NAKNADA ŠTETE NASTALE TOKOM NEVREMENA

Jake oluje koje su zahvatile Srbiju tokom juna i jula napravile su velike štete - od poplavljenih kuća, preko porušenih stabala koja su padala na parkirane automobile, pa sve do oštećenih krovova na brojnim zgradama i drugim objektima.

Nakon ovih nepogoda pojedine beogradske opštine ponudile su pomoć pri sanaciji oštećenja na zgradama. Prema rečima gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, tokom poslednje olujne noći bilo je više od 250 intervencija javno-komunalnih preduzeća.

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović objašnjava da prvo “Vlada Srbije ili jedinica lokalne samouprave proglašavaju vanrednu situaciju, odnosno definišu da li je nešto elementarna nepogoda ili ne”.

 “Ako se proglasi vanredna situacija, postoji procedura za utvrđivanje štete i isplatu nadoknade i pomoći. Ako nije proglašeno stanje elementarne nepogode - nikom ništa, građani i privreda su prepušteni sami sebi da nadoknađuju štetu. I osiguravajuća društva za svoje osiguranike”, navodi sagovornik.

Jovanović dodaje i da, pored toga, “građani mogu da tuže javno-komunalna preduzeća i organe lokalne samouprave i države ukoliko su odgovorni”.

“Na primer, za stabla koja su u nadležnosti javnog zelenila, a pala su jer nisu dobro održavana i orezivana, kanalizacija nije dobro održavana, slivnici nisu čišćeni… Ali, sve to treba dokazati na sudu i naplatiti štetu od države”, ističe Nikola Jovanović.

Prema Zakonu o obnovi nakon elementarne i druge nepogode ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015), elementarnom i drugom nepogodom se smatra “događaj uzrokovan dejstvom prirodnih sila ili ljudskom aktivnošću, koji prekida normalno odvijanje života u meri koja prevazilazi redovnu sposobnost pojedinca i lokalne zajednice da se oporave bez pomoći države i prouzrokuje materijalnu štetu koja je veća od 10 odsto budžeta jedinice lokalne samouprave i koji je kao takav proglasila Vlada”.

“Izuzetno, Vlada može proglasiti neki događaj za elementarnu i drugu nepogodu i odlučiti o državnoj pomoći i kada je prouzrokovana šteta manja od 10 odsto budžeta jedinice lokalne samouprave kada za to postoje posebno opravdani razlozi, a na predlog Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Po prestanku neposrednog dejstva elementarne i druge nepogode Vlada proglašava da je elementarna i druga nepogoda prestala”, navodi se u zakonu.

Vozači koji nemaju kasko osiguranje naknadu štete usled pada drveta na automobil mogu da traže od Javno-komunalnog preduzeća “Zelenilo Beograd”.

“Ukoliko dođe do pada stabla ili grana sa javne zelene površine, usled jakih udara vetra, snegoloma i sličnih vremenskih nepogoda, i tom prilikom dođe do materijalne štete ili telesnih povreda, neophodno je da građani pozovu JKP Zelenilo-Beograd”, navodi se na sajtu ovog preduzeća.

Zapisnik o šteti donosi lično oštećeni, predaje ga Komisiji za procenu štete, čije je sedište u Rajkovoj ulici broj 15 na Novom Beogradu, gde oštećeni podnosi i Zahtev za nadoknadu štete u pisanoj formi.

Izvor: Vebsajt Biznis, Milica Vojtek, 26.07.2024.
Naslov: Redakcija