslovanju sa hranom upotrebljava za proizvodnju, obradu, čuvanje ili stavljanje na tržište proizvoda ili supstanci namenjenih za ljudsku upotrebu, kao i za proizvodnju predmeta opšte upotrebe;

3) proizvodnju, stavljanje na tržište i na ugradnju i korišćenje građevinskih proizvoda, predmeta i materijala koji dolaze u kontakt sa vodom za piće.

4) korišćenje hemikalija za obradu i medije za filtriranje koji dolaze u kontakt sa vodom za piće.

5) projektovanje i izgradnju unutrašnje razvodne mreže objekata u kojima se upotrebljava voda za piće, kao i na ispitivanje njene zdravstvene ispravnosti;

6) vodosnabdevanje javnih objekata iz sopstvenog vodosnabdevanja;

7) vodu namenjenu za ljudsku upotrebu koja se upotrebljava kao ulazna voda za punjenje bazena i fontana;

8) konzumni led koji je dobijen od vode za piće.

Za odredbe iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana primenjuju se i odredbe propisa koji bliže uređuju oblast materijala i predmeta opšte upotrebe koji dolaze u kontakt sa hranom.

Izuzeci od primene

Član 3.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:

1) vodu u originalnoj ambalaži u skladu sa propisom koji uređuje oblast vode u originalnoj ambalaži;

2) vode koje su lekovi u smislu propisa koje uređuju oblast lekova;

3) vodu za piće iz individualnog vodosnabdevanja, pod uslovom da je prosečna potrošnja manja od 10 m3/dan ili da snabdeva manje od 50 osoba.

Značenje pojmova

Član 4.

Pojmovi iz ovog zakona i propisa donetog na osnovu njega imaju sledeće značenje:

1) voda za piće jeste voda namenjena za ljudsku upotrebu i obuhvata:

a) svu vodu, u njenom prirodnom (izvornom) stanju ili nakon tretmana (obrade), koja je namenjena za piće, kuvanje, pripremu hrane i druge potrebe domaćinstva, u javnim i privatnim prostorima, uključujući i na otvorenom prostoru, bez obzira na njeno poreklo i da li se isporučuje javnim vodovodom, sopstvenim vodosnabdevanjem, javnom česmom ili cisterom.

b) svu vodu koja se u poslovanju sa hranom upotrebljava za proizvodnju, obradu, čuvanje ili stavljanje na tržište proizvoda ili supstanci namenjenih za ljudsku upotrebu, kao i za proizvodnju predmeta opšte upotrebe;

2) vrednost parametra je rečima ili brojem sa mernom jedinicom iskazano prisustvo mikroorganizama i parazita u vodi, koncentracija hemijskog elementa i jedinjenja, fizičko i radiološko svojstvo vode;

3) dvojno snabdevanje je isporuka vode za piće na točeće mesto putem najmanje dva vodovodna sistema kojima upravljaju različiti snabdevači vodom;

4) zdravstvena ispravnost, odnosno bezbednost vode znači da je ista usaglašena sa odredbama ovog zakona i drugih propisa koji uređuju ovu oblast;

5) individualno vodosnabdevanje je vid vodosnabdevanja pod uslovom da je prosečna potrošnja vode manja od 10 m³ dnevno, tj. namenjen za manje od 50 osoba;

6) indikatorski parametri su parametri koji sami po sebi ne ukazuju na direktan rizik po zdravlje ljudi, ali služe kao pokazatelji efikasnosti procesa prečišćavanja, stanja distributivnog sistema i mogu izazvati primedbe potrošača;

7) interno praćenje je planska operativna kontrola vode koju obavlja snabdevač vodom radi uvida i provere efikasnosti rada sistema u vezi sa zdravstvenom ispravnošću vode za piće i potrebe sprovođenja korektivnih mera;

8) izvorište ili vodozahvat čini područje sa vodnim telom podzemne i/ili površinske vode i objektom za zahvatanje vode;

9) javna česma je točeće mesto na bunaru ili izvoru koji je odlukom organa lokalne samouprave namenjen za javno vodosnabdevanje, kao i točeće mesto na distributivnoj mreži javnog vodovoda, pri čemu je voda za piće korisnicima dostupna besplatno i bez ograničenja;

10) javni vodovod jeste skup povezanih objekata koji su u funkciji zahvatanja vode iz uređenog i zaštićenog izvorišta, prečišćavanja, skladištenja i transporta vode za piće distributivnom vodovodnom mrežom do mesta isporuke (centralni ili individualni vodomer), koji korisnicima isporučuje više od 10 m3/dan vode za piće ili vodom za piće snabdeva više od 50 stanovnika;

11) javni objekat je zgrada u kojoj se obavlja delatnost bilo kog oblika svojine (objekat državne ili lokalne administracije, zdravstvena i ustanova obrazovanja, kulture ili socijalne zaštite, sportski objekat, saobraćajni terminal, tržni centar, objekat za smeštaj i pružanje ugostiteljskih usluga, kazneno-popravna ustanova, kamp i drugi objekti gde se okupljaju ljudi) čija je unutrašnja razvodna mreža priključena na javni vodovod ili sopstveno vodosnabdevanje, gde postoji neposredan rizik po zdravlje ljudi povezan sa upotrebom vode za piće na točećem mestu;

12) javno vodosnabdevanje je snabdevanje vodom za piće javnim vodovodom, sopstvenim vodosnabdevanjem, javnom česmom i cisternom;

13) kontrola vode je uzimanje uzorka vode, senzorska ispitivanja, laboratorijska analiza i davanje stručnog mišljenja o zdravstvenoj ispravnosti;

14) mesto usaglašenosti je tačka na kojoj vrednosti parametara vode za piće moraju biti usaglašeni sa odredbama ovog zakona i bližeg propisa koji uređuju ovu oblast;

15) opasan događaj je događaj kojim se u sistem snabdevanja vodom za ljudsku upotrebu uvode opasnosti, odnosno iz njega se ne uklanjaju;

16) opasnost je prisustvo biološkog, hemijskog, fizičkog ili radiološkog agensa u vodi za piće i druga osobina vode koja može štetno delovati na zdravlje ljudi;

17) prioritetni objekti su veliki objekti koji nisu domaćinstva, sa velikim brojem korisnika koji su potencijalno izloženi rizicima u vezi sa vodom, posebno veliki objekti za javnu upotrebu, i to: zdravstvene ustanove, škole i druge obrazovne ustanove, predškolske ustanove, objekti socijalne zaštite, sportski objekti, hoteli, kampovi, učenički i studentski domovi, tržni centri, kazneno-popravne ustanove;

18) procena rizika je utvrđivanje i definisanje rizika, procena izloženosti opasnosti i davanje ocene stepena rizika na slivnom području, u javnom vodovodu, u sopstvenom vodosnabdevanju i unutrašnjoj razvodnoj mreži;

19) redovno praćenje (monitoring) je plansko kontinuirano praćenje zdravstvene ispravnosti vode za piće koja se na točeće mesto isporučuje javnim vodovodom, sopstvenim vodosnabdevanjem, javnom česmom i cisternom;

20) rizik je kombinacija verovatnoće opasnog događaja i ozbiljnosti posledica, ako se u sistemu snabdevanja vodom za piće dogode opasnosti i opasan događaj;

21) službena kontrola je postupak koji nadležni inspekcijski organ obavlja radi provere usaglašenosti subjekata sa odredbama ovog zakona;

22) snabdevač vodom je subjekt koji isporučuje vodu za piće;

23) sopstveno vodosnabdevanje je skup povezanih objekata koji su u funkciji zahvatanja vode iz sopstvenog uređenog i zaštićenog izvorišta, prečišćavanja, skladištenja i transporta vode za piće distributivnom mrežom do točećeg mesta javnog objekta, objekata za poslovanje hranom i predmetima opšte upotrebe i stambenog objekta, bez obzira na količinu isporučene vode;

24) stambeni objekat je stambena zgrada i porodična kuća čija je unutrašnja razvodna mreža priključena na javni vodovod ili poseduje sopstveno vodosnabdevanjem;

25) subjekat u poslovanju sa hranom jeste svako pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik koji je odgovoran za ispunjavanje zahteva za poslovanje hranom pod njegovom kontrolom;

26) točeće mesto je mesto usaglašenosti;

27) uzorak je reprezentativna količina vode radi sprovođenja kontrole vode;

28) unutrašnja razvodna mreža je vodovodna instalacija u javnim i privatnim prostorima koja se nalazi između slavina koje se u normalnim okolnostima koriste za vodu za ljudsku upotrebu i mesta isporuke vode (priključka);

29) upravljanje rizikom je definisanje korektivnih mera na osnovu relevantnih podataka i procene rizika, čime se postiže smanjenje rizika na slivnom području, u javnom vodovodu, u sopstvenom vodosnabdevanju i u unutrašnjoj razvodnoj mreži;

30) higijensko-epidemiološke indikacije su indikacije koje ukazuju na mogućnost mikrobiološkog zagađenja vode, zagađenjem fizičkim, hemijskim i radioaktivnim supstancama i materijama, usled tehničkog stanja objekata kod javnog vodovoda, kod sopstvenog vodosnabdevanja, kod javne česme i cisterne, stanja životne sredine, elementarnih nepogoda, akcidentnog i drugog iznenadnog zagađenja, kao i aktuelne epidemiološke situacije;

31) cisterna je zatvorena posuda sa napojnim i točećim mestom namenjena za snabdevanje vodom za piće, nalazi se na vozilu kojim se isporučuje voda za piće, u prevoznom sredstvu putnika u drumskom, železničkom, rečnom i vazdušnom saobraćaju ili je stacionarna u prostoru i puni se vodom za piće iz javnog vodovoda ili javne česme.

II Načela

Načelo analize rizika

Član 5.

Radi postizanja zaštite zdravlja ljudi, mere koje se primenjuju, u skladu sa ovim zakonom, zasnivaju se na prikupljanju podataka, praćenju stanja i proceni i analizi rizika.

Sanitarni nadzor, u smislu ovog zakona, se zasniva na načelu procene rizika i srazmeran je procenjenom riziku, tako da se rizikom delotvorno upravlja. Procena rizika je deo procesa analize rizika, koji obuhvata i upravljanje rizikom i obaveštavanje o riziku.

