ZAKON O ZAŠTITNIKU GRAĐANA: Pomoć Zaštitnika građana 2024. godine tražile 12.333 osobe. Građani se najviše žale na povredu ekonomskih, imovinskih i socijalnih prava

Tokom protekle godine zaštitniku građana obratilo se 12.333 građanina, a skoro dve trećine pritužbi koje je ombudsman primio odnose se na povrede ekonomskih, imovinskih i socijalnih prava, pre svega prava iz resora lokalne samouprave i katastra nepokretnosti. Pored ovih, u velikoj meri zastupljene su i povrede principa dobre uprave, pre svega prava na efikasno postupanje organa i prava na dobijanje odluke u zakonskom roku. Kako je navedeno u redovnom godišnjem izveštaju zaštitnika građana koji je omudsman podneo Narodnoj skupštini, stručne službe imale su telefonski kontakt sa 6.888 građana, na razgovor je primljeno 1.470 osoba, a broj primljenih predmeta iznosi 3.975, od čega je bilo 3.917 pritužbi i 58 predmeta pokrenutih po sopstvenoj inicijativi. Tokom protekle godine zaštitnik građana Zoran Pašalić uputio je ukupno 827 preporuka organima uprave u ispitnom i skraćenom postupku, kao i 21 mišljenje organima javne vlasti, a u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture uputio je 193 preporuke.

Zoran Pašalić ističe da je nepovoljan ekonomsko-socijalni položaj posebno uočljiv kod pripadnika osetljivih društvenih grupa, zbog čega je posebnu pažnju posvetio zaštiti prava dece i mladih, porodilja, žrtava akušerskog nasilja, žrtava nasilja u porodici i partnerskim odnosima, pripadnika LGBT populacije, pripadnika nacionalnih manjina, migranata i tražilaca azila na državnim granicama kao i žrtava trgovine ljudima. Analizirajući stanje u oblasti prava deteta, zaštitnik građana u svom izveštaju podseća da nacionalni plan akcije za decu još nije usvojen, iako je prethodni istekao pre skoro deset godina. Iako bi ovaj ključni strateški dokument, kojim se definišu jedinstvene politike zaštite prava dece i poboljšanje njihovih životnih uslova, omogućio unapređenje položaja dece u Srbiji, nadležna ministarstva - osim Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nisu uskladila svoja postupanja i procedure u posebnim protokolima zaštite dece od nasilja u skladu sa Opštim protokolom za zaštitu dece od nasilja, koji je vlada usvojila 2022. Takođe, nije došlo do izmena i dopuna Porodičnog zakona koje su neophodne za unapređenje položaja dece u oblasti krivično-pravne i porodične zaštite i sprečavanje dečjih brakova.

“U oblasti zaštite prava deteta, nakon tragičnog događaja 1. novembra 2024, u kojem je nakon urušavanja nadstrešnice na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu nastradalo 15 osoba, započeti su studentski protesti kojima su se pridružili učenici osnovnih i srednjih škola i jedan broj prosvetnih radnika, zbog čega se veliki broj škola našao u blokadi. Zaštitnik građana smatra da su nepotpuno sprovođenje planiranih i najavljenih mera u sistemu obrazovanja i neadekvatan pristup rešavanju nagomilanih problema godinama unazad doveli do opšteg nezadovoljstva svih aktera - od zaposlenih, preko dece do roditelja. Zbog svega navedenog, postoji potreba za unapređenjem saradnje između nadležnih organa i zaposlenih u prosveti i roditelja u vezi sa realizacijom vaspitno-obrazovnog procesa, zaštitom bezbednosti dece i njihovom zaštitom od nasilja”, naveo je Zoran Pašalić.

