UREDBA O KRITERIJUMIMA ZA ODREĐIVANJE AKTIVNOSTI KOJE UTIČU NA ŽIVOTNU SREDINU I IZNOSIMA NAKNADA: Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan je da podnese prijavu za utvrđivanje naknade nadležnom organu JLS do 30. aprila tekuće godine

Prijava za eko-taksu podnosi se jednom godišnje lokalnoj poreskoj administraciji (LPA) u opštini u kojoj preduzetnik ili firma posluje, a rok za 2026. godinu ističe u aprilu. Eko-taksa se plaća kvartalno, od momenta dobijanja rešenja za tekuću godinu. Ukoliko rešenje ne stigne na vreme obveznici treba da nastave plaćanje naknade u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne godine.

Ekološka taksa obavezna je za sva pravna lica i preduzetnike, kao i za preduzetnike koji su paušalno oporezovani.

Prema rečima poreskog savetnika Milana Radoševića, paušalci podnose prijavu uz popunjen obrazac – prijave za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Elektronska prijava vrši se preko portala lokalne poreske administracije, uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa ili eID naloga. Nakon pristupa portalu popunjava se elektronska verzija Obrasca 1 i dokument se digitalno potpisuje. Takođe, postoji i mogućnost da se obrazac preda lično u pisarnici opštine ili pošalje preporučenom poštom.

Visina ekološke takse zavisi od dva faktora – prvi je pretežna delatnost (registrovana u APR-u ili ona koja je donela najveći prihod u prethodnoj godini), dok se drugi odnosi na veličinu pravnog subjekta (mikro, malo, srednje ili veliko preduzeće).

Poreski savetnik objašnjava da visina eko takse, kada je reč o paušalno oporezovanim preduzetnicima, zavisi od stepena uticaja njihove delatnosti na životnu sredinu.

Po veličini poslovanja svi paušalci se smatraju mikro preduzećima, zbog čega na njih primenjuju najniži iznosi predviđeni Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu i iznosima naknada ("Sl. glasnik RS", br. 30/2024).

“Delatnosti su razvrstane u tri grupe. One sa malim, srednjim i velikim negativnim uticajem na okolinu. U skladu s tim godišnja eko taksa za paušalce iznosi 5.000 dinara za delatnosti sa malim uticajem, 10.000 dinara za delatnosti sa srednjim uticajem i 20.000 dinara za one koje imaju veliki negativni uticaj na životnu sredinu”, navodi Radošević.

Najmanje tarife, po Uredbi, plaćaju mikro preduzeća i preduzetnici koji se bave delatnošću sa malim uticajem na životnu sredinu, na primer – naukom, obrazovanjem, osiguranjem, sportom, ali i kockanjem i klađenjem.

Ista ova grupa firmi (mikro), u delatnostima koje imaju srednji negativan uticaj na životnu sredinu, poput sakupljanja neopasnog otpada, određenih sektora poljoprivrede, popravke i održavanja letelica, proizvodnje baterija i akumulatora, proizvodnje oružja i municije, proizvodnje ulja i masti, sladoleda, prerade mleka, ali i proizvodnje pletenih i kukičanih čarapa, plaća eko-taksu do 10.000 dinara.

U delatnosti koje najviše zagađuju spada rudarstvo, uzgoj životinja, proizvodnja tapeta, proizvodnja papira i kartona, proizvodnja eteričnih ulja, proizvoda od plastike, aluminijuma, bakra, snabdevanje električnom energijom, gasom i parom. Mikro preduzeća koja posluju u okviru ovih delatnosti plaćaju najveći iznos za ovu veličinu preduzeća, odnosno 20.000 dinara.

Velika pravna lica sa velikim negativnim uticajem plaćaju dva miliona dinara godišnje, dok ona sa srednjim i malim negativnim uticajem plaćaju od 500.000 dinara do milion dinara. Srednja pravna lica plaćaju 500.000 dinara za veliki negativni uticaj, 250.000 za srednji i 125.000 za mali.

Zakon dodatno propisuje da eko taksa ne može preći 0,4 odsto ukupnog prihoda ostvarenog u prethodnoj godini. Ovaj limit obezbeđuje da iznos naknade ostane srazmeran obimu poslovanja, pa u slučaju veoma niskih prihoda može doći do proporcionalnog umanjenja obaveze. Ipak, kod paušalaca, zbog fiksnih i relativno niskih iznosa, ovo ograničenje retko ima praktičan efekat.

Prijava se podnosi jednom godišnje, dok se u posebnim situacijama, kao što su osnivanje firme tokom godine, privremeno zatvaranje ili trajno gašenje delatnosti, dodatna prijava podnosi u roku od 15 dana od nastanka promene.

Nakon podnošenja prijave lokalna poreska administracija izdaje rešenje u kojem je naveden tačan godišnji iznos eko takse, kao i broj računa i poziv na broj za uplatu.

Plaćanje se vrši kvartalno, u četiri jednake rate. Uplate se vrše tek po prijemu rešenja, a u slučaju njegovog kašnjenja obaveza se privremeno izmiruje prema iznosima iz prethodnog rešenja, dok se kasnije izvršena plaćanja usklađuju.

“Nepodnošenje prijave do kraja roka predstavlja prekršaj i može rezultirati novčanim kaznama. Kašnjenje u plaćanju povlači obračun zatezne kamate, a dug može biti predmet prinudne naplate. Prilikom zatvaranja radnje ili preregistracije u drugo pravno lice, lokalna poreska uprava proverava da li su sve obaveze, uključujući i eko taksu, u potpunosti izmirene, što često uslovljava izdavanje neophodnih potvrda”, zaključuje poreski savetnik Milan Radošević.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 26.01.2026.
Naslov: Redakcija