PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OGLAŠAVANJU - Tekst propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OGLAŠAVANJU

Član 1.

U Zakonu o oglašavanju (“Službeni glasnik RS”, br. 6/16 i 52/19 - dr. zakon), u članu 2. tačka 3) menja se i glasi:

“3)        oglašivač je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje se predstavlja oglasnom porukom u okviru svoje poslovne delatnosti ili u druge komercijalne svrhe, uključujući i druga lica koja posluju u njegovo ime i za njegov račun;”.

U tački 4) posle reči: “vlasnikˮ dodaju se zapeta i reč: “platformeˮ.

U tački 4) tačka na kraju zamenjuje se tačkom zapetom.

Posle tačke 4) dodaju se tač. 5) i 6), koje glase:

“5)        audio-vizuelna komercijalna komunikacija je audio-vizuelna medijska usluga koja podrazumeva prikazivanje u obliku slika sa ili bez tona čija je namena direktno ili posredno promovisanje robe, usluga ili ugleda fizičkog ili pravnog lica koja obavljaju ekonomsku aktivnost. Takvo prikazivanje se vrši uz novčanu ili drugu naknadu, ili u svrhe sopstvenog promovisanja, a uključeno je u program ili u korisnički generisani video zapis. Vrste audio-vizuelne komercijalne komunikacije su, između ostalog, televizijsko oglašavanje, sponzorstvo, TV prodaja i plasiranje proizvoda;

6)         poziv na igru predstavlja bilo koji oblik komunikacije, poruke ili sadržaja, koji zahteva, podstiče ili navodi ka preduzimanju konkretnih radnji koje rezultiraju direktnim učešćem u igrama na sreću, odnosno poziva da se započne ili nastavi učestvovanje u igrama na sreću korišćenjem izraza poput “igrajˮ, “odigrajˮ, “uplatiˮ, “pokušajˮ, “uložiˮ, “kladi seˮ, “kupiˮ, “učestvujˮ, “položiˮ, “ostvariˮ, “pobediˮ, i sl. osim korišćenja termina koji upućuju ili usmeravaju na pristupanje dodatnoj informativnoj ponudi, registraciji igrača kod priređivača ili prijavi na sistem ili nalog igrača.ˮ.

Član 2.

U članu 4. posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

“Prenosilac oglasne poruke, uključujući društvene mreže, mora da obezbedi jednake uslove za sve oglašivače.ˮ.

Član 3.

U članu 12. stav 3. reč: “programaˮ zamenjuje se rečima: “prezentovanja sadržaja (program, objava na društvenim mrežama i medijskim platformama)ˮ.

Član 4.

U članu 15. stav 2. posle reči: “podatakˮ dodaju se reči: “(ime, prezime, adresa, JMBG, elektronska adresa i broj telefona)ˮ.

Član 5.

U članu 19. stav 1. menja se i glasi:

“Oglasna deklaracija je isprava koja sadrži podatke koji identifikuju oglašivača i prenosioca oglasne poruke, sadržaj oglasne poruke, i predviđeni period i način oglašavanja, koju oglašivač dostavlja prenosiocu oglasne poruke. U svrhu određivanja identiteta oglašivača, prenosilac oglasne poruke dužan je da prikuplja i dalje obrađuje podatke o oglašivaču, i to: poslovno ime, adresu sedišta i matični broj, a za fizičko lice, ime i prezime, adresu prebivališta i jedinstveni matični broj građana.ˮ.

Stav. 3 menja se i glasi:

“Oglasnu deklaraciju sa podacima iz stava 1. ovog člana čuvaju oglašivač i prenosilac oglasne poruke tokom trajanja oglašavanja na koje se odnosi i 30 dana od prestanka tog oglašavanja. Po isteku roka za obavezno čuvanje oglasne deklaracije, podaci o ličnosti oglašivača fizičkog lica, brišu se.ˮ.

Član 6.

U članu 21. stav 4. u uvodnoj rečenici reč: “iliˮ zamenjuje se rečju: “iˮ.

U tački 4) reči: “dijetetski dodaciˮ zamenjuju se rečima: “dodaci ishrani (dijetetski suplementi)ˮ.

U stavu 5. posle reči: “primenjuju naˮ dodaju se reči: “štampane i onlajn medije,ˮ.

Član 7.

U članu 27. stav 1. posle reči: “zahtevˮ dodaju se reči: “i platformi za razmenu video sadržajaˮ.

Član 8.

U članu 28. stav 1. posle reči: “sadržajaˮ dodaju se reči: “i/ili u korisnički generisanom video zapisuˮ.

St. 2. i 3. brišu se.

Stav 4. menja se i glasi:

“Plasiranje proizvoda nije dozvoljeno u vestima, programima o aktuelnim društveno-političkim događajima, programima o isključivo potrošačkim pitanjima, verskim programima i dečijim programima.ˮ.

Član 9.

U članu 30. stav 1. menja se i glasi:

“Programski sadržaji u kojima se plasira proizvod moraju da budu jasno označeni obaveštenjem o plasiranju proizvoda i to na početku i na kraju, kao i nakon reklamnih blokova, ukoliko te programske sadržaje proizvodi ili naručuje sam pružalac medijske usluge ili sa njim povezano lice u smislu zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava.ˮ.

Član 10.

U članu 33. stav 2. menja se i glasi:

“Izuzetno od stava 1. ovog člana, dozvoljeno je emitovanje pojedinačne oglasne poruke, odnosno poruke TV prodaje, tokom prenosa sportskih događaja, a izuzetno i u drugim programskim sadržajima, ali samo ukoliko je to neophodno, u skladu sa ovim zakonom.ˮ.

U stavu 5. reč: “odnosnoˮ zamenjuje se rečju: “osimˮ.

Član 11.

Član 35. menja se i glasi:

“Član 35.

Trajanje TV oglašavanja i TV prodaje u programima komercijalnih pružalaca medijske usluge u vremenskom periodu od 06:00 do 18:00 časova ne sme da prekorači 20% tog perioda.

Trajanje TV oglašavanja i TV prodaje u programima komercijalnih pružalaca medijske usluge u vremenskom periodu od 18:00 do 24:00 časa ne sme da prekorači 20% tog perioda.

Trajanje TV oglašavanja i TV prodaje u programima ustanove javnog medijskog servisa i pružaoca medijske usluge civilnog sektora u vremenskom periodu od 06:00 do 18:00 časova ne sme da prekorači 10% tog perioda.

Trajanje TV oglašavanja i TV prodaje u programima ustanove javnog medijskog servisa i pružaoca medijske usluge civilnog sektora u vremenskom periodu od 18:00 do 24:00 časa ne sme da prekorači 10% tog perioda.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se na televizijske programe u celini namenjene oglašavanju i TV prodaji, kao i televizijske programe u celini namenjene samopromociji.ˮ.

Član 12.

U članu 36. stav 1. reči: “u jednom punom satuˮ zamenjuju se rečima: “u tokuˮ.

Član 13.

U članu 38. posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

“Na oglašavanje u katalozima, lifletima, bukletima, brošurama i sličnim štampanim materijalima primenjuju se odredbe ovog zakona.ˮ.

Član 14.

U članu 45. stav 5. menja se i glasi:

“U svrhu određivanja identiteta oglašivača, prenosilac oglasne poruke, koji je pružalac usluge informacionog društva u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, dužan je da prikuplja i dalje obrađuje podatke o oglašivaču, i to: poslovno ime, adresu sedišta i matični broj, a za fizičko lice, ime i prezime, adresu prebivališta i jedinstveni matični broj građana, tokom trajanja oglašavanja i 30 dana nakon prestanka oglašavanja. Po isteku roka za obavezno čuvanje podataka o oglašivaču, podaci o ličnosti oglašivača fizičkog lica, brišu se.ˮ.

Član 15.

Posle člana 45. dodaju se nazivi iznad članova i čl. 45a i 45b, koji glase:

“Oglašavanje ugostiteljskih usluga posredstvom nosilaca internet platformi

Član 45a

Oglašavanje posredstvom nosilaca internet platformi sa domenom registrovanim u inostranstvu, vrši se samo za one ugostitelje i ugostiteljske objekte za smeštaj koji su evidentirani u centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (u daljem tekstu: E-turista), na način propisan zakonom kojim se uređuje ugostiteljstvo.

Podaci o ugostiteljima i ugostiteljskim objektima na internet platformi

Član 45b

Ministar nadležan za poslove turizma bliže propisuje uslove i način pristupa podacima o ugostiteljima i ugostiteljskim objektima u E-turisti od strane nosioca internet platforme, kao i sadržinu obaveznih podataka i informacija o ugostiteljima i ugostiteljskim objektima koji se unose na internet platformu.

Ministar nadležan za poslove turizma bliže propisuje uslove i način prikupljanja i razmene podataka između nadležnih organa i nosilaca internet platformi iz člana 45a ovog zakona, kao i drugih subjekata koji su povezani sa pružanjem ugostiteljskih usluga smeštaja.ˮ.

Član 16.

U nazivu iznad člana 46. reči: “alkoholnih pićaˮ zamenjuju se rečima: “pića sa sadržajem alkoholaˮ.

U članu 46. stav 1. reči: “alkoholnih pićaˮ zamenjuju se rečima: “pića sa sadržajem alkohola (u daljem tekstu: alkoholna pića)ˮ.

Stav 2. menja se i glasi:

“Dozvoljeno je isticanje alkoholnih pića, odnosno žiga ili druge oznake alkoholnog pića na prodajnom mestu i na mestu pružanja ugostiteljskih usluga, objavljivanje, kao i dostavljanje pojedinačno određenom punoletnom licu koje je prethodno dalo saglasnost za to, obaveštenja o kvalitetu i drugim svojstvima alkoholnog pića na prodajnom mestu i na mestu pružanja ugostiteljskih usluga, sajamskom štandu, u stručnim knjigama, časopisima i drugim stručnim publikacijama koje su namenjene isključivo proizvođačima ili prodavcima tih proizvoda, kao i korišćenje žiga ili druge oznake alkoholnog pića i proizvođača alkoholnog pića na sredstvima poslovne komunikacije i poslovne reprezentacije.ˮ.

U stavu 3. u uvodnoj rečenici reči: “manjim odˮ zamenjuju se rečju: “doˮ.

U tački 3) posle reči: “predstavaˮ zapeta i reči: “u terminu od 18:00 do 06:00 časovaˮ, brišu se.

U tački 5) posle reči: “oglašavanjaˮ dodaju se zapeta i reči: “osim ako su tematski ili ciljno namenjeni deci ili maloletnicimaˮ.

U stavu 4. posle reči: “medijimaˮ dodaju se zapeta i reči: “katalozima, lifletima, bukletima, brošurama i sličnim štampanim materijalimaˮ.

Član 17.

U članu 47. stav 1. briše se.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 1.

Član 18.

Naziv iznad člana 53. menja se i glasi: “Elektronske cigarete i srodni proizvodiˮ.

U članu 53. stav 1. posle reči: “tečnosti i delova za elektronske cigareteˮ dodaju se reči: “i srodnih proizvoda sa ili bez nikotina, uređenih propisima kojima se uređuju duvanski proizvodiˮ.

Posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:

“Pravila o oglašavanju iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se na elektronske uređaje za zagrevanje duvanskih odnosno biljnih proizvoda.ˮ.

Član 19.

Član 54. menja se i glasi:

“Član 54.

Zabranjeno je oglašavanje igara na sreću ako priređivač nije dobio saglasnost, odobrenje, odnosno dozvolu nadležnog organa za priređivanje igre na sreću.

Zabranjeno je oglašavanje klasičnih igara na sreću na otvorenim površinama, osim na mestu koje je udaljeno najmanje 100 metara vazdušnom linijom od najbližeg kompleksa predškolske, školske, zdravstvene ili ustanove namenjene deci i maloletnicima.

