NACRT ZAKONA O OBAVEZNOM OSIGURANJU U SAOBRAĆAJU - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O OBAVEZNOM OSIGURANJU U SAOBRAĆAJU

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje u saobraćaju u Republici Srbiji, utvrđuju se poslovi koji se poveravaju kao javna ovlašćenja Udruženju osiguravača Srbije (u daljem tekstu: Udruženje) i uređuje se rad Garantnog fonda kao samostalnog organizacionog dela u okviru Udruženja.

Vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju

Član 2.

Vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju (u daljem tekstu: obavezno osiguranje), u smislu ovog zakona, su:

1) osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nezgode;

2) osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima;

3) osiguranje korisnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima i putnicima;

4) osiguranje vlasnika plovila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima.

Pod vlasnikom iz stava 1. tačka 2) ovog člana podrazumeva se i korisnik ili drugo lice na koje je registrovano prevozno sredstvo u skladu sa propisima.

Pod vlasnikom iz stava 1. tačka 4) ovog člana podrazumeva se i brodar u smislu zakona kojim se uređuju plovidba i luke na unutrašnjim vodama.

Osiguranjem vlasnika, odnosno korisnika prevoznog sredstva od odgovornosti za štetu nanesenu trećim licima pokrivene su, pod uslovima i na način propisan ovim zakonom, štete koje to prevozno sredstvo pričini trećim licima, nezavisno od toga ko upravlja prevoznim sredstvom.

Značenje pojedinih pojmova

Član 3.

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:

1) “saobraćajna nezgoda” je događaj u kome je nastala šteta zbog upotrebe prevoznog sredstva;

2) “prevozno sredstvo” predstavlja motorno vozilo, vazduhoplov, plovilo i drugo prevozno sredstvo predviđeno ovim zakonom;

3) “motorno vozilo” predstavlja svako vozilo koje pokreće isključivo mehanička snaga na kopnu, koje se ne kreće po šinama, s najvećom konstruktivnom brzinom većom od 25 km/h, odnosno najvećom neto masom većom od 25 kg i najvećom konstrukcijskom brzinom većom od 14 km/h, kao i svako priključno vozilo koje se upotrebljava sa tim vozilom, bez obzira da li je prikačeno ili ne, osim vozila koja se kreću po šinama i invalidska kolica isključivo namenjena licima sa invaliditetom;

4) “vazduhoplov” ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj;

5) “ korisnik vazduhoplova” je avio-prevozilac ili drugi operater vazduhoplova

6) “avio-prevozilac” je privredno društvo ili preduzetnik koji ima važeću operativnu dozvolu;

7) “operater vazduhoplova” je lice koje nije avio-prevozilac, ali koje kontinuirano odlučuje o korišćenju vazduhoplova; smatraće se da je operater lice u čije ime je vazduhoplov registrovan, osim ako ono dokaže da je drugo lice operater vazduhoplova;

8),,let” je vreme prevoza putnika vazduhoplovom, uključujući ukrcavanje i iskrcavanje putnika i ručnog prtljaga ili, u odnosu na teret i predati prtljag, vreme prevoza prtljaga i tereta od trenutka predaje prtljaga ili tereta avio-prevoziocu do trenutka njihove isporuke ovlašćenom primaocu ili, u odnosu na treća lica, upotreba vazduhoplova od trenutka davanja snage motorima u svrhu vožnje po tlu ili stvarnog uzletanja do trenutka kada je on na tlu, a motori su potpuno zaustavljeni, ili kretanje vazduhoplova pomoću vozila za tegljenje ili potiskivanje ili pomoću sila koje su tipične za pogon ili uzgon vazduhoplova, naročito vazdušnih struja;

9) “plovilo” je putnički brod, skela, jahta, čamac za obavljanje javnog prevoza u smislu zakona kojim se uređuju plovidba i luke na unutrašnjim vodama;

10),,upotreba vozila” je svaka upotreba koja je u skladu sa funkcijom vozila kao prevoznog sredstva u trenutku nezgode, bez obzira na karakteristike vozila i teren na kojem se vozilo nalazi i da li je u stanju mirovanja ili u pokretu;

11) “korisnik prevoznog sredstva” je fizičko ili pravno lice koje voljom vlasnika koristi prevozno sredstvo;

12) “vozač” je lice koje upravlja prevoznim sredstvom;

13) “društvo za osiguranje” je društvo za osiguranje koje ima dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova obaveznih osiguranja u saobraćaju, ogranak stranog društva za osiguranje koje obavlja te poslove na osnovu dozvole Narodne banke Srbije za osnivanje ogranka, odnosno društvo za osiguranje države članice koje te poslove obavlja preko ogranka ili neposredno, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje delatnost osiguranja (u daljem tekstu: Zakon o osiguranju);

14) “odgovorno društvo za osiguranje” je društvo za osiguranje sa kojim je vlasnik prevoznog sredstva, kojim je prouzrokovana šteta, zaključio ugovor o obaveznom osiguranju;

15) “oštećeno lice” je svako lice koje ima pravo na naknadu štete u vezi sa štetom ili ozledom prouzrokovanom vozilom, a na osnovu ovog zakona;

16) “zelena karta” je međunarodna isprava o postojanju osiguranja od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, koja važi na teritoriji država članica Sistema zelene karte;

17) “teritorija država članica Sistema zelene karte” je teritorija država potpisnica Kritskog sporazuma;

18) “Kritski sporazum” je sporazum kojim se uređuju međusobni odnosi između nacionalnih biroa osiguranja država članica Sistema zelene karte;   

19) “Multilateralni sporazum” je sporazum zaključen između nacionalnih biroa osiguranja država članica Evropskog ekonomskog prostora i drugih pridruženih država, prema kome se službena registarska tablica države članice u kojoj se motorno vozilo uobičajeno nalazi smatra dokazom o postojanju pokrića za štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila;

20) “teritorija na kojoj se motorno vozilo uobičajeno nalazi” predstavlja teritoriju države:

- čiju registarsku tablicu motorno vozilo nosi, bez obzira da li su tablice trajne ili privremene,

- u kojoj je izdata oznaka osiguranja ili znak raspoznavanja sličan registarskoj tablici koju motorno vozilo nosi, u slučaju kad registracija za određeni tip tog vozila nije potrebna,

- u kojoj vlasnik motornog vozila ima prebivalište, u slučaju kad za određeni tip tog vozila nije potrebna registarska tablica, oznaka osiguranja, niti drugi znak raspoznavanja sličan registarskoj tablici,

- u kojoj se saobraćajna nezgoda dogodila, u slučaju kad motorno vozilo koje je učestvovalo

u saobraćajnoj nezgodi nema nikakvu registarsku tablicu ili ima registarsku tablicu koja ne odgovara ili više ne odgovara vozilu;

21) “Specijalno pravo vučenja (Special Drawing Rights - u daljem tekstu: SDR)” je obračunska jedinica koju određuje Međunarodni monetarni fond;

22) “Maksimalna masa na poletanju (Maximum Take Off Mass - u daljem tekstu: MTOM)” je najviša dopuštena masa vazduhoplova na poletanju koja odgovara odobrenoj masi specifičnoj za svaki tip vazduhoplova i koja je utvrđena u potvrdi o plovidbenosti;

23) “Udruženje” je profesionalno udruženje društava za osiguranja, koje predstavlja nacionalni biro osiguranja u smislu ovog zakona, u kojem je obavezno članstvo društava za osiguranje koja imaju dozvolu za obavljanje poslova osiguranja iz člana 2. ovog zakona;

24) “Matična država članica” je država članica Evropske unije i država potpisnica Ugovora o evropskom ekonomskom prostoru u kojoj se nalazi sedište društva za osiguranje koje pokriva rizik;

25) “Poslovna jedinica” predstavlja sedište, ogranak ili zastupništvo društva za osiguranje;

26) “Povezana lica” su povezana lica u smislu Zakona o osiguranju.

Ugovor o obaveznom osiguranju

Član 4.

Vlasnici, odnosno korisnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika i vlasnici, odnosno korisnici drugih prevoznih sredstava iz člana 2. stav 1. ovog zakona, dužni su da zaključe ugovor o obaveznom osiguranju pre nego što se prevozno sredstvo pusti u saobraćaj, kao i da obnavljaju taj ugovor dok se prevozno sredstvo koristi u saobraćaju.

U slučaju pokretanja postupka likvidacije, odnosno stečaja nad društvom za osiguranje, zaključeni ugovori o obaveznom osiguranju ostaju na snazi do isteka vremena na koje su zaključeni.

Dejstvo ugovora o obaveznom osiguranju

Član 5.

Društvo za osiguranje dužno je da zaključi ugovor o obaveznom osiguranju u skladu sa ovim zakonom, uslovima osiguranja i tarifama premija koji su na snazi u vreme zaključenja tog ugovora.

Društvo za osiguranje ne može odbiti ponudu za zaključenje ugovora o obaveznom osiguranju ako ugovarač osiguranja prihvata uslove osiguranja i tarifu premija društva za odnosnu vrstu osiguranja koji važe u vreme dostavljanja ponude za zaključenje ugovora o osiguranju.

Uslovi osiguranja sastavni su deo ugovora o obaveznom osiguranju i društvo za osiguranje dužno je da iste uruči ugovaraču osiguranja pre zaključenja ugovora.

Odredbe uslova osiguranja kojima se utvrđuju manja prava oštećenih lica od prava predviđenih ovim zakonom, nemaju pravno dejstvo.

Obaveza društva za osiguranje iz ugovora o obaveznom osiguranju počinje po isteku dvadeset četvrtog časa dana koji je u ispravi o osiguranju naveden kao početak osiguranja, a prestaje po isteku dvadeset četvrtog časa dana koji je u ispravi o osiguranju naveden kao dan isteka trajanja osiguranja, ako nije drukčije ugovoreno.

Obaveštavanje o uslovima osiguranja i obezbeđenje dovoljnosti premije

Član 6.

Društvo za osiguranje dužno je da dostavi Narodnoj banci Srbije uslove obaveznog osiguranja, najkasnije 90 dana pre početka primene, i to isključivo radi provere njihove usaglašenosti sa propisima i pravilima struke osiguranja.

Društvo za osiguranje dužno je da, u skladu sa pravilima aktuarske struke,utvrdi premiju i formira tehničke rezerve u dovoljnom iznosu za ispunjenje svih obaveza iz ugovora o obaveznom osiguranju.

Suma osiguranja i osigurana suma

Član 7.

Obaveza društva za osiguranje po osnovu obaveznog osiguranja ograničena je sumom osiguranja, odnosno osiguranom sumom važećom na dan nastanka štetnog događaja, ako ugovorom o osiguranju nije ugovorena viša suma.

Suma osiguranja, odnosno osigurana suma iz stava 1. ovog člana predstavlja maksimalnu obavezu društva za osiguranje, po jednom štetnom događaju.

Dinarska protivvrednost sume osiguranja, odnosno osigurane sume i učešća u šteti iz člana 76. stav 2. ovog zakona, obračunava se po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru na dan nastanka štetnog događaja.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, obaveza osiguravača može da premaši sumu osiguranja iz stava 1. ovog člana ukoliko je reč o troškovima prouzrokovanim razumnim pokušajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja saobraćajne nezgode, kao i pokušajem da se ograniče štetne posledice saobraćajne nezgode, a saglasno odredbama zakona koji uređuje obligacione odnose.

Obaveze vlasnika, odnosno vozača prevoznog sredstva

Član 8.

Vozač je dužan da za vreme upotrebe prevoznog sredstva u saobraćaju ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju, a vozač motornog vozila i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, koje mora predočiti na zahtev ovlašćenog službenog lica.

U slučaju kad prevoznim sredstvom upravlja vozač koji nije vlasnik tog prevoznog sredstva, vlasnik prevoznog sredstva dužan je da vozaču omogući da za vreme upotrebe prevoznog sredstva ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju, a vozaču motornog vozila i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, lice koje upravlja vazduhoplovom dužno je da polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju iz člana 2. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona predoči na zahtev ovlašćenog službenog lica pre poletanja ili posle sletanja vazduhoplova.

U slučaju saobraćajne nezgode, vozač je dužan da svim učesnicima saobraćajne nezgode koji imaju pravo podnošenja odštetnog zahteva po ovom zakonu, da lične podatke i podatke o obaveznom osiguranju.

Obaveza prikupljanja podataka od strane društva za osiguranje

Član 9.

Društvo za osiguranje dužno je da prikuplja, obrađuje i čuva podatke o osiguranicima, osiguranim prevoznim sredstvima, štetnim događajima i likvidaciji šteta, po osnovu obaveznog osiguranja.

U obavljanju posla iz stava 1. ovog člana društvo za osiguranje organizuje, čuva i održava bazu podataka:

1) o osiguranicima;

2) o prevoznim sredstvima;

3) o štetnim događajima (podaci o učesnicima štetnog događaja, podaci o vlasnicima oštećenih objekata i stvari, podaci o službenim licima koji su vršili obradu štetnih događaja, podaci o svedocima i očevicima štetnog događaja);

4) za procenu i likvidaciju šteta.

Podaci iz stava 2. tačka 3) ovog člana odnose se na ime i prezime, datum rođenja, naziv pravnog lica, matični broj fizičkog lica, matični broj pravnog lica, odgovorno lice u pravnom licu, adresu prebivališta, registarske oznake vozila, broj vozačke dozvole, broj saobraćajne dozvole, broj lične karte, odnosno putne isprave, broj tekućeg računa radi isplate naknade štete, povrede nastale u štetnom događaju, vlasništvo nad oštećenim objektima i stvarima i radno mesto, odnosno funkciju.

Podaci iz stava 2. ovog člana prikupljaju se, obrađuju, čuvaju i koriste, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i propisima o načinu prikupljanja, čuvanja i dostavljanja podataka iz oblasti osiguranja, predviđenim ovim zakonom.

Udruženje bliže propisuje način prikupljanja, čuvanja i dostavljanja podataka iz stava 2. ovog člana.

Način prikupljanja, čuvanja i korišćenja baze podataka društva za osiguranje

Član 10.

Podaci iz člana 9. stav 2. ovog zakona prikupljaju se neposredno od lica na koja se ti podaci odnose i od drugih lica (učesnika i svedoka štetnog događaja).

Kad o podacima iz stava 1. ovog člana odgovarajuće evidencije vode organi nadležni za bezbednost saobraćaja, pravosudni organi, organizacije za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstvene ustanove i ustanove za socijalni rad, podaci se pribavljaju od tih organa i organizacija.

Organi, organizacije i pojedinci koji poseduju podatke ili baze podataka iz stava 1. ovog člana dužni su da, na zahtev, proslede te podatke društvu za osiguranje.

Podaci iz stava 1. ovog člana čuvaju se deset godina po isteku ugovora o osiguranju, odnosno po okončanju postupka naknade štete.

Podatke iz stava 1. ovog člana mogu koristiti, bez naknade, i oštećena lica, prilikom podnošenja zahteva za naknadu štete društvu za osiguranje.

Izuzetak od obaveznog osiguranja

Član 11.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na prevozna sredstva Vojske Srbije.

Za naknadu štete koja je nastala upotrebom prevoznog sredstva iz stava 1. ovog člana jemči Republika Srbija.

Primena odredaba Zakona o osiguranju

Član 12.

Na poslovanje društva za osiguranje koje obavlja poslove obaveznog osiguranja, primenjuju se odredbe Zakona o osiguranju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena.

Primena drugih zakona

Član 13.

Na ugovore o obaveznom osiguranju primenjuje se zakon kojim se uređuju obligacioni odnosi i drugi odgovarajući zakoni kojima se uređuju ugovori u pojedinim vrstama osiguranja, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena.

II. OSIGURANjE PUTNIKA U JAVNOM PREVOZU OD POSLEDICA NEZGODE

Obaveza osiguranja putnika u javnom prevozu od posledica nezgode

Član 14.

Avio-prevozioci i vlasnici, prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika dužni su da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nezgode.

Ugovor iz stava 1. ovog člana dužni su da zaključe:

1) vlasnici autobusa kojim se obavlja javni prevoz u gradskom, prigradskom, međugradskom i međunarodnom linijskom i vanlinijskom prevozu;

2) vlasnici autobusa kojim se obavlja prevoz zaposlenih na posao i sa posla;

3) vlasnici autobusa kojim se obavlja prevoz dece i učenika do predškolskih, odnosno školskih ustanova i od predškolskih, odnosno školskih ustanova;

4) vlasnici autobusa za prevoz turista;

5) vlasnici putničkih automobila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i "rent-a-kar" vozila;

6) vlasnici šinskih vozila za prevoz putnika;

7) vlasnici svih vrsta plovila u linijskoj ili slobodnoj plovidbi kojima se prevoze putnici, uključujući i krstarenja i prevoz turista, kao i tih plovila koji se iznajmljuju;

8) avio-prevozioci za vazduhoplove koje koriste u javnom avio-prevozu (redovni, čarter, avio-taksi), kao i za vazduhoplove koji se koriste u turističke svrhe ili se iznajmljuju;

            9) vlasnici drugih prevoznih sredstava, bez obzira na vrstu pogona, kojima se prevoze putnici, uz naplatu prevoza, u vidu registrovane delatnosti.