Procena rizika vrši se na nezavistan i transparentan način uz korišćenje raspoloživih naučnih dokaza, dok se upravljanje rizikom zasniva na tim rezultatima, načelu predostrožnosti i drugim relevantnim faktorima specifičnim za sistem vodosnabdevanja.

Načelo predostrožnosti

Član 6.

Kada se posle procene raspoloživih informacija, utvrdi mogućnost štetnog delovanja na zdravlje ljudi, a nema dovoljno naučnih podataka i informacija za objektivnu procenu rizika, mogu se preduzeti privremene mere upravljanja rizikom, radi obezbeđenja zaštite zdravlja u Republici Srbiji, koje se primenjuju do dobijanja novih informacija neophodnih za objektivnu procenu rizika.

Mere iz stava 1. ovog člana moraju biti primerene cilju, tehnički i ekonomski izvodljive i podložne ponovnom razmatranju u razumnom roku, čim se prikupe neophodne informacije za slučaj koji se razmatra.

Preduzete mere moraju ponovo da se razmotre, u razumnom vremenskom roku u zavisnosti od prirode identifikovanog rizika po zdravlje ljudi, vrste informacija potrebnih za razjašnjenje naučnih nedoumica i za sprovođenje sveobuhvatnije procene rizika.

Načelo zaštite interesa potrošača

Član 7.

Zaštita interesa potrošača vode za piće mora se obezbediti do najvišeg nivoa.

Snabdevači vodom dužni su da korisnicima pruže jasne i tačne informacije o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće, sprečavajući bilo kakav oblik obmane u pogledu namene vode koju isporučuju.

Načela transparentnosti i poverljivosti

Član 8.

Ako se analizom rizika utvrdi sumnja da voda za piće može štetno uticati na zdravlje ljudi, Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (u dalje tekstu: Ministarstvo) dužno je da bez odlagalja obavesti javnost o prirodi opasnosti i rizika po zdravlje.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da sadrži podatke o vrsti opasnosti, kao i podatke o merama i aktivnostima koje se preduzimaju radi njenog smanjenja ili eliminisanja, uz obavezno poštovanje propisa koji uređuju transparentnost i poverljivost.

III Uslovi zdravstvene ispravnosti Zdravstvena ispravnost vode za piće

Član 9.

Voda za piće je zdravstveno ispravna ako:

1) ne sadrži mikroorganizme i parazite i njihove razvojne oblike, i druge biološke organizme u broju i vrsti koji mogu predstavljati opasnost i rizik po zdravlje ljudi;

2) ne sadrži hemijske supstance i materije koje same ili zajedno sa drugim supstancama i materijama, u određenoj koncentraciji mogu predstavljati opasnost i rizik po zdravlje ljudi;

3) ispunjava propisane vrednosti parametara u pogledu bioloških, hemijskih, fizičkih i radioloških parametara definisane propisom iz člana 9. stava 7;

Voda za piće je zdravstveno ispravna, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i kada se ne utvrdi neusaglašenost kroz sprovođenje svih vrsta kontrole i praćenja njene zdravstvene ispravnosti, sprovođenje svih aktivnosti za pristup vodi za piće zasnovan na proceni rizika i svih drugih mera propisanih ovim Zakonom.

Ako se voda za piće dobija obradom, prilikom koje se značajno demineralizuje ili omekšava, potrebno je pri obradi vode dodati soli kalcijuma ili magnezijuma kako bi se smanjili mogući negativni uticaji na zdravlje ljudi.

Zabranjeno je snabdevanje stanovništva vodom za piće koja nije zdravstveno ispravna i/ili predstavlja potencijalnu opasnost na zdravlje ljudi.

Zabranjena je upotreba zdravstveno neispravne vode u javnim objektima, bez obzira na to da li se koristi za obavljanje delatnosti ili za potrebe korisnika.

Zabranjeno je bilo kakvo oglašavanje zdravstveno ispravne vode kao neispravne ili neusaglašene, radi promocije i prodaje drugih vrsta voda ili u bilo koje druge svrhe.

Ministar nadležan za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministar) donosi podzakonski akt koji uređuje: vrste i vrednosti parametara zdravstvene ispravnosti vode za piće, proveru usaglašenosti, metode za utvrđivanje zdravstvene ispravnosti vode za piće, mernu nesigurnost utvrđenih vrednosti parametara, dezinfekciju vode za piće, plan praćenja zdravstvene ispravnosti vode za piće, analizu rizika u sistemu vodosnabdevanja, učestalost uzorkovanja, metode i mesta za uzimanje uzoraka i informisanje javnosti.

Gubici vode za piće

Član 10.

Snabdevač vodom koji isporučuje vodu za piće u količini većoj od 10.000 m3/dan prosečno tokom kalendarske godine, uzimajući u obzir javno zdravlje, stanje životne sredine u području vodosnabdevanja, tehnički i ekonomski aspekt poslovanja vodom, obavlja procenu gubitaka vode za piće tokom kalendarske godine metodom određivanja indeksa infrastrukturnog curenja (infrastructure leakage index - ILI) ili drugom odgovarajućom metodom.

Usaglašenost vrednosti parametra

Član 11.

Voda za piće mora da ispunjava uslove iz člana 9. ovog zakona na sledećim točećim mestima:

1) u slučaju isporuke vode za piće putem javnog vodovoda: na slavinama iz kojih se voda za piće uobičajeno koristi unutar neke prostorije ili objekta, iz rezervoara u distributivnoj mreži i na izlazu iz postrojenja za preradu vode;

2) u slučaju isporuke vode za piće putem sopstvenog vodosnabdevanja: na slavinama iz kojih se voda za piće uobičajeno koristi unutar neke prostorije ili objekta, iz rezervoara u distributivnoj mreži i na izlazu iz postrojenja za preradu vode;

3) na samom izvorištu, ako se voda sa izvorišta direktno koristi kao voda za piće, sa ili bez prethodnog tretmana na samom izvorištu;

4) na slavinama javnih česmi priključenih na javni vodovod, slavinama na javnim bunarima, javnim izvorima i cisternama;

5) u objektima za proizvodnju i poslovanje hranom;

6) u objektima za proizvodnju i poslovanje predmetima opšte upotrebe;

7) u prioritetnim objektima.

Dvojno snabdevanje vodom za piće

Član 12.

Nije dozvoljeno dvojno snabdevanje točećeg mesta vodom za piće.

Ako postoji dvojno snabdevanje točećeg mesta, korisnik objekta, čijoj unutrašnjoj razvodnoj mreži se isporučuje voda za piće, dužan je da preduzme korektivnu meru kojom se trajno onemogućava dvojno snabdevanje točećeg mesta.

Pristup zdravstveno ispravnoj vodi za piće zasnovan na riziku

Član 13.

Pristup zdravstveno ispravnoj vodi za piće zasnovan na riziku podrazumeva:

1) procenu rizika i upravljanje rizikom na slivnom području - u skladu sa propisom koji uređuje vode;

2) procenu rizika i upravljanje rizikom u javnom vodovodu - u skladu sa Planom za obezbeđivanje zdravstveno ispravne vode za piće (u daljem tekstu: Plan za bezbednu vodu - Water Safety Plan), koji izrađuje i primenjuje snabdevač vodom;

3) procenu rizika u unutrašnjoj razvodnoj mreži - u skladu sa Planom za procenu rizika u unutrašnjoj razvodnoj mreži koji izrađuje korisnik objekta sa unutrašnjom razvodnom mrežom.

Planovi iz stava 1. tačka 2) i tačka 3) revidiraju se, i po potrebi ažuriraju, u intervalima ne dužim od šest godina.

Procena rizika i upravljanje rizikom iz stava 1. tačka 2) ne mora da se obavlja za javni vodovod koji isporučuje vodu za piće u količini manjoj od 100 m3/dan prosečno tokom kalendarske godine, ako to neće ugroziti bezbednost vode za piće.

Procena rizika iz stava 1. tačka 3) ne mora da se obavlja za unutrašnju razvodnu mrežu stambenog objekta.

Ministar donosi podzakonski akt kojim se uređuje Plan za bezbednu vodu za piće, sa obaveznim elementima, sadržinom, načinom izrade i primenom, kao i njegovo odobravanje.

Ministar donosi rešenje o odobravanju Plana za bezbednu vodu javnih vodovoda, shodno stavu 5. ovog člana na osnovu ocene usklađenosti i stručnog mišljenja zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije.

Rešenje doneto od strane ministra iz stava 6. ovog člana je konačno u upravnom postupku i protiv tog rešenja može se pokrenuti upravni spor.

Ministar donosi podzakonski akt kojim se uređuju elementi, način i metode sprovođenja procene rizika i upravljanja rizikom u javnom vodosnabdevanju i unutrašnjoj razvodnoj mreži.

Dezinfekcija vode za piće

Član 14.

Dezinfekciju vode za piće obavlja snabdevač vodom kontinuiranom primenom registrovanog biocidnog proizvoda i/ili fizičke metode, pri čemu se teži da produkcija sporednih proizvoda dezinfekcije bude što manja, bez ugrožavanja samog procesa dezinfekcije.

Hiperdezinfekcija vode za piće je korektivna mera koja se obavlja ako je došlo do mikrobiološkog zagađenja vode za piće u objektu javnog vodosnabdevanja i objektu priključenom na javni vodovod, kao i nakon njihove izgradnje, rekonstrukcije i preduzetih drugih korektivnih mera.

Hemikalije, biocidni proizvodi, materijali i oprema u kontaktu sa vodom za piće

Član 15.

Hemikalije, biocidni proizvodi, materijali i oprema u kontaktu sa vodom za piće upotrebljavaju se ako:

1) direktno ili indirektno ne ugrožavaju zdravlje ljudi koji upotrebljavaju vodu za piće;

2) ne utiču na fizička svojstva i ne izazivaju neuobičajene promene u pogledu boje, mirisa i ukusa vode za piće;

3) ne podstiču povećanje prisustva mikroorganizama i parazita u vodi za piće;

4) ne otpuštaju zagađujuće materije u vodu za piće u koncentracijama koje su veće od očekivanih imajući u vidu njihovu namenu.

Hemikalije i biocidni proizvodi koji se upotrebljavaju za prečišćavanje vode ispunjavaju zahteve iz propisa koji bliže uređuju hemikalije i biocidne proizvode.

Materijali i oprema u kontaktu sa vodom za piće ispunjavaju zahteve iz propisa koji bliže uređuju oblast materijala i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom.

