MOGUĆNOSTI UVOĐENJA PROGRESIVNOG OPOREZIVANJA ZARADA: Na ovaj način bi bilo moguće povećati minimalac za dodatnih 4.500 dinara i dostići iznos od 56.560 dinara, čime bi se ta zarada približila onome što su zahtevi sindikata

Na osnovu modela progresivnog oporezivanja, koji je razvio Centar za politike emancipacije sa svojim saradnicima, minimalne zarade bi bilo moguće povećati za dodatnih 4.500 dinara i dostići iznos od 56.560 dinara, čime bi se za još jedan korak približila onome što su zahtevi sindikata. Ovoga puta, Vlada Srbije najavila je povećanje minimalca na maksimalnih 52.000 dinara, odnosno za oko 5.000 dinara više od trenutnog iznosa. Najhrabriji zahtev sindikata glasi – minimalnu zaradu treba povećati do iznosa od 60 odsto prosečne potrošačke korpe, koja iznosi oko 103.000 dinara, odnosno nešto malo manje od 62.000 dinara mesečno. Ipak, u centru skreću pažnju na to da je evidentno i da država kroz socijalne i poreske politike ne koristi postojeći manevarski prostor u nacionalnim okvirima kako bi poboljšala životni standard najširih slojeva stanovništva.

– Jedna od takvih politika jeste i uvođenje progresivnog oporezivanja. Srbiji je neophodna temeljna reforma poreskog sistema, sistema socijalnih davanja i velika promena u načinu na koji se troši javni novac. Predlog progresivnog oporezivanja zarada vidimo kao sastavni deo nužne sveobuhvatne reforme – navode u centru. Progresivno oporezivanje značilo bi oslobađanje poreza niskih zarada, a onda postepeni rast poreskih stopa koji bi pratio rast zarada.

– Time se ne bi značajnije menjali poreski prihodi države. Takođe, predlog modela progresivnog oporezivanja ne bi menjao ni nivo bruto zarade, pa bi i trošak za poslodavce ostao isti – navode u Centru za politike emancipacije, podsećajući da je poreski sistem u Srbiji u celini regresivan, a redistributivna uloga poreza je potpuno zanemarena.

– Tome doprinosi i podatak da je u poslednje četiri decenije dohodak 50 odsto najsiromašnijih opao za 14 procenata, dok se dohodak jednog postotka najbogatijih uvećao za 88,7 odsto – zaključila je Bojana Tamindžija, iz centra, predstavljajući publikaciju “Za progresivno oporezivanje: Mogućnosti uvođenja progresivnog oporezivanja zarada“.

U Centru za politike emancipacije progresivno oporezivanje zarada vide kao sastavni deo šire reforme poreskog sistema, koji bi morale da prate i reforma sistema socijalnih davanja, kao i rekonfiguracija sistema javnih rashoda.

Istraživač Vladimir Simović podseća da međunarodna praksa pokazuje da je progresivno oporezivanje prisutno u najvećem delu Evrope.

– Istraživanja koja je objavila Svetska banka pokazuju da su ljudi spremniji da plate porez ukoliko je njegov karakter progresivan – dodao je Simović, podsećajući na dve moguće opcije progresivnog oporezivanja zarada. U oba slučaja, ukupni troškovi poslodavaca ostaju isti, a poreske stope se kreću od 10 odsto do 42 odsto za zarade iznad pet prosečnih mesečnih bruto zarada.

– Druga opcija ima veći neoporezivi deo pa omogućava i veći rast niskih zarada. U tom slučaju budžetski prihodi biće smanjeni, ali umanjenje iznosi tek 1,28 odsto ukupnih poreskih prihoda na mesečnom nivou, što nije nenadoknadivo, pogotovo ako se ima na umu da neselektivna davanja koja su postala praksa, velika izdvajanja za projekte, kao što su nacionalni stadion ili izložba Ekspo – dodao je Simović.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 25.08.2024.
Naslov: Redakcija