NARODNA BANKA SRBIJE: U drugom kvartalu banke pooštrile uslove za odobravanje kredita privredi

Banke u Srbiji su u drugom kvartalu ove godine pooštrile uslove po kojima su odobravale kredite privredi, dok su standardi za stanovništvo ostali nepromenjeni, pokazali su rezultati julske ankete koje je objavila Narodna banka Srbije (NBS).

Kada je reč o očekivanjima u trećem kvartalu, banke su navele da očekuju dalje pooštravanje uslova za privredu a što se građana tiče ne očekuju promenu ni u ovom periodu.

Pooštravanje uslova privredi se odnosilo na sve vrste kredita posmatrano prema nameni i prema veličini preduzeća.

Jedino su standardi po kojima su odobravani krediti poljoprivrednicima ostali nepromenjeni a banke očekuju slična kretanja i u trećem kvartalu.

Banke ocenjuju da su u smeru pooštravanja kreditnih standarda privredi delovali povećani troškovi izvora za kredite, smanjena konkurencija u bankarskom sektoru, povećana percepcija rizika i manja spremnost banaka za preuzimanje rizika.

Ista kretanja očekuju i u trećem tromesečju.

Uslovi po kojima su odobravani krediti privredi, prema oceni banaka, pooštreni su u drugom kvartalu kod svih vrsta kredita.

Banke su istakle da su povećane kamatne marže za sve vrste kredita, dok su provizije i naknade, maksimalan iznos kredita, zahtevi u pogledu kolaterala i ročnosti pooštreni za sve korisnike izuzev za poljoprivrednike a slična kretanja očekuju i u trećem tromesečju.

U drugom kvartalu povećana je tražnja privrede za svim vrstama kredita a povećanje je rezultat izraženijih potreba za finansiranjem kapitalnih investicija i obrtnih sredstava.

Pored toga, rast tražnje kod poljoprivrednika rezultat je i subvencionisanih kredita koje odobravaju međunarodne finansijske institucije i fondovi.

Banke u trećem kvartalu očekuju nastavak povećanja tražnje, i to prvenstveno za dinarskim kreditima.

Što se kredita stanovništvu tiče, banke su istakle da su u drugom kvartalu povećani troškovi izvora finansiranja kreditne aktivnosti prema sektoru stanovništva, ali da se to nije odrazilo na pooštravanje kreditnih standarda.

Cenovni uslovi po kojima su odobravani krediti stanovništvu pooštreni su zbog povećanja kamatnih marži, i kod dinarskih i kod deviznih i devizno indeksiranih kredita, pri čemu se kod deviznih kredita takvo kretanje može dovesti u vezu s povećanjem EURIBOR-a u prethodnom periodu.

S druge strane, pojedine banke su uvele povoljniju internu procenu rizika, što je doprinelo ublažavanju uslova kreditiranja na nivou određenih banaka.

U trećem kvartalu banke očekuju blago ublažavanje cenovnih uslova, pre svega usled smanjenja kamatnih marži na dinarske kredite, dok se kod deviznih i devizno indeksiranih kredita očekuje njihovo dalje povećanje.

Stanovništvo je povećalo tražnju za kreditima tokom drugog tromesečja, i to za gotovo svim vrstama kredita, što je u skladu sa očekivanjima iz prethodne ankete.

Banke su ocenile da je na rast tražnje najviše uticala potreba za kupovinom trajnih potrošačkih dobara i nekretnina, zatim refinansiranje postojećih obaveza, kao i rast zarada i kretanja na tržištu nekretnina.

Pojedine banke su kao dodatni faktor navele rast tražnje usled povoljnijih cenovnih elemenata kod kredita za kupovinu motornih vozila nakon Sajma automobila.

Banke za treći kvartal očekuju smanjenje tražnje stanovništva za kreditima, pre svega usled očekivanog smanjenja tražnje za devizno indeksiranim stambenim kreditima, dok se za dinarske potrošačke kredite očekuje njen dalji rast.

Narodna banka je anketu sprovela od 1. do 17. jula a u njoj su učestvovali predstavnici 17 banaka, čije učešće iznosi više od 99 odsto bilansne sume bankarskog sektora.

Kreditna aktivnost u Srbiji nastavila je da beleži visok međugodišnji rast tokom drugog tromesečja a ovaj rast je u junu iznosio 16,6 odsto i bio je blago niži nego u martu, navodi se u izveštaju o trendovima u kreditnoj aktivnosti u drugom tromesečju koji je danas objavila Narodna banka Srbije (NBS).