Pod vlasnikom iz stava 2. tačka 7) ovog člana podrazumeva se i brodar.

Zaključenje ugovora iz stava 1. ovog člana, ne isključuje obavezu zaključenja ugovora o osiguranju od odgovornosti.

Dozvola za stavljanje u saobraćaj, odnosno drugi akt nadležnog organa kojim se utvrđuje sposobnost za stavljanje u saobraćaj prevoznog sredstva iz stava 2. ovog člana može se izdati po podnošenju dokaza tom organu o zaključenom ugovoru o osiguranju iz stava 1. ovog člana.

Vlasnik, odnosno korisnik prevoznog sredstva iz stava 2. ovog člana, dužan je da na vidnom mestu u prevoznom sredstvu i voznoj karti naznači podatke o zaključenom ugovoru o osiguranju iz stava 1. ovog člana, a naročito naziv društva za osiguranje i prava putnika po osnovu tog ugovora.

Pojam putnika u javnom prevozu

Član 15.

Putnici u javnom prevozu, u smislu ovog zakona, su:

1) lica koja se nalaze u prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz i koja imaju nameru da putuju, bez obzira da li su kupila voznu kartu ili nisu;

2) lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa, luke, aerodroma ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, pre ukrcavanja, koja imaju nameru da putuju;

3) lica koja su obavila putovanje i napustila prevozno sredstvo, a nalaze se u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, u krugu stanice, pristaništa, luke ili aerodroma.

Putnicima iz stava 1. ovog člana smatraju se i lica koja imaju pravo na besplatnu vožnju.

Putnicima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se lica kojima je mesto rada na prevoznom sredstvu.

Visina osigurane sume

Član 16.

Iznos najniže osigurane sume na koju može biti ugovoreno osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nezgode, po jednom putniku utvrđuje Vlada, na predlog Narodne banke Srbije.

Osigurana suma iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od:

1) za slučaj smrti putnika 8.000 evra;

2) za slučaj trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) putnika 16.000 evra;

3) za slučaj privremene sprečenosti za rad i stvarnih i nužnih troškova lečenja putnika 4.000 evra.

Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Pravo na isplatu osigurane sume

Član 17.

Putnik koga zadesi nezgoda, odnosno određeni korisnik prema uslovima osiguranja u slučaju smrti putnika, ima pravo da zahteva da društvo za osiguranje sa kojim je zaključen ugovor o osiguranju iz člana 14. stav 1. ovog zakona, neposredno njemu izvrši svoju obavezu iz ugovora o osiguranju.

Ako vlasnik, odnosno korisnik prevoznog sredstva nije zaključio ugovor o osiguranju iz člana 14. stav 1. ovog zakona, ili je zaključio ugovor o osiguranju sa društvom za osiguranje nad kojim je pokrenut postupak stečaja, a desila se nezgoda, lice iz stava 1. ovog člana može zahtevati isplatu osigurane sume iz sredstava Garantnog fonda, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Pravo na osiguranu sumu iz člana 16. ovog zakona ima putnik, odnosno korisnik osiguranja, nezavisno od toga da li ima pravo na naknadu štete po osnovu odgovornosti prevozioca.

III. OSIGURANjE VLASNIKA MOTORNIH VOZILA OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU PRIČINjENU TREĆIM LICIMA

1. Ugovor o osiguranju od autoodgovornosti i njegovo dejstvo

Obaveza osiguranja od autoodgovornosti

Član 18.

Vlasnik motornog vozila dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom motornog vozila pričini trećim licima usled smrti, povrede tela, narušavanja zdravlja, uništenja ili oštećenja stvari, osim za štete na stvarima koje je primio na prevoz (u daljem tekstu: osiguranje od autoodgovornosti).

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, osiguranje od autoodgovornosti pokriva i štete na stvarima koje su primljene na prevoz, ukoliko te stvari služe za ličnu upotrebu lica koja su se nalazila u vozilu.

Pod štetom iz stava 1. ovog člana, podrazumeva se i šteta koja je pričinjena trećem licu usled pada stvari sa motornog vozila.

U slučaju štete prouzrokovane motornim vozilom za koje je vlasnik motornog vozila zaključio ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana, oštećeno lice ne plaća učešće u šteti.

Pod vlasnikom iz stava 1. ovog člana se smatra i vlasnik motornog vozila koje je trajno ili privremeno odjavljeno, odnosno ne registruje se (kao npr. vozila koja su povučena iz redovne upotrebe, nalaze se u muzeju, u postupku restauriranja ili se ne upotrebljavaju već duže vreme iz nekog drugog razloga).

Obaveza osiguranja od autoodgovornosti iz stava 1. ovog člana se ne odnosi na upotrebu motornog vozila na događajima i aktivnostima u vezi sa moto-sportom, uključujući trke, takmičenja, obuke, testiranja i demonstracije u obeleženim zonama sa ograničenim pristupom.

Organizator događaja i aktivnosti iz stava 6. ovog člana, ili neko drugo lice, dužan je da da zaključe osiguranje od odgovornosti ili garanciju koje pokriva štetu nanetu bilo kojem trećem licu, uključujući gledaoce i druga prisutna lica, ali ne nužno i štetu načinjenu vozačima učesnicima i njihovim vozilima.

Osiguranje ili garancija iz stava 7. ovog člana zaključuje se na minimalnu sumu osiguranja propisanu ovim zakonom.

U slučaju nezgode koju je prouzrokovao niz vozila koji se sastoji od vozila koje vuče prikolicu, ako prikolica ima zasebno osiguranje od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, oštećeno lice može podneti odštetni zahtev direktno društvu za osiguranje koje je osiguralo prikolicu ako se prikolica može identifikovati, ali se vozilo koje ju je vuklo ne može identifikovati; i

            Društvo za osiguranje koje je nadoknadilo štetu oštećenom licu ima pravo na regres od društva koje je osiguralo vučno vozilo ili od Garantnog fonda.

            U slučaju nezgode koju je prouzrokovao niz vozila koji se sastoji od vozila koje vuče prikolicu, društvo za osiguranje koje je osiguralo prikolicu, obaveštava bez nepotrebnog odlaganja oštećeno lice, na njegov zahtev, o:

1)         identitetu osiguravača vučnog vozila; ili

2)         ako društvo za osiguranje koje je osiguralo prikolicu ne može da identifikuje društvo za osiguranje koje je osiguralo vučno vozilo, mehanizmu za naknadu štete predviđenom u članom 79. ovog zakona.

Ugovor o osiguranju od autoodgovornosti - polisa osiguranja

Član 19.

Ugovor o osiguranju od autoodgovornosti - polisa osiguranja jednoobrazna je za teritoriju Republike Srbije.

Sadržinu obrasca polise osiguranja iz stava 1. ovog člana i način vođenja evidencije preuzetih polisa propisuje Narodna banka Srbije.

Obrazac polise osiguranja iz stava 1. ovog člana, ako se izdaje u papirnoj formi, štampa Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novčanica i kovanog novca - Topčider.

Narodna banka Srbije bliže propisuje postupak zaključivanja ugovora o osiguranju od autoodgovornosti na daljinu i način vođenja evidencije o zaključenim ugovorima na daljinu.

Zaključenje ugovora o osiguranju od autoodgovornosti i registracija motornog vozila

Član 20.

Vlasnik motornog vozila, čije vozilo podleže obavezi registracije, dužan je da, pri registraciji motornog vozila, izdavanju registracione nalepnice i izdavanju probnih tablica, organu nadležnom za registraciju podnese dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju od autoodgovornosti.

Vlasnik motornog vozila za koje je izdata registraciona nalepnica u trajnom važenju dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti prilikom registracije vozila i da obnavlja to osiguranje za sve vreme dok to vozilo učestvuje u saobraćaju.

Lica koja nemaju pravo na naknadu štete

Član 21.

Pravo na naknadu štete, po osnovu osiguranja od autoodgovornosti, nema:

1) vlasnik motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, za slučaj štete na stvarima;

2) vozač motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, kao i njegovi srodnici i druga fizička ili pravna lica zbog štete usled smrti ili telesnih povreda vozača;

3) lice koje je svojevoljno ušlo u motorno vozilo čijom mu je upotrebom pričinjena šteta, a koje je znalo da je to vozilo protivpravno oduzeto;

4) lice koje je štetu pretrpelo:

(1) upotrebom motornog vozila za vreme zvanično odobrenih auto-moto i karting takmičenja i delova tih takmičenja na zatvorenim stazama, na kojima je cilj postizanje maksimalne brzine, kao i na probama (treningu) za ta takmičenja,

(2) usled dejstva nuklearne energije tokom prevoza nuklearnog materijala, odnosno usled dejstva opasnog tereta tokom njegovog transporta,

(3) usled vojnih operacija, vojnih manevara, pobuna ili terorističkih akcija, ako postoji uzročna veza između tih dejstava i nastale štete.

Visina sume osiguranja

Član 22.

Iznos sume osiguranja se utvrđuje ugovorom o osiguranju, pri čemu iznos najniže sume osiguranja na koju može biti ugovoreno osiguranje od autoodgovornosti utvrđuje Vlada, na predlog Narodne banke Srbije.

Iznos iz stava 1. ovog člana ne može biti niži od:

1) za štetu na licima, 3.500.000 evra po jednom štetnom događaju, bez obzira na broj oštećenih lica, odnosno 1.000.000 evra po oštećenom licu;

2) za štetu na stvarima, po jednom štetnom događaju, bez obzira na broj oštećenih lica 500.000 evra.

Ako ima više oštećenih lica, a ukupna naknada štete je veća od iznosa iz stava 1. ovog člana, prava oštećenih lica prema društvu za osiguranje srazmerno se smanjuju, do iznosa iz tog stava.

Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Obaveštenje o saobraćajnoj nezgodi

Član 23.

Vlasnik motornog vozila, odnosno učesnik u saobraćajnoj nezgodi, dužan je da odgovorno društvo za osiguranje obavesti o saobraćajnoj nezgodi u roku od 15 dana od dana kada se dogodila saobraćajna nezgoda.

Društvo za osiguranje dužno je da vodi posebnu evidenciju o obaveštenjima iz stava 1. ovog člana.

Zahtev za naknadu štete i pravo na podnošenje tužbe

Član 24.

Potraživanje po osnovu osiguranja od autoodgovornosti oštećeno lice ostvaruje podnošenjem odštetnog zahteva neposredno društvu za osiguranje.

Oštećeno lice može podneti zahtev za naknadu štete društvu za osiguranje sa kojim je to lice zaključilo ugovor o osiguranju od autoodgovornosti, ako je takva mogućnost predviđena tim ugovorom, saglasno aktima poslovne politike društva.

Ako društvo za osiguranje ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete ili obrazloženi odgovor, niti obaveštenje iz člana 25. stav 8. ovog zakona u roku od 90 dana od dana prijema odštetnog zahteva, oštećeno lice može podneti tužbu sudu i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.

Tužba iz stava 3. ovog člana dostavljena pre isteka roka iz tog stava smatra se preuranjenom.

Društvo za osiguranje dužno je da zahtev iz stava 1. ovog člana evidentira u posebnoj knjizi šteta sa danom prijema zahteva, po redosledu prijema.

U slučaju naknade štete po zahtevu iz stava 2. ovog člana, društvo za osiguranje koje je isplatilo štetu ima pravo na regres od društva za osiguranje čiji je osiguranik odgovoran za štetu.

Postupak i rokovi za odlučivanje o zahtevu za naknadu štete

Član 25.

Društvo za osiguranje je dužno da utvrdi pravni osnov odštetnog zahteva i visinu svoje obaveze ili njenog nespornog dela, i isplati naknadu štete, uz dostavljanje obrazložene ponude, u roku od 14 dana od dana kada je primljena sva potrebna dokumentacija, a najduže u roku od 90 dana od dana prijema tog zahteva.

Društvo za osiguranje dužno je da podnosioca odštetnog zahteva blagovremeno i u celosti upozna sa postupkom podnošenja i rešavanja tog zahteva, kao i da mu jasno predoči koju dokumentaciju je potrebno da priloži uz ovaj zahtev.

Kada odštetni zahtev nije potpun, društvo za osiguranje je dužno da se u roku od osam dana od dana prijema zahteva pismeno obrati podnosiocu zahteva i zatraži kompletiranje dokumentacije, kao i da preduzima sve potrebne radnje radi utvrđivanja pravnog osnova i visine naknade štete.

Obrazložena ponuda je pismeni jednostrani akt društva za osiguranje koji se dostavlja podnosiocu zahteva, a koji sadrži naročito podatke o osnovanosti odštetnog zahteva, visini naknade štete, kao i obrazloženje pravnog osnova, te obračuna visine naknade štete, odnosno nespornog dela.

Kada društvo za osiguranje utvrdi da nema pravnog osnova za naknadu štete dužno je da u rokovima iz stava 1. ovog člana, podnosiocu zahteva dostavi obrazloženi odgovor na sve navode iz odštetnog zahteva, koji naročito sadrži razloge na osnovu kojih je utvrđeno nepostojanje osnova sa obrazloženjem.

U obrazloženoj ponudi i obrazloženom odgovoru, društvo za osiguranje dužno je da podnosioca zahteva uputi na pravo ulaganja prigovora društvu za osiguranje u ostavljenom roku.

Ako pravni osnov zahteva nije sporan, a ne može da utvrdi konačan iznos naknade štete koju treba da nadoknadi, društvo za osiguranje je dužno da u roku koji ne može biti duži od 90 dana od dana prijema zahteva utvrdi i isplati deo svoje obaveze na ime predujma uz dostavljanje obrazložene ponude.

Isplata dela obaveze naknade štete ne utiče na pravo podnosioca zahteva na potraživanja ukupne obaveze društva za osiguranje.

U slučaju kada društvo za osiguranje u roku od 90 dana od dana prijema odštetnog zahteva ne može da utvrdi pravni osnov, dužno je da u istom roku obavesti podnosioca zahteva o odbijanju tog zahteva i razlozima zbog kojih nije moguće utvrditi osnov sa obrazloženjem.

Ako nakon dostavljanja obrazložene ponude, obrazloženog odgovora ili odbijanja odštetnog zahteva društvo za osiguranje pribavi dokumentaciju iz koje proizlazi postojanje osnova i/ili na osnovu koje se može utvrditi visina naknade štete, dužno je da bez primljenog ponovnog odštetnog zahteva ponovo pokrene postupak za odlučivanje o zahtevu za naknadu štete u skladu sa odredbama ovog člana.

U slučaju neizvršavanja obaveze isplate naknade štete ili njenog nespornog dela u rokovima propisanim st. 1. i 6. ovog člana, oštećeno lice ima pravo na zakonsku zateznu kamatu počev od prvog dana nakon isteka navedenih rokova.

Narodna banka Srbije može da propisom koji u vezi sa tržišnim ponašanjem donosi na osnovu Zakona o osiguranju uredi i standarde tržišnog ponašanja i dobre poslovne prakse u oblasti osiguranja od autoodgovornosti, kao i način postupanja po zahtevima za naknadu iz osiguranja od autoodgovornosti.

Naknada male štete

Član 26.

Štete za koje odštetni zahtev na dan nastanka štetnog događaja iznosi manje od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru na taj dan i za koje su uz zahtev dostavljeni dokazi na osnovu kojih se može utvrditi obaveza društva za osiguranje, smatraju se malim štetama.

Društvo za osiguranje je dužno da naknadu štete iz stava 1. ovog člana isplati u roku od osam dana od dana prijema zahteva.

Društvo za osiguranje je dužno da štetu isplati u roku iz stava 2. ovog člana i u slučaju kad u postupku naknade štete utvrdi da je iznos štete do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, iako zahtev za naknadu štete nije opredeljen kao zahtev za naknadu štete iz stava 1. ovog člana.

Prigovor i subrogacija društva za osiguranje

Član 27.

Kad oštećeno lice podnese odštetni zahtev društvu za osiguranje, društvo ne može u odgovoru na takav zahtev isticati prigovore koje bi na osnovu zakona ili ugovora o osiguranju moglo istaći prema osiguraniku zbog nepridržavanja zakona ili ugovora.