Zabranjeno je oglašavanje posebnih igara na sreću koje se priređuju automatima i posebnih igara na sreću - klađenja, uključujući posebne igre na sreću preko sredstava elektronske komunikacije, kao i isticanje naziva ili žiga ovih priređivača na otvorenim površinama, uključujući spoljašnjost i unutrašnjost vozila javnog ili privatnog prevoza, i to putem oglasnih panoa (bilborda), plakata, displeja, svetlećih reklama i slično, osim:

1)         isticanja naziva ili žiga priređivača igara na sreću na sportskom terenu tokom sportskog događaja koji sponzoriše priređivač igara na sreću, ukoliko sponzoriše sportski klub ili nacionalni sportski tim koji je učesnik tog sportskog događaja ili udruženje, društvo ili savez u oblasti sporta prilikom organizacije sportskog događaja poput lige, turnira, kupa ili sličnog organizovanog takmičenja;

2)         isticanja jednog naziva ili žiga priređivača igara na sreću na spoljnoj površini poslovnih prostorija u kojima se priređuju igre na sreću na strani objekta na kojoj se nalazi ulaz za igrače, u okviru gabarita poslovnih prostorija, bez ograničenja u pogledu osvetljenosti, kao i na mestima na kojima se primaju uplate za igre na sreću preko sredstava elektronske komunikacije za priređivače igara na sreću, a najviše 0,15 m² na spoljnoj površini mesta ne kome se primaju uplate, ukupno za sve priređivače igara na sreću za koje se prima uplata na tom mestu;

3)         isticanja jednog naziva ili žiga priređivača igara na sreću putem oglasnih panoa (bilborda) uz primenu ograničenja iz stava 2. ovog člana.

Zabranjeno je oglašavanje posebnih igara na sreću u igračnicama na otvorenim površinama putem oglasnih panoa (bilborda), plakata i displeja, osim isticanja jednog naziva ili žiga priređivača igara na sreću putem oglasnih panoa (bilborda) uz primenu ograničenja iz stava 2. ovog člana, oglašavanja u unutrašnjosti ili na spoljnoj površini objekta u kojem se priređuju ove igre, na civilnom aerodromu, odnosno u unutrašnjosti ugostiteljskog objekta za smeštaj u smislu zakona kojim se uređuje ugostiteljstvo, kao i isticanja oglasne poruke u unutrašnjosti taksi vozila.ˮ.

Član 20.

Član 56. menja se i glasi:

“Član 56.

Oglašavanje klasičnih igara na sreću putem elektronskih medija, kao i u bioskopima, pozorištima ili drugim prostorima gde se vrši prikazivanje, odnosno izvođenje predstava, dozvoljeno je, osim ako su tematski ili ciljano namenjene deci ili maloletnicima.

Zabranjeno je oglašavanje posebnih igara na sreću:

1)         na programima svih pružalaca medijskih usluga televizije u nadležnosti Republike Srbije u periodu od 06:00 do 23:00 časa, osim isticanja naziva ili žiga, kao i za vreme prenosa sportskih događaja, i 30 minuta pre i posle prenosa sportskih događaja, u emisijama sportskog programa, i to najviše deset oglasnih poruka u trajanju od najduže 30 sekundi po jednoj oglasnoj poruci;

2)         preko elektronskih internet portala ili na društvenim mrežama (Facebook, Instagram, Tik Tok i dr.) ukoliko sadrži poziv na igru;

3)         na programima svih pružalaca medijskih usluga radija u nadležnosti Republike Srbije, osim za vreme prenosa sportskih događaja, i to najviše deset oglasnih poruka u trajanju od najduže 30 sekundi po jednoj oglasnoj poruci;

4)         u štampanim medijima, osim na stranicama koje su tematski namenjene izveštavanju o sportskim događajima;

5)         oglasnom porukom koja sadrži lično dobro na osnovu kojeg se može utvrditi ili prepoznati identitet lica, ako su takva lica javne ličnosti kao što su muzičari, glumci, sportisti, političari, umetnici, influenseri ili druga lica koja imaju mogućnost da značajno utiču na kupovne odluke drugih zbog svog statusa i položaja u javnosti, osim profesionalnih sportista, u smislu propisa kojima se uređuje sport i sportskih stručnjaka kojima je izdata dozvola za rad predviđena pravilima nadležnog nacionalnog sportskog saveza ili pravilima nadležnog međunarodnog sportskog saveza, koji su angažovani od strane sportskih klubova ili sportskih društava osnovanih u skladu sa propisima kojima se uređuje sport i koje sponzoriše priređivač igara na sreću;

6)         u filmovima, muzičkim spotovima, serijama koje se prikazuju na programima pružalaca medijskih usluga televizije, bioskopima, pozorišnim predstavama.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, licem iz tačke 5) tog stava neće se smatrati lice koje je kod priređivača igara na sreću zaposleno na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom i mestom rada u Republici Srbiji, u smislu propisa kojima se uređuje rad, kao ni lice koje se neposredno pre otpočinjanja oglašavanja priređivača nije smatralo javnom ličnosti, ali je postalo javna ličnost nakon otpočinjanja aktivnosti oglašavanja za tog priređivača, a u toku oglašavanja za tog priređivača.

Zabranjeno je oglašavanje prodajnih podsticaja za učestvovanje u igrama na sreću (besplatni krediti, bonusi ili druga sredstva za učestvovanje u igrama na sreću ponuđena učesnicima bez naknade), osim nagrada u robi i uslugama priređivača igara na sreću, izuzev:

1)         na internet stranici priređivača igara na sreću i u prostorijama u kojima se priređuju igre na sreću;

2)         u štampanim medijima, na stranicama koje su tematski namenjene izveštavanju o sportskim događajima;

3)         u izdanjima internet portala, na stranicama koje su tematski namenjene objavljivanju sportskih sadržaja;

4)         direktnim oglašavanjem igračima koji imaju registrovane evidencione račune kod priređivača igara na sreću, pod uslovima iz člana 63. ovog zakona.

Zabranjeno je emitovanje televizijskih programa pretežno namenjenih oglašavanju igara na sreću, ili pretežno namenjenih samopromociji priređivača igara na sreću.

Oglašavanje klasičnih i posebnih igara na sreću, uključujući i posredno upućivanje na te igre, vrši se uz obaveštenje o zabrani učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću i odgovarajući tekst upozorenja o prevenciji bolesti zavisnosti.

Oglašavanje klasičnih igara na sreću, posebnih igara na sreću i nagradnih igara u robi i uslugama ne sme da:

1)         iskorišćava neiskustvo ili nedostatak znanja dece ili maloletnika;

2)         koristi decu ili maloletnike u oglašavanju, odnosno usmerava oglašavanje na decu ili maloletnike;

3)         povezuje učestvovanje u igrama na sreću sa aktivnostima namenjenim deci ili maloletnicima;

4)         povezuje učestvovanje u igrama na sreću sa sticanjem zrelosti.

Oglašivač je dužan da, u oglašavanju prodajnih podsticaja za učestvovanje u igrama na sreću (besplatni krediti, bonusi ili druga sredstva za učestvovanje u igrama na sreću ponuđena učesnicima bez naknade), na jasan i razumljiv način istakne pravila za korišćenje prodajnog podsticaja, a naročito posebne uslove koje učesnik mora da ispuni radi korišćenja prodajnog podsticaja.

U skladu sa zabranama iz stava 2. tač. 1) i 5) ovog člana, kao i u skladu sa st. 7. i 8. ovog člana, priređivači igara na sreću dužni su da usvoje, i na svojoj početnoj (osnovnoj) internet stranici objave, interna pravila društveno odgovornog oglašavanja.

Interna pravila iz stava 9. ovog člana naročito sadrže:

1)         opšte podatke o priređivaču igara na sreću;

2)         analizu grupe u kojoj učestvuje priređivač, imajući u vidu povezana lica u smislu propisa kojima se uređuje porez na dobit pravnih lica;

3)         informacije o vrstama tehnikama oglašavanja koje se koriste kod priređivača;

4)         etičke principe oglašavanja, posebno imajući u vidu zabrane ili ograničenja propisana zakonom;

5)         informacije o upravljanju tehničko-tehnološkim i psihološkim ciljanjem publike u oglašavanju;

6)         informacije o upravljanju prikupljenim podacima;

7)         opis procedura u vezi sa angažovanjem prenosioca oglasne poruke;

8)         opis procedura u vezi sa opštom procenom uticaja ličnosti iz stava 2. tačka 5) ovog člana na ciljanu publiku;

9)         opis procedura u vezi sa pojedinačnom procenom uticaja ličnosti iz stava 2. tačka 5) ovog člana na ciljanu publiku;

10)       opis principa i pravila u vezi sa oglašavanjem društveno odgovornih akcija iz člana 56a ovog zakona;

11)       informacije ili pravila o obuci i usavršavanju zaposlenih u oblasti marketinga;

12)       informacije o rokovima obaveznog ažuriranja internih pravila o društveno odgovornom oglašavanju;

13)       opis procedura internog nadzora, revizije ili kontrole.

Ministar nadležan za poslove trgovine bliže propisuje kriterijume da se lice smatra licem iz stava 2. tačka 5) ovog člana, tekst, dimenzije i način isticanja obaveštenja o zabrani učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću i upozorenja o prevenciji bolesti zavisnosti iz stava 6. ovog člana, kao i vrste oglašavanja koje se smatraju nedopuštenim u smislu stava 7. ovog člana.ˮ.

Član 21.

Posle člana 56. dodaju se naziv iznad člana i član 56a, koji glase:

“Oglašavanje društveno odgovornih akcija

Član 56a

Izuzetno od odredaba člana 54. st. 2-4. ovog zakona, priređivač igara na sreću može oglašavati svoj naziv ili žig u vezi sa ciljem, sprovođenjem i rezultatima sprovedene društveno odgovorne akcije, bez poziva na igru.ˮ.

Član 22.

Posle člana 61. dodaju se naziv iznad člana i član 61a, koji glase:

“Upotreba jezika u oglašavanju

61a

Oglašivač je dužan da prilikom oglašavanja vodi računa o zaštiti srpskog jezika, odnosno da tekst koji se oglašava obavezno bude na srpskom jeziku, odnosno jeziku nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.ˮ.

Član 23.

U članu 64. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Sponzorstvom se smatra i vrsta audio-vizuelne komercijalne komunikacije koja predstavlja svaki vid finansijske ili druge podrške javnih ili privatnih entiteta ili fizičkih lica koja nisu uključena u pružanje audio-vizuelne medijske usluge ili usluge platformi za razmenu video zapisa, kao ni u proizvodnju audio-vizuelnih dela, finansiranje audio-vizuelnih medijskih usluga, usluga platformi za razmenu video zapisa, korisnički generisanih video zapisa ili programa, u svrhe promocije sponzorovog imena, naziva ili žiga, ugleda, aktivnosti ili proizvoda.ˮ.

Dosadašnji st. 2-4. postaju st. 3-5.

Član 24.

U članu 69. st. 1. i 2. posle reči: “proizvodaˮ dodaju se zapeta i reči: “elektronskih cigareta i srodnih proizvoda sa ili bez nikotina, uređenih propisima kojima se uređuju duvanski proizvodiˮ.

Član 25.

U članu 74. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Nadzor nad primenom ovog zakona u pogledu oglašavanja turističkih ili ugostiteljskih usluga, u smislu zakona kojima se uređuju turizam i ugostiteljstvo, vrši ministarstvo nadležno za poslove turizma.ˮ.

Dosadašnji st. 2-4. postaju st. 3-5.

Član 26.

U članu 75. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

“Inspekcijski nadzor iz člana 74. stav 2. ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove turizma, preko turističkih inspektora.ˮ.

Posle novog stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

“Na sve što nije propisano ovim zakonom, primenjuje se Zakon o inspekcijskom nadzoru (“Službeni glasnik RSˮ, br. 36/15, 44/18 - dr. zakon i 95/18).ˮ.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

Član 27.