IV Praćenje zdravstvene ispravnosti vode za piće

Redovno praćenje (monitoring) zdravstvene ispravnosti vode za piće

Član 16.

Redovno praćenje (monitoring) zdravstvene ispravnosti vode za piće se sprovodi sa ciljem da se:

1) proveri da li su mere koje su uspostavljene radi kontrole rizika po zdravlje ljudi u celom lancu vodosnabdevanja, od područja vodozahvata preko obrade i skladištenja do distribucije, delotvorne i da li je voda za piće u tački usklađenosti zdravstveno ispravna;

2) obezbede informacije o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće u skladu sa članom 9. stav 1. i 6. ovog zakona;

3) utvrde najprikladniji načini smanjivanja rizika za zdravlje ljudi.

Redovno praćenje zdravstvene ispravnosti vode za piće se sprovodi na jedan od sledećih načina ili njihovom kombinacijom:

1) prikupljanjem i analizom pojedinačnih uzoraka vode;

2) merenjima u realnom vremenu (onlajn praćenja).

Uzorci vode piće se uzimaju tako da predstavljaju stvarno stanje njene ispravnosti tokom cele godine.

Redovno praćenje zdravstvene ispravnosti vode za piće prikupljanjem i analizom pojedinačnih uzoraka vode sa točećih mesta u skladu sa članom 11. ovog zakona obavlja teritorijalno nadležni zavod, odnosno institut za javno zdravlje koji je ovlašćen od strane ministra i akreditovan prema standardu SRPS ISO/IEC 17025 - Opšti uslovi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i etaloniranje i sa validacionim izveštajem i procenjenom mernom nesigurnošću neakreditovanih metoda za određivanje vrednosti parametara analizirane vode.

Program redovnog praćenja (monitoringa) donosi teritorijalno nadležni zavod, odnosno institut za javno zdravlje, uz prethodno pribavljeno mišljenje snabdevača vodom za piće, najkasnije do 30. septembra tekuće godine za narednu kalendarsku godinu.

Program redovnog praćenja (monitoringa) zasniva se na podacima dobijenih od snabdevača vodom, procene rizika slivnog područja, Plana za bezbednu vodu za piće, kao i izveštaja o kontroli vode za piće.

Troškove redovnog praćenja zdravstvene ispravnosti vode za piće snosi snabdevač vodom za piće odnosno korisnik objekta unutrašnje razvodne mreže.

Interno praćenje zdravstvene ispravnosti vode za piće

Član 17.

Interno praćenje zdravstvene ispravnosti vode za piće obavlja snabdevač vodom radi omogućavanja brzog uvida i provere efikasnosti rada sistema u vezi sa zdravstvenom ispravnosti vode za piće i preduzimanje unapred planiranih korektivnih mera i aktivnosti, a sprovodi se u skladu sa Programom internog praćenja koji je sastavni deo Plana za bezbednu vodu za piće.

Kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće u okviru internog praćenja obavlja laboratorija snabdevača vodom ili druga angažovana laboratorija koja je akreditovana prema standardu SRPS ISO/IEC 17025 - Opšti uslovi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i etaloniranje i sa validacionim izveštajem i procenjenom mernom nesigurnošću neakreditovanih metoda za određivanje vrednosti parametara analizirane vode.

Troškove internog praćenja zdravstvene ispravnosti vodom za piće snosi snabdevač vodom.

Službena kontrola

Član 18.

Službenu kontrolu sprovodi nadležni inspekcijski organ (u daljem tekstu: sanitarni inspektor) na osnovu procene rizika i sa odgovarajućom učestalošću, radi provere usaglašenosti subjekata sa ovim zakonom i zahtevima propisanim u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje, kao i propisom koji bliže uređuje oblast službenih kontrola hrane.

Službenu kontrolu sprovodi sanitarni inspektor i u slučaju kada postoji sumnja da voda za piće nije zdravstveno ispravna u skladu sa članom 9. ovog zakona.

Pravna i druga lica dužna su da omoguće sanitarnom inspektoru uzimanje potrebne količine uzoraka vode za piće u svrhu sprovođenja službenih kontrola.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice dužno je da sanitarnom inspektoru omogući nesmetano vršenje nadzora, da mu bez odlaganja stavi na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju uključujući i onu u elektronskom obliku, kao i da se izjasni o činjenicama koje su od značaja za vršenje nadzora i pruži druge dokaze.

U postupku službene kontrole, na osnovu naloga sanitarnog inspektora, kontrolu vode za piće obavlja laboratorija teritorijalno nadležnog zavoda/instituta za javno zdravlje.

Troškove službene kontrole snosi subjekat koji podleže nadzoru u skladu sa ovim zakonom.

Vanredna kontrola

Član 19.

Vanredna kontrola zdravstvene ispravnosti vode za piće iz objekta javnog vodosnabdevanja i objekta priključenog na javni vodovod obavlja se nakon njihove izgradnje, rekonstrukcije i preduzetih korektivnih mera nad njima.

U okviru vanredne kontrole, na zahtev snabdevača vodom za piće ili korisnika objekta priključenog na javni vodovod, kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće obavlja laboratorija teritorijalno nadležnog zavoda/instituta za javno zdravlje.

U slučaju higijensko-epidemioloških indikacija, kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće obavlja laboratorija teritorijalno nadležnog zavoda za javno zdravlje.

Troškove vanredne kontrole snosi podnosilac zahteva iz stava 2. ovog člana.

Izveštaj o kontroli vode za piće

Član 20.

Izveštaj o kontroli vode za piće u postupku redovnog praćenja (monitoringa), službene kontrole i vanredne kontrole sastavlja teritorijalno nadležni zavod, odnosno institut za javno zdravlje.

U slučaju utvrđivanja neusaglašenosti parametara zdravstvene ispravnosti vode za piće u postupku internog praćenja, snabdevač vodom obaveštava teritorijalno nadležni zavod, odnosno institut za javno zdravlje, koji procenjuju rizik po zdravlje ljudi radi obaveštavanja nadležne sanitarne inspekcije u cilju preduzimanja korektivnih i drugih mera.

Ako je u izveštaju iz stava 1. i 2. ovog člana ocenjeno da voda za piće nije zdravstveno ispravna, zavod, odnosno institut za javno zdravlje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa, o tome obaveštava snabdevača vode, nadležnu sanitarnu inspekciju i zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije.

Na osnovu podataka iz monitoringa i rezultata sprovedenih procena rizika, zavod, odnosno institut za javno zdravlje sačinjava godišnji izveštaj o bezbednosti vode za piće sa ocenom usaglašenosti javnog vodovoda i javne česme, najkasnije do 30. aprila tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

Godišnji izveštaj iz stava 4. ovog člana mora biti dostupan javnosti na internet stranici zavoda, odnosno instituta za javno zdravlje.

Ministar donosi podzakonski akt kojim se uređuje način, rokovi i sadržina izveštavanja o kontroli i sprovedenoj proceni rizika, upravljanju rizikom i primeni Plana za bezbednu vodu za piće.

Evidencije

Član 21.

Snabdevač vodom za piće vodi i čuva evidenciju o:

1) sprovedenoj proceni rizika i upravljanju rizikom u sistemu snabdevanja;

2) realizovanim aktivnostima i merama kontrole iz Plana za bezbednu vodu za piće;

3) preduzetim korektivnim merama u slučaju odstupanja od vrednosti parametara zdravstvene ispravnosti;

4) izveštajima iz člana 20. stava 1. i 3. ovog zakona;

5) registarskom broju vozila sa cisternom koje isporučuje vodu, vremenu i mestu punjenja te cisterne, kao i podatke o punjenju stacionarnih rezervoara i cisterni u prevoznim sredstvima.

Evidencije iz stava 1. ovog člana čuvaju se najmanje deset godina.

Snabdevač vodom za piće je dužan da evidencije iz stava 1. ovog člana učini dostupnim nadležnom sanitarnom inspektoru u svakom trenutku tokom vršenja inspekcijskog nadzora, u papirnom ili elektronskom obliku.

Korektivne mere, ograničenje i zabrana upotrebe vode za piće

Član 22.

Ako je na osnovu godišnjeg izveštaja iz člana 20. stav 4. ocenjeno da:

1) objekat javnog vodosnabdevanja ili njegov deo predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi u skladu sa procenom rizika po pitanju isporuke zdravstveno ispravne vode za piće - obustavlja se isporuka vode za piće objektom javnog vodosnabdevanja ili njegovim delom;

2) je objekat javnog vodosnabdevanja bezbedan za isporuku zdravstveno ispravne vode za piće, ali je na osnovu izveštaja o kontroli vode za piće dobijenog u postupku monitoringa ili službene kontrole ocenjeno da:

(a) prisustvo mikroorganizama i parazita u vodi za piće predstavlja rizik po zdravlje ljudi - obustavlja se isporuka vode za piće objektom javnog vodosnabdevanja ili njegovim delom;

(b) povišena koncentracija hemijskog elementa i jedinjenja ili fizičkog svojstva vode za piće u odnosu na propisanu vrednost nije značajna i ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi - voda za piće može se isporučivati objektom javnog vodosnabdevanja najduže 30 dana tokom narednih 12 meseci.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana snabdevač vodom:

1) putem sredstava javnog informisanja, postavljanjem informacije na sopstvenoj internet stranici ili na drugi pogodan način obaveštava korisnike da voda nije zdravstveno ispravna za piće, kao i razlog obustave isporuke vode;

2) preduzima korektivnu meru nad objektom javnog vodosnabdevanja ili njegovim delom.

Ako je na osnovu izveštaja o kontroli vode za piće iz unutrašnje razvodne mreže

objekta priključenog na javni vodovod ili sopstveno vodosnabdevanje ocenjeno, u odnosu na propisanu vrednost parametra, da:

1) prisustvo mikroorganizama i parazita u vodi za piće predstavlja rizik po zdravlje ljudi - obustavlja se upotreba vode za piće iz unutrašnje razvodne mreže ili njenog dela;

2) povišena koncentracija hemijskog elementa i jedinjenja ili fizičkog svojstva vode u odnosu na propisanu vrednost nije značajna i ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi - voda za piće iz unutrašnje razvodne mreže ili njenog dela može se upotrebljavati najduže narednih 30 dana u skladu sa predlogom mera iz izveštaja o kontroli vode za piće.

U slučajevima iz stava 3. ovog člana korisnik objekta preduzima korektivnu meru nad unutrašnjom razvodnom mrežom ili njenim delom.

