RADNA VERZIJA NACRTA ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA: Stručna javnost traži povlačenje radne verzije iz procedure, zbog rešenja koja mogu imati štetne posledice po one čiju dobrobit reguliše

Profesorka Pravnog fakulteta u Nišu Nataša Stojanović predložila je Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da “hitno” iz procedure povuče Nacrt zakona o dobrobiti životinja zbog rešenja koja mogu imati štetne posledice po one čiju dobrobit reguliše.

“Kako bi novi Zakon o dobrobiti životinja postao jedno kvalitetno zakonodavno delo, koje bi se pritom i primenjivalo, moj predlog Ministarstvu je da u radno telo koje će raditi na izradi konačne verzije Zakona o dobrobiti životinja budu uključeni i univerzitetski profesori, kao i naučni savetnici ili saradnici u okviru naučnih instituta kojima je u fokusu interesovanja dobrobit životinja”, navela je ona u predlogu.

Profesorka Stojanović je, inače, autorka udžbenika “Prava životinja”, jedinog te vrste u Srbiji i ima 40-tak naučnih radova u oblasti prava životinja, a zalaže se za uvođenje poverenika za životinje na nivou svakog okruga.

Ona je u obraćanju resornom Ministarstvu još kazala da ne osporava uložen napor u izradi Nacrta zakona o dobrobiti životinja koje je resorno Ministarstvo objavilo tokom leta ove godine, ali da je stekla utisak da u Radnoj verziji Nacrta zakona o dobrobiti životinja “postoje pravila koja se mogu različito tumačiti u praksi i na taj način direktno ići na uštrb zaštite dobrobiti životinja”.

Kao takve navela je rešenja u članu 18 stav 1, tačke 5, 8 i 9, u članu 19 stav 1, tačke 2 i 3 i u članu 20 stav 5 Nacrta.

Uočljivo je, takođe, da su pojedina rešenja koja sadrži važeći Zakon o dobrobiti životinja “jednostavno ’nestala‘ u Nacrtu zakona, a direktno se odnose na dobrobit životinja”.

Profesorka je kao primer navela rešenje iz Zakona o dobrobiti životinja ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009) koji je “prihvatilište za životinjeˮ definisao kao objekat koji služi za privremeni ili trajni smeštaj napuštenih ili izgubljenih životinja, kao i za pomoć i brigu o njima, dok se u Nacrtu “uopšte se ne spominje ’pomoć i briga o napuštenim životinjama‘“.

Istu sudbinu doživela je i važeća zakonska odredba u kojoj se navodi da se “bolesnim ili povređenim životinjama u prihvatilištima koje osniva jedinica lokalne samouprave pruža odgovarajuća veterinarska pomoć”, koja je u Nacrtu novog zakona nestala.

“Lično meni posebno je diskutabilna odredba sadržana u članu 20, stav 5 Nacrta zakona o dobrobiti životinja koja predviđa da nadležni ministar propisuje bliže zahteve, način i sredstva za ubijanje životinja, kao i za vršenje depopulacije. Ovo rešenje može da se razume tako da u slučaju prekobrojnosti pasa ili mačaka na teritoriji određenog grada ili opštine, nadležni ministar može da donese odluku o smanjenju njihovog broja”, navela je Stojanović.

Ona je podsetila da je takvo rešenje postojalo u ranije važećem Zakonu o zdravstvenoj zaštiti životinja ("Sl. glasnik RS", br. 37/91, 50/92, 33/93, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 52/96, 25/2000, 91/2005 - dr. zakon i 101/2005 - dr. zakon), ali da višegodišnji pokušaji da se problem napuštenih životinja reši primenom državno-pravne represije, odnosno njihovim nehumanim hvatanjem i još nehumanijim ubijanjem u takozvanim privremenim prihvatilištima, nisu urodili plodom. Broj napuštenih pasa i mačaka nije se smanjio, pošto su “neutralisanaˮ područja naseljavale druge životinje lutalice, tragajući za hranom u novom životnom prostoru.

“Ono što daje pozitivne efekte, a što je potvrdila i praksa mnogobrojna društva za zaštitu životinja razvijenih zemalja, u pogledu redukcije pasa i mačaka lutalica jeste primena programa “Trap, Neuter, Returnˮ (skraćeno, TNR) koji u sebi objedinjuje hvatanje napuštenog psa ili mačke, njihovu sterilizaciju ili kastraciju (u zavisnosti od pola), vakcinaciju od besnila, čišćenje od parazita i vraćanje u stari životni ambijent, uz obezbeđivanje redovne ishrane i brige o njihovom zdravlju”, navela je profesorka.

Ona je još kazala da je praksa pokazala da se primenom ovog programa, u početnoj fazi, stabilizuje broj napuštenih pasa i mačaka, a vremenom se i smanjuje njihova populacija.

“Pozitivna strana ovog programa jeste i u tome što sterilisane ili kastrirane životinje žive duže, imaju u manjoj meri izražene zdravstvene probleme i imaju bolji temperament”, kazala je.

Profesorka Stojanović je dodala da se godinama unazad govori o tome da, ako želimo članstvo u Evropskoj Uniji, moramo da usaglasimo naše propise sa odgovarajućim propisima EU, ali je naglasila da “tu moramo pokazati posebnu dozu opreza, budući da su i ti propisi podložni konstantnim promenama i da među državama članicama EU nema jedinstvenog gledanja na pojedine segmente zaštite dobrobiti životinja”.

Prema njenoj oceni, u postojećem Zakonu o dobrobiti životinja, usvojenom 2009. godine, pojedina rešenja direktno se konfrontiraju sa dobrobiti životinja, pa je preka potreba da se u tekst zakona ugrade pravila koja su u službi zaštite životinja.

Takođe, primena tog Zakona, duga skoro 16 godina, pokazala je da “mnogobrojna rešenja sadržana u njemu nisu zaživela u praksi”, što se može pripisati “nedostatku ili manjku svesti kod ljudi o zaštiti dobrobiti životinja, nedovoljno efikasnom nadzorno- pravnom mehanizmu, blagoj kaznenoj politici, oskudici edukativnih i informativnih sadržaja posvećenih zaštiti dobrobiti životinja i odsustvu medijske promocije principa odgovornog vlasništva nad životinjama”.

Ipak, važeći Zakon o dobrobiti životinja sadrži i mnogobrojna dobra rešenja i “bez preterivanja, ne odstupaju mnogo u odnosu na zakone o zaštiti životinja Nemačke, Švajcarske i Austrije”, zaključila je ona.

Izvor: Vebsajt Danas, Z. Miladinović, 22.08.2025.
Naslov: Redakcija