Posle člana 76. dodaju se naziv iznad člana i član 76a, koji glase:

“Inspekcijski nadzor oglašavanja ugostiteljskih usluga posredstvom nosilaca internet platformi

Član 76a

U slučaju da turistički inspektor utvrdi nepravilnost u pogledu primene člana 45a ovog zakona, sačinjava prethodno obaveštenje sa preporukom, koje bez odlaganja pisanim putem dostavlja prenosiocu oglasne poruke koji je i pružalac usluge informacionog društva.

Prethodno obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži obavezu prenosioca oglasne poruke da u roku od 30 dana od dana dostavljanja prethodnog obaveštenja postupi po preporuci turističkog inspektora.

Rok iz stava 2. ovog člana počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja prethodnog obaveštenja.

U slučaju da prenosilac oglasne poruke ne postupi u roku i na način iz prethodnog obaveštenja turističkog inspektora, turistički inspektor obaveštava ministarstvo nadležno za poslove elektronskih komunikacija i informacionog društva, koje može izreći meru ograničavanja slobode pružanja usluga informacionog društva, onemogućavanjem pristupa internet adresi prenosioca oglasne poruke, blokadom IP adrese od strane operatora elektronskih komunikacija, odnosno javnih komunikacionih mreža.

Mera iz stava 4. ovog člana izriče se u slučajevima povrede prava potrošača i prava zaštite konkurencije, vodeći računa o proporcionalnosti mere u odnosu na prirodu, težinu, ponavljanje i trajanje povrede.ˮ.

Član 28.

Naziv iznad člana i član 77. menjaju se i glase:

“Izricanje mera

Član 77.

Ako u vršenju inspekcijskog nadzora nadležni inspektor utvrdi da se oglašavanje vrši suprotno odredbama ovog zakona, zapisnikom o inspekcijskom nadzoru zabraniće takvo oglašavanje i naložiće otklanjanje utvrđene nezakonitosti, uključujući uklanjanje oglasne poruke, sa primerenim rokom za otklanjanje.

Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti kraći od 24 sata, ni duži od dva meseca, ako drugačije nije propisano.

Ako nadležni inspektor utvrdi da je nadzirani subjekt preduzeo meru koja mu je naložena i otklonio nezakonitost, okončava postupak inspekcijskog nadzora dostavljanjem zapisnika u kojem se navodi da su otklonjene utvrđene nezakonitosti ili nedostaci u poslovanju ili postupanju tog subjekta.

Ako nadzirani subjekt u ostavljenom roku ne otkloni utvrđenu nezakonitost, nadležni inspektor bez odlaganja donosi rešenje kojim izriče meru za otklanjanje nezakonitosti sa primerenim rokom iz stava 2. ovog člana.

Ako u vršenju nadzora nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrdi da se oglašavanje na otvorenim površinama vrši suprotno odredbama ovog zakona, rešenjem će naložiti uklanjanje sredstva za oglašavanje.

Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana, može se izjaviti žalba nadležnom ministru u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Žalba iz stava 6. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.

Protiv rešenja iz stava 5. ovog člana, može se izjaviti žalba u skladu sa zakonom.ˮ.

Član 29.

U članu 78. stav 1. tač. 4), 7), 19), 21), 30) i 38) brišu se.

U tač. 22) i 23) posle reči: “proizvodiˮ u određenom padežu dodaju se reči: “i srodni proizvodiˮ u odgovarajućem padežu.

Tačka 24) menja se i glasi:

“24) oglašava igre na sreću suprotno članu 54. stav 1. i čl. 55. i 56. ovog zakona;ˮ.

Posle stava 4. dodaju se st. 5-10, koji glase:

“Novčanom kaznom od 100.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         ne označi oglasnu poruku oznakom prepoznatljivosti u skladu sa članom 13. ovog zakona;

2)         ne istakne telefonsku tarifu u skladu sa članom 17. ovog zakona;

3)         ne obezbedi podatke iz člana 45. stav 5. ovog zakona;

4)         oglasna poruka ne sadrži upozoravajuću poruku, odnosno upozorenje u skladu sa članom 49. ovog zakona;

5)         vrši direktno oglašavanje suprotno članu 63. ovog zakona;

6)         ne čuva oglasnu poruku 30 dana od dana poslednjeg objavljivanja, u obliku koji dozvoljava mogućnost uvida u oglasnu poruku, podatke o mestu, vremenu i učestalosti oglašavanja, odnosno ako onemogući uvid u oglasnu poruku suprotno članu 70. ovog zakona.

Za radnje iz stava 5. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000,00 dinara.

Za radnje iz stava 5. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 40.000,00 dinara.

Novčanom kaznom od 300.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         oglašava klasičnu igru na sreću suprotno članu 54. stav 2. ovog zakona;

2)         oglašava posebnu igru na sreću suprotno članu 54. stav 3. ovog zakona;

3)         oglašava posebnu igru na sreću u igračnicama suprotno članu 54. stav 4. ovog zakona.

Za radnje iz stava 8. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000,00 dinara.

Za radnje iz stava 8. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 150.000,00 dinara.ˮ.

Član 30.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 31.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu, osim odredaba člana 20. stav 2. tačka 5) i stav 9, koje se primenjuju od 1. januara 2026. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Oglašavanje je vid komunikacije privrednih subjekata čija je svrha informisanje potencijalnih kupaca o proizvodima i uslugama, u cilju poboljšanja njihovog ekonomskog položaja na tržištu. Kao legitimno sredstvo kojim se pravi razlika između konkurenata potrebno je propisati određena pravila kojima će se omogućiti objektivno isticanje razlika, a koje neće dovesti do narušavanja tržišne utakmice.

Cilj regulisanja oblasti oglašavanja, stoga, čini podsticanje tržišne utakmice privrednih subjekata, obezbeđenja pravne sigurnosti i daljeg poboljšanja standarda potrošača. Oglašavanje predstavlja važnu ekonomsku delatnost, kreativnu industriju, neizostavni deo troškova poslovanja svih lica u lancu - proizvođača i prenosilaca oglasnih poruka, samog oglašivača, njegovog distributera, te i prihoda države, sa krajnjim efektom koji se očitava na primaoca. Sa druge strane, zaštita nedozvoljenog uticaja na svest građana putem metoda koje moderno pravo smatra nedozvoljenim, a etika nečasnim, promocija određenog društveno poželjnog ponašanja i uvažavanje legitimnih interesa svih zainteresovanih strana predstavljaju ideju-vodilju pri izradi ovakvog propisa.

             Oglašavanje je na celovit način regulisano Zakonom o oglašavanju (“Službeni glasnik RS”, br. 6/16 i 52/19 dr.zakon), u daljem tekstu Zakon. Ipak, potreba da se odgovori zahtevima prakse koji su se pojavili tokom njegove primene, kao i potreba implementacije poboljšanih standarda zaštite građana uslovili su potrebu za donošenjem osavremenjenog propisa koji bi bolje odgovorio zahtevima vremena, te je potrebno izvršiti izmene i dopune ovog Zakona.

 Osim toga, predložene izmene i dopune Zakona o oglašavanju predstavljaju korak dalje i u harmonizaciji sa propisima Evropske unije, u skladu sa sporazumom o Stabilizaciji i pridruživanju. Direktiva 13/2010 Evropskog parlamenta i Saveta o pružanju audio-vizuelnih medijskih usluga (AVMS Direktiva) revidirana je 2018. godine (Direktiva 2018/1808/EU) i njom je utvrđen novi regulatorni okvir u vezi sa pružanjem audio-vizuelnih medijskih usluga. Revidirana Direktiva je, nametnula potrebu usaglašavanja sadašnjeg zakonodavstva Republike Srbije sa standardima koji su utvrđeni u njoj.

 Direktiva je nastala kao rezultat nastajanja novih vrsta sadržaja kao što su video zapisi ili sadržaji koje generišu korisnici i koji sve više dobijaju na značaju, a novi akteri, pre svega pružaoci usluga videa na zahtev i platformi za razmenu video sadržaja učvrstili su svoj položaj. Novo stanje na tržištu zahteva ažuriran pravni okvir kako bi se uvažila kretanja na tržištu i postigla ravnoteža između pristupa usluga onlajn sadržaja, zaštite potrošača i konkurencije.

 Takođe, javila se potreba za restriktivnijim uređenjem oglašavanja igara na sreću, s obzirom na rastući trend potrošnje u ovom segmentu i potrebom da se zaštite najosetljivije kategorije stanovništva.

Izmenama Zakona o duvanu definisano je da se propisana pravila osim na duvanske odnose i na srodne proizvode. U cilju borbe protiv pušenja neophodno je i pravila oglašavnja proširiti na ove vrste proizvoda.

 Ovaj zakon treba da postavi minimalna, transparentna i objektivna merila za sve učesnike u oblasti oglašavanja.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENJA

Članom 1. Predloga zakona menja se i dopunjuje član kojim su određeni osnovni pojmovi upotrebljeni u Zakonu.

Predložena izmena se odnosi na izmenu definicije oglašivača. Definicija oglašivača izmenom ovog člana je obuhvatnija i utvrđuje da je oglašivač je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje se predstavlja oglasnom porukom u okviru svoje poslovne delatnosti ili u druge komercijalne svrhe, uključujući i druga lica koja posluju u njegovo ime i za njegov račun.

U skladu sa potrebama usklađivanja sa zahtevima iz Direktive 2018/1808/EU o audiovizuelnim medijskim uslugama, bilo je važno platforme prepoznati kao prenosioca oglasne poruke. Dalje, data je i definicija audio-vizuelne komercijalne komunikacije kao sredstva koje se koristi za promociju.

            Osim toga, data je definicija poziva na igru u cilju boljeg preciziranja zabranjenih načina oglašavanja igara na sreću.

Članom 2. Predloga zakona vrši se dopuna člana 4. Zakona kojim je, u skladu sa ustavnim načelom slobode govora, propisano da je oglašavanje slobodno i ravnopravno za domaća i strana lica, da je zabranjena cenzura oglasnih poruka zbog mišljenja o javnim stvarima, te podložnost oglašavanja propisima, javnom poretku i samoregulativi. Ovaj član je dopunjen novim stavom kojim se u skladu sa intencijom ovog člana utvrđuje da prenosilac oglasne poruke mora obezbediti jednake uslove za sve oglašivače.

Članom 3. Predloga zakona je dopunjen član 12. Zakona kojim je utvrđeno da prikriveno, odnosno oglašavanje koje može javnost dovesti u zabludu u pogledu njegove stvarne prirode, nije dozvoljeno i prilikom ocene da li postoji prikriveno oglašavanje umesto u toku programa kako je propisano važećom odredbom, proširen je obuhvat ove norme pa se utvrđuje da li postoji prikriveno oglašavanje u toku prezentovanja sadržaja, odnosno programa, objave na društvenim mrežama i medijskim platformama).

Članom 4. Predloga zakona dopunjen je član 15. Zakona koji uređuje upotrebu ličnog dobra u oglašavanju i to na način da je pojačana zaštita u skladu za zaštitom podataka o ličnosti navođenjem elemenata koji čine podatak o ličnosti.

Članom 5. Predloga zakona preciznije je definisana oglasna deklaracija (član 19. Zakona) kao važan element u procesu oglašavanja. Svrha oglasne deklaracije je određivanje odgovornosti u oglašavanju, kroz precizno identifikovanje učesnika i sadržaja oglasne poruke. Prenosilac oglasne poruke je dužan da prikupi i obrađuje neophodne podatke o oglašivaču, čime se obezbeđuje jasnoća i zakonitost oglašavanja.

