ZAKON O DRŽAVNIM I DRUGIM PRAZNICIMA U REPUBLICI SRBIJI: Ukoliko slava padne u subotu ili nedelju, zaposleni nema pravo da slobodan dan prenese na prvi naredni radni dan
Pred nama je period godine kada u kratkom vremenskom razmaku imamo veći broj verskih i državnih praznika. Najveći broj zaposlenih pravoslavne veroispovesti obeležava krsnu slavu upravo u nadolazećim zimskim mesecima.
Na društvenim mrežama često se vodi rasprava o tome da li se slobodan dan može “preneti”. Pravo na odsustvo važi isključivo za prvi dan krsne slave.
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011), pravoslavci imaju pravo da ne rade prvog dana krsne slave, a isto važi i za pripadnike drugih veroispovesti. Međutim, kada prvi dan slave padne u subotu ili nedelju, zakon ne predviđa mogućnost prenosa slobodnog dana na radni dan.
“Za razliku od državnih praznika koji se mogu prenositi na prvi naredni radni dan, verski praznici iz člana 4. Zakona ne potpadaju pod to pravilo.”
To znači da zaposleni neće imati pravo na dodatni slobodan dan ukoliko praznik padne vikendom.
U praksi se retko donose zvanična rešenja o odsustvu za verske praznike. Inspekcija rada često toleriše ovakvu praksu kako bi se rasteretila administracija poslodavaca.
Važno je napomenuti da verski praznici koji se praznuju neradno ne mogu se računati u redovne dane godišnjeg odmora zaposlenih - oni se tretiraju kao dodatni slobodni dani.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Izvor: Vebsajt BizPortal, Nina Stojanović, 19.01.2026.
Naslov: Redakcija