Društvo za osiguranje koje naknadi štetu oštećenom licu stupa u njegovo pravo prema licu odgovornom za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka, ako obaveza društva nije nastupila prema uslovima ugovora o osiguranju od autoodgovornosti.

Naknada štete u slučaju gubitka prava iz osiguranja

Član 28.

Osigurano lice gubi prava iz osiguranja u sledećim slučajevima:

1) ako vozač nije koristio motorno vozilo u skladu sa njegovom namenom;

2) ako vozač nije imao vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom određene kategorije, osim ako je vozilom upravljalo lice koje je kandidat za vozača za vreme obuke za upravljanje vozilom, uz poštovanje propisa kojima je ta obuka regulisana;

3) ako je vozaču oduzeta vozačka dozvola ili je isključen iz saobraćaja ili mu je izrečena zaštitna mera ili mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom;

4) ako je vozač upravljao motornim vozilom pod uticajem alkohola iznad dozvoljene granice, opojnih droga, odnosno zabranjenih lekova ili drugih psihoaktivnih supstanci;

5) ako je vozač štetu prouzrokovao namerno;

6) ako je šteta nastala zbog toga što je motorno vozilo bilo tehnički neispravno, a ta je okolnost vozaču vozila bila poznata;

7) ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju.

Gubitak prava iz osiguranja na osnovu stava 1. ovog člana nema uticaja na pravo oštećenog lica na naknadu štete.

Društvo za osiguranje koje naknadi štetu oštećenom licu iz stava 2. ovog člana, stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.

Naknada štete koju prouzrokuje neovlašćeno lice

Član 29.

Osiguranjem od autoodgovornosti obuhvaćene su, u skladu sa odredbama ovog zakona, i štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila koje je koristilo, odnosno kojim je upravljalo neovlašćeno lice.

Društvo za osiguranje koje naknadi oštećenom licu štetu iz stava 1. ovog člana, stupa u prava oštećenog lica prema licu koje je odgovorno za štetu, za iznos isplaćene naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.

Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi

Član 30.

U slučaju saobraćajne nezgode, učesnici su dužni da popune, potpišu i međusobno razmene Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, saglasno zakonu kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima. Uredno popunjen Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi može se koristiti kao odštetni zahtev po osnovu osiguranja od autoodgovornosti, odnosno kao izjava o okolnostima nastanka štetnog događaja.

Društvo za osiguranje dužno je da ugovaraču osiguranja, uz polisu osiguranja od autoodgovornosti, uruči Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.

Promena vlasnika motornog vozila

Član 31.

Ako se u toku važenja ugovora o osiguranju od autoodgovornosti promeni vlasnik motornog vozila, prava i obaveze iz tog ugovora prelaze na novog vlasnika i traju do isteka tekućeg perioda osiguranja.

Teritorijalna važnost osiguranja od autoodgovornosti

Član 32.

Osiguranje od autoodgovornosti pokriva štete nastale na teritoriji Republike Srbije i teritoriji država članica Sistema zelene karte ili država čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma, bez plaćanja dodatne premije osiguranja.

Društvo za osiguranje je dužno da izdavanje međunarodne isprave o postojanju osiguranja od autoodgovornosti za štete pričinjene trećim licima, koja važi na teritoriji država članica Sistema zelene karte u inostranstvu (zelena karta) iz člana 2. stav 1. tačka 16) ovog zakona vrši bez naknade, odnosno srazmerno administrativnim troškovima koji proističu iz učešća u Sistemu zelene karte.

Naknada štete prouzrokovane u inostranstvu

Član 33.

Odgovorno društvo za osiguranje dužno je da naknadi štetu koja je upotrebom motornog vozila prouzrokovana na teritoriji država članica Sistema zelene karte ili država čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma, do visine određene propisima o osiguranju od autoodgovornosti države u kojoj je šteta nastala.

Ako je najniža suma osiguranja te države niža od sume osiguranja iz člana 22. stav 1. ovog zakona, šteta će se naknaditi do iznosa iz tog člana.

Ako odgovorno društvo za osiguranje iz stava 1. ovog člana ne isplati naknadu štete, štetu će naknaditi Udruženje.

Za štetu koju prouzrokuje vozač neosiguranog motornog vozila koje se uobičajeno nalazi na teritoriji Republike Srbije, na teritoriji država članica Sistema zelene karte ili država čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma, odgovara Udruženje, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima.

Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, ako je najniža suma osiguranja te države niža od sume osiguranja iz člana 88. stav 1. ovog zakona, šteta će se naknaditi do iznosa iz tog člana.

Isticanje regresnih zahteva pravnih lica iz oblasti socijalnog osiguranja

Član 34.

Pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja mogu, na ime isplaćenih obaveza za svoje osiguranike, prema društvu za osiguranje isticati regresne zahteve po osnovu osiguranja od autoodgovornosti u iznosu stvarne štete, do iznosa najviše obaveze društva, u slučajevima kad te zahteve, prema odgovarajućim propisima, mogu isticati prema licu odgovornom za štetu.

            Stvarnom štetom iz stava 1. ovog člana smatraju se troškovi lečenja i drugi nužni troškovi prouzrokovani lečenjem, kao i srazmeran iznos penzije oštećenog lica odnosno članova njegove porodice, a koji se određuje u kapitalizovanom iznosu prema preostalom vremenu staža osiguranja i godinama života lica potrebnih za sticanje prava na starosnu penziju.

            Društvo za osiguranje dužno je da 5% bruto premije osiguranja od autoodgovornosti uplaćuje na račun pravnog lica koje obezbeđuje i sprovodi obavezno zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republički fond) u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezno zdravstveno osiguranje.

            Procenat iz stava 3. ovog člana obračunat na iznos bruto premije osiguranja od autoodgovornosti u prethodnom mesecu društvo za osiguranje uplaćuje do 20. u mesecu.

            Uplatom iznosa iz stava 3. ovog člana smatra se da su izmirene sve stvarne štete iz stava 2. ovog člana prema Republičkom fondu.

2. Naknada štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila inostrane registracije

Međunarodna isprava o osiguranju od autoodgovornosti

Član 35.

Vozač motornog vozila inostrane registracije koji ulazi na teritoriju Republike Srbije, dužan je da ima valjanu međunarodnu ispravu o osiguranju od autoodgovornosti koja važi za teritoriju država članica Sistema zelene karte ili neki drugi dokaz o postojanju takvog osiguranja koji pokriva štete najmanje do iznosa utvrđenog ovim zakonom.

Međunarodnu ispravu iz stava 1. ovog člana, za motorno vozilo koje se uobičajeno nalazi na teritoriji države čiji je nacionalni biro osiguranja potpisnik Multilateralnog sporazuma, zamenjuje registarska tablica.

Međunarodna isprava iz stava 1. ovog člana potrebna je i za motorno vozilo koje se doprema u Republiku Srbiju nekim prevoznim sredstvom, osim ako u Republici Srbiji neće biti korišćeno.

Valjanost međunarodne isprave o osiguranju iz stava 1. ovog člana proverava organ nadležan za unutrašnje poslove na graničnom prelazu, pri ulasku motornog vozila na teritoriju Republike Srbije, kao i prilikom kontrole saobraćaja.

U slučaju kad je motorno vozilo poslato sa teritorije države članice Evropske unije na teritoriju Republike Srbije, smatra se da se rizik nalazi u Republici Srbiji za vreme od trideset dana od neposrednog prijema vozila od strane kupca, i kad vozilo nije registrovano u Republici Srbiji.

Kada vozila koja se uobičajeno nalaze na teritoriji države članice Evropske unije ili treće zemlje, ulaze na teritoriju Republike Srbije sa teritorije države članice Evropske unije, organ uprave nadležan za unutrašnje poslove je ovlašćen da izvrši nesistemske provere ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana ako su ove provere neophodne, nediskriminatorne i srazmerne cilju provere, i:

1) sprovode se u okviru nadzora koji nije usmeren isključivo na proveru osiguranja; ili su

2) deo opšteg sistema provera koje se sprovode i za vozila koja se uobičajeno nalaze na teritoriji Republike Srbije, a za njihovo sprovođenje nije potrebno zaustavljanje vozila.

Provere iz stava 5. ovog člana sprovode se na osnovu propisa o zaštiti podataka o ličnosti kojim podleže obrađivač podataka, a lični podaci mogu se obrađivati ako je to potrebno u svrhu borbe protiv upotrebe neosiguranih vozila u Republici Srbiji iz države u kojoj se ta vozila uobičajeno nalaze, a koja nije država članica Evropske unije, ako taj propis sadrži mere zaštite prava, sloboda i legitimnih interesa lica za koje se vrši provera, kojima se navodi tačna svrha obrade podataka, upućuju na relevantni pravni osnov, kojom proverom se poštuju relevantni bezbednosni zahtevi i načela nužnosti, proporcionalnosti i ograničavanja svrhe i određuje srazmeran period čuvanja podataka.

Podaci o ličnosti koji se obrađuju u skladu sa stavom 6. ovog člana, isključivo radi sprovođenja provere osiguranja, čuvaju se samo dok su potrebni za tu svrhu i čim se ta svrha postigne, u potpunosti se brišu, a ako se proverom osiguranja pokaže da je vozilo pokriveno obaveznim osiguranjem, obrađivač podataka odmah briše te podatke, dok se u slučaju kada se proverom ne može utvrditi je li vozilo pokriveno obaveznim osiguranjem iz ovog zakona, podaci čuvaju samo za ograničeni period koji ne prelazi broj dana koji je potreban kako bi se utvrdilo postoji li osiguravajuće pokriće.

Valjanost međunarodne isprave o osiguranju od autoodgovornosti

Član 36.

Međunarodnom ispravom i dokazom iz člana 34. stav 1. ovog zakona smatra se isprava i dokaz čiju valjanost priznaje Udruženje, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima.

Udruženje blagovremeno obaveštava organ nadležan za unutrašnje poslove o tome koja se međunarodna isprava iz stava 1. ovog člana smatra valjanom.

Udruženje je garant za obaveze zasnovane na ispravi iz stava 1. ovog člana, do iznosa iz člana 22. stav 1. ovog zakona, a ako je za vozilo strane registracije ugovoren veći iznos, Udruženje garantuje do visine ugovorenog iznosa osiguravajućeg pokrića.

Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, Udruženje je garant za obaveze zasnovane na ispravi iz stava 1. ovog člana, do iznosa iz člana 88. stav 1. ovog zakona, a ako je za vozilo strane registracije ugovoren veći iznos, Udruženje garantuje do visine ugovorenog iznosa osiguravajućeg pokrića.

Granično osiguranje

Član 37.

Lica koja nemaju valjanu međunarodnu ispravu ili dokaz iz člana 34. stav 1. ovog zakona, dužna su da na granici zaključe ugovor o osiguranju od autoodgovornosti (granično osiguranje) sa društvom za osiguranje, koji važi samo za teritoriju Republike Srbije.

Granično osiguranje iz stava 1. ovog člana zaključuje se za vreme boravka na teritoriji Republike Srbije.

Naknada štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila inostrane registracije

Član 38.

Lice kome je pričinjena šteta upotrebom motornog vozila inostrane registracije na teritoriji Republike Srbije, za koje postoji valjana međunarodna isprava ili drugi dokaz o osiguranju od autoodgovornosti, podnosi odštetni zahtev društvu za osiguranje koje je dobilo ovlašćenje Udruženja za obavljanje poslova koji proizlaze iz međunarodnog sporazuma o osiguranju vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji ili inostranstvu.

Ako je najniža suma osiguranja te države viša od sume osiguranja iz člana 22. stav 1. ovog zakona, šteta će se naknaditi do iznosa na koji je zaključeno osiguranje, odnosno u skladu sa polisom osiguranja motornog vozila inostrane registracije.

Ako društvo za osiguranje kome je podnet odštetni zahtev iz stava 1. ovog člana u roku od 60 dana od dana prijema tog zahteva ne isplati naknadu štete, oštećeno lice ima pravo da odštetni zahtev podnese Udruženju.

Ako Udruženje ne isplati naknadu štete u roku od 30 dana od dana prijema odštetnog zahteva, oštećeno lice može podneti tužbu protiv Udruženja ili društva za osiguranje iz stava 1. ovog člana i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.

Od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, ako je najniža suma osiguranja te države viša od sume osiguranja iz člana 88. stav 1. ovog zakona, šteta će se naknaditi do iznosa na koji je zaključeno osiguranje, odnosno u skladu sa polisom osiguranja motornog vozila inostrane registracije.

Naknada štete po osnovu graničnog osiguranja

Član 39.

Štetu prouzrokovanu upotrebom motornog vozila inostrane registracije, čiji se vlasnik osigurao od autoodgovornosti kod društva za osiguranje, naknađuje to društvo, prema odredbama ovog zakona koje važe za osiguranje vlasnika motornog vozila domaće registracije.

Naknada štete od neosiguranog motornog vozila inostrane registracije

Član 40.

Štetu koja je prouzrokovana upotrebom motornog vozila inostrane registracije, čiji se vlasnik nije osigurao od autoodgovornosti, naknađuje Udruženje u skladu sa odredbama člana 66. ovog zakona.

3. Uslovi i premija za obavezno osiguranje

Uslovi osiguranja i tarife premija osiguranja

Član 41.

Društva za osiguranje koja obavljaju poslove osiguranja od autoodgovornosti dužna su da primenjuju zajedničke uslove osiguranja, premijski sistem sa jedinstvenim osnovama premije osiguranja za te poslove i minimalnu tarifu, koji sadrže i bonus - malus sistem iz člana 42. ovog zakona.

Narodna banka Srbije daje prethodnu saglasnost na zajedničke uslove, premijski sistem i tarifu iz stava 1. ovog člana koje donosi Udruženje, kao i na njihove izmene i dopune.

Utvrđivanje i propisivanje premije za obavezno osiguranje

Član 42.

Podatke za obračun premije za svaku tarifnu grupu premijskog sistema čine podaci o zaključenim ugovorima o osiguranju, prijavljenim, rešenim, isplaćenim i rezervisanim štetama, troškovima u vezi sa rešavanjem i isplatom šteta, kao i ostali podaci potrebni za procenu rizika i utvrđivanje premije.

Podatke iz stava 1. ovog člana društvo za osiguranje dužno je da dostavlja Udruženju, u roku koji propiše to udruženje.

Udruženje obrađuje podatke iz stava 1. ovog člana i objavljuje ih na svom veb sajtu najmanje jednom godišnje.

Bonus - malus sistem

Član 43.

Društvo za osiguranje dužno je da u svoj premijski sistem, odnosno tarifu uključi i prilikom zaključivanja osiguranja od autoodgovornosti primenjuje bonus - malus sistem.

Osnovne kriterijume bonus - malus sistema, podatke za primenu tog sistema, kao i najviši bonus, utvrđuje Narodna banka Srbije.

Društvo za osiguranje može da utvrdi i druge dodatne kriterijume koji nisu u suprotnosti sa kriterijumima iz stava 2. ovog člana.

4. Zaključivanje/prodaja ugovora o osiguranju i poslovanje društva za osiguranje

Član 44.

Prodaju ugovora o osiguranju od autoodgovornosti, pored lica predviđenih Zakonom o osiguranju, mogu obavljati i pravna lica koja su u skladu sa propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima ovlašćena za vršenje tehničkog pregleda vozila (u daljem tekstu: tehnički pregled) u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa.

Ako postoji sumnja da se zaključivanjem/prodajom ugovora o osiguranju od autoodgovornosti bavi pravno ili fizičko lice koje nema dozvolu za rad, odnosno saglasnost Narodne banke Srbije za obavljanje tih poslova u skladu sa stavom 1. ovog člana - Narodna banka Srbije može, u skladu sa Zakonom o osiguranju, izvršiti neposrednu i posrednu proveru da li ova lica pružaju te usluge suprotno odredbama zakona i preduzeti mere i/ili izreći novčanu kaznu tim i drugim odgovornim licima u skladu sa odredbama tog zakona.

Zaključivanje ugovora o osiguranju na tehničkom pregledu od strane društva za osiguranje/društva za zastupanje u osiguranju

Član 45.

Pripremu i zaključivanje ugovora o osiguranju za određene vrste neživotnih osiguranja u poslovnim prostorijama tehničkog pregleda mogu obavljati samo društva za osiguranje, odnosno društva za zastupanje u osiguranju, koja imaju dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje tih poslova u skladu sa Zakonom o osiguranju.