U slučajevima kada oglašavanje zahteva posebne saglasnosti ili dozvole, ovi podaci moraju biti uključeni u deklaraciju, što doprinosi pravnoj sigurnosti i poštovanju regulatornih zahteva

Čuvanje oglasne deklaracije tokom trajanja oglašavanja i 30 dana nakon njegovog prestanka omogućava laku dostupnost i proveru podataka u slučaju potrebe. Ukoliko prenosilac oglasne poruke ne poseduje oglasnu deklaraciju, on stupa na mesto oglašivača u pogledu obaveza i odgovornosti propisanih ovim zakonom, osim ako se podaci mogu utvrditi iz same oglasne poruke. Ova odredba služi zaštiti integriteta i zakonitosti oglašavanja.

Oglasna deklaracija može biti u pisanom ili elektronskom obliku, što pruža fleksibilnost i prilagođavanje savremenim tehnologijama u komunikaciji i dokumentovanju.

Članom 6. Predloga zakona vrši se dopuna člana 21. Zakona. Precizirane su i proširene odredbe koje regulišu sadržaj oglasne poruke u cilju zaštite dece i maloletnika od neprikladnog oglašavanja. Osnovne zabrane iz važećeg propisa su zadržane, ali su dodate konkretne situacije koje se smatraju opasnim za decu, čime se unapređuje zaštita njihove bezbednosti.

Precizirano je da tokom dečijih emisija, kao i najmanje deset minuta pre ili nakon njih, mogu biti emitovane samo one oglasne poruke koje su prikladne za dečiji uzrast, čime se obezbeđuje dodatna zaštita dece od neprimerenih sadržaja. Dodatno je zabranjeno oglašavanje dijetetskih suplemenata, čime se unapređuje zaštita dece i maloletnika od potencijalno štetnih proizvoda.

Proširenjem primene odredbi na štampane i onlajn medije, pored televizijskih i radijskih programa i medijskih usluga na zahtev, obezbeđuje se sveobuhvatnija zaštita dece i maloletnika u različitim medijima. Ovim se osigurava da svi mediji koji se obraćaju deci i maloletnicima poštuju iste standarde.

Ovim izmenama se postiže veći nivo zaštite dece i maloletnika od potencijalno štetnih oglasnih poruka, uz istovremeno unapređenje pravne sigurnosti i transparentnosti u oblasti oglašavanja.

Članom 7. Predloga zakona proširena je definicija oglašavanja u elektronskim medijima (član 27. Zakona) kako bi uključila i platforme za deljenje ili razmenu video sadržaja. Ova izmena je neophodna radi usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zahtevima Direktive 2018/1808/EU o audiovizuelnim medijskim uslugama.

Svrha ovih izmena je da se osiguraju jednaki uslovi oglašavanja u svim elektronskim medijima, uključujući nove digitalne formate koji su postali dominantni u savremenom medijskom pejzažu. Platforme za deljenje video sadržaja predstavljaju značajan deo medijskog tržišta i njihova uključenost u zakonodavni okvir obezbeđuje sveobuhvatnu regulaciju i pravnu sigurnost.

Ova izmena je ključna za modernizaciju pravnog okvira i prilagođavanje tehnološkim promenama, osiguravajući da nacionalno zakonodavstvo ostane usklađeno sa najnovijim evropskim standardima i praksama u oblasti audiovizuelnih medijskih usluga.

Članom 8. Predloga zakona dopunjava se definicija plasiranja proizvoda (član 28. Zakona) i navodi se da se plasiranje proizvoda može vršiti tokom programskih sadržaja i/ili korisnički generisanih video zapisa (na platformama za deljenje ili razmenu video sadržaja). Ovo uključuje plasiranje robe, usluga, žigova ili drugih oznaka kao sastavni deo sadržaja, u zamenu za novčanu ili drugu naknadu.

Izmena je u skladu sa Direktivom 2018/1808/EU o audiovizuelnim medijskim uslugama, koja propisuje obavezu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa novim medijskim trendovima i pravnim standardima Evropske unije. Ovaj pristup obezbeđuje konzistentnost u regulisanju i pravnu sigurnost u oblasti elektronskih medija.

Dodatno, izmenom ovog člana umesto propisivanja da je plasiranje proizvoda zabranjeno, a potom navođenja izuzetaka od ove zabrane, navode se različite vrste programskih sadržaja u kojima nije dozvoljeno plasiranje proizvoda sa ciljem ograničavanja potencijalnih štetnih uticaja na potrošače, osobito u delovima programa koji su namenjeni deci ili u informativnim programima.

Članom 9. Predloga zakona preciznije su utvrđeni zahtevi obaveštavanja o plasiranju proizvoda (član 30. Zakona), koji se moraju istaći na početku i na kraju programskih sadržaja, kao i nakon reklamnih blokova, što je neophodno kako bi se potrošačima pružile jasnije i transparentnije informacije o prisustvu plasiranih proizvoda u sadržaju koji gledaju ili slušaju.

Ovom izmenom se zakon usklađuje sa odredbama Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama i postupa u skladu sa zahtevima za zaštitom interesa potrošača u kontekstu audiovizuelnih medijskih usluga.

Članom 10. Predloga zakona menja se član 33. Zakona koji reguliše emitovanje TV oglašavanja i TV prodaje u elektronskim medijima.

Izmene ovog člana ustanovljavaju jasna pravila o emitovanju oglasnih poruka i poruka TV prodaje u blokovima između pojedinačnih emisija, ali i predviđaju mogućnost emitovanja pojedinačnih oglasnih poruka ili poruka TV prodaje ukoliko je to neophodno, kao što je slučaj sa sportskim događajima ili u određenim programskim sadržajima.

Članom 11. Predloga zakona uvode se ograničenja za trajanje TV oglašavanja i TV prodaje (član 35. Zakona) u programskim sadržajima komercijalnih pružalaca medijske usluge i ustanova javnog medijskog servisa i pružalaca medijske usluge civilnog sektora u skladu sa odredbama Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama (2018/1808/EU). Precizira se da trajanje TV oglašavanja i TV prodaje ne može zauzimati više od 20% vremena u vremenskom periodu od 06:00 do 18:00 časova, kao i u vremenskom periodu od 18:00 do 24:00 časa za komercijalne pružaoce, odnosno ne više od 10% vremena za ustanove javnog medijskog servisa i pružaoce medijske usluge civilnog sektora. Ove izmene imaju za cilj da utvrde jasne parametre za regulisanje obima TV oglašavanja i TV prodaje u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije i učine njihovu primenu pojednostavljenom.

Članom 12. Predloga zakona izvršena je korekcija člana 36. Zakona imajući u vidu da se drugačije definiše period vremena u kome je procentualno definisan period oglašavanja.

Članom 13. Predloga zakona dopunjen je član 38. Zakona novim stavom kojim je definisano da se odredbe zakona shodno odnose i na kataloge, liflete, buklete i brošure. Imajući u vidu da ove vrste štampanih materijala nisu štampani mediji u skladu sa važećom zakonskom regulativnom, bilo ih je važno prepoznati imajući u vidu njihovu primenu. U tom kontekstu, važno je da se na ove promotivne materijale primeni odgovarajuće pravno okruženje kako bi se zaštitili potrošači od obmanjujućih i netačnih informacija, a pravilno primenjivali standardi oglašavanja. Ovaj pristup osigurava integritet tržišta i održavanje poverenja potrošača u promovisanje proizvoda i usluga putem štampanih materijala.

Članom 14. Predloga zakona dopunjen je član 45. Zakona u svrhu određivanja identiteta oglašivača navođenjem podataka o pravnom ili fizičkom licu koje se oglašava, a koje je prenosilac oglasne poruke, koji je pružalac usluge informacionog društva u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, dužan da prikuplja i dalje obrađuje.

Takođe, dopunom ovog člana, utvrđena je obaveza prenosioca oglasne poruke da po isteku roka za obavezno čuvanje podataka o oglašivaču obriše podatke o ličnosti oglašivača fizičkog lica.

Članom 15. Predloga zakona dodaju se novi čl. 45a i 45b koji uređuju oglašavanje ugostitelja i ugostiteljskih objekata za smeštaj posredstvom nosilaca internet platformi sa domenom registrovanim u inostranstvu. Takođe, propisan je pravni osnov da se podzakonskim aktima bliže uredi evidentiranje u centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (u E-turisti), kao i način prikupljanja i razmene podataka između nadležnih organa i nosilaca internet platformi, kao i drugih subjekta koji su povezani sa pružanjem ugostiteljskih usluga.

Članom 16. Predloga zakona menja se član 46. Zakona koji reguliše oglašavanje svih pića sa sadržajem alkohola, s ciljem zaštite javnog zdravlja i osetljivih grupa poput maloletnih osoba. Osim toga, član je dodatno dopunjen pravilima oglašavanja pića sa sadržajem alkohola na mestu pružanja ugostiteljskih usluga. Predložene izmene ovog člana imaju za cilj da usavrše zakonodavni okvir u oblasti oglašavanja alkohola u skladu sa savremenim standardima i zahtevima društva.

Članom 17. Predloga zakona vrši se izmena člana 47. Zakona, brisanjem stava kojim je zabranjeno u oglašavanju prikazivanje upotrebe ili oponašanje upotrebe alkoholnih pića, što uključuje scene gde se pije alkohol. Predloženo je brisanje ovog stava sa ciljem da se uklone ograničenja koja mogu biti suprotna savremenim standardima i koja ograničavaju slobodu umetničkog izražavanja.

Članom 18. Predloga zakona proširuje se primena člana 53. Zakona kojim je propisana zabrana oglašavanja elektronskih cigareta i na srodne proizvode. Izmene su neophodne radi usaglašavanja sa važećim propisima o duvanskim proizvodima i radi preciznijeg regulisanja novih proizvoda koji su se pojavili na tržištu i predstavljaju neophodan korak u pravcu bolje regulacije oglašavanja elektronskih cigareta i srodnih proizvoda. Primenjivanje pravila o oglašavanju duvanskih proizvoda na ove nove kategorije proizvoda obezbeđuje konzistentnost u regulaciji i zaštitu javnog zdravlja, uz precizno definisanje izuzetaka za elektronske uređaje za zagrevanje duvanskih i biljnih proizvoda. Izmena će dovesti do bolje zaštite potrošača i javnog zdravlja, kao i do pravne sigurnosti u pogledu oglašavanja elektronskih cigareta i srodnih proizvoda. Ova promena će takođe omogućiti privrednim subjektima jasnije i transparentnije uslove poslovanja u skladu sa važećim zakonodavstvom.

Čl. 19. i 20. Predloga zakona propisana su pravila za oglašavanje igara na sreću. Predložene izmene i dopune imaju za cilj unapređivanje regulative oglašavanja igara na sreću osiguravajući bolju zaštitu dece i maloletnika, kao i odgovorno oglašavanje u javnom prostoru.

Zabranjeno je oglašavanje posebnih igara na sreću koje se priređuju automatima i posebnih igara na sreću- klađenje, uključujući posebne igre na sreću preko sredstava elektronske komunikacije kao i isticanje naziva ili žiga ovih priređivača na otvorenim površinama, uključujući i spoljašnjost i unutrašnjost vozila javnog ili privatnog prevoza: putem oglasnih panoa (bilborda), plakata, displeja, svetlećih reklama i slično.

Izuzetak je isticanje naziva ili žiga priređivača igara na sreću na sportskom

terenu isključivo tokom sportskog događaja koji sponzoriše priređivač igara na sreću, odnosno koji sponzoriše sportski klub ili nacionalni sportski tim koji je učesnik tog sportskog događaja ili manifestacije.

            Takođe, priređivačima igara na sreću je dozvoljeno postavljanje jednog naziva ili žiga na spoljnoj površini poslovnih prostorija na strane na kojoj se nalazi ulaz za igrače koji odgovara gabaritima poslovnih prostorija bez ograničenja u pogledu osvetljenosti.