Obustava isporuke i upotrebe vode za piće na snazi je do prestanka razloga zbog koje je ta mera doneta i ukida se na predlog teritorijalno nadležnog zavoda/instituta za javno zdravlje, što se potvrđuje novim izveštajem zavoda/instituta za javno zdravlje.

Vremenski ograničeno odstupanje vrednosti parametra vode za piće

Član 23.

Ako je na osnovu godišnjeg izveštaja iz člana 20. stava 4. ovog zakona u području vodosnabdevanja utvrđena kontinuirana neusaglašenost izmerene vrednosti parametra sa propisanom vrednošću, snabdevač vodom može zahtevati vremenski ograničeno odstupanje vrednosti parametra vode za piće (u daljem tekstu: vremenski ograničeno odstupanje) koje se ograničava na što kraći naredni vremenski period, ako to ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi i ako ne postoji mogućnost snabdevanja vodom za piće iz drugog izvorišta.

Zahtev za odobrenje vremenski ograničenog odstupanja sadrži:

1) podatke o području vodosnabdevanja za koju se zahteva odobrenje vremenski ograničenog odstupanja, broju ljudi koji upotrebljavaju vodu za piće i prosečnoj dnevnoj količini isporučene vode na godišnjem nivou;

2) obrazloženu potrebu i naziv parametra za koji se zahteva odobrenje vremenski ograničenog odstupanja, vrednosti parametra dobijene u okviru monitoringa vode za piće i predloženu maksimalno dozvoljenu vrednost parametra;

3) potrebno vreme trajanja vremenski ograničenog odstupanja;

4) program monitoringa vode za koju se zahteva odobrenje vremenski ograničenog odstupanja;

5) plan sa korektivnim merama koje je potrebno preduzeti nad objektom javnog vodosnabdevanja radi usaglašavanja vrednosti parametra za koji se zahteva vremenski ograničeno odstupanje sa vrednošću koja je propisana, uključujući navođenje predviđenog vremenskog perioda za preduzimanje korektivnih mera i procenu njihovih troškova.

Na osnovu podataka iz stava 2. ovog člana zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije dostavlja Stručnom savetu za vodu za piće obrazložen predlog za odobrenje vremenski ograničenog odstupanja, sa mišljenjem zasnovanim na proceni rizika po javno zdravlje, uz naglasak na osetljivu populaciju ljudi koja upotrebljava vodu za piće i pri upotrebi vode u prehrambenoj industriji.

Odluku o vremenski ograničenom odstupanju ministar donosi rešenjem koje se objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije.

Rešenje iz stava 4. ovog člana konačno je u upravnom postupku i protiv tog rešenja može se pokrenuti upravni spor.

Ministar može da odobri naredno vremenski ograničeno odstupanje na zahtev snabdevača vodom, koji uz podatke iz stava 2. ovog člana podnosi i izveštaj o stanju na području vodosnabdevanja u prethodno odobrenom periodu vremenski ograničenog odstupanja.

Ministar može da odobri najviše dva perioda vremenski ograničenog odstupanja u pojedinačnom trajanju do tri godine.

Obaveštenje o odobrenom vremenski ograničenom odstupanju i obrazloženi predlog iz stava 3. ovog člana postavljaju se na internet stranici snabdevača vodom.

Podaci o vremenski ograničenim odstupanjima stava 8. ovog člana služe kao osnova za izveštavanje Evropske komisije i drugih međunarodnih organizacija, u skladu sa preuzetim obavezama i rokovima iz Direktive EU 2020/2184.

Stručni savet

Član 24.

Radi učešća u primeni ovog zakona i razmatranja stručnih pitanja u vezi sa vodom za piće iz objekata javnog vodosnabdevanja, ministar rešenjem formira posebno stručno i savetodavno telo - Stručni savet za vodu za piće (u daljem tekstu: Stručni savet) koji ima predsednika, zamenika predsednika, zapisničara i najmanje sedam članova.

Ministar imenuje predsednika, zamenika predsednika i zapisničara Stručnog saveta iz ministarstva, dok članove izvan ministarstva na zahtev ministra predlažu rukovodioci organa/organizacija/ustanova u kojoj su zaposleni predloženi članovi.

Stručni savet donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način rada i druga pitanja neophodna za funkcionisanje Stručnog saveta.

Stručni savet:

1) ministru predlaže odobravanje vremenski ograničenog odstupanja iz člana

23. ovog zakona, na osnovu predloga i mišljenja zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije, koje se izdaje sa procenom rizika po javno zdravlje uz naglasak na osetljivu populaciju ljudi koja upotrebljava vodu za piće;

2) ministru predlaže promenu propisane liste parametara i učestalosti uzorkovanja vode za piće u skladu sa procenom rizika;

3) razmatra rizik po javno zdravlje koji može nastati obustavljanjem isporuke ili ograničenjem upotrebe vode i daje preporuke i uputstva snabdevaču vodom i populaciji ljudi koja upotrebljava vodu za piće u tim slučajevima;

4) priprema stručna obrazloženja, mišljenja, predloge, daje informacije i razmenjuje podatke iz oblasti javnog vodosnabdevanja u komunikaciji ministarstva sa Evropskom komisijom i drugim organima i organizacijama u inostranstvu.

Ministarstvo obezbeđuje obavljanje stručnih, administrativnih i tehničkih poslova za rad Stručnog saveta.

Informacija o vodi za piće

Član 25.

Snabdevač vodom za piće je dužan da najmanje jednom godišnje na svojoj internet stranici objavi i učini dostupnim informacije o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće za područje koje snabdeva, i to:

1) rezultate ispitivanja parametara zdravstvene ispravnosti vode za piće;

2) podatke o tvrdoći vode za piće i mineralnom sastavu (kalcijum, magnezijum, kalijum);

3) sažet prikaz sprovedene procene rizika i upravljanja rizikom u sistemu snabdevanja;

4) savete potrošačima o načinu smanjenja potrošnje vode i sprečavanju zdravstvenih rizika uzrokovanih stagnacijom vode u unutrašnjoj mreži.

Informaciju o vodi za piće sa javne česme jedinica lokalne samouprave postavlja na svojoj internet stranici i ažurira je najmanje jednom mesečno tokom perioda korišćenja česme.

U slučaju potencijalne opasnosti po zdravlje ljudi, snabdevač vodom i nadležni organi dužni su da putem sredstava javnog informisanja ili na drugi pogodan način, bez odlaganja, pruže potrošačima savete o merama predostrožnosti i načinu postupanja.

Izveštavanje i dostupnost podataka javnosti

Član 26.

Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: Institut) objedinjuje podatke iz člana 19. ovog zakona i sačinjava Godišnji izveštaj o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće na teritoriji Republike Srbije za prethodnu kalendarsku godinu.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet stranici Instituta najkasnije do 30. juna tekuće godine za prethodnu godinu.

Institut je dužan da, pored godišnjeg izveštaja, putem svoje internet stranice ili drugog digitalnog portala, omogući javnosti stalan i lako dostupan uvid u:

1) mapu područja vodosnabdevanja sa osnovnim podacima o kvalitetu vode;

2) zbirne rezultate sprovedenih procena rizika na nivou Republike Srbije;

3) informacije o značajnim incidentima, prekidima isporuke ili izrečenim merama zabrane korišćenja vode za piće, sa jasnim zdravstvenim savetima za potrošače.

Podaci iz godišnjeg izveštaja iz stava 1. ovog člana služe kao osnova za izveštavanje Evropske komisije i drugih međunarodnih organizacija, u skladu sa preuzetim obavezama i rokovima iz Direktive EU 2020/2184.

V Nadzor nad sprovođenjem zakona

Član 27.

Inspekcijski nadzor u vezi primene odredaba ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu njega sprovodi sanitarni inspektor u skladu sa nadležnostima iz propisa koji uređuje oblast sanitarnog nadzora.

Prava i dužnosti sanitarnog inspektora

Član 28.

U postupku inspekcijskog nadzora sanitarni inspektor ima pravo i dužnost da kontroliše da li:

1) su procenjeni gubici vode za piće na godišnjem nivou (član 10.);

2) se točeće mesto dvojno snabdeva vodom za piće (član 12. stav 1);

3) je dvojno snabdevanje točećeg mesta trajno onemogućeno (član 12. stav 2);

4) je izrađen i da li se primenjuje Plan za bezbednu vodu za piće (član 13. stav 1. tačka 2));

5) je izrađen Plan za procenu rizika na unutrašnjoj razvodnoj mreži (član 13. stav 1. tačka 3));

6) je plan revidiran i ažuriran (član 13. stav 2);

7) se dezinfekcija vode za piće obavlja u skladu sa članom 14. stav 1;

8) je obavljena hiperdezinfekcija vode (član 14. stav 2);

9) se stanovništvo snabdeva vodom za piće koja je zdravstveno ispravna u skladu sa članom 9. stav 4;

10) se u javnim objektima upotrebljava zdravstveno ispravna voda u skladu sa članom 9. stav 5;

11) se oglašavanje zdravstveno ispravne vode vrši u skladu sa članom 9. stav 6;

12) hemikalije, biocidni proizvodi, materijali i oprema ispunjavaju zahteve iz člana 15.;

13) se laboratorijska analiza vode za piće obavlja u laboratoriji koja ispunjava zahteve iz člana 16. stav 4;

14) se redovno praćenje zdravstvene ispravnosti vode za piće obavlja u skladu sa Programom redovnog praćenja (monitoringa) (član 16. stav 5.)