Vrste neživotnih osiguranja iz stava 1. ovog člana su osiguranje od posledica nezgode koje pokriva isplatu zbog posledica povrede ili oštećenja zdravlja ili zbog smrti putnika, osiguranje motornih vozila, osiguranje od autoodgovornosti i osiguranje pomoći na putovanju.

Društvo za osiguranje i društvo za zastupanje u osiguranju iz stava 1. ovog člana, odnosno tehnički pregled, kao i sa njima povezana lica ne mogu, osim ugovora o zakupu poslovnog prostora radi izvršavanja poslova iz stava 1. ovog člana, međusobno zaključivati pravne poslove kojima ta lica posredno ili neposredno ostvaruju prihode ili pogodnosti iz sredstava društva za osiguranje ili sa njim povezanog lica, odnosno ta lica ne mogu po bilo kom drugom osnovu da posredno ili neposredno ostvaruju takve prihode i pogodnosti.

Ograničenje iz stava 3. ovog člana se ne primenjuje na usluge provere tehničke ispravnosti vozila društva za osiguranje, društva za zastupanje u osiguranju i sa njima povezanih lica, ukoliko su usluge izvršene po tržišnim uslovima.

Društva za zastupanje u osiguranju dužna su da na tehničkom pregledu obavljaju poslove iz stava 1. ovog člana pod nediskriminatornim uslovima za sva zainteresovana društva za osiguranje.

Narodna banka Srbije može bliže urediti uslove i način obavljanja poslova pripreme i zaključivanja ugovora o osiguranju iz stava 1. ovog člana na tehničkim pregledima.

Prodaja ugovora o osiguranju od strane tehničkog pregleda

Član 46.

Tehnički pregled može, po osnovu sporazuma o prodaji ugovora o osiguranju od autoodgovornosti zaključenog sa društvom za osiguranje, da obavlja prodaju tih ugovora, pri čemu ovo društvo ne može u poslovnim prostorijama tog tehničkog pregleda istovremeno direktno da zaključuje ugovore o osiguranju od autoodgovornosti.

Tehnički pregledi su dužni da obavljaju poslove iz stava 1. ovog člana pod nediskriminatornim uslovima za sva zainteresovana društva za osiguranje.

Obavljanje poslova prodaje ugovora o osiguranju od strane tehničkog pregleda

Član 47.

Samo tehnički pregled koji je upisan u registar podataka Narodne banke Srbije može obavljati poslove iz člana 46. stav 1. ovog zakona.

Odgovorno lice kod tehničkog pregleda za poslove prodaje osiguranja od autoodgovornosti, odnosno lica koja na osnovu zaposlenja ili rada van radnog odnosa u skladu sa zakonom obavljaju te poslove, moraju imati ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju ili ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje poslova prodaje ugovora o osiguranju od autoodgovornosti (u daljem tekstu: ovlašćeni zastupnik za autoodogovornost).

Društvo za osiguranje i tehnički pregled, kao i sa njima povezana lica ne mogu osim sporazuma o prodaji ugovora iz člana 46. stav 1. ovog zakona, zaključivati pravne poslove kojima tehnički pregled i/ili sa njima povezana lica, posredno ili neposredno ostvaruju prihode ili pogodnosti iz sredstava društva za osiguranje ili sa njim povezanog lica, odnosno tehnički pregled ne može, osim provizije iz člana 48. stav 2. ovog zakona, po bilo kom drugom osnovu da posredno ili neposredno ostvaruju druge prihode i pogodnosti.

Ograničenje iz stava 3. ovog člana se ne primenjuje na usluge provere tehničke ispravnosti vozila društava za osiguranje i sa njima povezanih lica, ukoliko su usluge izvršene po tržišnim uslovima.

Za radnje preduzete u obavljanju poslova iz člana 46. stav 1. ovog zakona odgovara društvo za osiguranje.

Narodna banka Srbije propisuje uslove i način upisa i brisanja tehničkog pregleda iz registra podataka Narodne banke Srbije, način poslovanja tehničkog pregleda iz člana 44. ovog zakona i nadzor Narodne banke Srbije nad radom tog tehničkog pregleda, obavezu tehničkog pregleda u pogledu predugovornog informisanja korisnika usluge osiguranja, postupak i uslove za izdavanje ovlašćenja Narodne banke Srbije za obavljanje poslova prodaje ugovora o osiguranju od autoodgovornosti, kao i obavezu kontinuiranog profesionalnog usavršavanja ovlašćenih zastupnika za autoodgovornost.

Član 48.

Režijski dodatak u obavljanju poslova osiguranja od autoodgovornosti može iznositi do 23% bruto premije tog osiguranja.

Troškovi sprovođenja osiguranja od autoodgovornosti, koji nisu umanjeni za iznos prihoda od provizije iz poslova reosiguranja, niti korigovani za promenu razgraničenih troškova pribave, ne mogu biti veći od važećeg režijskog dodatka iz stava 1. ovog člana, a provizija za prodaju polisa osiguranja od autoodgovornosti ne može iznositi više od 5% naplaćene bruto premije tog osiguranja.

Društvo za osiguranje dužno je da u okviru finansijskih izveštaja posebno sastavlja uporedni pregled prihoda i rashoda i da utvrđuje i iskazuje dobit, odnosno višak i gubitak, odnosno manjak za obavljanje poslova osiguranja od autoodgovornosti.

Narodna banka Srbije propisuje sadržaj i formu obrasca kojim se uređuje uporedni pregled prihoda i rashoda društva u obavljanju poslova osiguranja od autoodgovornosti.

IV. OSIGURANjE KORISNIKA VAZDUHOPLOVA OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU PRIČINjENU TREĆIM LICIMA I PUTNICIMA

Obaveza osiguranja korisnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima i putnicima

Član 49.

Korisnik vazduhoplova dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom vazduhoplova pričini trećim licima i putnicima.

Treće lice iz stava 1. ovog člana je svako lice, osim putnika i članova letačke i kabinske posade vazduhoplova koji su na dužnosti u toku leta.

Putnik iz stava 1. ovog člana je svako lice koje se prevozi vazduhoplovom, uz saglasnost korisnika vazduhoplova, osim članova letačke i kabinske posade vazduhoplova koji su na dužnosti u toku leta.

Ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana pokriva i štete pričinjene teretu i prtljagu.

Ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana ne mora pokrivati štete pričinjene teretu i prtljagu, ako se vazduhoplov ne koristi u komercijalne svrhe.

Komercijalna svrha iz stava 5. ovog člana predstavlja korišćenje vazduhoplova za naknadu, odnosno najam.

Ugovorom o osiguranju iz stava 1. ovog člana pokrivene su i štete zbog rizika rata i terorizma, otmice vazduhoplova, sabotaže, protivpravnog prisvajanja vazduhoplova i građanskih nemira.

Korisnik inostranog vazduhoplova koji ulazi u vazdušni prostor Republike Srbije mora biti osiguran od odgovornosti za štetu iz stava 1. ovog člana, ako nema drugo obezbeđenje za naknadu štete ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, korisnik vazduhoplova koji nije registrovan u Republici Srbiji, odnosno državi članici Evropske unije, odnosno čiji je vazduhoplov registrovan izvan teritorije Evropske unije i čiji letovi ne uključuju sletanje na teritoriju ili poletanje sa teritorije Evropske unije, odnosno Republike Srbije, nego samo let u vazdušnom prostoru Republike Srbije, ne mora ugovorom o osiguranju iz stava 1. ovog člana imati pokrivene štete pričinjene putnicima, teretu i prtljagu.

Registracija vazduhoplova, kao i godišnje produženje važenja potvrde o plovidbenosti može se izvršiti kad se organu nadležnom za registraciju i proveru plovidbenosti podnese dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju iz stava 1. ovog člana.

Korisnik vazduhoplova koji ne podleže obaveznom godišnjem produženju potvrde o plovidbenosti, dužan je da zaključi ugovor o osiguranju iz stava 1. ovog člana za svaki period u kojem obavlja letove predmetnim vazduhoplovom.

Izuzeci od obaveznog osiguranja korisnika vazduhoplova

Član 50.

Odredbe ovog zakona se ne primenjuju na:

1)         državne vazduhoplove, definisane članom 3. stav b) Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, potpisane u Čikagu 7. decembra 1944. godine;

2)         vazduhoplovne modele čija je MTOM manja od 20 kg;

3)         letelice koje uzleću uz pomoć nogu (uključujući motorne paraglajdere i zmajeve);

4)         vezane balone;

5)         bespilotne zmajeve;

6)         padobrane (uključujući i one za uzletanje).

 Odredbe ovog zakona koje se odnose na obavezu osiguranja koje obuhvata rizik rata i terorizma ne primenjuju se na vazduhoplove, uključujući i jedrilice, čija je MTOM manja od 500 kg i ultralake vazduhoplove:

-           koji se koriste u nekomercijalne svrhe;

-           koji se koriste za lokalnu obuku u letenju, pri kojoj se ne prelazi državna granica.

Visina sume osiguranja

Član 51.

Iznos sume osiguranja se utvrđuje ugovorom o osiguranju, pri čemu iznos najniže sume osiguranja, po jednom štetnom događaju, određene ugovorom o osiguranju iz člana 49. stav 1. ovog zakona utvrđuje Vlada, na predlog Narodne banke Srbije.

Najniža suma osiguranja iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od:

1) za štete pričinjene trećim licima:

(1) za lake sportske avione kojima MTOM iznosi manje od 600 kg i koji se koriste u nekomercijalne svrhe, jedrilice (uključujući pogonjene i motorne jedrilice), ultralake vazduhoplove, kao i bespilotne vazduhoplove koji podležu evidentiranju u skladu sa posebnim propisom- 10.000 SDR

(2) za slobodne balone sa posadom 20.000 SDR

(3) za vazduhoplove kojima MTOM iznosi:

- manje od 500 kg 750.000 SDR

- manje od 1.000 kg 1.500.000 SDR

- manje od 2.700 kg 3.000.000 SDR

- manje od 6.000 kg 7.000.000 SDR

- manje od 12.000 kg 18.000.000 SDR

- manje od 25.000 kg 80.000.000 SDR

- manje od 50.000 kg 150.000.000 SDR

- manje od 200.000 kg 300.000.000 SDR

- manje od 500.000 kg 500.000.000 SDR

- 500.000 kg i više 700.000.000 SDR

2) za štetu pričinjenu pojedinom putniku 250.000 SDR

3) za lične stvari putnika koje se nalaze

u kabini vazduhoplova 1.288 SDR

4) za teret i registrovan prtljag, po kg 22 SDR

Izuzetno od stava 2. tačka 2) ovog člana, najniža suma osiguranja, po jednom štetnom događaju, određena ugovorom o osiguranju iz člana 49. stav 1. ovog zakona za vazduhoplove kojima MTOM iznosi 2.700 kg ili manje, koji se ne koriste u komercijalne svrhe, za pojedinog putnika iznosi 100.000 SDR.

Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Primena odredaba o naknadi štete

Član 52.

Na pitanja odgovornosti korisnika vazduhoplova za štetu koju pričini trećim licima i putnicima, koja nisu uređena odredbama ovog odeljka, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na naknadu štete pričinjene trećim licima upotrebom motornog vozila, kao i odredbe zakona kojima su uređeni obligacioni odnosi i osnovi svojinskopravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju.

V. OSIGURANjE VLASNIKA PLOVILA OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU PRIČINjENU TREĆIM LICIMA

Obaveza osiguranja vlasnika plovila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima

Član 53.

Vlasnik plovila, koji se saglasno propisima o registraciji tih objekata upisuje u odgovarajući registar, dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koju upotrebom plovila pričini trećim licima usled smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja.

Pod štetom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se i šteta koja je pričinjena trećem licu usled pada ili izbacivanjem stvari iz plovila.

Trećim licem iz stava 1. ovog člana ne smatra se lice koje se prevozi plovilom.

Vlasnik inostranog plovila koji plovi u domaćim teritorijalnim vodama mora biti osiguran od odgovornosti za štetu iz stava 1. ovog člana, ako nema drugo obezbeđenje za naknadu štete ili ako međunarodnim ugovorom nije drukčije uređeno.

Registracija plovila i produženje registracije može se izvršiti kad se organu nadležnom za registraciju podnese dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju iz stava 1. ovog člana.

Visina sume osiguranja

Član 54.

Iznos sume osiguranja se utvrđuje ugovorom o osiguranju, pri čemu iznos najniže sume osiguranja, po jednom štetnom događaju, na koju može biti ugovoreno osiguranje iz člana 53. stav 1. ovog zakona utvrđuje Vlada, na predlog Narodne banke Srbije.

Najniža suma osiguranja iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od 200.000 evra.

Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Primena odredaba o naknadi štete

Član 55.

Na pitanja odgovornosti vlasnika plovila za štetu koju pričini trećim licima, koja nisu uređena odredbama ovog odeljka, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na naknadu štete pričinjene trećim licima upotrebom motornog vozila, kao i odredbe zakona kojima su uređeni obligacioni odnosi i osnovi svojinskopravnih odnosa u unutrašnjoj i pomorskoj plovidbi.

VI. NADZOR

Član 56.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, uključujući izricanje mera nadzora i/ili novčanih kazni, u delu koji se odnosi na društva za osiguranje koja obavljaju poslove obaveznog osiguranja vrši Narodna banka Srbije u skladu sa Zakonom o osiguranju.

Novčane kazne iz stava 1. ovog člana uplaćuju se u korist budžeta Republike Srbije.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, osim onih odredaba koje se odnose na društva za osiguranje koja obavljaju poslove obaveznog osiguranja, vrše nadležni organi, odnosno institucije.

Protiv upravnog akta Narodne banke Srbije donetog u obavljanju njenih funkcija može se voditi upravni spor, ali tužba protiv ovog akta ne može sprečiti ni odložiti njegovo izvršenje.

U upravnom sporu protiv akta iz prethodnog stava ovog člana, sud ne može rešiti upravnu stvar za čije je rešavanje ovim zakonom utvrđena nadležnost Narodne banke Srbije.

VII. UDRUŽENjE OSIGURAVAČA SRBIJE

1)         Javna ovlašćenja Udruženja

Poveravanje javnih ovlašćenja

Član 57.

Udruženje, vrši sledeća javna ovlašćenja:

1) obavlja poslove nacionalnog biroa osiguranja koji proizlaze iz međunarodnog sporazuma o osiguranju vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji ili inostranstvu;

2) propisuje i štampa obrasce i vrši kontrolu upotrebe međunarodne karte osiguranja vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji ili inostranstvu, kao i obradu odštetnih zahteva u vezi s tim osiguranjem (zelena karta);

            3) vodi Garantni fond;

4) vodi Informacioni centar, Biro za naknadu štete i Registar štetnih događaja;

5) prikuplja, obrađuje, čuva, dostavlja, odnosno objavljuje na svom veb sajtu podatke od značaja za obavljanje poslova poverenih ovim zakonom, uključujući i podatke o postavljenim odštetnim zahtevima po svakoj polisi osiguranja za primenu bonus - malus sistema, koje su društva za osiguranje dužna da dostavljaju Udruženju;

6) predstavlja društva za osiguranje pred državnim i drugim nadležnim organima u zemlji i međunarodnim strukovnim organizacijama;

7) utvrđuje visinu doprinosa koji uplaćuju društva za osiguranje radi obezbeđivanja sredstava za izvršenje poslova Udruženja poverenih ovim zakonom, osim poslova Garantnog fonda;

8) utvrđuje visinu redovnog i dodatnog doprinosa koji uplaćuju društva za osiguranje radi obezbeđivanja sredstava za izvršenje poslova Garantnog fonda;

9) donosi kodeks o ponašanju u poslovima obaveznog osiguranja;

10) obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija daje saglasnost na visinu doprinosa iz stava 1. tačka 7) ovog člana, o čemu Udruženje obaveštava Narodnu banku Srbije.

Narodna banka Srbije daje saglasnost na visinu doprinosa iz stava 1. tačka 8) ovog člana, o čemu Udruženje obaveštava ministarstvo nadležno za poslove finansija.

            Društvo za osiguranje koje ima dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje poslova obaveznih osiguranja u saobraćaju mora biti član Udruženja i dužno je uplaćivati Udruženju, odnosno Garantnom fondu doprinose iz stava 1. tač. 7) i 8) ovog člana.

Narodna banka Srbije propisuje način i rok za izdavanje saglasnosti iz stava 3. ovog člana.

Udruženje je dužno da podatke za primenu bonus - malus sistema, po zahtevu, dostavi Narodnoj banci Srbije i društvu za osiguranje.

Nadzor nad vršenjem javnih ovlašćenja

Član 58.

