NACRTI ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG I ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU: Razmatraju se predlozi na nacrte zakona. Za sada nije poznato da li će biti uvažene kritike u vezi sa brisanjem odredbe o iznuđivanju iskaza

Veliki broj predloga i primedbi na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku stigao je u Ministarstvo pravde tokom javne rasprave koja je trajala od 1. oktobra do 1. novembra. Sudije, tužioci i advokati imali su priliku da o predloženim izmenama diskutuju i na okruglim stolovima koji su održani u sedištima četiri apelaciona suda - u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu, a poseban seminar krivičara održan je u oktobru i na Lisinama kod Despotovca.

Kada je reč o Krivičnom zakoniku, za sada je poznato da je precizirana odredba o krivičnom delu koje je izazvalo najviše polemike, a to je “objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela”. Ministarka pravde Maja Popović precizirala je da će biti taksativno navedeno da će se ovo krivično delo odnositi na slučajeve pedofilije, ubistva, trgovine drogom, oružjem, kao i na terorizam i falsifikovanje novca.

U toku javne rasprave bilo je reči o tome da bi ova inkriminacija mogla biti (zlo)upotrebljena protiv organizatora i učesnika protesta, a predstavnici pokreta “Kreni-promeni” predali su peticiju sa 36.000 potpisa, kojom se, između ostalog, traži brisanje spornih izmena, među kojima je i predlog da se briše odredba o iznuđivanju iskaza, što je obrazloženo time da je to već obuhvaćeno krivičnim delom “zlostavljanje i mučenje”.

Za sada još nije saopšteno da li su neki od predloga uzeti u razmatranje ili možda usvojeni, odnosno da li će biti još izmena i preciziranja u tekstu nacrta. Zvanično je najavljeno da će izmene ova dva važna zakona biti usvojene do kraja godine.

Jedan od predloga u nacrtu je uvođenje doživotnog zatvora za silovanje, obljubu nad nemoćnim licem i obljubu sa detetom, kao i za “obično” ubistvo. Dodata su nova krivična dela - objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, zatim odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela, nesavesno držanje vatrenog oružja, kao i obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja.

Posle masovnih ubistava, koja su se dogodila prošle godine u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i u Malom Orašju i Duboni kod Mladenovca, članovi radne grupe su u KZ-u predložili novi set krivičnih dela koja bi mogla da preduprede takve situacije.

Posebna krivičnopravna zaštita data je zaposlenima u školstvu i zdravstvu. Nacrtom je predviđeno da ko napadne zaposlenog u obrazovnoj ustanovi ili člana njegove porodice, a u vezi sa poslom koji se obavlja u toj ustanovi, preti mu kazna od tri meseca do tri godine zatvora. Ako im tom prilikom nanese laku telesnu povredu ili preti oružjem, kazna je od šest meseci do pet godina, a za težu telesnu povredu - od jedne do osam.

Precizirane su odredbe u vezi sa nužnom odbranom, koje omogućavaju da se opravdana odbrana preduzme i u situacijama kada napad neposredno predstoji, a ne samo kada je u toku.

Predložene izmene Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) vratile bi aktivnu ulogu suda u utvrđivanju istine u krivičnom postupku, Time je značajno promenjena koncepcija istrage, koja ostaje tužilačka, ali bi sada i sud imao značajnu ulogu.

Važećim ZKP-om propisano je da se istraga pokreće naredbom javnog tužioca onda kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odnosno da je određeno lice učinilo takvo krivično delo. Sada se predlaže da “osnove sumnje” zameni “osnovana sumnja”, kao i da javni tužilac ne donosi naredbu već rešenje o sprovođenju istrage.

Novelama se planira uvođenje mogućnosti i prava ulaganja žalbe protiv rešenja o sprovođenju istrage. O toj žalbi bi rešavao sudija za prethodni postupak. Sud će na glavnom pretresu imati aktivnu ulogu u postupku izvođenja dokaza i utvrđivanja činjeničnog stanja, a planirano je i ukidanje pripremnog ročišta pre glavnog pretresa, jer se u praksi pokazalo da ova faza krivičnog postupka ne doprinosi njegovoj efikasnosti.

Jedna od važnih izmena odnosi se i na nezakonite dokaze. Predloženo je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja, nezakoniti, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza. Kao nezakoniti se označavaju dokazi koji su pribavljeni primenom mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, sile, pretnje, prinude, obmane, medicinskih zahvata i drugih sredstava kojima se utiče na slobodu volje ili iznuđuje priznanje ili kakva druga izjava ili radnja od okrivljenog ili drugog učesnika u postupku.

Nezakoniti bi bili i dokazi koji su pribavljeni povredom odredaba krivičnog postupka, koje su izričito predviđene ZKP-om, kao i dokazi koji su proistekli iz prethodnih zabranjujućih dokaznih pravila, o čemu govori načelo “plodova otrovnog drveta”.

Prema predloženim izmenama, Vrhovni sud ponovo će suditi krivicu u trećem stepenu, ali samo u određenim slučajevima. Žalba najvišem sudu biće moguća kada su drugostepenom odlukom izrečene najteže kazne i kada je oslobađajuća presuda preinačena u osuđujuću. Jedna od novina u predloženim izmenama ZKP-a je i ponovno uvođenje vanrednog pravnog leka, kojim raspolaže isključivo odbrana okrivljenog - zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 25.11.2024.
Naslov: Redakcija