15) se interno praćenje zdravstvene ispravnosti vode obavlja u skladu sa Programom internog praćenja (član 17. stav 1);

16) kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće u okviru internog praćenja obavlja laboratorija koja ispunjava zahteve iz člana 17. stav 2;

17) je obavljena vanredna kontrola vode za piće (član 19. stav 1);

18) je izveštaj o kontroli vode za piće sastavljen u skladu sa odredbom iz bližeg propisa (član 20. stav 1);

19) su obavešteni snabdevač vodom, nadležni inspekcijski organ i zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije (član 20. stav 3);

20) je godišnji izveštaj formiran u propisanom roku (član 20. stav 4.);

21) je godišnji izveštaj dostupan javnosti (član 20. stav 5.);

22) se vodi evidencija iz člana 21.;

23) je obustavljena isporuka vode za piće objektom javnog vodosnabdevanja ili njegovim delom (član 22. stav 1. tačka 1));

24) je obustavljena vode za piće objektom javnog vodosnabdevanja ili njegovim delom (član 22. stav 1. tačka 2), podtačka (a));

25) je ograničena isporuka vode za piće koja predstavlja rizik po zdravlje ljudi (član 22. stav 1. tačka 2), podtačka (b));

26) su obavešteni korisnici vode za piće (član 22. stav 2. tačka 1));

27) je preduzeta korektivna mera (član 22. stav 2. tačka 2));

28) je obustavljena upotreba vode za piće (član 22. stav 3. tačka 1));

29) se voda za piće upotrebljava u skladu sa članom 22. stav 3. tačka 2));

30) je preduzeta korektivna mera (član 22. stav 4);

31) je postavljeno obaveštenje iz člana 23. stav 8;

32) je informacija dostavljena u skladu sa članom 25. stav 1;

33) je informacija postavljena u skladu sa članom 25. stav 2;

34) je javnost informisana u skladu sa članom 25. stav 3;

35) je dostupan izveštaj iz člana 26. stav 1.;

36) je postupljeno po rešenju sanitarnog inspektora kojim su naložene korektivne i druge zakonom propisane mere;

37) postoji sumnja u zdravstvenu ispravnost odnosno bezbednost vode za piće, organizuje uzimanje uzoraka vode za piće;

38) ne poseduje dokaz ili ne poseduje dokaz u propisanom obimu o izvršenim laboratorijskim analizama na zdravstvenu ispravnost odnosno bezbednost vode za piće;

39) se upotrebljava vodu za piće za koju je ovlašćena akreditovana laboratorija na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza utvrdila da je zdravstveno neispravna;

Mere koje nalaže sanitarni inspektor

Član 29.

U vršenju poslova iz člana 28. ovog zakona sanitarni inspektor je ovlašćen da:

1) zabrani snabdevanje stanovništva vodom za piće koja nije zdravstveno ispravna (član 9. stav 4.);

2) zabrani upotrebu zdravstveno neispravne vode u javnim objektima (član 9. stav 5.);

3) zabrani oglašavanje zdravstveno ispravne vode kao neispravne ili neusaglašene (član 9. stav 6.);

4) zabrani upotrebu hemikalija, biocidnih proizvoda, materijala i opreme koji ne ispunjavaju zahteve (član 15.);

5) naloži kontrolu vode u postupku službene kontrole (član 18. stav 2.);

6) obustavi isporuku vode za piće objektom javnog vodosnabdevanja ili njegovim delom (član 22. stav 1. tačka 1));

7) obustavi isporuku vode za piće objektom javnog vodosnabdevanja ili njegovim delom (član 22. stav 1. tačka 2), podtačka (a));

8) ograniči isporuku vode za piće koja predstavlja rizik po zdravlje ljudi (član 22. stav 1. tačka 2), podtačka (b));

9) obustavi upotrebu vode za piće iz unutrašnje razvodne mreže ili njenog dela (član 22. stav 3. tačka 1));

10) ograniči upotrebu vode za piće koja predstavlja rizik po zdravlje ljudi (član 22. stav 3. tačka 2));

11) ukine obustavu isporuke i upotrebe vode za piće (član 22. stav 5.);

12) podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup;

13) naredi otklanjanje nedostataka utvrđenih inspekcijskim nadzorom u određenom roku;

14) preduzima druge mere i radnje za koje je ovlašćen ovim zakonom i drugim propisom;

15) zabrani isporuku vode za piće ako ne postoji dokaz ili ne postoji dokaz u propisanom obimu od strane ovlašćene akreditovane laboratorije o izvršenim laboratorijskim analizama na zdravstvenu ispravnost odnosno bezbednost vode za piće;

16) zabrani isporuku vode za piće ako je ovlašćena akreditovana laboratorija na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza utvrdila da je voda za piće zdravstveno neispravna;

Rešenje i žalba na rešenje

Član 30.

Ako sanitarni inspektor prilikom vršenja kontrola u postupku inspekcijskog nadzora, utvrdi da propis nije primenjen ili da je nepravilno primenjen, u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana izvršenog nadzora, doneće rešenje o otklanjanju utvrđene nepravilnosti, odnosno drugih mera propisanih ovim zakonom i odrediće rok za njeno otklanjanje.

Na rešenje inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru, u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe.

O žalbi iz stava 2. ovog člana ministar odlučuje u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Rešenje ministra iz stava 3. ovog člana je konačno u upravnom postupku i protiv tog rešenja može se pokrenuti upravni spor.

VI Kaznene odredbe Privredni prestupi

Član 31.

Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1) se točeće mesto dvojno snabdeva vodom za piće (član 12. stav 1.);

2) dvojno snabdevanje točećeg mesta nije trajno onemogućeno (član 12. stav 2);

3) nije izrađen i/ili se ne primenjuje Plan za bezbednu vodu za piće (član 13. stav 1. tačka 2));

4) nije izrađen Plan za procenu rizika na unutrašnjoj razvodnoj mreži (član 13. stav 1. tačka 3));

5) snabdeva stanovništvo vodom za piće koja nije zdravstveno ispravna (član 9. stav 4.)

6) upotrebljava zdravstveno neispravnu vodu u javnim objektima (član 9. stav 5.)

7) oglašava zdravstveno ispravnu vodu kao neispravnu ili neusaglašenu (član 9. stav 6.)

8) se upotrebljavaju hemikalije, biocidni proizvodi, materijali i oprema koji ne ispunjavaju zahteve iz člana 15.;

9) se laboratorijska analiza vode za piće ne obavlja u laboratoriji koja ispunjava zahteve iz člana 16. stav 4;

10) se laboratorijska analiza vode obavlja u laboratoriji koja ne ispunjava zahteve iz člana 17. stav 2;

11) nije obavljena vanredna kontrola vode za piće (član 19. stav 1);

12) nije obustavljena isporuka vode za piće objektom javnog vodosnabdevanja ili njegovim delom (član 22. stav 1. tačka 1));

13) nije obustavljena vode za piće objektom javnog vodosnabdevanja ili njegovim delom (član 22. stav 1. tačka 2), podtačka (a));

14) nije ograničena isporuka vode za piće koja predstavlja rizik po zdravlje ljudi (član 22. stav 1. tačka 2), podtačka (b));

15) nije obustavljena upotreba vode za piće (član 22. stav 3. tačka 1));

16) ne poseduje dokaz ili ne poseduje dokaz u propisanom obimu o izvršenim laboratorijskim analizama na zdravstvenu ispravnost odnosno bezbednost vode za piće;

17) upotrebljava vodu za piće za koju je ovlašćena akreditovana laboratorija na osnovu izvršenih laboratorijskih analiza utvrdila da je zdravstveno neispravna;

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana može se pravnom licu, pored propisane kazne, izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine.

Odgovornom licu iz stava 2. ovog člana može se za privredni prestup iz stava 1. ovog člana, pored propisane kazne, izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih dužnosti.

Prekršaj pravnog lica

Član 32.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) nisu procenjeni gubici vode za piće na godišnjem nivou (član 10.);

2) plan nije revidiran i ažuriran (član 13. stav 2);

3) pri obradi vode nije postupilo u skladu sa članom 9. stav 3.;

4) se dezinfekcija vode za piće ne obavlja u skladu sa članom 14. stav 1.;

5) nije obavljena hiperdezinfekcija vode za piće (član 14. stav 2.);

6) se redovno praćenje zdravstvene ispravnosti vode za piće ne obavlja u skladu sa Programom redovnog praćenja (monitoringa) (član 16. stav 5.);

7) se interno praćenje zdravstvene ispravnosti vode ne obavlja u skladu sa Programom internog praćenja (član 17. stav 1.);

8) izveštaj o kontroli vode za piće nije sastavljen u skladu sa odredbom iz bližeg propisa (član 20. stav 1)

9) snabdevač vodom, nadležni inspekcijski organ i zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije nisu obavešteni (član 20. stav 3.);

10) godišnji izveštaj nije formiran u propisanom roku (član 20. stav 4.);

11) godišnji izveštaj nije dostupan javnosti (član 20. stav 5);

12) se ne vodi evidencija iz člana 21.;

13) korisnici vode za piće nisu obavešteni (član 22. stav 2. tačka 1));

14) nije preduzeta korektivna mera (član 22. stav 2. tačka 2));

15) se voda za piće upotrebljava suprotno članu 22. stav 3. tačka 2));

16) nije preduzeta korektivna mera (član 22. stav 4.);

17) nije postavljeno obaveštenje iz člana 23. stav 8.;

18) informacija nije dostavljena u skladu sa članom 25. stav 1

19) informacija nije postavljena u skladu sa članom 25. stav 2;

20) javnost nije informisana u skladu sa članom 25. stav 3;

21) nije dostupan izveštaj iz člana 26. stav 1 ;

22) ne postupi po rešenju sanitarnog inspektora.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

Prekršaj preduzetnika

Član 33.

Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se preduzetnik ako učini neku od radnji iz člana 31. stava 1. tač. 1)-17) ovog zakona.

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako učini neku od radnji iz člana 32. stava 1. tač. 1)-22) ovog zakona

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, preduzetniku se može, pored propisane kazne, izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine.

Za prekršaj iz stava 2. ovog člana, sanitarni inspektor može naplatiti novčanu kaznu na licu mesta preduzetniku u iznosu od 20.000 dinara.

VII Prelazne i završne odredbe Rokovi

Član 34.

Ministar će doneti podzakonske akte na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona najkasnije u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Stručni savet iz člana 24. ovog zakona formiraće se najkasnije u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Poslovnik o radu Stručnog saveta doneće se najkasnije u roku od tri meseca od dana formiranja Stručnog saveta.

Primena važećih propisa

Član 35.

Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu u suprotnosti sa njegovim odredbama.

Na vodu za piće primenjuju se i pojmovi i odredbe iz propisa koji uređuju bezbednost hrane i predmete opšte upotrebe, ako nisu obuhvaćeni ovim zakonom.

Stupanje na snagu

Član 36.

Ovaj zakon stupa na snagu i primenjuje se osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, osim člana 13. stava 1. tačka 2) koji počinje da se primenjuje najkasnije tri godine od dana početka primene ovog zakona i člana 13. stava 1. tačka 3) koji počinje da se primenjuje najkasnije pet godina od dana početka primene ovog zakona.