Nadzor nad vršenjem javnih ovlašćenja od strane Udruženja vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija, osim nadzora nad vršenjem javnih ovlašćenja iz člana 57. stav 1. tač. 3) i 8) ovog zakona i drugih poslova tog udruženja u vezi s Garantnim fondom koji vrši Narodna banka Srbije.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, nadzor nad vršenjem javnih ovlašćenja od strane Udruženja iz člana 57. stav 1. tačka 4) koji se odnosi na vođenje Informacionog centra i Registra štetnih događaja vrše ministarstvo nadležno za poslove finansija i Narodna banka Srbije, u skladu sa nadležnostima utvrđenim ovim i drugim zakonom.

Ako ministarstvo nadležno za poslove finansija utvrdi da se javna ovlašćenja za koje je nadležno ne vrše u skladu sa međunarodnim sporazumom i ovim zakonom, naložiće da se utvrđene nepravilnosti otklone u određenom roku.

Opšti zahtevi za vršenje javnih ovlašćenja Udruženja

Član 59.

Udruženje je dužno da uspostavi adekvatnu i transparentnu organizacionu strukturu sa jasno definisanom podelom nadležnosti i odgovornosti između organa upravljanja u Udruženju, kao i između direktora Udruženja i rukovodioca Garantnog fonda, na način kojim se onemogućava koncentracija funkcija koje su međusobno nespojive, obezbeđuje jasna linija odgovornosti i sprečavanje sukoba interesa.

Udruženje je dužno da uspostavi adekvatan sistem internih kontrola i izveštavanja na svim nivoima poslovanja, efikasnu funkciju praćenja usklađenosti poslovanja, internu reviziju, aktuarsku funkciju, kao i kontrolu rizika poslovanja Udruženja i Garantnog fonda.

Udruženje je dužno da poslove iz člana 57. ovog zakona obavlja na način koji ne ugrožava stabilnost i sigurnost Garantnog fonda i tako da ne otežava vršenje nadzora nad Garantnim fondom u skladu sa ovim zakonom.

Udruženje može poveriti pojedine značajne poslove drugom licu, pri čemu je odgovorno za zakonito obavljanje poslova koje je poverilo drugom licu.

Ako Udruženje namerava da obavljanje pojedinih značajnih poslova poveri drugom licu - dužno je da o tome prethodno obavesti ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno Narodnu banku Srbije.

Udruženje je dužno da organu iz stava 5. ovog člana obezbedi vršenje nadzora nad licem kome je poverilo obavljanje poslova, kao i da mu obezbedi uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju i podatke nastale u vezi sa obavljanjem poverenih poslova, a kojima to lice raspolaže.

Narodna banka Srbije može bliže propisati način i uslove za poveravanje pojedinih značajnih poslova Udruženja koje nadzire Narodna banka Srbije, kao i izveštavanje o poverenim poslovima.

Nadzor od strane Narodne banke Srbije

Član 60.

Narodna banka Srbije nadzor iz člana 58. st. 1. i 2. ovog zakona vrši shodnom primenom propisa kojima je uređeno vršenje nadzora nad poslovanjem društava za osiguranje/reosiguranje, osim ako ovim zakonom i propisima Narodne banke Srbije nije drukčije uređeno.

U vršenju nadzora iz ovog člana Narodna banka Srbije može izreći Udruženju sledeće mere:

 1) uputiti pismenu opomenu;

 2) naložiti mere za otklanjanje nepravilnosti;

 3) naložiti razrešenje rukovodioca Garantnog fonda.

 Narodna banka Srbije odluku o meri iz stava 2. ovog člana donosi na osnovu ocene:

1) težine utvrđenih nepravilnosti;

2) pokazane spremnosti i sposobnosti organa upravljanja ili nadzora u Udruženju da otklone utvrđene nepravilnosti.

Narodna banka Srbije može da propiše minimalne standarde upravljanje informacionim sistemom Informacionog centra i Registra štetnih događaja.

Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove, predmet i način vršenja nadzora iz stava 1. ovog člana, mere iz stava 2. ovog člana, postupak za njihovo izricanje i rokove za izvršavanje, kao i sadržinu izveštaja, dokumentacije i podataka potrebnih za vršenje tog nadzora, rokove i način njihovog dostavljanja.

Saglasnost Vlade na statut i izveštavanje

Član 61.

Vlada daje saglasnost na deo statuta Udruženja koji se odnosi na vršenje javnih ovlašćenja, po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove finansija i Narodne banke Srbije.

Udruženje podnosi Vladi godišnji izveštaj o vršenju javnih ovlašćenja najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Udruženje je dužno da dostavi ministarstvu nadležnom za poslove finansija i Narodnoj banci Srbije godišnji finansijski izveštaj sa izveštajem licenciranog ovlašćenog revizora o obavljenoj reviziji finansijskog izveštaja i godišnji izveštaj o poslovanju, u roku iz stava 2. ovog člana.

Udruženje je dužno da Narodnoj banci Srbije dostavi godišnji izveštaj o poslovanju Garantnog fonda za prethodnu godinu, sa izveštajem licenciranog ovlašćenog revizora i mišljenjem ovlašćenog aktuara, u roku iz stava 2. ovog člana, a Narodna banka Srbije može propisati formu i sadržinu izveštaja iz tog stava.

Narodna banka Srbije može bliže propisati druga obaveštenja, izveštaje i podatke o poslovanju Garantnog fonda, koje je Udruženje dužno da dostavi Narodnoj banci Srbije, kao i sadržinu i dinamiku dostavljanja obaveštenja, izveštaja i podataka iz ovog stava.

Direktor

Član 62.

Za lice koje zastupa i predstavlja Udruženje (u daljem tekstu: direktor Udruženja) može biti imenovano lice:

1)         koje ima najmanje prvi stepen visokog obrazovanja na osnovim akademskim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;

2)         koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti osiguranja, finansija, ekonomije ili prava, odnosno da je priznati stručnjak u tim oblastima;

3) koje nije pravnosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili pravnosnažno osuđeno za kazneno delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje ovih poslova;

4) kome nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti koja ga čini nepodobnim za obavljanje ovih poslova;

5) koje nije na dan oduzimanja dozvole za rad pravnom licu iz finansijskog sektora ili šest meseci pre tog dana, odnosno na dan uvođenja prinudne uprave ili pokretanja postupka stečaja ili prinudne likvidacije nad tim pravnim licem bilo ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje tog pravnog lica ili bilo član njegovog organa upravljanja, osim prinudnog upravnika ovog pravnog lica;

6) kome nije u poslednje tri godine oduzeta saglasnost za obavljanje funkcije člana organa upravljanja u licu iz finansijskog sektora ili druge funkcije u tom licu za čije je obavljanje propisana saglasnost nadležnog organa;

7) koje ne obavlja funkciju člana nadzornog odbora ili izvršnog odbora ili nije prokurista društva za osiguranje/reosiguranje, odnosno ne poseduje posredno ili neposredno učešće, u skladu sa Zakonom o osiguranju, u tom društvu u iznosu većem od 1%;

8) koje ima dobru poslovnu reputaciju, odnosno odgovarajući lični, profesionalni i moralni integritet;

9) čiji saradnik, u smislu propisa kojim se uređuje osiguranje, nije pravnosnažno krivično osuđen.

Udruženje je dužno da internim aktom utvrdi dokaze, dokumentaciju i podatke kojim se dokazuje ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana za obavljanje poslova direktora Udruženja.

Nadležni organ Udruženja je dužan da utvrdi ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana pre imenovanja direktora Udruženja.

Udruženje je dužno da obavesti ministarstvo nadležno za poslove finansija o imenovanju, odnosno razrešenju direktora Udruženja u roku od osam dana od dana imenovanja, odnosno razrešenja, kao i, bez odlaganja, o svim značajnim informacijama koje utiču na poslovnu reputaciju tog lica.

Vansudsko rešavanje spornog odnosa

Član 63.

Vansudsko rešavanje spornog odnosa između Udruženja i oštećenog lica sprovodi se shodnom primenom odredaba Zakona o osiguranju.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način rešavanja spornog odnosa iz stava 1. ovog člana.

2) Garantni fond

Poslovi

Član 64.

Garantni fond organizuje se u okviru Udruženja, kao njegov samostalni organizacioni deo, radi ekonomske zaštite putnika u javnom prevozu i trećih oštećenih lica, u slučajevima kada je šteta pričinjena upotrebom neosiguranog ili nepoznatog prevoznog sredstva, kao i za štetu za čiju naknadu je odgovorno društvo za osiguranje nad kojim je pokrenut postupak stečaja, u skladu sa ovim zakonom.

Garantni fond pri obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana:

1)         prima odštetne zahteve i vrši njihovu procenu i likvidaciju;

2)         isplaćuje osiguranu sumu, odnosno naknadu štete;

3)         ostvaruje regresne zahteve u slučajevima predviđenim ovim zakonom;

4) obrazuje rezerve;

5) investira sredstva Garantnog fonda;

6) sprovodi mere za umanjenje rizika;

7) vrši druge poslove.

Narodna banka Srbije propisuje način obrazovanja rezervi Garantnog fonda iz stava 2. ovog člana.

Izvori sredstava

Član 65.

Izvori sredstava Garantnog fonda su redovni i dodatni doprinosi društava za osiguranje, prihodi ostvareni po osnovu investiranja, potraživanja od reosiguranja, kao i naplaćena regresna potraživanja u slučajevima predviđenim ovim zakonom.

Društvo za osiguranje je dužno da uplaćuje redovan doprinos izdvajanjem iz premije obaveznih osiguranja u saobraćaju.

U slučaju da sredstva koja se obezbeđuju redovnim doprinosom društava za osiguranje u skladu sa stavom 2. ovog člana nisu dovoljna za pokriće obaveza iz člana 67. stav 1. ovog zakona društva za osiguranje su dužna da radi izvršenja obaveza Garantnog fonda uplaćuju dodatni doprinos.

Udruženje, odnosno Garantni fond je dužno da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije ako društvo za osiguranje postupa suprotno odredbama st. 2. i 3. ovog člana.

Ako društvo za osiguranje postupa suprotno odredbama st. 2. i 3. ovog člana, Narodna banka Srbije može tom društvu oduzeti dozvolu za obavljanje poslova obaveznih osiguranja.

Sredstva

Član 66.

Minimalni iznos sredstava Garantnog fonda čine sredstva Garantnog fonda namenjena za isplatu osigurane sume, odnosno za naknadu šteta iz člana 67. stav 1. ovog zakona, koja mogu biti uvećana kroz dodatne doprinose, u skladu sa odlukom Narodne banke Srbije.

Sredstva Garantnog fonda namenjena za isplatu osigurane sume, odnosno za naknadu štete iz člana 67. stav 1. ovog zakona čine:

1)         minimalan deo doprinosa za isplatu osigurane sume, odnosno za naknadu štete;

2)         prihodi ostvareni po osnovu investiranja;

3)         potraživanja od reosiguranja;

4)         naplaćena regresna potraživanja.

Minimalan deo doprinosa iz stava 2. tačka 1) ovog člana čini deo doprinosa iz člana 68. stav 1. ovog zakona u iznosu od najmanje 80%.

Sredstva Garantnog fonda iz st. 1. i 2. ovog člana, vode se na posebnim računima Garantnog fonda, odvojeno od drugih sredstava Udruženja, na način da se u svakom trenutku može utvrditi njihova visina i struktura.

Udruženje je dužno da u svojim poslovnim knjigama odvojeno evidentira poslovne promene koje nastaju u vezi sa Garantnim fondom.

Deo doprinosa koji je namenjen za pokriće ostalih troškova Garantnog fonda može biti određen najviše u iznosu do 20% doprinosa iz člana 65. stav 1. ovog zakona (maksimalni deo doprinosa namenjen za izmirenje ostalih troškova Garantnog fonda).

            Narodna banka Srbije bliže propisuje način i rokove uplate doprinosa iz člana 65. ovog zakona, način vođenja i upotrebu sredstava iz stava 2. ovog člana, način i rokove dostavljanja izveštaja o stanju navedenih sredstava, kao i način obezbeđenja i izvršenja obaveza Garantnog fonda.

Namena sredstava

Član 67.

Sredstva Garantnog fonda iz člana 66. stav 1. ovog zakona koriste se za isplatu osigurane sume, odnosno naknadu štete oštećenim licima, i to:

1) prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, plovila ili drugog prevoznog sredstva za koje nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju, u smislu ovog zakona;

2) prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila, vazduhoplova ili plovila;

3) prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, plovila ili drugog prevoznog sredstva za koje je zaključen ugovor o obaveznom osiguranju sa društvom za osiguranje nad kojom je pokrenut postupak stečaja.

Za obaveze Garantnog fonda iz stava 1. ovog člana ne odgovara društvo za osiguranje.

Sredstva Garantnog fonda iz člana 66. stav 1. ovog zakona ne mogu biti predmet izvršenja, prinudne naplate niti se na njima može uspostaviti zaloga.

Investiranje sredstava

Član 68.

Sredstva Garantnog fonda ulažu se na način kojim se umanjuje rizik, održava likvidnost ovog fonda i ostvaruju odgovarajući prihodi.

Novčana sredstva Garantnog fonda drže se na posebnim depozitnim računima otvorenim kod Narodne banke Srbije.

Dinarska i devizna sredstva Garantnog fonda iz stava 2. ovog člana ulažu se u dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Republika Srbija, Narodna banka Srbije, autonomna pokrajina ili jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji ili u druge oblike imovine u skladu s propisom Narodne banke Srbije.

Na osnovu ugovora zaključenog sa Udruženjem, i po nalogu Garantnog fonda, Narodna banka Srbije, u svoje ime, a za račun Garantnog fonda, devizna sredstva Garantnog fonda može ulagati u strane hartije od vrednosti ili ih polagati kao depozit kod stranih banaka, u skladu sa politikom upravljanja deviznim rezervama.

Višak, odnosno manjak prihoda nad rashodima

Član 69.

Višak prihoda nad rashodima Garantnog fonda prenosi se u narednu godinu i koristiće se u skladu sa članom 67. ovog zakona.

Višak rashoda nad prihodima Garantnog fonda pokriva se doprinosima iz člana 66. ovog zakona.

Rukovodilac Garantnog fonda

Član 70.

Na lice koje rukovodi poslovima Garantnog fonda (u daljem tekstu: rukovodilac Garantnog fonda) shodno se primenjuju odredbe člana 62. st. 1. do 3. ovog zakona.

Udruženje je dužno da pismeno obavesti Narodnu banku Srbije o imenovanju, odnosno razrešenju rukovodioca Garantnog fonda u roku od osam dana od dana imenovanja, odnosno razrešenja, kao i, bez odlaganja, o svim značajnim informacijama koje utiču na poslovnu reputaciju, odnosno integritet tog lica.

Narodna banka Srbije može izreći Udruženju odgovarajuće mere ako utvrdi da rukovodilac Garantnog fonda ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom, učestalo krši odredbe ovog zakona ili drugih propisa kojima se uređuje poslovanje Garantnog fonda ili da je poslovanje Garantnog fonda ugroženo.

Sukob interesa

Član 71.

Rukovodilac Garantnog fonda, ne može imati akcije, osnivačke uloge ni dužničke hartije od vrednosti, niti može biti spoljni saradnik ili član organa društava za osiguranje, preduzeća za reviziju koje vrši reviziju finansijskih izveštaja Garantnog fonda ili drugih pravnih lica sa kojima Garantni fond sarađuje u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti.

Isključenje prava regresa

Član 72.

Pravna lica koja obavljaju poslove zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i druga pravna i fizička lica, koja su na bilo koji način neposredno oštećenom licu naknadila štetu prouzrokovanu upotrebom neosiguranog ili nepoznatog prevoznog sredstva, kao i štetu prouzrokovanu upotrebom prevoznog sredstva za koje je zaključen ugovor o obaveznom osiguranju sa društvom za osiguranje nad kojim je pokrenut postupak stečaja, ne mogu isticati regresne zahteve prema Udruženju.

Sporovi u vezi sa isplatom naknade iz osiguranja

Član 73.

Ako se posle isplate naknade iz osiguranja ustanovi da je za isplatu te naknade odgovorno društvo za osiguranje, regresni zahtev Udruženja se ostvaruje prema tom društvu, za isplaćeni iznos naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.

Primena odredaba o pravu na isplatu osigurane sume, odnosno naknadu štete

Član 74.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na postupak ostvarivanja prava na isplatu osigurane sume, odnosno prava na naknadu štete oštećenim licima shodno se primenjuju i na Udruženje pri obavljanju poslova Garantnog fonda iz člana 64. stav 2. ovog zakona, osim odredaba čl. 24. i 25. ovog zakona.

