NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI KORISNIKA FINANSIJSKIH USLUGA: Propisano licencirano finansiranje kupaca od strane trgovaca, regulisanje usluga savetovanja o dugu, kao i regulisanje takozvanog kreditnog posredovanja

Narodna banka Srbije (NBS) krajem prošle nedelje javnosti je na uvid stavila Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Kako se može videti u nacrtu, NBS u ovaj propis uvodi tri značajne novine. To su licencirano finansiranje kupaca od strane trgovaca, regulisanje usluga savetovanja o dugu, kao i regulisanje takozvanog kreditnog posredovanja.

Izmenama je predviđeno da trgovci koji imaju nameru da svojim kupcima odobravaju bilo koji oblik finansiranja iz svojih sredstava (izuzev odloženog plaćanja čekovima), moraju da budu licencirani i biće pod nadzorom NBS.

Razlog za predlaganje ovog rešenja je, kako se navodi, to što u EU veliki broj trgovaca koji robu prodaju na internetu nudi različite oblike finansiranja kupovine. Najčešće u formi “kupi sad, plati kasnije” (Buy Now Pay Later).

Iako u Srbiji ovaj oblik još nije značajnije zastupljen, sva je prilika da će se i na našem tržištu sve više pojavljivati ovakvi i slični kreditni proizvodi koje je potrebno regulisati. Razlog je taj što mogu dovesti do impulsivne kupovine i prezaduženosti korisnika, navodi se u obrazloženju NBS.

Trgovac koji namerava da korisniku iz svojih sredstava odobrava zajam, drugi sličan finansijski aranžman ili odloženo plaćanje (osim ako se to odloženo plaćanje odobrava putem čekova) dužan je da pre otpočinjanja pružanja tih usluga pribavi dozvolu NBS, predviđeno je nacrtom.

NBS ističe da to licencirano finansiranje kupaca od strane trgovaca ne obuhvata plaćanje platnim karticama banaka na rate, ili povezanim potrošačkim kreditima. To su kreditni proizvodi banaka i trgovci će u toj situaciji biti uglavnom u ulozi kreditnih posrednika.

Trgovac uz zahtev dostavlja dokaze da se njegovo sedište nalazi u Srbiji, da se najmanje dve godine koje prethode zahtevu za dozvolu, kao svojom osnovnom delatnošću bavio prodajom roba ili pružanjem usluga.

Narodna banka Srbije oduzeće dozvolu trgovcu ako pisanim putem obavesti centralnu banku da više ne namerava da pruža usluge predviđene zakonom, prestane da ispunjava uslove propisane ovim zakonom i u postupku kontrole utvrdi izuzetno teške nepravilnosti u primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu tog zakona.

NBS može privremeno oduzeti dozvolu trgovcu, na period do tri godine, ako u postupku kontrole utvrdi teže nepravilnosti u primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu tog zakona, otežava postupak kontrole nedostavljanjem traženih podatka i informacija, ili dostavljanjem nepotpunih, netačnih, neistinitih podataka i informacija. U slučaju oduzimanja dozvole, trgovac se briše iz registra.

Kako objašnjavaju u NBS, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ("Sl. glasnik RS", br. 19/2025) je donet pre nešto više od godinu dana i velikim delom je već usklađen sa direktivama EU o hipotekarnim i potrošačkim kreditima.

On je doneo veliki broj novina kao što su ograničenje kamatnih stopa, primena olakšica u otplati kredita. Takođe i kvalitetnije predugovorno informisanje, dodatna prava korisnika kod prevremene otplate kredita, navodi NBS.

Prvi put je u njemu regulisana unakrsna prodaja finansijskih usluga, politika zarada zaposlenih u bankama, savetodavne usluge.

Ipak, NBS ističe da je bilo potrebno izvršiti određene dopune.

To su upravo ove tri koje se tiču kreditnih posrednika, usluga savetovanja o dugu, kao i uloge trgovaca kada kreditiraju kupce kroz odloženo plaćanje, kako bi se obezbedila potpuna usklađenost.

Osim što se mogu primeniti opšta pravila ugovornog prava, kreditno posredovanje trenutno nije uređeno.

Ovim predlogom se na osnovu iskustava u uporednoj evropskoj praksi, a u okvirima direktiva EU, detaljno regulišu vrste kreditnog posredovanja i koji subjekti i pod kojim uslovima mogu pružati te usluge, postupak licenciranja, nadzora, način naplate naknade…

Pored toga, sve obaveze u pogledu predugovornog informisanja proširene su i na trgovce kada kupcima odobravaju odloženo plaćanje, zajam ili slične finansijske aranžmane.

Oglašavanje kreditnih posrednika mora biti jasno, nedvosmisleno i ne sme dovoditi korisnike u zabludu u pogledu prirode njihove delatnosti, niti stvarati utisak da su kreditni posrednici davaoci kredita.

Izmenama je predviđeno da kreditni posrednik može obavljati delatnost kao vezani kreditni posrednik, nevezani kreditni posrednik i pomoćni kreditni posrednik.

Vezani kreditni posrednik je privredno društvo ili preduzetnik koji pruža usluge kreditnog posredovanja pod punom i bezuslovnom odgovornošću. Nevezani kreditni posrednik je privredno društvo koje obavlja delatnost kreditnog posrednika, a nije vezani kreditni posrednik.