Odredbe iz člana 23. stava 9. i člana 24. stava 4. tačka 4) primenjuju se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Snabdevanje stanovništva zdravstveno ispravnom, odnosno bezbednom vodom za piće je delatnost od opšteg interesa i od izuzetnog je značaja za funkcionisanje svake društvene zajednice.

Zakonom o ministarstvima (“Službeni glasnik RS”, br. 128/2020, 116/2022 i 92/2023 - dr. zakon) utvrđen je delokrug rada ministarstava u Vladi Republike Srbije. Članom 18. tog zakona propisana je nadležnost Ministarstva zdravlja u oblasti javnog snabdevanja stanovništva higijenski ispravnom vodom za piće.

Važećim propisima u Republici Srbiji, voda za piće je označena kroz dva zakona. Članom 4. stav 3. Zakona o bezbednosti hrane (“Službeni glasnik RS”, br. 41/2009, 17/2019) označeno je da “hrana jeste i voda za piće, uključujući vodu u originalnoj ambalaži (stona voda, mineralna voda i izvorska voda), kao i voda koja se upotrebljava, odnosno dodaje tokom pripreme, obrade ili proizvodnje hrane”, dok je stavom 4. propisano da “voda za piće jeste voda u originalnoj ambalaži i voda za javno snabdevanje stanovništva”. Prilikom izrade tog zakona osnovni ciljevi koji su se želeli postići bili su da se urede opšti uslovi za bezbednost hrane, da se utvrde obaveze i odgovornost subjekata u poslovanju hranom, da se uspostavi sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, da se odrede hitne mere i način upravljanja kriznim situacijama, kao i da se uspostave kriterijumi higijene i kvaliteta hrane. Međutim, kad je u pitanju voda za piće mnogi od tih ciljeva nisu razrađeni kroz tekst zakona ili su neprimenjivi na vodu za piće.

Članom 3. stav 1. tačka 5) Zakona o vodama (,,Službeni glasnik RS”, br. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018, 95/2018-dr. zakon) označeno je da “voda za piće jeste voda namenjena za ljudsku upotrebu i obuhvata: (1) vodu bilo u njenom originalnom stanju ili posle tretmana, koja je namenjena za piće, kuvanje, pripremu hrane ili za druge potrebe domaćinstva, bez obzira na njeno poreklo i na to da li se dostavlja iz distributivne mreže, javnog izvora, javnog bunara, cisterne, kontejnera, boca ili tankova; (2) vodu koja se koristi u preduzećima za proizvodnju hrane radi proizvodnje, obrade, čuvanja ili stavljanja na tržište proizvoda ili supstanci namenjenih za ljudsku upotrebu, ako su nadležni organi saglasni da kvalitet vode ne može da utiče na zdravstvenu ispravnost hrane u njenom konačnom obliku”. Prilikom izrade tog zakona jedan od ciljeva koji se želeo postići bio je davanje na značaju vodi kao resursu iz prirodnog okruženja koji se u okviru integralnog upravljanja vodama, pored zaštite voda i zaštite od štetnog dejstva voda, koristi za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće putem javnih vodovodnih sistema.

Oblast snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom za piće pokriva i važeći Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (“Službeni list SRJ”, br. 42/1998, 44/1999, “Službeni glasnik RS”, br. 28/19) čiji je osnov za donošenje bio u Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe (“Službeni list SFRJ”, br. 53/1991, “Službeni list SRJ”, br. 16/1993-dr. zakon, 31/1993-dr. zakon, 41/1993-dr. zakon, 50/1993-dr. zakon, 24/1994-dr. zakon, 28/1996-dr. zakon, 37/2002, “Službeni glasnik RS”, br. 79/2005-dr. zakon, 101/2005-dr. zakon, 41/2009-dr. zakon) i koji je u međuvremenu stavljen van snage donošenjem pomenutog Zakona o bezbednosti hrane.

Voda koja se kao voda za piće korisnicima isporučuje u originalnoj ambalaži (prirodna mineralna voda, izvorska voda i stona voda), podleže i odredbama važećeg Pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku vodu i stonu vodu (“Službeni list SCG”, br. 53/2005, “Službeni glasnik RS”, br. 43/2013-dr. propis) čiji je osnov za donošenje bio Zakon o standardizaciji (“Službeni list SRJ”, br. 30/1996, 59/1998, 70/2001, 8/2003) i Uredba o načinu izrade i donošenja tehničkih propisa i vođenja registra tih propisa (“Službeni list SRJ”, br. 4/1997), koji su u međuvremenu stavljeni van snage.

Razlozi za donošenje Nacrta zakona o vodi za piće (u daljem tekstu: Zakon) uslovljeni su:

1) značajem delatnosti snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom za piće radi očuvanja javnog zdravlja;

2) nezadovoljavajućim stanjem zakonske regulative koja uređuje ovu oblast, prvenstveno imajući u vidu značaj zdravstvenog aspekta vode u originalnoj ambalaži koju ljudi upotrebljavaju za piće i činjenicu da je važeći pravilnik donet na osnovu zakona i uredbe koji su po svom sadržaju tehničke prirode;

3) potrebom da se na jedinstven način uredi ova oblast;

4) obavezom usklađivanja propisa Republike Srbije sa relevantnim propisima Evropske unije, i to kad je u pitanju voda za piće iz javnog vodovodnog sistema sa Direktivom Saveta 98/83/EC o kvalitetu vode namenjene za ljudsku upotrebu koja je dopunjena Direktivom Komisije 2015/1787, odnosno kad je u pitanju voda u originalnoj ambalaži sa Direktivom Komisije 2003/40/EZ kojom se utvrđuje lista, ograničenja koncentracije i način obeležavanja sastojaka prirodnih mineralnih voda kao i uslovi za korišćenje vazduha obogaćenog ozonom za tretiranje prirodnih mineralnih voda i izvorskih voda, Direktivom 2009/54/EZ o korišćenju i plasiranju na tržište prirodnih mineralnih voda i Uredbom Komisije 115/2010 kojom se utvrđuju uslovi za upotrebu aktivnog aluminijum oksida za uklanjanje fluorida iz prirodnih mineralnih voda i izvorskih voda.

Predviđeno je da se zahtevi Direktiva najvećim delom transponuju kroz odredbe Zakona, kao i da se određeni zahtevi Direktiva transponuju kroz odredbe i anekse podzakonskih akata za koje će osnov za donošenje biti sadržan u Zakonu.

III. OBRAZLOŽENjE ODREDABA ZAKONA

U poglavlju: I OPŠTE ODREDBE nalaze se članovi 1 - 4.

Odredbom člana 1. utvrđen je predmet uređenja zakona čiji je glavni cilj zaštita zdravlja ljudi od štetnih efekata bilo kakvog zagađenja vode za piće, obezbeđivanjem njene zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti i čistoće.

Odredbom člana 2. utvrđeno je područje primene odredaba Zakona,

Odredbom člana 3. utvrđeni su izuzeci od primene odredaba Zakona.

Odredbom člana 4. utvrđene su definicije pojmova koji se upotrebljavaju u Zakonu i propisima koji su doneti na osnovu Zakona i odnose se uopšteno na vodu za piće.

U poglavlju: II NAČELA nalaze se članovi 5 - 8.

Odredbom člana 5. utvrđeno je načelo analize rizika.

Odredbom člana 6. utvrđeno je načelo predostrožnosti.

Odredbom člana 7. utvrđeno je načelo zaštite interesa potrošača.

Odredbom člana 8. utvrđeno je načelo transparentnosti i poverljivosti.

U poglavlju: III USLOVI ZDRAVSTVENE ISPRAVNOSTI nalaze se članovi 9 - 15.

Odredbom člana 9. propisani su uslovi pod kojima se voda za piće smatra zdravstveno ispravnom, zabrane u vezi snabdevanja stanovništva i upotrebe zdravstveno neispravne vode u javnim objektima, oglašavanja zdravstveno ispravne vode kao neispravne ili neusaglašene, radi promocije i prodaje drugih vrsta voda ili u bilo koje druge svrhe, kao i obaveza donošenja podzakonskog akta koji uređuje vrste i vrednosti parametara zdravstvene ispravnosti vode za piće, proveru usaglašenosti, metode za utvrđivanje zdravstvene ispravnosti vode za piće, mernu nesigurnost utvrđenih vrednosti parametara, dezinfekciju vode za piće, plan praćenja zdravstvene ispravnosti vode za piće, analizu rizika u sistemu vodosnabdevanja, učestalost uzorkovanja, metode i mesta za uzimanje uzoraka i informisanje javnosti.

Odredbom člana 10. utvrđeno je obavljanje procene gubitaka vode za piće tokom kalendarske godine metodom određivanja indeksa infrastrukturnog curenja (infrastructure leakage index - ILI) ili drugom odgovarajućom metodom od strane snabdevača vodom koji isporučuje vodu za piće u količini većoj od 10.000 m3/dan prosečno tokom kalendarske godine, uzimajući u obzir javno zdravlje, stanje životne sredine u području vodosnabdevanja, tehnički i ekonomski aspekt poslovanja vodom.

Odredbom člana 11. utvrđena su točeća mesta na kojima voda za piće mora da ispunjava uslove iz člana 9. ovog zakona.

Odredbom člana 12. utvrđena je zabrana dvojnog snabdevanja točećeg mesta vodom za piće, kao i obaveza korisnika objekta, čijoj unutrašnjoj razvodnoj mreži se isporučuje voda za piće, da preduzme korektivnu meru kojom se trajno onemogućava dvojno snabdevanje točećeg mesta.

Odredbom člana 13. utvrđeno je da pristup zdravstveno ispravnoj vodi za piće zasnovan na riziku podrazumeva:

1) procenu rizika i upravljanje rizikom na slivnom području - u skladu sa propisom koji uređuje vode;

3) procenu rizika u unutrašnjoj razvodnoj mreži - u skladu sa Planom za procenu rizika u unutrašnjoj razvodnoj mreži koji izrađuje korisnik objekta sa unutrašnjom razvodnom mrežom.

Istim članom utvrđena je obaveza ažuriranja i revidiranja planova po potrebi, u intervalima ne dužim od šest godina, kao i da se procena rizika i upravljanje rizikom iz stava 1. tačka 2) ovog člana ne mora obavljati za javni vodovod koji isporučuje vodu za piće u količini manjoj od 100 m3/dan prosečno tokom kalendarske godine, ako to neće ugroziti bezbednost vode za piće, kao i da se procena rizika iz stava 1. tačka 3) ovog člana ne mora obavljati za unutrašnju razvodnu mrežu stambenog objekta.