            Na mestima na kojima se primaju uplate za igre na sreću preko sredstava elektronske komunikacije dozvoljeno je istaći po jedan naziv ili žig za svakog priređivača igre na sreću tako da ne zauzima više od 0,15 m² na spoljnoj površini mesta ne kome se primaju uplate, ukupno za sve priređivače igara na sreću za koje se prima uplata na tom mestu.

            Takođe, dozvoljeno je isticanje jednog naziva ili žiga priređivača igara na sreću putem oglasnih panoa (bilborda) uz ograničenja koja se odnose udaljenost od najmanje 100 metara vazdušnom linijom od najbližeg kompleksa predškolske, školske, zdravstvene ili ustanove namenjene deci i maloletnicima.

Oglašavanju posebnih igara na sreću u igračnicama na otvorenim površinama putem oglasnih panoa (bilborda), plakata i displeja je zabranjeno osim u unutrašnjosti ili na spoljnoj površini objekta u kojem se priređuju ove igre, na civilnom aerodromu, unutrašnjosti ugostiteljskog objekta za smeštaj u smislu zakona kojim se uređuje ugostiteljstvo i isticanje oglasne poruke u unutrašnjosti taksi vozila.

Proširene su zabrane oglašavanja na različitim medijima i platformama (televizija, internet, radio, štampani mediji) koje smanjuju izloženost javnosti, posebno dece i maloletnika, oglasima za igre na sreću. U tom smislu zabranjeno je oglašavanje posebnih igara na sreću u periodu od 6 do 23 časova, osim isticanja naziva ili žiga, kao i za vreme prenosa sportskog događaja, kao i 30 minuta pre i posle sportskog događaja ukoliko se u tom periodu emituje sportska emisija, i to najviše deset oglasnih poruka ukupno. Pojedinačne poruka može trajati najduže 30 sekundi. Zabranjeno je oglašavanje posebnih igara na sreću preko elektronskih internet portala ili na društvenim mrežama (Facebook, Instagram, Tik Tok i dr.) ukoliko sadrže pozivanje na igru, odnosno poziva da se započne ili nastavi učestvovanje u igrama na sreću korišćenjem izraza poput “igrajˮ, “odigrajˮ, “uplatiˮ, “pokušajˮ, “uložiˮ, “kladi seˮ, “kupiˮ, “učestvujˮ, “položiˮ, “ostvariˮ, “pobediˮ i slično.

Zabranjeno je oglašavanje posebnih igara na sreću na programima svih pružalaca medijskih usluga radija osim za vreme prenosa sportskih događaja, i to najviše deset oglasnih poruka. Pojedinačne poruka može trajati najduže 30 sekundi.

U štampanim medijima dozvoljeno je oglašavanje priređivačima igara na sreću koje se priređuju na automatima i klađenje, kao i posebnih igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije na stranicama koje su tematski namenjene izveštavanju o sportskim događajima.

Takođe, zabranjeno je oglašavanje posebnih igara na sreću u filmovima, muzičkim spotovima, serijama koje se prikazuju na programima pružalaca medijskih usluga televizije, bioskopima, pozorišnim predstavama.

Bolja zaštita dece i maloletnika od negativnih uticaja ovakvih oglasnih poruka se postiže i zabranom učešća javnih ličnosti kao što su muzičari, glumci, TV lica, sportisti, političari, umetnici, influenseri ili druga lica koja imaju mogućnost da značajno utiču na kupovne odluke drugih zbog svog statusa i položaja u javnosti, osim profesionalnih sportista, u smislu propisa kojima se uređuje sport i sportskih stručnjaka kojima je izdata dozvola za rad predviđena pravilima nadležnog nacionalnog sportskog saveza ili pravilima nadležnog međunarodnog sportskog saveza koji su angažovani od strane sportskih klubova ili sportskih društava osnovanih u skladu sa propisima kojima se uređuje sport i koje sponzoriše priređivač igara na sreću. Javnom ličnošću neće se smatrati lice koje je zaposleno na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom, kod priređivača igara na sreću, kao ni lice koje nije bilo javna ličnost pre otpočinjanja oglašavanja priređivača, ili igre na sreću.

Osim toga, ograničeno je i oglašavanje prodajnih podsticaja za učestvovanje u igrama na sreću (besplatni krediti, bonusi ili druga sredstva za učestvovanje u igrama na sreću ponuđena učesnicima bez naknade) samo na internet stranici priređivača igara na sreću i u prostorijama u kojima se priređuju igre na; u štampanim medijima, na stranicama koje su tematski namenjene izveštavanju o sportskim događajima; u izdanjima internet portala, na stranicama koje se tematski namenjene objavljivanju sportskih sadržaja; kao i direktnim oglašavanjem igračima koji imaju registrovane evidencione račune kod priređivača igara na sreću. Ograničenja se ne odnose na priređivače nagradnih igara u robi i uslugama.

Uvedena je obaveza priređivačima igara na sreću da usvoje, i na svojoj početnoj internet stranici objave interna pravila društveno odgovornog oglašavanja.

Članom 21. Predloga zakona dodaje se novi član 56a kojim se propisuje oglašavanje društveno odgovornih akcija od strane priređivača igara na sreću. Naime, priređivači igara na sreću mogu sprovoditi društveno odgovorne akcije i isticati svoj naziv, brend ili žig, ali bez pozivanja na učešće u igrama na sreću.

 Članom 22. Predloga zakona dodat je novi član 61a kojim se definiše upotreba jezika u oglašavanju, odnosno da se u oglašavanju mora voditi računa da tekst bude na srpskom jeziku, odnosno jeziku nacionalnih manjina.

Članom 23. Predloga zakona u članu 64. Zakona dodaje se stav kojim se navodi da sponzorstvo obuhvata i audio-vizuelnu komercijalnu komunikaciju. Sponzorstvom se smatra i svaki oblik finansijske ili druge podrške pravnog ili fizičkog lica koje nije uključeno u pružanje audiovizuelnih medijskih usluga ili usluga platforme za deljenje video-sadržaja, u cilju finansiranja takvih usluga ili programa radi promocije njihovog imena, naziva ili žiga, imidža, aktivnosti ili proizvoda.

Precizno definisanje sponzorstva u skladu sa zahtevima iz Direktive 2018/1808/EU o audiovizuelnim medijskim uslugama je važan korak za dalje usklađivanje nacionalnih propisa sa evropskim standardima u oblasti medija i oglašavanja.

Definisanje sponzorstva kao vrste audio-vizuelne komercijalne komunikacije koja obuhvata finansijsku ili drugu podršku javnih ili privatnih entiteta ili fizičkih lica koja nisu direktno uključena u pružanje audio-vizuelnih medijskih usluga ili usluga platformi za razmenu video zapisa, omogućava veću transparentnost u oglašavanju. Ovo doprinosi boljem razumevanju uloge i uticaja sponzora na medijski sadržaj od strane potrošača, omogućavajući im da jasno razlikuju između komercijalnog sadržaja i uredničkog sadržaja. Ovo je posebno važno u kontekstu digitalnih platformi i korisnički generisanih video zapisa, gde je granica između komercijalnog i uredničkog sadržaja često nejasna.

 Članom 24. Predloga zakona izvršena je dopuna člana 69. Zakona u smislu da je proširena primena, odnosno da se zabrana sponzorisanja od strane proizvođača duvanskim proizvoda, u skladu sa izmenama propisa o duvanu, odnosi i na elektronske cigarete i srodne proizvode sa ili bez nikotina.

Čl. 25 - 27. Predloga zakona izvršene su izmene u smislu podele nadležnosti, tako da nadzor nad oglašavanjem turističkih i ugostiteljskih usluga, u smislu zakona kojima se uređuje turizam i ugostiteljstvo vrši ministarstvo nadležno za poslove turizma, preko turističkih inspektora.

Takođe, propisan je inspekcijski nadzor oglašavanja ugostiteljskih usluga posredstvom nosilaca internet platformi.

Članom 28. Predloga zakona menja se član 77. Zakona. Ova izmena ima za cilj unapređenje efikasnosti i pravne sigurnosti u postupcima inspekcijskog nadzora nad oglašavanjem i predstavlja važan korak u pravcu unapređenja regulative u oblasti oglašavanja. Jasno definisane mere, rokovi i procedure, doprinose efikasnijem sprovođenju zakona, zaštiti potrošača i obezbeđenju pravne sigurnosti za sve učesnike u procesu oglašavanja.

Članom 29. Predloga zakona menja se i dopunjava član 78. Zakona kojim su propisane kaznene odredbe za pravna i fizička lica.

U članu 30. Predloga zakona dat je rok za donošenje podzakonskih akta na osnovu zakona.

Članom 31. Predloga zakona propisuje se stupanje na snagu i početak primene ovog zakona.

VI. ANALIZI EFEKATA ZAKONA

1. KLJUČNA PITANJA ZA ANALIZU POSTOJEĆEG STANJA I PRAVILNO DEFINISANJE PROMENA KOJA SE PREDLAŽE

Koji pokazatelji se prate u oblasti, koji su razlozi zbog kojih se ovi pokazatelji prate i koje su njihove vrednosti?

Potrošnja na oglašavanje se odnosi na troškove za promotivne strategije pomoću kojih brendovi ili preduzeća kupuju reklamni prostor za promovisanje proizvoda ili usluga. Primarne svrhe oglašavanja uključuju stvaranje svesti, generisanje interesovanja i ubeđivanje potrošača da preduzmu određenu radnju kao što je kupovina proizvoda, poseta veb-sajtu ili podrška brendovima. Oglašivači koriste oglašavanje da bi dosegli svoju ciljnu publiku, dok medijske kompanije i reklamne agencije to koriste kao izvor prihoda.

Potrošnja na oglašavanje sastoji se od dva glavna kanala (tradicionalno oglašavanje i digitalno oglašavanje). Tradicionalno oglašavanje se odnosi na medije iznad linija koji isporučuju komercijalne poruke širokoj publici. Ovo uključuje masovne medije kao što su tradicionalna TV, tradicionalni radio, štampane novine, štampani časopisi i tradicionalni formati oglašavanja van kuće. Digitalno oglašavanje koristi internet za isporuku marketinških poruka korisnicima interneta u različitim oblicima. Ovo uključuje digitalni video, pretraživač, društvene medije, digitalno oglašavanje van kuće, digitalni baner, digitalni audio, digitalne oglase i uticajno oglašavanje.

Tržište oglašavanja raste na globalnom nivou, podstaknuto promenom preferencija potrošača, novim trendovima, lokalnom dinamikom i makroekonomskim faktorima. Širom sveta sve više na značaju dobijaju platforme za digitalno oglašavanje kao što su društveni mediji, onlajn video snimci i mobilni oglasi, pre svega zbog široko rasprostranjenog prihvatanja pametnih telefona i dostupnosti interneta.

Dominantan trend postaje influenserski marketing koristeći influensere na društvenim mrežama kako bi dosegli mlađu populaciju koja veruje preporukama uticajnih ljudi. Predviđa se da će potrošnja na oglase na tržištu oglašavanja širom sveta dostići 1.160,00 milijardi američkih dolara u 2025. godini Sjedinjene Američke Države su vodeće sa projektovanom potrošnjom na oglase od 455,93 milijardi američkih dolara u istoj godini.

Takođe, na tržištu oglašavanja beleži se trend rasta digitalnog oglašavanja i predviđa se da će 80% ukupne potrošnje ići na oglase iz digitalnih izvora do 2029. godine. I u Evropi se beleži rast potrošnje na tržištu oglašavanja u Evropi i veruje se da će dostići 211,17 milijardi dolara u 2025. godini i da će prosečna potrošnja na oglase po glavi stanovnika iznositi 80,36 američkih dolara u Evropi.

