PORODIČNI ZAKON: Izdržavanje punoletnog deteta

Kod većine laičke, ali i stručne javnosti, prva asocijacija na pojam izdržavanja jeste izdržavanje maloletne dece koja zbog svog uzrasta nisu u mogućnosti da se sama staraju o svojoj egzistenciji i zadovolje svoje osnovne potrebe. Međutim, pored maloletne (dece koja nisu navršila 18 godina života) i punoletna deca imaju, pod određenim uslovima, pravo na izdržavanje od svojih roditelja.

Izdržavanje jeste obligacioni odnos u kome jedna strana (poverilac izdržavanja) ima pravo da od druge strane (dužnika izdržavanja) zahteva plaćanje određene sume novca neophodne za podmirivanje osnovnih životnih potreba. Roditelji su dužni da izdržavaju svoju maloletnu decu za sve vreme trajanja roditeljskog prava, dok nakon prestanka istog imaju obavezu da izdržavaju punoletnu decu samo ako za to postoje opravdani razlozi.

Porodičnim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015 - dalje: PZ) u čl. 155 propisani su slučajevi u kojima punoletno dete ima pravo da od svojih roditelja zahteva izdržavanje.

• Punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. Ovo bi se odnosilo na situaciju kada punoletno dete, zbog svojih problema, najčešće zdravstvene ili druge prirode, nije sposobno za rad, pa samim tim i ne može da ostvaruje zaradu koja bi predstavljala njegov osnovni izvor izdržavanja.
• Drugi slučaj se odnosi na pravo punoletnog deteta koje se redovno školuje na izdržavanje od roditelja, srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života. U daljem tekstu, pozabavićemo se detaljnije ovom odredbom.

Jedno od osnovnih prava deteta jeste i pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, željama i sklonostima (čl. 63, st. 1 PZ), te je za uživanje ovog prava važna i (finansijska) podrška roditelja u smislu obezbeđenja sredstava za izdržavanje tokom školovanja. Obaveza izdržavanja tereti oba roditelja, nezavisno od toga da li su razvedeni.

Ukoliko iz određenih razloga roditelji nisu u mogućnosti da izdržavaju punoletno dete (bilo zato što nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje), zakonodavac je garantovao pravo detetu da može tražiti izdržavanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogućnostima.

Ovom pravu punoletnog deteta se neće udovoljiti uvek, jer zakonodavac u čl. 155, st. 4 predviđa da punoletno dete ipak neće imati pravo na izdržavanje od roditelja ako bi prihvatanje njegovog zahteva predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje, odnosno druge krvne srodnike. Upotrebljavajući ovakvu elastičnu formulaciju u vidu standarda očigledne nepravde, zakonodavac je, zbog nemogućnosti da unapred predvidi čitav niz situacija koje bi se mogle smatrati očiglednom nepravdom, ostavio slobodu sudu da u svakom konkretnom slučaju, uzimajući u obzir sve okolnosti na strani poverioca (punoletnog deteta) i dužnika (roditelja ili drugih krvnih srodnika), odluči o (ne)osnovanosti tužbenog zahteva punoletnog deteta.

Postupak za ostvarivanje prava na izdržavanje

Pravo na izdržavanje ostvaruje se pred sudom u parničnom postupku koji se pokreće tužbom, a koju podnosi punoletno dete kao tužilac protiv oba ili (najčešće) jednog roditelja kao tuženog, a kojom traži od suda da usvoji tužbeni zahtev i obaveže roditelja/e da na ime doprinosa za izdržavanje plaća/ju mesečno određeni novčani iznos tužiocu.

Stvarno nadležan je osnovni sud u prvom, a apelacioni sud u drugom stepenu, dok je mesno nadležan sud na čijem području tuženi ima prebivalište ili boravište (opšta mesna nadležnost) ili sud na čijem području dete ima prebivalište ili boravište.

Nakon prijema tužbe, sud ispituje osnovanost tužbenog zahteva ceneći sve okolnosti konkretnog slučaja, uzimajući u obzir potrebe poverioca i mogućnosti dužnika. Potrebe poverioca zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti značajnih za određivanje izdržavanja, dok mogućnosti dužnika (roditelja) zavise od njihovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njihove imovine, ličnih potreba, obaveze da izdržavaju druga lica i drugih okolnosti (čl. 160, st. 1-3 PZ).