Pomoćni kreditni posrednik je vezani kreditni posrednik koji obavlja delatnost posredovanja u vezi sa kreditima koji nisu hipotekarni krediti. I to kao prateću aktivnost u okviru svoje osnovne delatnosti prodaje roba ili pružanja usluga, a radi podsticanja prodaje tih roba i usluga.

Kreditni posrednik ne može, neposredno ili posredno, poveriti obavljanje poslova kreditnog posredovanja trećem licu. Kreditni posrednik ne može zaključivati ugovore o finansijskim uslugama u ime i za račun korisnika. Samo vezani kreditni posrednik može zaključivati ugovore o finansijskim uslugama u ime i za račun davaoca usluga.

Kreditni posrednik može pružati i savetodavne usluge u vezi sa onom vrstom kredita kod kojih mu je dozvoljeno posredovanje. Odredbe ovog člana primenjuju se na vezane kreditne posrednike kada pružaju savetodavne usluge.

Nevezanom kreditnom posredniku zabranjeno je da od davaoca kredita prima bilo kakvu naknadu, proviziju ili kakvu drugu imovinsku korist.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na nevezane kreditne posrednike kada pružaju savetodavne usluge.

Davalac usluga je dužan da dva puta godišnje dostavlja NBS spisak pomoćnih kreditnih posrednika sa kojima ima zaključen ugovor.

Pri oglašavanju kredita, vezani kreditni posrednici dužni su da jasno i nedvosmisleno navedu davaoca usluga koji nudi finansijsku uslugu koji je predmet oglašavanja.

Nevezani kreditni posrednici mogu isključivo prenositi oglasne poruke davalaca usluga, bez izmene njihovog sadržaja.

Davalac usluga dužan je da korisniku dostavi ponudu u primerenom roku pre zaključenja ugovora, odnosno prihvatanja ponude, kako bi korisnik imao dovoljno vremena da razmotri tu ponudu.

Kod ugovora o stambenom kreditu davalac kredita mora ostaviti korisniku najmanje 10 dana za razmatranje ponude, koja u tom periodu obavezuje davaoca kredita.

Ponuda mora da sadrži sledeće podatke: vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, uključujući trošak procene nepokretnosti, troškove overe založne izjave i troškove upisa hipoteke kod ugovora o hipotekarnom kreditu, uz određenje da li su naknade i troškovi fiksni ili promenjivi, a ako su promenjivi - periode u kojima će se menjati i način izmene.

NBS može oduzeti dozvolu za kreditno posredovanje, ako kreditni posrednik ne obavlja delatnost posredovanja u periodu dužem od šest meseci. Takođe, ako kreditni posrednik nakon dobijanja dozvole namerava da obavlja aktivnosti posredovanja i za druge davaoce usluga, dužan je da podnese novi zahtev Narodnoj banci Srbije.

Izmene zakona prepoznaju i regulišu i uslugu savetovanja o dugu.

Iako ova usluga nije značajnije zastupljena u zemljama EU, Evropska komisija smatra ove usluge izuzetno značajnim u kontekstu zaštite korisnika finansijskih usluga. Zato je Direktivom o potrošačkim kreditima predvidela u nekoliko slučajeva obavezu davalaca kredita da korisnike upućuju na ove usluge.

Usluge savetovanja o dugu će moći da pružaju licencirana pravna lica (uključujući i udruženja) i preduzetnici, i biće pod nadzorom NBS.

Ipak, primena odredbi koje uređuju ove usluge biće dodatno odložena, budući da se očekuje da u međuvremenu Evropska komisija izađe sa preciznijim uputstvima u pogledu načina pružanja tih usluga, ukazuje NBS.

Davalac usluga je dužan da korisnika koji ima ili je verovatno da će imati poteškoće u ispunjavanju svojih obaveza iz zaključenih ugovora o finansijskim uslugama uputi na usluge savetovanja o dugu.

Davalac usluga je dužan da uspostavi mehanizme redovne procene kvalitativnih i kvantitativnih pokazatelja ranih znakova poteškoća u ispunjavanju obaveza iz zaključenih ugovora o finansijskim uslugama, odnosno ranih znakova pogoršanja sposobnosti korisnika da ispunjava te obaveze, kojim će se omogućiti njihovo blagovremeno otkrivanje.

Usluge pružaju pravna lica i preduzetnici koji za pružanje tih usluga imaju dozvolu NBS i upisani su u njen poseban registar.

Lica koja pružaju usluge savetovanja o dugu ne mogu da od korisnika zahtevaju avansnu naplatu naknade. Takođe i da garantuju umanjenje, brisanje duga, uslovljavaju pružanje usluga zaključenjem novog ugovora o kreditu, zahtevaju pristup i kontrolu nad računom korisnika.

NBS je Nacrt objavila kroz pregled izmena i dopuna, i pozvala sva zainteresovana lica da svoje predloge, komentare i mišljenja dostave Narodnoj banci Srbije do 2. juna 2026. godine, na adresu zastita.korisnika@nbs.rs

Izvor: Izvor: Vebsajt Forbes, Jelena Andrić, 27.05.2026.
Naslov: Redakcija