Tržište oglašavanja raste i u Republici Srbiji. Prema podacima Statista, potrošnja na tržištu oglašavanja u Republici Srbiji je, u 2024. godini, dostigla 372,90 miliona američkih dolara, sa najvećim tržišnim učešćem TV i video oglašavanja od 21,50 američkih dolara u 2024. godini. Oglašavanje putem digitalnih kanala beleži kontinuirani rast, i iako je stopa rasta među najvišim, ukupna potrošnja je među najmanjim u Evropi. Rast ovog tržišta praćen je razvojem različitih formi oglašavanja. Na značaju dobija oglašavanje angažovanjem influensera, kao i programatik oglašavanje.

            Sve ove promene na tržištu oglašavanja zahtevaju prilagođavanje zakonodavnog okvira.

Dalje, imajući u vidu trend rasta potrošnje na igre na sreću, bilo je neophodno restriktivnije regulisati oglašavanje.

Prema podacima Uprave za igre na sreću, u Republici Srbiji je registrovan 61 priređivač posebnih igara na sreću na automatima; 19 priređivači posebnih igara na sreću - klađenje, 27 priređivača posebnih igara na sreću - preko sredstava elektronske komunikacije, dve igračnice i jedan priređivač klasičnih igara na sreću.

Kada je reč o broju mesta na kojima se priređuju igre na sreću to je preko 2900. Prema važećem zakonodavstvu ne postoji ograničenje, tako da je veliki broj oglasnih poruka, naročito sa svetlećim efektima i slično prisutan na samim prodajnim mestima koje se značajno izdvajaju od ostalih objekata. Izmenama Zakona zabranjene su dinamičke svetleće reklame.

Osim toga, imamo veliki rast onlajn klađenja i drugih igara na sreću. Tržište onlajn kockanja u Srbiji je veoma dinamično, a sportsko klađenje zauzima dominantnu poziciju. U 2024. godini, predviđa se da će tržište generisati 142,9 miliona dolara prihoda, sa godišnjom stopom rasta od 5,41 odsto i dostići veličinu tržišta od 186 miliona dolara do 2029. godine. Očekuje se da će prosečan prihod po korisniku u 2024. biti 690 dolara. Do 2029. godine predviđa se da će broj korisnika na tržištu onlajn kockanja dostići 248.800, što predstavlja 2,9 odsto stanovništva Srbije. Svetska zdravstvena organizacija procenat od preko 3% populacije koji se kocka smatra zabrinjavajućim. Imajući u vidu da se približavamo ovom broju samo u onlajn kockanju, nametnula se potreba preduzimanja nekih preventivnih mera, između ostalog i organičenje oglašavanja priređivača igara na sreću.

Rast digitalnog marketinga i sve veći značaj društvenih mreža doveo je da se pravila oglašavanja u Evropskoj uniji koja se prvenstveno doneta u cilju regulisanja oglašavanja na tradicionalnim medijima proširena i na oglašavanje na novim vrstama medija. Direktiva 13/2010 Evropskog parlamenta i Saveta o pružanju audio-vizuelnih medijskih usluga revidirana je 2018. godine i njom je utvrđen novi regulatorni okvir u vezi sa pružanjem ove vrste usluga. Revidirana Direktiva je nametnula potrebu usaglašavanja sadašnjeg zakonodavstva Republike Srbije sa rešenjima sadržanim u njoj. Imajući u vidu da su važećim Zakonom o oglašavanju transponovane određene odredbe ove direktive, bilo je neophodno uskladiti ih sa izmenama Direktive.

Da li se u predmetnoj oblasti sprovodi ili se sprovodio dokument javne politike ili propis? Predstaviti rezultate sprovođenja tog dokumenta javne politike ili propisa i obrazložiti zbog čega dobijeni rezultati nisu u skladu sa planiranim vrednostima.

U oblasti oglašavanja, Zakon o oglašavanju (“Službeni glasnik RS”, br. 6/16 i 52/19 - dr. zakon) donet 28. januara 2016. godine, a primenjuje se od 6. maja iste godine. Zakon predstavlja korak dalje i u harmonizaciji sa propisima Evropske unije, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju imajući u vidu da implementira rešenja direktiva 2006/114/EZ o obmanjujućem i uporednom oglašavanju i direktive 2003/33/EZ o harmonizaciji zakona, propisa i administrativnih akata država članica vezanih za oglašavanje i sponzorstvo duvanskih proizvoda. Takođe, Zakonom su prenete i određene odredbe 13/2010 Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama koje se odnose na oglašavanje.

Međutim, promene koje se dešavaju na tržištu, pre svega pod uticajem savremenih tehnologija nameću potrebu prilagođavanja zakonodavstva zahtevima tržišta. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oglašavanju ima za cilj unapređenje postojećih zakonskih rešenja u skladu sa konstantnim tehnološkim razvojem u ovoj oblasti, podizanje stepena društvene odgovornosti, pre svega, priređivača igara na sreću, usklađivanje i preciziranje važećih odredbi sa postojećim evropskim zakonodavstvom. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o oglašavanju bilo je neophodno uskladiti odredbe imajući u vidu da je Direktiva 13/2010 izmenjena 2018. godine. Takođe, imajući u vidu rastući trend popularnosti igara na sreću bilo je važno preduzeti odgovarajuće mere u cilju postizanja društvene odgovornosti.

Koji su važeći propisi i dokumenti javnih politika od značaja za promenu koja se predlaže i u čemu se taj značaj ogleda?

Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije predviđeno je usklađivanje Zakona o oglašavanju sa Direktivom 2018/1808 koja predstavlja izmenu Direktive 13/2010. Predlogom zakona stvaraju se uslovi za obuhvatanje pravilima oglašavanja novih vrsta medija koji su u ekspanziji poslednjih godina.

Da li su uočeni problemi u oblasti i na koga se oni odnose? Predstaviti uzroke i posledice problema. Koja promena se predlaže?

Poslednjih godina beleži se trend rasta digitalnog oglašavanja, i to je bio razlog da se u ukorak sa trendovima prepoznaju platforme kao prenosioci oglasne poruke. Direktiva 2018/1808 Evropskog parlamenta i Saveta, usvojena u avgustu 2020. godine, usmerava se na unapređenje pravnog okvira za audiovizuelne medije u Evropskoj uniji, uključujući onlajn platforme. Ova direktiva predstavlja važan korak u regulisanju digitalnih platformi i osiguravanju da nove tehnologije ne zaobilaze postojeće regulative koje se odnose na medije i oglašavanje. Pored potrebe da se obuhvate platforme pomenutim odredbama o oglašavanju, Sporazumom o stabilizaciji o pridruživanju prihvaćena je obaveza usklađivanja sa propisima evropske unije.

Osim toga, beleži se veliki broj oglasnih poruka igara na sreću, kao i rastući trend potrošnje na igre na sreću. To prouzrokuje rast broja korisnika i nameće potrebu za intervencijom države. Iako ne postoji istraživanje koje eksplicitno pokazuje da oglašavanje dovodi do direktnog rasta potrošnje, poslednjih godina rastući broj oglasnih poruka je išao uporedo sa rastom potrošnje. Neophodno je postaviti pravila u cilju ograničenja oglašavanja ovog oblika tražnje. Potrebno je ograničiti oglašavanje posebnih igara na sreću na otvorenim površinama, na programima pružalaca medijskih usluga, na portalima i društvenim mrežama.

Zakonom o duvanu definisano je da se propisana pravila odnose i na srodne proizvode, a u cilju borbe protiv pušenja neophodno je i pravila oglašavnja proširiti na ove vrste proizvoda.

Da li je promena zaista neophodna i u kom obimu?

Potreba usklađivanja sa direktivom je iziskivala izmene i dopune postojećeg propisa. Takođe, ograničenje oglašavanja igara ne sreću zahteva intervenciju u zakonu.

Na koje ciljne grupe će uticati predložena promena? Utvrditi i predstaviti ciljne grupe na koje će promena imati neposredan odnosno posredan uticaj.

Predložena rešenja će uticati na:

- Građane, naročito maloletna lica, na način da će se značajnim povećanjem stepena društvene odgovornosti uticati u velikoj meri na zaštitu učesnika u igrama na sreću. Građani, pre svega malolentici će imati posebnu zaštitu sa imajući u vidu da su pravilima oglašavanja obuhvaćene sve platforme.

- Prenosioce oglasnih poruka, pre svega platforme koje su prepoznate kao značajan prenosilac oglasne poruke na koje se moraju odnositi pravila oglašavanja. Svi značajni prenosioci oglasnih poruka će biti obuhvaćeni istim pravilima.

- Oglašivače, privredne subjekte, a naročito priređivače igara na sreću koji imaju dodatna ograničenja u oglašavanju delatnosti.

Da li postoje važeći dokumenti javnih politika kojima bi se mogla ostvariti željena promena i o kojim dokumentima se radi?

Ne postoji važeći dokument kojim bi se ostvarila promena.

Da li je promenu moguće ostvariti primenom važećih propisa?

Imajući u vidu da je reč o zakonskoj materiji, izmene predmetne materije mogu se vršiti samo izmenom zakona.

Kvantitativno (numerički, statistički) predstaviti očekivane trendove u predmetnoj oblasti, ukoliko se odustane od intervencije (status quo).

Ukoliko ne bi došlo do predloženih izmena i dopuna Zakona o oglašavanju ne bi došlo do ispunjenja obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje se odnose na usklađivanje politike u oblasti audiovizuelnih medijskih usluga. To bi značilo da može doći do postavljanja merila za otvaranje poglavlja, pre svega u okviru pregovaranja u oblasti audiovizuelnih medijskih usluga.

Osim toga, na ovaj način se omogućava adekvatna zaštita maloletnika, pre svega u oblasti izloženosti oglasnim porukama igara na sreću. Očekuje se da se zaustavi rast broja lica koja su zavisna od kockanja. Ne postoji precizna statistika o ovom broju, ali su pretpostavke da sa rastom broj lica koja se kockaju, raste i broj zavisnika od kocke.

Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno lokalnih samouprava (ako je reč o javnoj politici ili aktu lokalne samouprave)?

Uprkos činjenici da postoji mnogo zemalja u kojima je kockanje legalizovano, ono je i dalje podložno strogim ograničenjima zakonodavstva. Ovakva ograničenja se posebno odnose na oglašavanje takve vrste zabave.

Zakonsku regulativu možemo u evropskim zemljama možemo podeliti u tri grupe:

1. Oglašavanje je dozvoljeno uz određena ograničenja;

2. Postoji delimična zabrana oglašavanja koja sadrži strožije zakonske uslove za lica koja oglašavaju;

3. Potpuna zabrana oglašavanja aktivnosti igara na sreću.

Norveški zakon dozvoljava oglašavanje kockanja, ali zemlja ima standardnu zabranu oglašavanja namenjenog maloletnicima. Od 2021. godine ograničava se oglašavanje nelegalnog kockanja na televiziji ili audiovizuelnih medijskih servisa na zahtev.

Švedska dozvoljava oglašavanje industrije kockanja. Istovremeno, postoji zabrana reklamiranja namenjenog maloletnicima.

Island i Finska su delimično zabranile oglašavanje. Na Islandu mora biti isključivo na islandskom i jasno odražavati komercijalni interes. Finsko zakonodavstvo zabranjuje oglašavanje tokom radio emisija, na televiziji, kao i u bioskopskim programima.

U Danskoj je dozvoljeno oglašavanje kockanja, ali ono ne sme da sadrži pozive za učešće u kockanju ili posetu bilo kom mestu gde je moguće kockanje. Oglasna poruka ne bi trebalo da sadrži nikakva obećanja poboljšanja društvenog statusa i uspeha.

U Letoniji je potpuno zabranjeno oglašavanje van kockarnica. Ograničenje se odnosi i na oglašavanje na Internetu.