Kako je naglašeno u njegovom izveštaju, tokom protekle godine starije osobe su se i dalje suočavale sa izolacijom, marginalizacijom, siromaštvom, diskriminacijom i nasiljem, a poseban problem predstavlja nedostatak posebnih usluga i sistema podrške, naročito usluge pomoć u kući. Nažalost, zanemarivanje i nasilje nad starijima još uvek se ne prijavljuju u dovoljnoj meri uglavnom zbog toga što oni nisu u mogućnosti, nemaju podršku ili ne žele da prijavljuju nasilje koje trpe od strane najbližih članova porodice, najčešće dece.

I LGBT osobe često su, naveo je Pašalić, izložene diskriminaciji, nasilju, predrasudama i stereotipima, zbog čega se veoma često suočavaju sa napadima, pretnjama, govorom mržnje i drugim teškim kršenjima prava u različitim sferama života, na šta ukazuju i postupci koje je zaštitnik građana vodio tokom 2024. U oblasti ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina, pritužbe pripadnika nacionalnih manjina upućene ombudsmanu tokom 2024. ukazuju na to da i dalje postoje određeni problemi u primeni Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, kao i u ostvarivanju prava na upis ličnog imena na jeziku i pismu nacionalne manjine. Po pitanju rodne ravnopravnosti, u skladu sa preporukama zaštitnika građana, lane je usvojen novi Opšti protokol o postupanju i multisektorskoj saradnji u situacijama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, usklađen sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

U oblasti imovinskih prava, građani su se najviše prituživali na neodlučivanje u zakonskim rokovima ili žalbama od strane organa uprave u oblastima katastra nepokretnosti, organa nadležnih za izdavanje građevinskih dozvola, legalizaciju objekata, kao i izvršenja rešenja kojima je naloženo uklanjanje nelegalnih objekata. Nelegalna gradnja predstavlja jedan od najzastupljenijih oblika povrede prava na mirno uživanje imovine.

Kada je u pitanju oblast zdravstvene zaštite, u izveštaju zaštitnika građana je navedeno da je tokom 2024. primljen veliki broj pritužbi žena koje su se žalile na nepravilno i neprofesionalno postupanje zdravstvenih radnika prema njima, tokom vođenja trudnoće i porođaja u više zdravstvenih ustanova. Na osnovu ovih pritužbi, zaštitnik građana je zatražio od Ministarstva zdravlja sprovođenje vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada u predmetnim zdravstvenim ustanovama, a ovi postupci još uvek su u toku. Osim toga, ombudsman je po sopstvenoj inicijativi pokrenuo ispitni postupak zakonitosti i pravilnosti rada Opšte bolnice “Studenica” Kraljevo, nakon saznanja da je u Zdravstvenom centru “Studenica” u Kraljevu došlo do incidenta kada je jednoj porodici greškom javljeno da je jedan od njenih članova preminuo. Postupak je obustavljen kada je v. d. direktora Opšte bolnice “Studenica” obavestio zaštitnika građana da je medicinskoj sestri koja je dala pogrešnu informaciju rodbini pacijentkinje izrečena opomena zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza.

Kada je reč o ostvarivanju prava iz oblasti rada i radnih odnosa, građani su se najčešće prituživali na nepostupanje, odnosno neblagovremeno postupanje inspekcije rada, upravne inspekcije i prosvetne inspekcije po prijavama na rad poslodavaca zbog kršenja prava po osnovu rada. U pritužbama na rad privatnih poslodavaca najčešće se ukazuje na zlostavljanje na radu, neuplaćivanje doprinosa za socijalno osiguranje i neisplaćivanje, odnosno neredovno isplaćivanje zarada. Kada je reč o ostvarivanju prava na penzijsko i invalidsko osiguranje, najveći broj pritužbi se odnosio na neblagovremeno postupanje prilikom odlučivanja o zahtevima za ostvarivanje prava na penziju, zatim na nemogućnost ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i usled neuplaćenih doprinosa od strane poslodavaca i nedostavljanja potrebnih obrazaca i u situacijama kada su doprinosi uplaćeni.

Izvor: Vebsajt Politika, Katarina Đorđević, 23.03.2025.
Naslov: Redakcija