Istim članom utvrđena je obaveza Ministra da donese Plan za bezbednu vodu za piće, kojim se uređuju obavezni elementi, sadržina, način izrade i primena, kao i njegovo odobravanje, rešenje o odobravanju Plana za bezbednu vodu javnih vodovoda, na osnovu ocene usklađenosti i stručnog mišljenja zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije, kao i podzakonski akt kojim se uređuju elementi, način i metode sprovođenja procene rizika i upravljanja rizikom u javnom vodovodu i unutrašnjoj razvodnoj mreži.

Odredbom člana 14. utvrđeno je da dezinfekciju vode za piće obavlja snabdevač vodom kontinuiranom primenom registrovanog biocidnog proizvoda i/ili fizičke metode, pri čemu se teži da produkcija sporednih proizvoda dezinfekcije bude što manja, bez ugrožavanja samog procesa dezinfekcije, a da je hiperdezinfekcija vode za piće korektivna mera koja se obavlja ako je došlo do mikrobiološkog zagađenja vode za piće u objektu javnog vodosnabdevanja i objektu priključenom na javni vodovod, kao i nakon njihove izgradnje, rekonstrukcije i preduzetih drugih korektivnih mera.

Odredbom člana 15. utvrđeni su uslovi za upotrebu hemikalija, biocidnih proizvoda, materijala i opreme u kontaktu sa vodom za piće.

U poglavlju: IV PRAĆENjE ZDRAVSTVENE ISPRAVNOSTI VODE ZA PIĆE nalaze se članovi 16 - 26.

Odredbom člana 16. utvrđen je cilj i način redovnog praćenja (monitoring) zdravstvene ispravnosti vode za piće, obaveza i rok za donošenje Programa redovnog praćenja (monitoringa), na kojim podacima se Program zasniva, kao i troškovi redovnog praćenja zdravstvene ispravnosti vode za piće.

Odredbom člana 17. utvrđeno je obavljanje Internog praćenja zdravstvene ispravnosti vode za piće, kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće u okviru internog praćenja obavlja laboratorija snabdevača vodom ili druga angažovana laboratorija koja je akreditovana prema standardu SRPS ISO/IEC 17025 - Opšti uslovi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i etaloniranje i sa validacionim izveštajem i procenjenom mernom nesigurnošću neakreditovanih metoda za određivanje vrednosti parametara analizirane vode, kao i troškovi internog praćenja zdravstvene ispravnosti vodom za piće.

Odredbom člana 18. utvrđeno je da službenu kontrolu sprovodi nadležni inspekcijski organ na osnovu procene rizika i sa odgovarajućom učestalošću, radi provere usaglašenosti subjekata sa ovim zakonom i zahtevima propisanim u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje, kao i propisom koji bliže uređuje oblast službenih kontrola hrane, kao i u slučaju kada postoji sumnja da voda za piće nije zdravstveno ispravna u skladu sa članom 9. ovog zakona.

Istim članom utvrđena je dužnost pravnih i drugih lica da omoguće sanitarnom inspektoru uzimanje potrebne količine uzoraka vode za piće u svrhu sprovođenja službenih kontrola, kao i dužnost pravnih lica, preduzetnika i fizičkog lica da sanitarnom inspektoru omogući nesmetano vršenje nadzora, da mu bez odlaganja stavi na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju uključujući i onu u elektronskom obliku, kao i da se izjasni o činjenicama koje su od značaja za vršenje nadzora i pruži druge dokaze.

Istim članom utvrđeno je da u postupku službene kontrole, na osnovu naloga sanitarnog inspektora, kontrolu vode za piće obavlja laboratorija teritorijalno nadležnog zavoda/instituta za javno zdravlje.

Istim članom utvrđeno je da troškove službene kontrole snosi subjekat koji podleže nadzoru u skladu sa ovim Zakonom.

Odredbom člana 19. utvrđeno je da se vanredna kontrola zdravstvene ispravnosti vode za piće iz objekta javnog vodosnabdevanja i objekta priključenog na javni vodovod obavlja nakon njihove izgradnje, rekonstrukcije i preduzetih korektivnih mera nad njima.

Istim članom utvrđeno je da, u okviru vanredne kontrole, na zahtev snabdevača vodom za piće ili korisnika objekta priključenog na javni vodovod, kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće obavlja laboratorija teritorijalno nadležnog zavoda/instituta za javno zdravlje, da u slučaju higijensko-epidemioloških indikacija, kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće obavlja laboratorija teritorijalno nadležnog zavoda za javno zdravlje, kao i da troškove vanredne kontrole snosi podnosilac zahteva iz stava 2 ovog člana.

Odredbom člana 20. utvrđeno je da izveštaj o kontroli vode za piće u postupku redovnog praćenja (monitoringa), službene kontrole i vanredne kontrole sastavlja teritorijalno nadležni zavod, odnosno institut za javno zdravlje, obaveštavanje teritorijalno nadležnog zavoda, odnosno instituta za javno zdravlje, koji procenjuju rizik po zdravlje ljudi, od strane snabdevača vodom, a radi daljeg obaveštavanja nadležne sanitarne inspekcije u cilju preduzimanja korektivnih i drugih mera.

Istim članom utvrđeno je i da ako je u izveštaju iz ovog člana ocenjeno da voda za piće nije zdravstveno ispravna, zavod, odnosno institut za javno zdravlje bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa, o tome obaveštava snabdevača vode, nadležnu sanitarnu inspekciju i zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije, kao i da zavod, odnosno institut za javno zdravlje sačinjava godišnji izveštaj o bezbednosti vode za piće sa ocenom usaglašenosti javnog vodovoda i javne česme, najkasnije do 30. aprila tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu, na osnovu podataka iz monitoringa i rezultata sprovedenih procena rizika, a koji je dostupan javnosti na internet stranici zavoda, odnosno instituta za javno zdravlje.

Istim članom utvrđeno je i da ministar donosi podzakonski akt kojim se uređuje način, rokovi i sadržina izveštavanja o kontroli i sprovedenoj proceni rizika, upravljanju rizikom i primeni Plana za bezbednu vodu za piće.

Odredbom člana 21. utvrđeno je da snabdevač vodom za piće vodi i čuva evidenciju o: sprovedenoj proceni rizika i upravljanju rizikom u sistemu snabdevanja, realizovanim aktivnostima i merama kontrole iz Plana za bezbednu vodu za piće, preduzetim korektivnim merama u slučaju odstupanja od vrednosti parametara zdravstvene ispravnosti, izveštajima iz člana 20. stav 1. i stav 3. ovog zakona, registarskom broju vozila sa cisternom koje isporučuje vodu, vremenu i mestu punjenja te cisterne, kao i podatke o punjenju stacionarnih rezervoara i cisterni u prevoznim sredstvima, kao i da se evidencije iz ovog člana čuvaju se najmanje deset godina i da je snabdevač vodom za piće je dužan da evidencije iz stava 1. ovog člana učini dostupnim nadležnom sanitarnom inspektoru u svakom trenutku tokom vršenja inspekcijskog nadzora, u papirnom ili elektronskom obliku.

Odredbom člana 22. utvrđene su korektivne mere, ograničenje i zabrana upotrebe vode za piće u smislu da ako je na osnovu godišnjeg izveštaja iz člana 20. stav 4. ocenjeno da: objekat javnog vodosnabdevanja ili njegov deo predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi u skladu sa procenom rizika po pitanju isporuke zdravstveno ispravne vode za piće - obustavlja se isporuka vode za piće objektom javnog vodosnabdevanja ili njegovim delom; je objekat javnog vodosnabdevanja bezbedan za isporuku zdravstveno ispravne vode za piće, ali je na osnovu izveštaja o kontroli vode za piće dobijenog u postupku monitoringa ili službene kontrole ocenjeno da:

(a) prisustvo mikroorganizama i parazita u vodi za piće predstavlja rizik po zdravlje ljudi - obustavlja se isporuka vode za piće objektom javnog vodosnabdevanja ili njegovim delom;

Istim članom utvrđeno je da u slučajevima iz stava 1. ovog člana snabdevač vodom obaveštava korisnike da voda nije zdravstveno ispravna za piće, kao i razlog obustave isporuke vode putem sredstava javnog informisanja, postavljanjem informacije na sopstvenoj internet stranici ili na drugi pogodan način i preduzima korektivnu meru nad objektom javnog vodosnabdevanja ili njegovim delom.

Istim članom utvrđeno je da ako je na osnovu izveštaja o kontroli vode za piće iz unutrašnje razvodne mreže objekta priključenog na javni vodovod ili sopstveno vodosnabdevanje ocenjeno, u odnosu na propisanu vrednost parametra, da prisustvo mikroorganizama i parazita u vodi za piće predstavlja rizik po zdravlje ljudi - obustavlja se upotreba vode za piće iz unutrašnje razvodne mreže ili njenog dela i da povišena koncentracija hemijskog elementa i jedinjenja ili fizičkog svojstva vode u odnosu na propisanu vrednost nije značajna i ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi - voda za piće iz unutrašnje razvodne mreže ili njenog dela može se upotrebljavati najduže narednih 30 dana u skladu sa predlogom mera iz izveštaja o kontroli vode za piće, kao i da u ovim slučajevima korisnik objekta preduzima korektivnu meru nad unutrašnjom razvodnom mrežom ili njenim delom.

Istim članom utvrđeno je da je obustava isporuke i upotrebe vode za piće na snazi do prestanka razloga zbog koje je ta mera doneta i ukida se na predlog teritorijalno nadležnog zavoda/instituta za javno zdravlje, što se potvrđuje novim izveštajem zavoda/instituta za javno zdravlje.

Odredbom člana 23. utvrđeno je vremenski ograničeno odstupanje vrednosti parametra vode za piće i to na način ako je na osnovu godišnjeg izveštaja iz člana 20. stav 4. u području vodosnabdevanja utvrđena kontinuirana neusaglašenost izmerene vrednosti parametra sa propisanom vrednošću, snabdevač vodom može zahtevati vremenski ograničeno odstupanje vrednosti parametra vode za piće (u daljem tekstu: vremenski ograničeno odstupanje) koje se ograničava na što kraći naredni vremenski period, ako to ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi i ako ne postoji mogućnost snabdevanja vodom za piće iz drugog izvorišta.