Isplata osigurane sume, odnosno naknada štete kada nije zaključen ugovor o obaveznom osiguranju

Član 75.

Šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, plovila ili drugog prevoznog sredstva čiji vlasnik nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju, a bio je dužan da se osigura prema odredbama ovog zakona, naknađuje se u istom obimu i prema istim uslovima kao da je, na dan nastanka štetnog događaja, bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju.

Regresni zahtev, po isplati osigurane sume, odnosno naknade štete, ostvaruje se od vlasnika motornog vozila, vazduhoplova, plovila ili drugog prevoznog sredstva koji nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju i od vozača koji je odgovoran za štetu, i to za isplaćeni iznos naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.

Lica iz stava 2. ovog člana Udruženju odgovaraju solidarno.

Naknada štete prouzrokovane upotrebom nepoznatog prevoznog sredstva

Član 76.

Šteta zbog smrti, povrede tela ili narušavanja zdravlja prouzrokovana upotrebom nepoznatog motornog vozila, vazduhoplova ili plovila naknađuje se do iznosa na koji je ovim zakonom ograničena obaveza društava za osiguranje za štete prouzrokovane upotrebom tih prevoznih sredstava, na dan nastanka štetnog događaja.

U slučaju štete prouzrokovane nepoznatim motornim vozilom, Udruženje će štete na stvarima naknaditi ako je nekom učesniku saobraćajne nezgode naknadio štetu zbog smrti ili teške telesne povrede koje su zahtevale bolničko lečenje, uz učešće oštećenog lica u šteti od 10%, s tim što to učešće ne može iznositi više od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan štetnog događaja.

Ako se posle isplate naknade štete ustanovi da je određeno motorno vozilo, vazduhoplov odnosno plovilo prouzrokovao štetu, regresni zahtev se ostvaruje prema društvu za osiguranje sa kojim je bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju, za isplaćeni iznos naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.

Izuzetno, ako nije moguće ostvariti regresni zahtev iz stava 3. ovog člana, a utvrdi se lice koje je upravljalo nepoznatim prevoznim sredstvom i da je to lice odgovorno za štetu, regresni zahtev se ostvaruje prema tom licu i to za isplaćeni iznos naknade, kamatu od isplate naknade i troškove postupka.

Isplata osigurane sume, odnosno naknada štete kada je pokrenut postupak stečaja nad društvom za osiguranje

Član 77.

Šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, plovila ili drugog prevoznog sredstva, a ugovor o obaveznom osiguranju je bio zaključen sa društvom za osiguranje nad kojim je pokrenut postupak stečaja, naknađuje se iz sredstava Garantnog fonda.

Udruženje koje je isplatilo osiguranu sumu, odnosno naknadu štete, stupa u prava oštećenog lica prema stečajnoj masi.

Udruženje ima pravo da prijavi potraživanje iz stava 2. ovog člana do okončanja postupka stečaja društva iz stava 1. ovog člana.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, u slučaju gubitka prava iz osiguranja osiguranog lica saglasno članu 28. stav 1. ovog zakona, Udruženje koje naknadi šteti oštećenom licu stupa u prava tog lica prema licu koje je odgovorno za štetu.

Udruženje regresni zahtev za isplaćeni iznos naknade, zakonsku zateznu kamatu od isplate naknade i troškove postupka, može ostvariti počev od prvog dana nakon dana kada je isplaćena naknada štete oštećenom licu u skladu sa zakonom koji uređuje zastarelost kod ugovora o osiguranju.

Obaveštavanje nadležnih organa u drugoj državi članici Evropske unije u vezi sa postupkom stečaja iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje stečaj i likvidacija društava za osiguranje.

Podnošenje zahteva za naknadu štete Udruženju

Član 78.

Zahtev za naknadu štete pričinjene u slučajevima iz člana 64. stav 1. ovog zakona, oštećeno lice podnosi neposredno Udruženju.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, oštećeno lice je dužno da priloži i odgovarajući dokaz da je štetu prouzrokovalo neosigurano prevozno sredstvo, nepoznato prevozno sredstvo, odnosno prevozno sredstvo koje je osigurano kod društva za osiguranje nad kojim je pokrenut postupak stečaja.

Udruženje ne može zahtevati od oštećenog lica da priloži dokaz o tome da lice koje je odgovorno za štetu odbija, odnosno da nije sposobno da plati štetu.

Udruženje je dužno da zahtev iz stava 1. evidentira u posebnoj knjizi šteta sa danom prijema zahteva, po redosledu prijema.

Odlučivanje o zahtevu za naknadu štete i podnošenje tužbe protiv Udruženja

Član 79.

Udruženje je dužno da najkasnije u roku od 90 dana od dana prijema zahteva za naknadu štete, oštećenom licu dostavi:

1) obrazloženu ponudu za naknadu štete, ako su osnov i visina naknade štete nesporni;

2) obrazloženi odgovor na sve navode iz zahteva, ako su osnov ili visina naknade štete sporni.

Ako Udruženje ne odgovori na zahtev za naknadu štete u roku iz stava 1. ovog člana, oštećeno lice može podneti tužbu sudu protiv Udruženja i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije.

Tužba iz stava 2. ovog člana dostavljena pre isteka roka iz tog stava smatra se preuranjenom.

Isplata osigurane sume, odnosno naknada štete licu koje nije državljanin Republike Srbije

Član 80.

Lice koje nije državljanin Republike Srbije, a kome je na teritoriji Republike Srbije upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, plovila ili drugog prevoznog sredstva u slučajevima iz člana 64. stav 1. ovog zakona prouzrokovana šteta, ima pravo na isplatu osigurane sume, odnosno pravo na naknadu štete prema odredbama ovog zakona.

3) Informacioni centar

Poslovi

Član 81.

Informacioni centar organizuje se u okviru Udruženja radi što efikasnijeg ostvarivanja odštetnog zahteva u slučaju štete nastale upotrebom motornih vozila.         

Informacioni centar:

1) prikuplja podatke od značaja za ostvarivanje odštetnih zahteva i vodi registar tih podataka;

2) omogućuje uvid u podatke iz tačke 1) ovog stava;

3) pruža pomoć oštećenim licima pri prikupljanju podataka iz registra iz tačke 1) ovog stava.

Registar iz stava 2. tačka 1) ovog člana sadrži podatke o:

1) registarskim oznakama, vrstama, markama, tipovima i brojevima šasija motornih vozila registrovanih u Republici Srbiji;

2) brojevima polisa osiguranja od autoodgovornosti za vozila iz tačke 1) ovog stava;

3) trajanju osiguravajućeg pokrića na osnovu ugovora o osiguranju od autoodgovornosti;

4) poslovnom imenu i sedištu društva za osiguranje koje pruža osiguravajuće pokriće na osnovu ugovora o osiguranju iz tačke 3) ovog stava;

5) imenu i prezimenu, datumu rođenja, prebivalištu, odnosno poslovnom imenu i sedištu osiguranika.

Udruženje je dužno da uspostavi adekvatan sistem održavanja i nadgledanja svog informacionog sistema i generisanja operativnih i sistemskih zapisa.

Podaci iz stava 3. ovog člana prikupljaju se od društava za osiguranje i iz evidencije registrovanih motornih vozila u Republici Srbiji.

Društvo za osiguranje i organ nadležan za evidenciju registrovanih motornih vozila u Republici Srbiji, dužni su da podatke iz stava 3. ovog člana redovno dostavljaju Udruženju, kao i da obaveste Informacioni centar kada polisa osiguranja postane nevažeća ili na drugi način više ne pokriva ili na drugi način više ne pokriva vozilo sa registarskom oznakom.

Podatke iz stava 3. ovog člana, Informacioni centar čuva najmanje deset godina od dana odjave registracije motornog vozila ili prestanka važenja polise osiguranja.

Korišćenje, obrada i čuvanje podataka

Član 82.

Informacioni centar je dužan da svim oštećenim licima i drugim učesnicima saobraćajne nezgode omogući uvid u podatke i korišćenje podataka iz registra iz člana 81. ovog zakona, u skladu sa ovim zakonom.

Obrada i čuvanje podataka, omogućavanje uvida u podatke i korišćenje podataka iz stava 1. ovog člana koji su po svojoj prirodi lični podaci, obavlja se saglasno odredbama člana 9. stav 4. ovoga zakona.

Udruženje je dužno da bliže uredi uslove i način pristupa podacima iz stava 1. ovog člana i obezbedi zaštitu od gubitka podataka redovnom izradom rezervnih kopija podataka, softvera i sistema putem odgovarajućih sredstava za razmenu podataka.

4) Registar štetnih događaja

Poslovi

Član 83.

Registar štetnih događaja organizuje se u okviru Udruženja, radi obezbeđenja podataka o štetnim događajima, odnosno odštetnim zahtevima oštećenih lica po osnovu osiguranja od autoodgovornosti, a obuhvata podatke za period od poslednjih pet godina u kome osiguranik ima zaključen ugovor o osiguranju od autoodgovornosti.

Društvo za osiguranje dužno je da, za potrebe Registra iz stava 1. ovog člana, dostavi Udruženju podatke o štetnim događajima, po osnovu zaključenih ugovora o osiguranju od autoodgovornosti, za pojedino motorno vozilo i osiguranika, odnosno o postavljenim odštetnim zahtevima.

Potvrda o podnetim odštetnim zahtevima

Član 84.

Društvo za osiguranje dužno je da licu koje je zaključilo ugovor o osiguranju od autoodgovornosti na zahtev, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, izda potvrdu o postojanju i broju odštetnih zahteva koje su treća lica podnela u vezi sa vozilom koje je pokriveno tim osiguranjem, a koja se odnosi na period iz člana 83. stav 1. ovog zakona, odnosno potvrdu o nepostojanju takvih odštetnih zahteva.

Ako društvo za osiguranje pri određivanju premija za osiguranje iz stava 1. ovog člana uzima u obzir potvrde o odštetnim zahtevima, dužno je da na svojoj internet stranici objavi način na koji ih koristi.

Društvo za osiguranje dužno je da sa potvrdama o odštetnim zahtevima koje su izdala druga društva za osiguranje ili drugi organi u drugim državama članicama Evropske unije postupa na isti način, kao sa onima izdatim u Republici Srbiji, da ne postupa prema ugovaračima osiguranja na diskriminatorni način i ne naplaćuje veću premiju osiguranja zbog njihovog državljanstva ili isključivo na osnovu njihovog prebivališta u prethodnoj državi članici Evropske unije.

Sadržaj i izgled obrasca potvrde iz stava 1. ovog člana propisuje Narodna banka Srbije.

VIII. ODREDBE KOJE SE PRIMENJUJU NAKON PRISTUPANJA REPUBLIKE SRBIJE SVETSKOJ TRGOVINSKOJ ORGANIZACIJI, ODNOSNO EVROPSKOJ UNIJI

1) Posebne odredbe o sprovođenju osiguranja od autoodgovornosti

Član 85.

Vlada obaveštava države članice Evropske unije i Evropsku komisiju o izuzetku iz člana 11. stava 1. ovog zakona koji se odnosi na vlasnike motornih vozila, kao i o licu koje je dužno da naknadi štetu u tom slučaju.

Član 86.

U slučaju kad je motorno vozilo poslato iz jedne države članice Evropske unije u Republiku Srbiju, državom članicom Evropske unije u kojoj se nalazi rizik smatra se, u zavisnosti od izbora lica odgovornog za pokriće odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, ili država članica Evropske unije registracije ili, odmah nakon prijema isporuke od strane kupca, Republika Srbija, u periodu od 30 dana, čak i ako vozilo nije službeno registrovano u Republici Srbiji.

Informacioni centar iz člana 81. ovog zakona, sarađuje sa informacionim centrom države članice Evropske unije u kojoj je vozilo registrovano, informacioniim centrom države članice Evropske unije odredišta, ako to nije ista država, kao i informacionim centrom svake druge relevantne države članice Evropske unije, kao što je država članica Evropske unije u kojoj se nezgoda dogodila ili u kojoj oštećeno lice ima boravak, kako bi se obezbedila dostupnost neophodnih informacija o otpremljenom vozilu.

Štetu prouzrokovanu upotrebom motornog vozila iz stava 1. ovog člana, za koje nije bio zaključen ugovor o osiguranju od autoodgovornosti, a koja je pričinjena u roku od trideset dana od dana kada je kupac primio to vozilo, naknađuje Udruženje u skladu sa ovim zakonom.

Član 87.

Vozač motornog vozila koje se uobičajeno nalazi na teritoriji države čiji nacionalni biro osiguranja nije potpisnik Multilateralnog sporazuma koji nema valjanu međunarodnu ispravu ili dokaz o postojanju osiguranja od autoodgovornosti iz člana 35. ovoga zakona, dužan je da zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti (granično osiguranje) koje važi na teritoriji država članica Evropske unije s važnošću za vreme njegovog boravka na teritoriji države članice Evropske unije, a najmanje na 15 dana.

Nadzor nad ispunjavanjem obaveza vozača motornog vozila sa inostranom registracijom iz stava 1. ovog člana i iz člana 35. ovog zakona, sprovodi organ nadležan za unutrašnje poslove.

Kad motorna vozila, koja se uobičajeno nalaze na teritoriji druge države članice Evropske unije ili treće države, ulaze u Republiku Srbiju sa teritorije druge države članice, organ nadležan za unutrašnje poslove obavlja nadzor nesistematičnim proveravanjem, koje nije usmereno isključivo na proveravanje osiguranja od autoodgovornosti.

Član 88.

Iznos najniže sume osiguranja na koju može biti ugovoreno osiguranje od autoodgovornosti utvrđuje Vlada, na predlog Narodne banke Srbije.

Iznos iz stava 1. ovog člana ne može biti niži od:

1) za štetu na licima, po jednom štetnom događaju, bez obzira na broj oštećenih lica 6.450.000 evra, odnosno 1.300.000 evra po oštećenom licu;

2) za štetu na stvarima, po jednom štetnom događaju, bez obzira na broj oštećenih lica 1.300.000 evra.

Ako ima više oštećenih lica, a ukupna naknada štete je veća od iznosa iz stava 1. ovog člana, prava oštećenih lica prema društvu za osiguranje srazmerno se smanjuju, do iznosa iz tog stava.

Iznosi iz stava 2. ovog člana se svakih pet godina usklađuju sa indeksom potrošačkih cena u Evropskoj uniji,

Odluka iz stava 1. ovog člana objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 89.

Društvo za osiguranje dužno je da obračun premije za svaku tarifnu grupu premijskog sistema obaveznog osiguranja vrši na osnovu odgovarajućih podataka za tu tarifnu grupu.

Član 90.

Društvo za osiguranje u svoj premijski sistem, odnosno tarifu uključuje i prilikom zaključivanja osiguranja od autoodgovornosti primenjuje bonus - malus sistem.

 Narodna banka Srbije može utvrditi osnovne kriterijume bonus-malus sistema.

2) Ovlašćeni predstavnik za odlučivanje o odštetnom zahtevu

Član 91.

Ovlašćeni predstavnik za odlučivanje o odštetnom zahtevu po osnovu osiguranja od autoodgovornosti (u daljem tekstu: ovlašćeni predstavnik) je lice koje u ime i za račun odgovornog društva za osiguranje prikuplja informacije, preduzima mere potrebne za odlučivanje o odštetnom zahtevu i u državi prebivališta oštećenog lica vrši odgovarajuće isplate u slučaju šteta nastalih zbog saobraćajne nezgode u državi članici Evropske unije koja nije država prebivališta oštećenog lica, odnosno u trećim državama čiji je nacionalni biro osiguranja član Sistema zelene karte, a prouzrokovanih upotrebom motornih vozila koja su osigurana i uobičajeno se nalaze u nekoj od država članica Evropske unije različitoj od države prebivališta oštećenog lica.

Ovlašćeni predstavnik mora imati sva potrebna ovlašćenja za zastupanje društva za osiguranje u odnosu na oštećeno lice i državne organe, i u toj državi mora imati svoje sedište, odnosno prebivalište.

Ovlašćeni predstavnik mora biti osposobljen za obradu odštetnih zahteva na službenom jeziku države za koju je imenovan.

Ovlašćeni predstavnik može raditi za jedno ili za više društava za osiguranje.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, oštećeno lice može odštetni zahtev ostvarivati neposredno od onog ko je prouzrokovao saobraćajnu nezgodu ili od odgovornog društva za osiguranje.

Pravna lica iz člana 34. ovog zakona i druga pravna lica na koja su, na osnovu ovog zakona, preneta prava oštećenog lica na naknadu, nemaju pravo da ostvaruju naknadu štete od ovlašćenog predstavnika.

Član 92.