Taj rast je, ističu iz NBS, bio vođen kreditiranjem stanovništva, koje je usporilo međugodišnji rast na 20,0 odsto, za kojim sledi kreditiranje privrede, koje je u junu bilo više za 11,7 odsto nego godinu dana ranije.

Krediti privredi su tokom drugog tromesečja povećani za 67,5 milijardi dinara ili za 3,5 odsto, pre svega pod uticajem visoke realizacije u junu.

Rast kredita se u potpunosti odnosio na zaduženje privrednih društava i bio je gotovo podjednako vođen odobravanjem kredita za likvidnost i obrtna sredstva i investicionih kredita.

Posmatrano po delatnostima, tokom drugog tromesečja najviše su se zaduživala preduzeća iz oblasti građevinarstva, poslovanja nekretninama i trgovine, dok je pad zaduženja zabeležen jedino kod preduzeća iz saobraćaja i energetike.

Veći deo prirasta u drugom tromesečju, 65 odsto, odnosio se na kredite mikro preduzećima, malim i srednjim preduzećima, što je uticalo na to da učešće kredita odobrenih ovom segmentu u ukupnim kreditima privredi bude povećano na 60,7 odsto u junu, a njihov međugodišnji rast ubrzan na 12,6 odsto.

Krediti stanovništvu, povećani su tokom drugog tromesečja za 4,7 odsto ili 95 milijardi dinara, vođeni rastom gotovinskih i stambenih kredita.

Iz NBS ocenjuju da pored ranije ublaženih kreditnih standarda, relativno povoljnih kamatnih stopa i promotivnih ponuda banaka, visokoj realizaciji kredita stanovništvu doprinose mere koje omogućavaju povoljnije uslove zaduživanja građana s nižim primanjima, a rastu stambenih kredita doprinosi i odobravanje kredita iz programa za mlade.

Pritom, pod uticajem visoke baze, gotovinski i stambeni krediti počeli su da usporavaju međugodišnji rast tokom drugog tromesečja.

Iako su kamatne stope na kredite privredi i stanovništvu blago povećane tokom drugog tromesečja, uslovi zaduživanja privrede i stanovništva ostali su povoljni zahvaljujući prethodnom ublažavanju monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke.

Povoljnim kamatnim stopama na kredite stanovništvu doprinele su i mere kojima je omogućeno kreditiranje pojedinih kategorija građana po povoljnijim kamatnim stopama, onih s nižim primanjima, kao i za kupovinu prve stambene nepokretnosti.

Tako je u drugom tromesečju prosečna kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu, 8,4 odsto, neznatno povećana u odnosu na prethodno tromesečje, dok kamatna stopa na kredite u evro znaku, 4,7 odsto nije promenjena.

Kamatne stope na kredite privredi blago su povećane, pri čemu je prosečna kamatna stopa na dinarske kredite povećana na 7,2 odsto sa 6,8 odsto, a kamatna stopa na kredite u evro znaku na 5,1odsto, sa 4,9 odsto.

Rast kreditne aktivnosti, uz očuvanje kvaliteta aktive banaka, uticao je na to da se učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spusti na novu najnižu vrednost od 2,0 odsto u junu.

Finansijski sektor, prema rezultatima julske ankete agencije Ninamedija, za godinu dana očekuje inflaciju od 3,5 odsto što je manje od junskih 3,6 odsto, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).

Srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora u julskoj anketi nalaze se na centralnoj vrednosti cilja NBS od 3,0 odsto, pri čemu su očekivanja za dve godine unapred snižena sa 3,5 odsto, koliko su iznosila u junu.

Očekivanja za tri godine unapred ostala su na nepromenjenom nivou od 3,0 odsto.

Prema rezultatima avgustovske ankete agencije Blumberg, kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora smanjena su sa 4,0 odsto u julu na 3,9 odsto u avgustu, što predstavlja prosečnu vrednost na kojoj se nalaze od početka godine.

Kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja predstavnika privrede, prema anketi agencije Ninamedija, zadržana su na istom nivou četvrti mesec zaredom i u julskoj anketi iznose 5,0 odsto.

Kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja stanovništva iznose 10 odsto u julskoj anketi i nepromenjena su u odnosu na prethodni mesec.

Izvor: Vebsajt RTV, 21.08.2026
Naslov: Redakcija