Izdržavanje se može odrediti u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja, s tim što u drugom slučaju visina izdržavanja ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (čl. 162, st. 1 i 2 PZ).

Kada sud nađe da su ispunjeni uslovi na strani tužioca, doneće odluku kojom će obavezati tuženog da izdržava punoletno dete koje se nalazi na redovnom školovanju.

Prvobitno utvrđen iznos izdržavanja se može naknadno menjati (u smislu povećanja ili smanjenja) ako se promene okolnosti na osnovu kojih je sud doneo odluku (čl. 164 PZ).

Ukoliko tokom trajanja obaveze izdržavanja dođe do rebus six stantibus (promenjenih okolnosti), bilo na strani poverioca ili dužnika, dužnik izdržavanja ima pravo da podnese tužbu kojom će tražiti da sud utvrdi da je prestala njegova obaveza izdržavanja i to kada poverilac stekne dovoljno sredstava za izdržavanje ili kada dužnik izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje istog postane za njega očigledno nepravično (čl. 167, st. 2 PZ).

Sudska praksa

Za razliku od izdržavanja maloletnog deteta, gde su roditelji dužni da ulažu dodatne napore kako bi obezbedili izdržavanje svom maloletnom detetu, pa i po cenu sopstvene egzistencije, kod izdržavanja punoletnog deteta roditelji nemaju takvu obavezu, već će biti obavezani da izdržavaju punoletno dete samo ako im to mogućnosti dozvoljavaju, tj. kako Vrhovni kasacioni sud (u daljem tekstu: VKS) navodi u jednoj odluci, roditelji su u obavezi da se staraju o školovanju i stručnom usavršavanju svoje punoletne dece, u meri u kojoj im po redovnom toku stvari to omogućavaju životne i materijalne mogućnosti (presuda VKS Rev 2594/2021 od 10. 6. 2021. godine).

S tim u vezi, ako roditelj ostvaruje zaradu dovoljnu samo radi podmirenja sopstvenih troškova, onda bi usvajanje tužbenog zahteva i obavezivanje tog roditelja da izdržava punoletno dete predstavljalo očiglednu nepravdu za njega (presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 82/2023 od 1. 3. 2023. godine).

Činjenica da je roditelj nezaposlen ga ne oslobađa obaveze da izdržava svoje punoletno dete, naročito ako se radi o radno sposobnom licu koje može da pronađe zaposlenje i time obezbedi prihode kako za sopstveno, tako i za izdržavanje svog punoletnog deteta, pa je tako VKS u više odluka zauzimao ovakav stav i odbijao kao neosnovanu reviziju roditelja (presuda VKS Rev 2219/2015 od 20. 1. 2016. godine, Rev 2169/2016 od 28. 12. 2016. godine).

Problem koji se najčešće javlja u praksi kada je reč o izdržavanju punoletnog deteta vezan je za tumačenje izraza - redovno školovanje. Postavlja se pitanje da li se pod redovnim školovanjem smatra da punoletno dete-student redovno polaže ispite i završava studije u roku, šta se dešava kada se studije produže bez krivice ili krivicom deteta, da li mu i tada pripada pravo ili prestaje nastupanjem određenih okolnosti i sl.? Na prethodno navedena pitanja pokušaćemo da damo adekvatan odgovor analizirajući sudsku praksu.

Po shvatanju VKS, suština pojma redovno školovanje nije samo u tome da dete ima status redovnog studenta (finansiranog iz budžeta ili samofinansirajućeg), već je relevantno da li dete izvršava svoje školske obaveze, što, između ostalog, podrazumeva ne samo redovno prisustvo predavanjima i vežbama u upisanoj školskoj godini, već i davanje ispita (presuda VKS Rev 11/2022 od 16. 3. 2022. godine). Takođe, za sticanje prava na izdržavanje nije bitan status deteta kao redovnog ili vanrednog studenta, ali je bitna okolnost da se školovanje odvija kontinuirano i bez velikih prekida.