Društvo za osiguranje koje obavlja poslove osiguranja od autoodgovornosti na teritoriji Republike Srbije dužno je da u svim drugim državama članicama Evropske unije imenuje ovlašćene predstavnike.

Društvo za osiguranje preko Informacionog centra obaveštava informacione centre drugih država članica Evropske unije o imenu i prebivalištu, odnosno sedištu ovlašćenog predstavnika iz stava 1. ovog člana.

Član 93.

Imenovanje ovlašćenih predstavnika u državama članicama Evropske unije ne utiče na materijalno pravo koje se primenjuje pri obradi odštetnih zahteva, niti menja sudsku nadležnost.

Član 94.

Odgovorno društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik u Republici Srbiji, dužni su da u roku od tri meseca od dana prijema odštetnog zahteva, oštećenom licu dostave:

1) obrazloženu ponudu za naknadu štete, ako su osnov i visina naknade štete nesporni;

2) obrazloženi odgovor na sve navode iz zahteva, ako su osnov ili visina naknade štete sporni.

U slučaju neizvršavanja obaveze isplate naknade štete u roku propisanim stavom 1. ovog člana, oštećeno lice ima pravo na zakonsku zateznu kamatu počev od prvog dana nakon isteka navedenog roka.

Ako društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik, u roku iz stava 1. ovog člana, oštećenom licu ne dostave obrazloženu ponudu za naknadu štete, odnosno obrazloženi odgovor, oštećeno lice protiv odgovornog društva za osiguranje može podneti tužbu u mestu svog prebivališta.

Narodna banka Srbije će obavestiti nadležni nadzorni organ države članice Evropske unije ako odgovorno društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik iz stava 1. ovog člana postupaju suprotno obavezi iz stava 1. ovog člana.

3) Obavljanje poslova osiguranja od autoodgovornosti od strane lica iz Evropske unije, odnosno strane države

Član 95.

Društvo za osiguranje države članice Evropske unije, odnosno ogranak tog društva koji prema Zakonu o osiguranju može obavljati poslove obaveznog osiguranja u saobraćaju na teritoriji Republike Srbije, mora biti član Udruženja od dana otpočinjanja obavljanja tih poslova i na to društvo, odnosno ogranak se shodno primenjuju odredbe člana 65. st. 3 i 4. ovog zakona.

Ogranak stranog društva za osiguranje koji obavlja poslove obaveznog osiguranja u saobraćaju na osnovu dozvole Narodne banke Srbije za osnivanje ogranka, mora biti član Udruženja i na taj ogranak se shodno primenjuju odredbe člana 65. st. 3. i 4. ovog zakona.

Lica iz st. 1. i 2. ovog člana dužna su da imenuju predstavnika koji ima sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji i da njegovo ime, odnosno poslovno ime i prebivalište, odnosno sedište proslede Narodnoj banci Srbije i Udruženju.

Imenovani predstavnik iz stava 3. ovog člana, u ime i za račun lica iz st. 1. i 2. ovog člana, obrađuje odštetne zahteve, isplaćuje naknadu štete i zastupa ih pred sudovima i nadležnim organima u Republici Srbiji.

Imenovani predstavnik iz stava 3. ovog člana može obavljati i poslove ovlašćenog predstavnika iz člana 91. ovog zakona.

Imenovani predstavnik iz stava 3. ovog člana, dužan je da poslove iz st. 4. i 5. ovog člana obavlja na srpskom jeziku.

4)         Informacioni centar

Član 96.

Informacioni centar, pored pružanja pomoći oštećenim licima u skladu sa članom 81. stav 2. tačka 3), pruža pomoć oštećenim licima pri prikupljanju podataka i iz registara informacionih centara drugih država članica Evropske unije.

Registar podataka Informacionog centra iz člana 81. stav 2. tačka 1) ovog zakona sadrži podatke i o:

1) imenu i prebivalištu, odnosno sedištu ovlašćenih predstavnika koje su imenovala društva za osiguranje iz Republike Srbije u drugim državama članicama Evropske unije;

2) spisku vlasnika motornih vozila koji su u Republici Srbiji izuzeti od obaveze osiguranja od autoodgovornosti, koji se dostavlja Vladi.

Na podatke iz stava 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 81. st. od 5. do 7. ovog zakona.

Na zahtev oštećenog lica, podatke iz registra podataka Informacionog centra Udruženje će zatražiti i iz registara informacionih centara drugih država članica Evropske unije.

Radi pružanja pomoći pri prikupljanju podataka iz registra podataka Informacionog centra, Informacioni centar sarađuje sa informacionim centrima drugih država članica Evropske unije.

Član 97.

Informacioni centar je dužan da oštećenim licima, u roku od deset godina od dana saobraćajne nezgode, iz svog ili iz registra informacionog centra druge države članice Evropske unije, bez odlaganja omogući uvid u sledeće podatke:

            1) poslovno ime i sedište odgovornog društva za osiguranje;

2) broj polise osiguranja društva iz tačke 1) ovog stava;

3) ime i prezime, odnosno poslovno ime i prebivalište, odnosno sedište ovlašćenog predstavnika u Republici Srbiji, koga je imenovalo odgovorno društvo za osiguranje.

Informacioni centar, na zahtev oštećenog lica, prikuplja podatke o imenu i prezimenu, odnosno poslovnom imenu i prebivalištu, odnosno sedištu vlasnika, uobičajenog vozača ili evidentiranog korisnika motornog vozila, ako je oštećeno lice iskazalo pravni interes za prikupljanje takve informacije.

Informacioni centar podatke iz st. 1. i 2. ovog člana prikuplja, pre svega, od društava za osiguranje i od organa nadležnog za registraciju motornih vozila.

Informacioni centar prikuplja za oštećeno lice podatke o imenu i prezimenu, odnosno poslovnom imenu i prebivalištu, odnosno sedištu lica koje je odgovorno za štetu prouzrokovanu upotrebom motornog vozila za koje važi izuzetak od obaveze osiguranja od autoodgovornosti.

5) Biro za naknadu štete

Član 98.

Biro za naknadu štete organizuje se u okviru Udruženja.

Oštećeno lice sa prebivalištem u Republici Srbiji odštetni zahtev može podneti Birou za naknadu štete, ako je saobraćajna nezgoda nastala u drugoj državi članici Evropske unije, odnosno u trećoj državi čiji je nacionalni biro osiguranja član Sistema zelene karte, a prouzrokovana je motornim vozilom koje je osigurano, odnosno uobičajeno se nalazi u drugoj državi članici Evropske unije.

Biro za naknadu štete odgovoran je samo u izuzetnim slučajevima kad odgovorno društvo za osiguranje, odnosno njegov ovlašćeni predstavnik nisu ispunili svoje obaveze propisane ovim zakonom.

Oštećeno lice iz stava 2. ovog člana može odštetni zahtev podneti Birou za naknadu štete ako:

1) u roku od tri meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva odgovornom društvu za osiguranje ili njegovom ovlašćenom predstavniku, to društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik nisu postupili u skladu sa članom 94. ovoga zakona;

2) odgovorno društvo za osiguranje u Republici Srbiji nije imenovalo ovlašćenog predstavnika, osim ako je oštećeno lice već podnelo odštetni zahtev neposredno odgovornom društvu za osiguranje i ako je to lice u roku od tri meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva dobilo obrazložen odgovor odgovornog društva za osiguranje;

3) u roku od dva meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva društvu za osiguranje, nije bilo moguće identifikovati motorno vozilo, odnosno odgovorno društvo za osiguranje.

Biro za naknadu štete ne može zahtevati od oštećenog lica da priloži dokaz o tome da lice koje je odgovorno za štetu odbija, odnosno da nije sposobno da plati štetu.

Član 99.

Biro za naknadu štete dužan je da se izjasni o odštetnom zahtevu u roku od dva meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva. Biro za naknadu štete obustaviće postupak ako društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik ispune svoje obaveze iz člana 94. ovoga zakona.

Biro za naknadu štete o prijemu odštetnog zahteva i o tome da će u roku od dva meseca od dana prijema odštetnog zahteva postupiti na odgovarajući način odmah obaveštava:

1) odgovorno društvo za osiguranje ili njegovog ovlašćenog predstavnika;

2) organ za naknadu štete u državi članici Evropske unije u kojoj je registrovano sedište društva za osiguranje kod kojeg je zaključen ugovor o osiguranju od autoodgovornosti;

3) lice koje je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu, ako je ono poznato.

Član 100.

Oštećeno lice iz člana 98. stav 2. ovoga zakona ne može podneti Birou za naknadu štete odštetni zahtev ako je pokrenulo sudski postupak neposredno protiv lica koje je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu ili odgovornog društva za osiguranje.

Pravna lica, na koja su na osnovu zakona prešla prava oštećenih lica na naknadu štete prema licu koje je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu ili odgovornom društvu za osiguranje i pravna lica iz člana 34. ovog zakona, nemaju pravo na naknadu štete od Biroa za naknadu štete.

Ako je Biro za naknadu štete oštećenom licu iz člana 98. stav 2. ovog zakona isplatio štetu, ima pravo na naknadu isplaćenog iznosa štete i troškova od organa za naknadu štete one države članice Evropske unije kod čijeg je društva za osiguranje, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima, zaključen ugovor o osiguranju od autoodgovornosti.

Biro za naknadu štete dužan je da, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima, naknadi isplaćeni iznos štete organu za naknadu štete države članice Evropske unije, ako se radi o obavezi na osnovu ugovora o osiguranju od autoodgovornosti društva za osiguranje iz Republike Srbije.

Član 101.

Ako nije moguće identifikovati motorno vozilo koje je prouzrokovalo štetu, odnosno ako u roku od dva meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva nije bilo moguće utvrditi odgovorno društvo za osiguranje, oštećeno lice iz člana 98. stav 2. ovog zakona može svoj odštetni zahtev podneti Birou za naknadu štete.

Biro za naknadu štete koji naknadi štetu oštećenom licu ima pravo na naknadu isplaćenog iznosa štete i troškova, u skladu sa zaključenim međunarodnim sporazumima, i to:

1) u slučaju da nije bilo moguće utvrditi odgovorno društvo za osiguranje - od garantnog fonda države članice Evropske unije u kojoj se motorno vozilo uobičajeno nalazi;

2) u slučaju da nije moguće identifikovati motorno vozilo - od garantnog fonda države članice Evropske unije u kojoj se saobraćajna nezgoda dogodila;

3) u slučaju motornog vozila iz trećih država - od garantnog fonda države članice Evropske unije u kojoj se saobraćajna nezgoda dogodila.

Član 102.

Sredstva potrebna za rad Biroa za naknadu štete formiraju se iz doprinosa društava za osiguranje koja obavljaju poslove osiguranja od autoodgovornosti.

Visinu potrebnih sredstava utvrđuje Udruženje i o tome obaveštava društva za osiguranje.

Doprinos pojedinog društva za osiguranje srazmeran je njegovom udelu u broju zaključenih ugovora o osiguranju od autoodgovornosti u Republici Srbiji u prethodnoj godini.

Društva za osiguranje dužna su da uplate doprinose iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja Udruženja.

Sredstva Biroa za naknadu štete vode se na posebnom računu Udruženja.

6) Zaštita oštećenih lica sa prebivalištem u Republici Srbiji kada je odgovorno društvo za osiguranje iz druge države članice Evropske unije nesolventno

Član 103.

Oštećeno lice sa prebivalištem u Republici Srbiji može podneti odštetni zahtev direktno Udruženju za isplatu naknade štete, za oštećenje stvari ili telesne povrede, koje su prouzrokovane vozilom koje je osigurano i uobičajeno se nalazi u drugoj državi članici Evropske unije, od trenutka kada se:

1) nad odgovornim društvom za osiguranje iz druge države članice Evropske unije pokrene stečajni postupak prema propisima matične države članice tog društva za osiguranje;

2) nad odgovornim društvom za osiguranje iz druge države članice Evropske unije pokrene postupak likvidacije prema propisima matične države članice tog društva za osiguranje.

U slučaju štete prouzrokovane upotrebom vozila iz stava 1. ovog člana Udruženje isplaćuje naknadu štete iz Garantnog fonda do obaveze osiguranja koja ne može biti niža od one propisane članom 88. stav 2. ovog zakona.

Po prijemu odštetnog zahteva iz stava 1. ovog člana Udruženje obaveštava organizaciju za naknadu štete u matičnoj državi članici društva za osiguranje nad kojim se sprovodi stečajni postupak ili postupak likvidacije i to društvo za osiguranje ili njegovog stečajnog upravnika ili likvidatora da je od oštećenog lica primilo odštetni zahtev.

Društvo za osiguranje iz stava 3. ovog člana ili njegov stečajni upravnik ili likvidator obaveštavaju Udruženje kada prime odštetni zahtev i kada isplaćuju naknadu ili odbijaju odgovornost u pogledu odštetnog zahteva koji je primilo i Udruženje.

Udruženje je dužno da, na osnovu informacija kojima raspolaže i informacija koje mu je oštećeno lice dostavilo na njegov zahtev, u roku od 90 dana od dana prijema odštetnog zahteva, oštećenom licu dostavi:

1) pisanu obrazloženu ponudu za naknadu štete ako utvrdi da je odgovorno za isplatu naknade štete u skladu sa stavom 1. tač. 1) ili 2) ovog člana, da odštetni zahtev nije odbijen i da je visina štete delimično ili u potpunosti procenjena;

2) pisan obrazloženi odgovor na navode iz odštetnog zahteva ako utvrdi da nije odgovorno za isplatu naknade štete u skladu sa stavom 1. tač. 1) ili 2) ovog člana ili ako je odgovornost sporna, nije jasno utvrđena ili visina štete nije u potpunosti procenjena.

U obrazloženoj ponudi i obrazloženom odgovoru iz stava 5. ovog člana mora biti navedeno pravo oštećenog lica na podnošenje prigovora Udruženju, a na koji je Udruženje dužno da odgovori u roku od 30 dana od dana prijema prigovora, pravo na postupak vansudskog rešavanja naknade štete i pravo na podnošenje tužbe protiv odluke Udruženja iz ovog člana.

Ako postoji obaveza za naknadu štete u skladu sa stavom 5. tačka 1) ovog člana, Udruženje isplaćuje naknadu štete oštećenom licu bez nepotrebnog odlaganja, a najkasnije u roku od 90 dana nakon što je oštećeno lice, u pisanom obliku, prihvatilo obrazloženu ponudu za naknadu štete, a u istom roku isplaćuje naknadu štete ako je visina štete samo delimično procenjena i to od trenutka prihvatanja, u pisanom obliku, odgovarajuće obrazložene ponude za naknadu štete.

Udruženje je dužno da, u postupku iz st. 1. do 7. ovog člana i st. 9. do 12. ovog člana, blagovremeno sarađuje sa organima koji su osnovani ili ovlašćeni za naknadu štete oštećenim licima u slučajevima otvaranja postupka stečaja ili likvidacije nad društvom za osiguranje, uključujući društvo za osiguranje nad kojim se sprovodi stečajni postupak ili postupak likvidacije, njegovim predstavnikom za likvidaciju štete ili stečajnim upravnikom ili likvidatorom i nadležnim nacionalnim organima država članica Evropske unije, a takva saradnja uključuje prijem i pružanje obaveštenja o početku stečajnog postupka ili postupka likvidacije nad društvom za osiguranje, traženje, prijem i pružanje informacija, između ostalog, o pojedinostima određenih odštetnih zahteva i osiguranju lica odgovornog za saobraćajnu nezgodu, kada je to potrebno.

Udruženje ima pravo da, od organizacije za naknadu štete za oštećenje stvari ili telesne povrede koje su prouzrokovane vozilom koje je osigurano od strane društva za osiguranje nad kojim se sprovodi stečajni postupak ili postupak likvidacije, u matičnoj državi odgovornog društva za osiguranje, u pisanom obliku zahteva potpunu nadoknadu isplaćenog iznosa naknade štete pri čemu:

1) organizacija za naknadu štete iz matične države članice Evropske unije odgovornog društva za osiguranje izvršava uplatu Udruženju za Garantni fond, u razumnom roku nakon prijema zahteva za takvu nadoknadu koji nije duži od 180 dana, osim ako su se ti organi drugačije dogovorili u pisanom obliku, i

2) na organizaciju za naknadu štete iz matične države članice Evropske Unije prelaze prava oštećenog lica prema licu koje je prouzrokovalo nezgodu ili njegovom društvu za osiguranje, osim prema ugovaraču osiguranja ili drugom osiguranom licu koje je prouzrokovalo nezgodu, ako bi odgovornost ugovarača osiguranja ili osiguranog lica pokrilo nesolventno društvo za osiguranje u skladu sa zakonom.