Estonija delimično zabranjuje oglašavanje kockanja. Oglasna poruka ne bi trebalo da sadrži pozive za učešće u kockanju ili posetu kockarnicama. Oglašavanje ne bi trebalo da sadrži garancije i obećanja da će poboljšati društveni status i finansijski položaj klijenata industrije. Oglašavanje kockanja u Estoniji (osim totoa, lutrije, nagradnih igara, klađenja i igara veštine) je zabranjeno. Međutim, zakonodavac postavlja izuzetke od ovog pravila. Dakle, oglašavanje je dozvoljeno u sledećim slučajevima/institucijama:

● Oglašavanje je dozvoljeno u objektima za kockanje (uključujući i one kockarske objekte koji se nalaze u hotelima);

● Oglašavanje je dozvoljeno na kruzerima i avionima koji lete na međunarodnim letovima;

● Na međunarodnim aerodromima u Estoniji;

● U lukama;

● Na sajtovima operatera igara na sreću;

● Pretplatom od operatera kockanja putem e-pošte, pošte i telefona.

Litvanija, delimično zabranjuje oglašavanje. U Litvaniji postoji opšta zabrana reklamiranja kockanja, osim isticanja imena, žiga i pravnog oblika kockarske kompanije. Nije dozvoljeno navođenje dodatnih informacija uz gore navedeno. Ograničenja oglašavanja se ne primenjuju na lutrije, ali treba napomenuti da se zabrana reklamiranja namenjenog maloletnicima odnosi na sve igre, uključujući i lutriju.

U Poljskoj postoji delimična zabrana oglašavanja. Ograničenja su postavljena za oglašavanje kladionica, kazina i kockarnica. Uvedena je zabrana oglašavanja cilindričnih igara, kartaških igara, kockica i mašina za kockanje.

Takođe, oglašavanje je delimično zabranjeno u Nemačkoj. Zabranjeno je oglašavanje kockanja na TV-u, na internetu. Vlasti Savezne Republike Nemačke mogu da dozvole operaterima lutrija, sportskih i konjskih trka da se oglašavaju na TV-u i na Internetu. Zabranjeno je oglašavanje sportskog klađenja pre ili tokom TV prenosa sportskih događaja uživo. Unutrašnjost kockarnica ne sme da sadrži reklamiranje ponuđenih igara.

Češka takođe delimično zabranjuje oglašavanje. Unutrašnjost kockarnica u Češkoj ne može da sadrži oglasne poruke ponuđenih igara.

U Slovačkoj je postavljena delimična zabrana. Priređivači igara na sreću na kopnu mogu da se oglašavaju uključujući i svoju lokaciju u krugu od 200 metara od objekta.

Holandija poštuje politiku delimične zabrane. Zakonodavac je ograničio oglašavanje kockanja na televiziji od 06.00 do 19.00 časova.

Belgija je jedna od prvih zemalja koja je zabranila opšte oglašavanje kockanja 2023. godine i pozvao druge jurisdikcije da to slede. Važeća pravila ograničavaju oglašavanje kockanja na svim kanalima i formulari, uključujući one na televiziji, društvenim medijima, radiju, direktnoj pošti, e-mail i tekstualne poruke. Sportska sponzorstva vezana za kockanje su uobičajeno u Belgiji, ali se sprovode mere za postepeno ukidanje većina sponzorstava sportskih stadiona do 2025. i sponzorstva majica do 2028. godine.

U Irskoj je oglašavanje delimično zabranjeno. Na primer, objavljivanje ili postavljanje oglasa za lutriju, osim rezultata, podleže diskvalifikaciji (zabrani). U Irskoj ne postoji specijalizovano zakonodavstvo, a kockanje je regulisano opštim propisima o zaštiti potrošača i standardima usluga oglašavanja.

Republika Kipar delimično zabranjuje oglašavanje kockanja. Tako je zabranjeno oglašavanje kazina na radiju i TV-u od 6:00 do 23:00, kao ni tokom programa za decu. Zabranjena je i propaganda za klađenje: kreiranje oglasnih poruka o poboljšanju društvenog statusa, rešavanje finansijskih i ličnih pitanja uz pomoć kockanja. Zabranjeno je privlačiti poznate ličnosti kako bi pokazali da su postigli uspeh zahvaljujući kockanju. Zabranjeno je oglašavanje usmereno ka maloletnicima.

U Grčkoj, Makedoniji, Mađarskoj, Sloveniji, Crnoj Gori dozvoljeno je oglašavanje kockanja. Zemlje imaju opšte zabrane reklamiranja maloletnicima.

U Bugarskoj je mogućnost promovisanja proizvoda za kockanje je značajno ograničena. Oglašavanje na otvorenom je striktno ograničeno na bilborde, a ovim oglasima je zabranjeno da sadrže brojeve i bonus promocije kako bi se izbeglo “podsticanje igrača”. Dozvoljene reklame za kockanje moraju biti postavljene na udaljenosti većoj od 100 metara od škola i mogu biti istaknute na zgradama hala za igre na sreću i kazina. Ovi oglasi moraju jasno da sadrže poruke odgovornog kockanja, koje pokrivaju najmanje 10% oglasnog prostora. Pored ovih ograničenja, oglasi su sada zabranjeni na TV, radiju, štampanim i onlajn platformama.

Rumunija delimično zabranjuje oglašavanje kockanja. Operateri su dužni da prikažu serijski broj i broj licence tokom oglasne poruke. Osim toga, ograničene su spoljne oglasne poruke na 30 kvadratnih metara i zabrana promocije nagrada; ograničavanje TV reklama na interval od 06:00 do 23:00 samo tokom sportskih događaja uživo pod strogim uslovima; i zabrana javnim ličnostima da podržavaju kockanje. Pored toga, svi oglasi moraju da prikazuju poruku “Igrajte odgovorno”, sa određenim ograničenjima trajanja tokom emitovanja.

U Švajcarskoj i Francuskoj, oglašavanje kockanja je dozvoljeno sa jedinim ograničenjem na oglašavanje maloletnicima.

Austrija i Španija takođe dozvoljavaju oglašavanje. Zakonski je dozvoljeno. Međutim, u Austriji se od licenciranih subjekata traži da se pridržavaju “odgovornog pristupa” u pogledu svojih reklamnih aktivnosti. Definiciju ovog pojma daje austrijsko ministarstvo finansija. A u Španiji, zauzvrat, postoje mere za jačanje zaštite potrošača i odgovorne prakse kockanja u zemlji. Na primer, vreme prikazivanja oglasa je ograničeno.

Portugal je postavio delimičnu zabranu. Važe opšta ograničenja (zabrana reklamiranja maloletnicima). Važe i privatna ograničenja: komercijalne reklame moraju da sadrže poruke upozorenja sa eksplicitnim naznakom “18+”, ne smeju biti usmerene na “ugrožene ljude”; reklamiranje kockanja od 07:00 do 22:30 časova. na televiziji i radiju je zabranjeno; od oglašivača se traži da maloletnicima ograniče pristup društvenim medijima koji oglašavaju kockanje.

U Italiji je oglašavanje kockanja delimično zabranjeno. Zabranjeni su svi proizvodi i usluge kockanja koji se reklamiraju na televiziji, internetu, radiju. Nacionalne lutrije su jedini izuzeci. Zabrana uključuje plasman proizvoda; distribucija brendiranih gadžeta u vezi sa proizvodima za kockanje; organizacija događaja sa nagradama koje sadrže proizvode brenda; objavljivanje reklama; direktno i indirektno oglašavanje putem društvenih medija. Izuzeci od zabrane uključuju oznake kockarskih objekata i naziv domena veb stranice; informacije od legalnih operatera koje ukazuju na to gde se nude usluge kockanja; B2B komunikacije; CSR (korporativna društvena odgovornost) i kauzalni marketing bez prikazivanja imena, žigova ili logotipa; promocija žigova koji se pružaju uz usluge kockanja, ali se ne odnose na njih; telesšop proizvoda za kockanje, koji je pod nadzorom regulatora i ne emituje se na kanalima javne televizije.

Ključna promena koja se predlaže je ograničenje oglašavanja igara na sreću. Na nivou evropske unije ne postoji akt koji na jedinstven način reguliše ovu oblast, osim posebnog akcenta na zaštitu dece i maloletnika. Međutim trend je ka restriktivnijim pravilima u oblasti oglašavanja ovog oblika tražnje.

Ubrzani razvoj delatnosti igara na sreću, konkurentska borba priređivača i njihova nastojanja da atraktivnim ponudama potaknu što veći broj građana na učešće u igrama na sreću, značajno je povećala udelo oglašavanja igara na sreću u medijima. Evaluacija postojećeg zakonodavnog okvira kojim je zabranjeno oglašavanje u radijskim i televizijskim emisijama te štampanim materijalima za decu, ukazala je na nedovoljno kvalitetno regulisanje oglašavanja igara na sreću kojim se najviše stimuliše učešće igrača u igri i posledično povećava incidentnost zavisnosti od igara na sreću. Predlogom zakona postojeća zabrana proširuje se zabranom oglašavanja u štampanim medijima, dok se oglašavanje putem interneta te u audiovizuelnim i radijskim programima zabranjuje u vremenu od 6:00 do 23:00 časa, uz izuzetak 15 minuta pre, za vreme i 15 minuta nakon sportskog događaja koji se emituje uživo. Izuzetak od zabrane primenjivao bi se za lutrijske igre, koje su klasifikovane kao manje rizične igre na sreću. Takođe, kako bi se smanjilo poticanje igrača na učešće u igrama na sreću zabranjuje se oglašavanje bonusa, osim na internet stranicama licenciranih priređivača igara na sreću.

2. KLJUČNA PITANJA ZA UTVRĐIVANJE CILJEVA

 Zbog čega je neophodno postići željenu promenu na nivou društva?

Potreba da se odgovori zahtevima prakse koji su se pojavili tokom primene važećeg zakona, implementacija poboljšanih standarda zaštite građana, kao i dalja harmonizacija sa novom regulativom Evropske unije, uslovili su i potrebu za donošenjem osavremenjenog propisa koji bi bolje odgovorio zahtevima vremena.

Oglašavanje, kao sistemsko pitanje, od velikog je značaja za svest građana i ekonomski interes svih lica u “lancu oglašavanja”, zbog zahteva pravne sigurnosti i jasnoće privrednog okruženja, normativno mora biti pokriveno u vidu zakona.

Zakonski okvir za komercijalno oglašavanje je prvi put postavljen 2005. godine.

Važeći zakon kojim se uređuje materija oglašavanja usvojen je 2016. godine.

Osnovni cilj koji se želi postići donošenjem ovog zakona jeste bolje uređenje tržišta oglašavanja u odnosu na sadašnje stanje, usklađivanje postojeće regulative sa tehnološkim razvojem i konstantnim porastom tržišta oglašavanja, kao i harmonizacija sa evropskim propisima u ovoj oblasti.

 Podizanje stepena društvene odgovornosti, podizanje kvaliteta delovanja usloviće značajnu promenu na nivou društva, koja će ubrzo postati vidljiva. Osim toga, otkloniće se pravne praznine, nedorečenosti i nelogičnosti zakonskih normi, čija je primena dovela do nedoumica u praksi ili su se iste pokazale nedovoljno efikasnim, kao i zakonska rešenja koja ne prate zahtev privrede i rast tehnologije na tržištu igara na sreću.

Šta se predmetnom promenom želi postići? (odgovorom na ovo pitanje definišu se posebni ciljevi, čije postizanje treba da dovode do ostvarenja opšteg cilja. U odnosu na posebne ciljeve, formulišu se mere za njihovo postizanje)

Donošenjem zakona u oblasti oglašavanja postiže se sledeće:

- u postojeću regulativu uključuju se i platforme za razmenu video sadržaj;

- ograničenje oglašavanja igara na sreću;

- usklađivanje oglašavanja duvana sa propisom u ovoj oblasti.

Da li su opšti i posebni ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetnim ciljevima Vlade?

Ciljevi u usklađeni sa dokumetima javnih politika, pre svega sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.       

Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće utvrditi da li je došlo do ostvarivanja opštih odnosno posebnih ciljeva?