Međutim, i pored neizvršavanja ove obaveze od strane punoletnog deteta, ono će ipak moći da ostvari pravo na izdržavanje od roditelja ukoliko dokaže da je iz opravdanih razloga bilo sprečeno da redovno izvršava svoje obaveze, što je za posledicu imalo produžetak studiranja. Tako je VKS, odlučujući po reviziji tužilje kojom je tvrdila da neopravdano plaća izdržavanje tuženoj budući da ista ne izvršava redovno svoje obaveze, te da je od ukupno deset ispita položila svega četiri, našao da ista nije osnovana uzimajući u obzir činjenicu da tužena-punoletno dete nije napustila školovanje, da je voljna da završi fakultet i da je redovno polagala ispite sve do momenta nastupanja objektivnih razloga koji su je onemogućavali da dalje nastavi sa redovnim izvršavanjem svoje obaveze, jer je više meseci brinula o nepokretnoj baki i zbog činjenice da su zbog pandemije neki ispiti odlagani. Dodatno, stav drugostepenog suda da se školovanje tužene može podvesti pod redovno školovanje, s obzirom na postojanje kontinuiteta u predavanju i ispunjavanju obaveza u vidu pohađanja predavanja, vežbi, obavljanja prakse i izrade seminarskog rada, VKS je ocenio kao pravilan (presuda VKS Rev 2768/2021 od 18. 6. 2021. godine).

Budući da je osnovni cilj visokog školovanja sticanje mogućnosti za bolju zaradu i zaposlenje, ako po završetku studija, zbog nemogućnosti pronalaženja posla, punoletno dete upiše drugi odsek na istom fakultetu, u tom slučaju neće imati pravo na izdržavanje iako još nije navršilo 26 godina života, jer se upis studija na drugom odseku istog fakulteta ne smatra stručnim usavršavanjem (presuda VKS Rev 3129/2010 od 1. 9. 2010. godine).

Upis na master studije se, takođe, podvodi pod standard redovnog školovanja, pa punoletno dete koje je upisalo master studije, a nije navršilo 26 godina života, ima pravo na izdržavanje od roditelja (presuda VKS Rev 570/2016 od 21. 4. 2016. godine).

Po mišljenju sudova, sticanje zarade od strane punoletnog deteta za vreme trajanja školovanja nije od uticaja na oslobođenje drugog roditelja od obaveze izdržavanja deteta, čak i kada dete redovno ne izvršava svoje obaveze, ukoliko je do neizvršenja istih došlo zbog toga što je dete moralo da radi i ostvaruje prihode kako bi zadovoljilo svoje osnovne potrebe, pa se ne može reći da se radi o neurednom izvršavanju školskih obaveza, niti o nemarnom ponašanju punoletnog deteta (presuda VKS Rev 10411/2022 od 3. 11. 2022. godine).

Zaključak

Razumljiva je intencija zakonodavca da se koristi pravnim standardima u porodičnopravnoj materiji, imajući u vidu specifičnosti svakog konkretnog slučaja za koje se ne može unapred predvideti rešenje. U tom smislu, sudovi imaju zadatak da pravilno i potpuno utvrde činjenično stanje u svakom pojedinačnom slučaju i pravilno primene relevantne zakonske odredbe.

Jasno je da nasuprot obavezi punoletnog deteta, koje se nalazi na redovnom školovanju, da redovno izvršava svoje školske obaveze stoji obaveza roditelja da mu u tome (finansijski) pomognu, te da u slučaju neispunjavanja obaveza od strane deteta prestaje i obaveza roditelja. Ukoliko se dete nemarno odnosi prema svojim obavezama i time odugovlači studije, svakako da mu ne treba pružiti zaštitu i izložiti roditelje dodatnom trošku.

 Sa druge strane, ukoliko dete pokazuje želju za sticanjem visokog obrazovanja i ulaže napore, ali iz objektivnih i opravdanih razloga ne ispunjava redovno svoje obaveze i to dokaže, treba mu priznato pravo na izdržavanje i time mu pomoći da nastavi sa izvršavanjem svojih obaveza i završetkom studija.

Za kraj, treba se podsetiti svrhe uvođenja odredbe koja se odnosi na izdržavanje punoletnog deteta koje se nalazi na redovnom školovanju, a koja ima za cilj podsticanje dece da nastave sa školovanjem i usavršavanjem i time sebi stvore veće mogućnosti za bolje zaposlenje i bolju zaradu, kao i obaveze roditelja da u tome učestvuju srazmerno svojim mogućnostima. O tome će sudovi voditi računa u svakom pojedinačnom slučaju, kako o pravu punoletnog deteta na izdržavanje od strane roditelja, tako i o mogućnostima roditelja i njihovom egzistencijalnom minimumu.

Izvor: Vebsajt Lawlife, Anastasija Spasić, diplomirana pravnica, 23.09.2024.
Naslov: Redakcija