Izuzetno od st. 1. do 9. ovog člana, Udruženje ima pravo na naknadu isplaćenog iznosa naknade štete, kamata i troškova od lica odgovornih za saobraćajnu nezgodu i drugih osiguravača ili organa za socijalno osiguranje koji su dužni da nadoknade štetu oštećenom licu u vezi sa istom nezgodom kad je primenjivo.

Udruženje ne može imati druge zahteve za isplatu naknade štete i ne može za isplatu naknade štete postaviti uslov da oštećeno lice dokaže da odgovorno pravno ili fizičko lice nije u mogućnosti ili odbija da isplati naknadu štete.

Odredbe st. 1. do 11. ovog člana primenjuju se i kada je štetu prouzrokovalo vozilo koje je osigurano i uobičajeno se nalazi u Republici Srbiji, a odgovorno je društvo za osiguranje iz stava 1. ovog člana.

IX. KAZNENE ODREDBE

Privredni prestupi

Član 104.

            Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice ako:

            1) kao vlasnik prevoznog sredstva, stavi u saobraćaj prevozno sredstvo za koje nije zaključen ugovor o obaveznom osiguranju ili ako ne obnavlja taj ugovor dok se prevozno sredstvo koristi u saobraćaju (član 4. stav 1, član 14. stav 1, član 18. stav 1, član 49. stav 1. i član 53. stav 1);

            2) kao vlasnik prevoznog sredstva, vozaču prevoznog sredstva ne omogući da za vreme upotrebe prevoznog sredstva ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju, a vozaču motornog vozila i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi (čl. 8. i 35);

            3) kao vlasnik prevoznog sredstva koje služi za prevoz putnika u javnom prevozu, na vidnom mestu u prevoznom sredstvu i na voznoj karti ne naznači podatke o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju (član 14. stav 6);

            4) kao vlasnik motornog vozila, u roku iz člana 23. ovog zakona ne obavesti odgovorno društvo za osiguranje o saobraćajnoj nezgodi (član 23);

            5) shodnom primenom člana 23. ovog zakona, kao vlasnik prevoznog sredstva u roku iz tog člana ne obavesti odgovorno društvo za osiguranje o saobraćajnoj nezgodi (čl. 52. i 55);   

6) neovlašćeno vrši prodaju polisa osiguranja od autoodgovornosti (član 44).

            Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

Član 105.

 Novčanom kaznom od 200.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup Udruženje ako:

1)         ne obavlja poslove saglasno članu 60. ovog zakona;

2)         ne organizuje Garantni fond, Informacioni centar i Registar štetnih događaja, odnosno ne obezbedi njihov rad u skladu sa ovim zakonom (čl. 64. do 84);

3)         na svom veb sajtu ne objavljuje blagovremeno podatke iz člana 42. stav 3. i člana 57. stav 1. tačka 5) ovog zakona;

4)         ne dostavlja izveštaje i podatke saglasno članu 61. st. 2. do 4. ovog zakona;

5)         za direktora Udruženja, odnosno rukovodioca Garantnog fonda imenuje lice koje ne ispunjava propisane uslove (čl. 62. i 70);

6)         ne obavesti ministarstvo nadležno za poslove finansija, odnosno Narodnu banku Srbije o imenovanju i razrešenju direktora Udruženja, odnosno rukovodioca Garantnog fonda, odnosno o svim značajnim informacijama koje utiču na poslovnu reputaciju tog lica ili to ne učini u propisanom roku (čl. 62. i 70);

7)         ne obezbedi zaštitu prava i interesa oštećenog lica na propisan način (član 66);

8)         ne vodi, odnosno ne upotrebljava sredstva Garantnog fonda na propisan način, odnosno ako ne ulaže ta sredstva na propisan način (čl. 67. i 68);

9)         danom prijema zahteva za naknadu štete ne evidentira zahtev u posebnoj knjizi šteta, po redosledu prijema (član 78. stav 4);

10)       ne isplati naknadu štete oštećenom licu u roku iz člana 38. stav 4. ovog zakona, odnosno ako u roku iz člana 79. stav 1. ovog zakona ne dostavi oštećenom licu obrazloženu ponudu za naknadu štete, odnosno obrazloženi odgovor.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u Udruženju novčanom kaznom od 40.000 do 200.000 dinara.

Prekršaji

Član 106.

            Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj društvo za osiguranje ako:

            1) ne zaključi ugovor o obaveznom osiguranju u skladu sa ovim zakonom, uslovima osiguranja i tarifama premija koji su na snazi u vreme zaključenja ugovora o osiguranju ili odbije ponudu za zaključenje tog ugovora ili uz zaključeni ugovor o osiguranju ne preda ugovaraču osiguranja uslove osiguranja, odnosno Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi (član 5. st. od 1. do 3. i član 30. stav 2);

            2) ne dostavi Narodnoj banci Srbije uslove obaveznog osiguranja u propisanom roku, odnosno ako ne utvrdi premiju i ne formira tehničke rezerve na propisani način (član 6);

            3) zaključi ugovor o obaveznom osiguranju suprotno članu 7. ovog zakona;

            4) ne prikuplja, ne obrađuje i ne čuva podatke o osiguranicima, osiguranim prevoznim sredstvima, štetnim događajima i likvidaciji šteta i druge podatke, po osnovu obaveznog osiguranja i ne održava bazu podataka o tim podacima ili ne dostavlja podatke Udruženju na propisan način (član 9. i član 42. stav 2);

            5) ne zaključi ugovor o osiguranju od autoodgovornosti na obrascu polise osiguranja jedinstvenom za teritoriju Republike Srbije (član 19. stav 1);

            6) ne vodi posebnu evidenciju o obaveštenjima o saobraćajnoj nezgodi, danom prijema odštetnog zahteva ne evidentira zahtev u posebnoj knjizi šteta, po redosledu prijema ili u propisanim rokovima od dana prijema odštetnog zahteva ne utvrdi osnov i visinu tog zahteva ili ne dostavi obrazloženu ponudu za naknadu štete ili obrazloženi odgovor ili obaveštenje ili ne isplati nesporni deo naknade štete, predujam, odnosno naknadu štete oštećenom licu ili ponovo ne pokrene postupak za odlučivanje o zahtevu za naknadu štete (član 23. stav 2, član 24. stav 5, član 25, član 38. stav 3. i član 39);

            7) ne uplaćuje sredstva u skladu sa članom 34. ovog zakona;

            8) postupa suprotno članu 41. ovog zakona;

            9) ne vrši obračun premije osiguranja saglasno odredbama čl. 42. i 43. ovog zakona;

            10) posluje suprotno odredbama čl. 44. do 48. ovog zakona;

            11) Udruženju ne dostavlja podatke propisane članom 81. stav 6. ovog zakona;

            12) blagovremeno ne izda potvrdu iz člana 84. ovog zakona;

            13) ne uplaćuje doprinose Udruženju saglasno odredbama čl. 57. i 65. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u društvu za osiguranje novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 107.

            Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik - vlasnik prevoznog sredstva ako:

            1) kao vlasnik prevoznog sredstva, stavi u saobraćaj, odnosno koristi prevozno sredstvo za koje nije zaključen ili obnovljen ugovor o obaveznom osiguranju (član 4. stav 1, član 14. stav 1, član 18. stav 1, član 49. stav 1. i član 53. stav 1);

            2) kao vlasnik prevoznog sredstva, vozaču prevoznog sredstva ne omogući da za vreme upotrebe prevoznog sredstva ima polisu osiguranja ili drugi dokaz o zaključenom ugovoru o osiguranju, a vozaču motornog vozila i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi (čl. 8. i 35);

            3) kao vlasnik prevoznog sredstva koje služi za prevoz putnika u javnom prevozu, na vidnom mestu u prevoznom sredstvu i na voznoj karti ne naznači podatke o zaključenom ugovoru o obaveznom osiguranju (član 14. stav 6);

            4) kao vlasnik motornog vozila, u roku iz člana 23. ovog zakona ne obavesti odgovorno društvo za osiguranje o saobraćajnoj nezgodi (član 23);

5) shodnom primenom člana 23. ovog zakona, kao vlasnik prevoznog sredstva u roku iz tog stava ne obavesti odgovorno društvo za osiguranje o saobraćajnoj nezgodi (čl. 52. i 55).

            Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i fizičko lice - vlasnik prevoznog sredstva novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara.

Član 108.

            Novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj vozač prevoznog sredstva ako:

            1) za vreme upotrebe prevoznog sredstva nema polisu osiguranja, međunarodnu ispravu o osiguranju od autoodgovornosti ili drugi dokaz o postojanju tog osiguranja ili granično osiguranje i Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, odnosno iste ne predoči na zahtev ovlašćenog službenog lica, ili ako u slučaju saobraćajne nezgode svim učesnicima te nezgode koji na osnovu te polise imaju pravo podnošenja odštetnog zahteva ne pruži lične podatke i podatke o osiguranju, odnosno ne razmeni popunjen Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi (čl. 8, 30. i 35);

            2) ne pruži podatke iz člana 9. stav 2. ovog zakona (član 10. st. 1. i 3).

            Za prekršaj iz stava 1. tačka 2) ovog člana kazniće se i fizičko lice - učesnik ili svedok štetnog događaja novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara.

Privredni prestupi koji se primenjuju nakon pristupanja Republike Srbije

Evropskoj uniji

Član 109.

 Novčanom kaznom od 200.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup Udruženje ako:

1)         ne obezbedi rad Informacionog centra i Biroa za naknadu štete u skladu sa ovim zakonom (čl. 96. do 102);

2)         se Biro za naknadu štete ne izjasni o odštetnom zahtevu u roku propisanom članom 99. ovog zakona;

3)         na osnovu informacija kojima raspolaže i informacija koje mu je oštećeno lice dostavilo na njegov zahtev, u roku od 90 dana od dana prijema odštetnog zahteva, oštećenom licu ne dostavi pisanu obrazloženu ponudu iz člana 103. stav 5. tačka 1) ili pisani obrazloženi odgovor iz člana 103. stav 5. tačka 2) ovog zakona (član 103 stav 5);

4)         ne odgovori na prigovor oštećenog lica koji je izjavljen na obrazloženu ponudu ili obrazloženi odgovor iz člana 103. stav 5. ovog zakona, u roku od 30 dana od dana prijema prigovora.

            Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u Udruženju novčanom kaznom od 40.000 do 200.000 dinara.

Prekršaji koji se primenjuju nakon pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji

Član 110.

Novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj društvo za osiguranje ako:

1)         ne vrši obračun premije osiguranja saglasno odredbama člana 89. ovog zakona;

2)         ne odredi ovlašćenog predstavnika za rešavanje šteta u svim državama članicama Evropske unije (član 92);

3) to društvo ili njegov ovlašćeni predstavnik u propisanom roku od dana podnošenja odštetnog zahteva ne dostave oštećenom licu obrazloženu ponudu za naknadu štete ili obrazloženi odgovor na sve navode iz zahteva (član 94);

4) ne uplaćuje doprinose Udruženju saglasno odredbama člana 102. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u društvu za osiguranje novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Novčanom kaznom od 20.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj vozač motornog vozilo ako za vreme upotrebe tog vozila nema granično osiguranje saglasno odredbama člana 87. stav 1. ovog zakona.

X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Usklađivanje poslovanja društava za osiguranje

Član 111.

            Društva za osiguranje koja se bave poslovima obaveznog osiguranja dužna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od devet meseci od njegovog stupanja na snagu.

            Agencija za osiguranje depozita, koja obavlja funkciju stečajnog upravnika u društvima za osiguranje kojima je oduzeta dozvola za obavljanje poslova osiguranja do dana stupanja na snagu ovog zakona i nad kojima je pokrenut postupak stečaja, dužna je da ministarstvu nadležnom za poslove finansija i Udruženju, odnosno Narodnoj banci Srbije i Garantnom fondu dostavlja mesečne izveštaje o prijavljenim potraživanjima, kao i projekciju očekivanog dospeća obaveza za naredna tri meseca za štete nastale po osnovu zaključenih ugovora o obaveznom osiguranju sa tim društvima za osiguranje.

Usklađivanje poslovanja Udruženja i imenovanje direktora Udruženja i rukovodioca Garantnog fonda

Član 112.

Udruženje je dužno da, u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, uskladi svoje poslovanje, imovinu, organizaciju i akta sa ovim zakonom.

Udruženje je dužno da u roku iz stava 1. ovog člana, dostavi Vladi na saglasnost u skladu sa članom 61. stav 1. ovog zakona usklađene odredbe statuta koje se odnose na vršenje javnih ovlašćenja.

Udruženje je dužno da imenuje direktora Udruženja i rukovodioca Garantnog fonda u skladu sa čl. 62. i 70. ovog zakona, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Udruženje će obaveze za isplatu osigurane sume, odnosno naknadu štete oštećenim licima prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, plovila ili drugog prevoznog sredstva za koje nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju u smislu ovog zakona, prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila, vazduhoplova i plovila i prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova, plovila ili drugog prevoznog sredstva za koje je zaključen ugovor o obaveznom osiguranju sa društvom za osiguranje nad kojim je pokrenut stečajni postupak, nastale do dana početka primene ovog zakona, izmirivati u skladu sa Zakonom o osiguranju imovine i lica (“Službeni list SRJ” br. 30/96, 57/98 - ispr, 53/99, 55/99 - ispr. i “Službeni glasnik RS”, br. 55/2004 - dr. zakon, 70/2004 - ispr. dr. zakona i 51/2009 - dr. zakon), saglasno članu 111. stav 1. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju (“Službeni glasnik RS”, br. 51/09, 78/11, 101/11, 93/12 i 7/13 - odluka Ustavnog suda).

Udruženje je dužno da obezbedi sredstva potrebna za izmirenje obaveza iz stava 4. ovog člana, pri čemu Udruženje ne može za tu namenu da koristi sredstva iz čl. 65. i 66. ovog zakona.

Sredstva za izmirenje obaveza iz stava 4. ovog člana moraju biti odvojena od sredstava iz čl. 65. i 66. ovog zakona.

Udruženje će višak sredstava u odnosu na sredstva potrebna za izmirenje obaveza iz stava 4. ovog člana, po zahtevu Narodne banke Srbije preneti u sredstva iz čl. 65. i 66. ovog zakona.

Izveštaj o nadzoru nad garantnim fondom pri Udruženju

Član 113.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija dužno je da u roku od 60 dana od dana početka primene ovog zakona dostavi Narodnoj banci Srbije izveštaj o nadzoru tog ministarstva nad poslovanjem garantnog fonda pri Udruženju.

Započeti postupci kontrole Narodne banke Srbije obavljanja poslova obaveznog osiguranja

Član 114.

            Postupci kontrole Narodne banke Srbije poslovanja društva za osiguranje koja obavljaju poslove obaveznog osiguranja započeti do dana početka primene Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju o osiguranju (“Službeni glasnik RS”, br. 51/09, 78/11, 101/11, 93/12 i 7/13 - odluka Ustavnog suda) okončaće se po odredbama tog zakona.

            Postupci kontrole Narodne banke Srbije poslovanja društva za osiguranje koja obavljaju poslove obaveznog osiguranja koji se vrše posle dana početka primene ovog zakona, a obuhvataju poslovanje društva za osiguranje koja obavljaju te poslove do tog dana, okončaće se u skladu sa odredbama zakona iz stava 1. ovog člana.

Prestanak važenja propisa

Član 115.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju o osiguranju (“Službeni glasnik RSˮ, br. 51/09, 78/11, 101/11, 93/12 i 7/13 - odluka Ustavnog suda).

            Danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji prestaju da važe odredbe čl. 22, 35. stav 4. i čl. 37, 41, 43. i od 48. do 51. člana ovog zakona.

Rok za donošenje propisa za izvršavanje Zakona

Član 116.

            Propisi za izvršavanje odredaba ovog zakona čija primena počinje posle isteka šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Propisi za izvršavanje odredaba ovog zakona koje se primenjuju nakon pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, odnosno Evropskoj uniji doneće se do dana pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, odnosno Evropskoj uniji.

Stupanje na snagu i početak primene Zakona

Član 117.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije” i primenjivaće se posle isteka šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu, osim odredbe člana 95. stav 2. ovog zakona koja će se primenjivati posle isteka četiri godine od dana pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i odredaba člana 8. stav 2, člana 77. stav 4, čl. od 85. do 94, člana 95. stav 1. i st. od 3. do 6. i čl. od 96. do 103. ovog zakona koje će se primenjivati od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Izvor: Izvor: Vebsajt Ministarstvo finansija, 21.05.2026.