Istim članom utvrđena je sadržina zahteva za odobrenje vremenski ograničenog odstupanja (podaci o području vodosnabdevanja za koju se zahteva odobrenje vremenski ograničenog odstupanja, broju ljudi koji upotrebljavaju vodu za piće i prosečnoj dnevnoj količini isporučene vode na godišnjem nivou, obrazloženu potrebu i naziv parametra za koji se zahteva odobrenje vremenski ograničenog odstupanja, vrednosti parametra dobijene u okviru monitoringa vode za piće i predloženu maksimalno dozvoljenu vrednost parametra, potrebno vreme trajanja vremenski ograničenog odstupanja, program monitoringa vode za koju se zahteva odobrenje vremenski ograničenog odstupanja, plan sa korektivnim merama koje je potrebno preduzeti nad objektom javnog vodosnabdevanja radi usaglašavanja vrednosti parametra za koji se zahteva vremenski ograničeno odstupanje sa vrednošću koja je propisana, uključujući navođenje predviđenog vremenskog perioda za preduzimanje korektivnih mera i procenu njihovih troškova).

Istim članom utvrđeno je da zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije dostavlja Stručnom savetu za vodu za piće obrazložen predlog za odobrenje vremenski ograničenog odstupanja, sa mišljenjem zasnovanim na proceni rizika po javno zdravlje, uz naglasak na osetljivu populaciju ljudi koja upotrebljava vodu za piće i pri upotrebi vode u prehrambenoj industriji, a na osnovu podataka iz člana 23. stava 2., a odluku o vremenski ograničenom odstupanju ministar donosi rešenjem koje se objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije, koje je konačno je u upravnom postupku i protiv koga se može pokrenuti upravni spor.

Istim članom utvrđeno je da ministar može da odobri naredno vremenski ograničeno odstupanje na zahtev snabdevača vodom, koji uz podatke iz člana 23. stava 2. podnosi i izveštaj o stanju na području vodosnabdevanja u prethodno odobrenom periodu vremenski ograničenog odstupanja, da odobri najviše dva perioda vremenski ograničenog odstupanja u pojedinačnom trajanju do tri godine, da se obaveštenje o odobrenom vremenski ograničenom odstupanju i obrazloženi predlog iz člana 23. stava 3. postavljaju na internet stranici snabdevača vodom, a da podaci o vremenski ograničenim odstupanjima iz člana 23. stava 8. ovog člana služe kao osnova za izveštavanje Evropske komisije i drugih međunarodnih organizacija, u skladu sa preuzetim obavezama i rokovima iz Direktive EU 2020/2184.

Odredbom člana 24. utvrđeno je da radi učešća u primeni ovog zakona i razmatranja stručnih pitanja u vezi sa vodom za piće iz objekata javnog vodosnabdevanja, ministar rešenjem formira posebno stručno i savetodavno telo - Stručni savet za vodu za piće (u daljem tekstu: Stručni savet) koji ima predsednika, zamenika predsednika, zapisničara i najmanje sedam članova, da predsednika, zamenika predsednika i zapisničara ministar imenuje iz ministarstva, a da članove izvan ministarstva na zahtev ministra predlažu rukovodioci organa/organizacija/ustanova u kojoj su zaposleni predloženi članovi.

Istim članom utvrđeno je da Stručni savet donosi poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način rada i druga pitanja neophodna za funkcionisanje Stručnog saveta, kao i da Stručni savet: ministru predlaže odobravanje vremenski ograničenog odstupanja iz člana 23. ovog zakona, na osnovu predloga i mišljenja zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije, koje se izdaje sa procenom rizika po javno zdravlje uz naglasak na osetljivu populaciju ljudi koja upotrebljava vodu za piće, ministru predlaže promenu propisane liste parametara i učestalosti uzorkovanja vode za piće u skladu sa procenom rizika, razmatra rizik po javno zdravlje koji može nastati obustavljanjem isporuke ili ograničenjem upotrebe vode i daje preporuke i uputstva snabdevaču vodom i populaciji ljudi koja upotrebljava vodu za piće u tim slučajevima, priprema stručna obrazloženja, mišljenja, predloge, daje informacije i razmenjuje podatke iz oblasti javnog vodosnabdevanja u komunikaciji ministarstva sa Evropskom komisijom i drugim organima i organizacijama u inostranstvu.

Istim članom utvrđeno je da ministarstvo obezbeđuje obavljanje stručnih, administrativnih i tehničkih poslova za rad Stručnog saveta.

Odredbom člana 25. utvrđeno je da je snabdevač vodom za piće dužan da najmanje jednom godišnje na svojoj internet stranici objavi i učini dostupnim informacije o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće za područje koje snabdeva, i to rezultate ispitivanja parametara zdravstvene ispravnosti vode za piće, podatke o tvrdoći vode za piće i mineralnom sastavu (kalcijum, magnezijum, kalijum), sažet prikaz sprovedene procene rizika i upravljanja rizikom u sistemu snabdevanja, savete potrošačima o načinu smanjenja potrošnje vode i sprečavanju zdravstvenih rizika uzrokovanih stagnacijom vode u unutrašnjoj mreži.

Istim članom utvrđeno je da informaciju o vodi za piće sa javne česme jedinica lokalne samouprave postavlja na svojoj internet stranici i ažurira je najmanje jednom mesečno tokom perioda korišćenja česme.

Istim članom utvrđena je obaveza snabdevača vodom i nadležnog organa da u slučaju potencijalne opasnosti po zdravlje ljudi, putem sredstava javnog informisanja ili na drugi pogodan način, bez odlaganja, pruže potrošačima savete o merama predostrožnosti i načinu postupanja.

Odredbom člana 26. utvrđeno je izveštavanje i dostupnost podataka javnosti tako da Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije objedinjuje podatke iz člana 19. ovog zakona i sačinjava Godišnji izveštaj o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće na teritoriji Republike Srbije za prethodnu kalendarsku godinu, koji se objavljuje se na internet stranici Instituta najkasnije do 30. juna tekuće godine za prethodnu godinu, kao i da podaci iz godišnjeg izveštaja iz stava 1. ovog člana služe kao osnova za izveštavanje Evropske komisije i drugih međunarodnih organizacija, u skladu sa preuzetim obavezama i rokovima iz Direktive EU 2020/2184.

Istim članom utvrđena je obaveza Instituta da, pored godišnjeg izveštaja, putem svoje internet stranice ili drugog digitalnog portala, omogući javnosti stalan i lako dostupan uvid u mapu područja vodosnabdevanja sa osnovnim podacima o kvalitetu vode, zbirne rezultate sprovedenih procena rizika na nivou Republike Srbije, informacije o značajnim incidentima, prekidima isporuke ili izrečenim merama zabrane korišćenja vode za piće, sa jasnim zdravstvenim savetima za potrošače.

U poglavlju: V NADZOR NAD SPROVOĐENjEM ZAKONA nalaze se članovi 27 - 30.

Odredbom člana 27. utvrđeno je da inspekcijski nadzor u vezi primene odredaba ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu njega sprovodi sanitarni inspektor u skladu sa nadležnostima iz propisa koji uređuje oblast sanitarnog nadzora.

Odredbom člana 28. utvrđena su prava i dužnosti sanitarnog inspektora u postupku inspekcijskog nadzora.

Odredbom člana 29. utvrđene su mere koje nalaže sanitarni inspektor u vršenju poslova iz člana 28. ovog zakona.

Odredbom člana 30. utvrđeno je da ako sanitarni inspektor prilikom vršenja kontrola u postupku inspekcijskog nadzora, utvrdi da propis nije primenjen ili da je nepravilno primenjen, u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana izvršenog nadzora, doneće rešenje o otklanjanju utvrđene nepravilnosti, odnosno drugih mera propisanih ovim zakonom i odrediće rok za njeno otklanjanje.

Istim članom je utvrđeno da se na rešenje inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru, u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe, da o žalbi iz stava 2. ovog člana ministar odlučuje u roku od 30 dana od dana dostavljanja žalbe, da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, a da je rešenje ministra iz stava 3. ovog člana konačno u upravnom postupku i protiv tog rešenja može se pokrenuti upravni spor.

U poglavlju: VI KAZNENE ODREDBE nalaze se članovi 31 - 33.

Odredbom člana 31. predviđeni su privredni prestupi, utvrđen je raspon novčanih kazni za pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, mogućnost da se, pored propisanih kazni, izreknu zaštitne mere zabrane obavljanja delatnosti(za pravno lice) i zabrane vršenja određenih dužnosti (za odgovorno lice u pravno licu), kao i dužina trajanja tih mera.

Odredbom člana 32. predviđeni su prekršaj za pravno lice, utvrđen je raspon novčanih kazni za pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu.

Odredbom člana 33. predviđeni su prekršaj za preduzetnika, raspon novčanih kazni, mogućnost da se, pored propisanih kazni, izreknu zaštitne mere zabrane obavljanja delatnosti i dužina trajanja te mere, kao i mogućnost naplate novčane kazne na licu mesta od strane sanitarnog inspektora u iznosu utvrđenom ovim članom.

U poglavlju: VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE nalaze se članovi 34 - 36.

Odredbom člana 34. utvrđeni su rokovi za donošenje podzakonskog akta na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, za formiranje Stručnog saveta iz člana 24. ovog zakona i za donošenje Poslovnik o radu Stručnog saveta.

Odredbom člana 35. utvrđeno je da se do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, primenjuju propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu u suprotnosti sa njegovim odredbama, a da se na vodu za piće primenjuju pojmovi i odredbe iz propisa koji uređuju bezbednost hrane i predmete opšte upotrebe, ako nisu obuhvaćeni ovim zakonom.

Odredbom člana 36. utvrđeno je da ovaj zakon stupa na snagu i primenjuje se osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, osim člana 13. stava 1. tačka

2) koji počinje da se primenjuje najkasnije tri godine od dana početka primene ovog zakona i člana 13. stava 1. tačka 3) koji počinje da se primenjuje najkasnije pet godina od dana početka primene ovog zakona.

Odredbe iz člana 23. stava 9. i člana 24. stava 4. tačka 4) primenjuju se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Izvor: Vebsajt eKonsultacije, 27.04.2026.