Imajući u vidu da je jedan od zahteva ispunjenje obaveza definisanih u NPAA, jedan od pokazatelja učinka biće ispunjenje obaveza što se može pratiti kroz izveštaj o napretku.

Osim toga, cilj je i da se utiče na smanjenje broja stanovnika koji su uključeni u igre na sreću, i očekuje se da ovaj broj stagnira ili da raste smanjenim tempom. U našoj zemlji ne postoje istraživanja koja bi adekvatno mogla da prate ove pokazatelje, pa će se kao izvori koristiti javno dostupna istraživanja, pre svega Statista.

3. KLJUČNA PITANJA ZA IDENTIFIKOVANJE OPCIJA JAVNIH POLITIKA

Koje relevantne opcije (alternativne mere, odnosno grupe mera) za ostvarenje cilja su uzete u razmatranje? Da li je razmatrana “status quo” opcija?

 Pre početka izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o oglašavanju, razmatrane su opcije status quo, kao i donošenje novog zakona.

U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:

1) status quo - nemenjanje važećeg Zakona o oglašavanju uz unapređenje primene;

2) donošenje novog zakona koji u potpunosti preuzeo odredbe Direktiva. Pored toga savremeni načini komunikacije kojima se prenose oglasne poruke zahtevaju propisivanje posebnih pravila.

Obzirom na obim izmena koje treba izvršiti nije bilo potrebe za donošenjem novog propisa, već se željeni cilj može postići izmenama i dopunama postojećeg zakona.

Status quo opcija podrazumeva odsustvo bilo kakve intervencije u obalsti uređenja oglašavanja. Međutim, to znači i da ne bi bila ispunjena obaveza definisana Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno usklađivanje sa relevantnim odredbama Direktive.

U pogledu najboljeg načina za rešavanje uočenih problema, došlo se do zaključka da je izmena i dopuna postojećeg zakona najbolji način za rešavanje problema.

Izmene su bile neophodne s obzirom da postojeću regulativu čini pravni okvir, koji nema sadržana zakonska rešenja, čijom bi se efikasnijom primenom postigli postavljeni ciljevi, te bi u slučaju nedonošenja predstavljenih izmena i dopuna postojećeg propisa, tržište oglašavanja, naročito igara na sreću ostalo nedovoljno uređeno, a time i negativno uticalo na društvo u celini.

Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?

Imajući u vidu da predložene izmene zahtevaju zakonodavnu intervenciju nisu razamatrane druge opcije.

Da li su u okviru razmatranih opcija identifikovane institucionalno upravljačko organizacione mere koje je neophodno sprovesti da bi se postigli posebni ciljevi?

Za sprovođenje predloženih mera nisu potrebne institucionalno, upravljačko organizacione mere.

Da li se promena može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera?

Predložena promena se ne može postići kroz sprovođenje informativno-edukativnih mera.

Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

Da li postoje raspoloživi, odnosno potencijalni resursi za sprovođenje identifikovanih opcija?

Za sprovođenje izabrane opcije nisu potrebna dodatna sredstva.

4. KLJUČNA PITANJA ZA ANALIZU FINANSIJSKIH EFEKATA

Kakve će efekte izabrana opcija imati na javne prihode i rashode u srednjem i dugom roku?

Predložena opcija neće uticati na prihode i rashode u srednjem i dugom roku.

Da li je finansijske resurse za sprovođenje izabrane opcije potrebno obezbediti u budžetu, ili iz drugih izvora finansiranja i kojih?

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

 Kako će sprovođenje izabrane opcije uticati na međunarodne finansijske obaveze?

Sprovođenje izabranih opcija neće uticati na međunarodne finansijske obaveze.

Da li je moguće finansirati rashode izabrane opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?

Za sprovođenje izabrane opcije neće biti potrebe za dodatnim sredstvima, samim tim ni za redsitribucijom postojećih sredstava.

Kakvi će biti efekti sprovođenja izabrane opcije na rashode drugih institucija?

Ne očekuje se da predložena zakonska rešenja utiču na rashode drugih institucija.

5. KLJUČNA PITANJA ZA ANALIZU EKONOMSKIH EFEKATA

Koje troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati privredi, pojedinoj grani, odnosno određenoj kategoriji privrednih subjekata?

Za privredne subjekte ne očekuju se posebni troškovi koje će proizvesti ovaj zakon.

Da li izabrana opcija utiču na uslove konkurencije i na koji način?

Predlog zakona može dovesti do pojave novih učesnika na tržištu, a podstiče rad oglašivača i marketing-agencija, pod fer i poštenim uslovima. Što se zdrave konkurencije tiče, pri oglašavanju (a posebno odredbama o upoređujućem ili ocenjujućem), upravo je cilj njeno razvijanje.

Da li izabrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija i na koji način?

Predviđena rešenja neće imati značajan uticaj na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija.

6. KLJUČNA PITANJA ZA ANALIZU EFEKATA NA DRUŠTVO

Kolike troškove i koristi (materijalne i nematerijalne) će izabrana opcija prouzrokovati građanima?

Izabrana opcija neće prouzrokovati troškove građanima.

Da li će efekti realizacije izabrane opcije štetno uticati na neku specifičnu grupu populacije i da li će to negativno uticati na uspešno sprovođenje te opcije, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ovi rizici sveli na minimum?

Rešenja predviđena zakonom neće štetno uticati na neku specifičnu grupu populacije.

Na koje društvene grupe, a posebno na koje osetljive društvene grupe, bi uticale mere izabrane opcije i kako bi se taj uticaj ogledao (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?

Rešenja iz zakona neće uticati na osetljive društvene grupe. Odredbama Predloga zakona utiče se na značajno povećanje stepena društvene odgovornosti oglašivača, pre svega priređivača igara na sreću, odnosno na zaštitu stanovništva, a naročito na maloletnike, uvođenjem novih zakonskih rešenja i ograničenja.

Da li bi i na koji način izabrana opcija uticala na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr. promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, ukinuta ili novoformirana radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, rodnu ravnopravnost, ranjive grupe i oblike njihovog zapošljavanja i slično)?

Imajući u vidu rešenja iz zakona i njihove efekte na bolju informisanost privrednih subjekata o otpočinjanju i obavljanju delatnosti, smatramo da ne utiču negativno na poslovnu aktivnost privrednih subjekata.

Da li izabrane opcije omogućavaju ravnopravan tretman, ili dovode do direktne ili indirektne diskriminacije različitih kategorija lica (npr. Na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava)?

Sprovođenje mera pozitivno utiče na ravnopravnost svih građana, uz poseban akcenat na zaštitu dece i maloletnika.

Da li bi izabrana opcija mogla da utiče na cene roba i usluga i životni standard stanovništva, na koji način i u kojem obimu?

Ne očekuje se da izabrana opcija utiče na cene roba i usluga i životnog standarda.

Da li bi se realizacijom izabrane opcije pozitivno uticalo na promenu socijalne situacije u nekom određenom regionu ili okrugu i na koji način?

Rešenja iz zakona neće imati uticaj na socijalnu situaciju.

Da li bi se realizacijom izabrane opcije uticalo na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, posebno u smislu jednakog pristupa uslugama i pravima za osetljive grupe i na koji način?

Dostupnost i kvalitet ovih javnih usluga ne zavise direktno od rešenja iz zakona.

7. KLJUČNA PITANJA ZA ANALIZU EFEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU

Da li izabrana opcija utiče i u kojem obimu utiče na životnu sredinu, uključujući efekte na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, kvalitet hrane, urbanu ekologiju i upravljanje otpadom, sirovine, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije?

Izabrana opcija ne prouzrokuje direktan uticaj na životnu sredinu.

Da li izabrana opcija utiče na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu?

Izabrana opcija ne prouzrokuje nikakav uticaj na kvalitet i strukturu ekosistema, uključujući i integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu.

Da li izabrana opcija utiče na zdravlje ljudi?

Izabrana opcija neće proizvesti nikakav uticaj na zdravlje ljudi.

Da li izabrana opcija predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi i da li se dopunskim merama može uticati na smanjenje tih rizika?

Izabrana opcija ne predstavlja rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

 Da li izabrana opcija utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju predmetnu oblast?

Izabrana opcija ne utiče na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima.

8. KLJUČNA PITANJA ZA ANALIZU UPRAVLJAČKIH EFEKATA

Da li se izabranom opcijom uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene i koje su to promene?

Izabranom opcijom se ne uvode organizacione, upravljačke ni institucionalne promene.

Da li postojeća javna uprava ima kapacitet za sprovođenje izabrane opcije (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta) i da li je potrebno preduzeti određene mere za poboljšanje tih kapaciteta?

Postojeća uprava ima kapacitet za sprovođenje predloženih rešenja. Neophodno je interno usvojena rešenja obrazložiti zaposlenima koji će raditi na njegovom sprovođenju.

Da li je za realizaciju izabrane opcije bilo potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i ljudskih kapaciteta i sl.) i u kojem vremenskom periodu je to potrebno sprovesti?

Imajući u vidu da je reč o preciziranju postojeće zakonodavstva i da se određena politika već sprovodi u ovoj oblasti neće biti potrebno izvršiti restruktuiranje postojećeg organa.

Da li je izabrana opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim dokumentima javnih politika?

Predložena rešenja nisu u suprotnosti sa važećim propisima i međunarodnim sporazumima.

Da li izabrana opcija utiče na vladavinu prava i bezbednost?

Izabrana opcije ne utiče neposredno na vladavinu prava i bezbednost.

Da li izabrana opcija utiče na odgovornost i transparentnost rada javne uprave i na koji način?

Preciziiranje odredaba zakona i definisanje jednakih pravila za sve vrste pružalaca medijskih usluga utiče na transparentnost rada javne uprave.

Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede izabrana opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje, odnosno njena održivost?

Nakon donošenja ovog zakona neophodno je doneti podzakonski akt kojim se bliže uređuje način oglašavanja koji se može smatrati pretežno namenjenim oglašavanju igara na sreću, ili pretežno namenjenim samopromociji priređivača igara na sreću; kriterijume kada se lice može smatrati licem koje ima mogućnost da značajno utiču na kupovne odluke drugih zbog svog statusa i položaja u javnosti, osim profesionalnih sportista; tekst, dimenzije i način isticanja obaveštenja o zabrani učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću i upozorenja o prevenciji bolesti zavisnosti; vrste oglašavanja koje se smatraju nedopuštenim; i sadržinu internih pravila društveno odgovornog oglašavanja.

9. KLJUČNA PITANJA ZA ANALIZU RIZIKA

Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđena podrška svih ključnih zainteresovanih strana i ciljnih grupa? Da li je sprovođenje izabrane opcije prioritet za donosioce odluka u narednom periodu (Narodnu skupštinu, Vladu, državne organe i slično)?

Prilikom izrade propisa formirana je Radna grupa koja je pored predstavnika ministarstva i drugih nadležnih institucija, preko Privredne komore Srbije uključila predstavnike svih relevantnih učesnika. Sve zainteresovane strane su imale priliku da se izjasne tokom same izrade propisa. Osim toga, u periodu od 22. jula do 20. avgusta sprovedene su konsultacije. Javna rasprava je sprovedena u periodu od 30. septembra od 20. oktobra 2024. godine. U okviru javne rasprave održan je okrugli sto 8. oktobra 2024. godine na kome je učešće uzelo preko 90 učesnika.

Imajući u vidu da je odredbama ovog zakona preuzet deo odredbi iz revidirane Direktive 2018/1808 i da su definisani rokovi za donošenje ovog zakona za II kvartal 2025. godine, donošenje ovog zakona jeste prioritet.

Da li su obezbeđena finansijska sredstva za sprovođenje izabrane opcije? Da li je za sprovođenje izabrane opcije obezbeđeno dovoljno vremena za sprovođenje postupka javne nabavke ukoliko je ona potrebna?

Izvor: Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 23.05.2025.