ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Multisektorskom saradnjom do pravde

Nasilje u porodici od početka novog milenijuma prestaje biti privatna stvar svakog doma i familije i konačno postaje vidljiv, opštedruštveni problem koji zahteva značajnu regulativu u mehanizmima obezbeđenja zaštite i bezbednosti za žrtve, te sankcija za počinioce.

Zaštita od nasilja u porodici u Republici Srbiji regulisana je Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016 i 10/2023 - dr. zakon), Porodičnim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015), Krivičnim zakonikom "Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024), a u širem kontekstu i Zakonom o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011 i 117/2022 - odluka US), Zakonom o policiji ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018), Zakonom o zabrani diskriminacije ("Sl. glasnik RS", br. 22/2009 i 52/2021), Zakonom o rodnoj ravnopravnosti ("Sl. glasnik RS", br. 52/2021), kao i Opštim i Posebnim protokolima koji regulišu multisektorsku saradnju u ovoj oblasti, a sve uz pravni oslonac na ratifikovanim međunarodnim dokumentima i propisima iz ove oblasti, a posebno na Instanbulskoj konvenciji.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od 01. juna 2017.godine, sistemskom odgovoru na nasilje je dodao:

• hitne mere u postupanju državnih organa,
• obaveznu procenu rizika od ponavljanja nasilja,
• prekršajnu odgovornost počinilaca za kršenje hitnih mera,
• obaveznu koordinaciju nadležnih institucija i razmatranje svih prijavljenih slučajeva nasilja,
• formiranje i obavezu održavanja sastanka Grupe za koordinaciju i saradnju najmanje jednom u 15 dana i izradu individualnih planova zaštite svake žrtve nasilja u porodici,
• kaznene odredbe za nadležne organe i institucije u slučaju nepoštovanja zakona.

Nadalje, omogućio je da državni organi pruže neodložnu i delotvornu zaštitu kroz privremeno onemogućavanje daljeg vršenje nasilja u vremenskom periodu od minimalno 48 časova i/ili maksimalno trideset dana, čime se stvorio period u kom se žrtve nasilja odvajaju od nasilnog člana porodice i mogu nesmetano da sagledaju situaciju u kojoj su se našle, a institucije istovremeno imaju prostora da donesu što ispravnije odluke o vrsti i smeru daljeg postupanja.

Takođe, stvorio je prostor za širok obuhvat situacija u kojima se procenjuje rizik od nasilja - od onih u kojima je emotivni naboj među članovima porodice “samo probio granicu” do onih u kojima je nasilni član porodice uspostavio dominaciju i kontrolu nad drugim članovima i ugrozio im mir, spokojstvo i/ili telesni integritet. Sledstveno tome, omogućio je filtriranje daljih postupanja državnih organa i njihovu veću individualizaciju svakom pojedinačnom prijavljenom slučaju. U nekoliko reči: sprečavanje, koordinacija, efikasnost, delotvornost, hitnost.

Dodatno, Zaključkom Vlade Republike Srbije od 29. marta 2024. godine usvojen je novi Opšti protokol o postupanju i multisektorskoj saradnji u situacijama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici čime se obezbeđuje nova platforma za donošenje Posebnih protokola o postupanju i saradnji svih institucija uključenih u zaštitu od rodno zasnovanog i nasilja u porodici. Navedeni akt proklamuje: “Svaki oblik nasilja kojim se ugrožavaju ili narušavaju fizički, psihički i moralni integritet ličnosti predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava - prava na život i bezbednost, garantovanih Ustavom Republike Srbije i ratifikovanim međunarodni ugovorima. Nasilje prema ženama i nasilje u porodici spadaju u red najtežih oblika kriminaliteta, jer utiču ne samo na život onih koji su mu izloženi, već prouzrokuje traumu i gubitak sa posledicama koje se prenose na naredne generacije.”

Novi Opšti protokol je u potpunosti baziran na modelu multisektorske saradnje i:

• bliže razrađuje zakonske obaveze državnih organa i ustanova u otkrivanju i suzbijanju nasilja,
• detaljnije definiše pojmove vezane za rodno zasnovano i nasilje u porodici,
• konkretizuje polazišta i principe postupanja,
• proširuje polje procene i upravljanja rizicima,
• propisuje načine i obaveze informisanja žrtava u svakoj fazi postupanja,
• specifikuje rad Grupe za koordinaciju i saradnju.

S tim u vezi, od izuzetne je važnosti i da se u lokalnim zajednicama, posredstvom predstavnika institucija koje učestvuju u radu Grupe za koordinaciju i saradnju, prepoznaju oni slučajevi nasilja i one kategorije žrtava kojima je potrebna dodatna pažnja i specifična podrška, te da se umreže i sa Lokalnim savetima za pravdu po meri čoveka (ukoliko su osnovani pri Osnovnim sudovima).

Lokalni saveti za pravdu po meri čoveka su višestruko korisno telo sa funkcijom koordinacije protokola i procedura različitih institucija i umrežavanja različitih aktera koji mogu obezbediti nedostajuće usluge, te tako pomoći i efikasnijem odgovoru na rodno zasnovano i nasilje u porodici.

Usmeravanje pažnje na postojeće, a nedovoljno iskorišćene i/ili neumrežene resurse u lokalnoj zajednici, kao i stvaranje ambijenta za produkciju novih usluga poboljšalo bi odgovor na nasilje, pojačalo stepen netolerancije i unapredilo zaštitu žrtava nasilja u porodici. Takođe, bezbednosno orijentisanim pristupom problematici mogli bi se razraditi i programi za tretman počinilaca nasilja, kao i mehanizmi za praćenje porodica kod kojih je prepoznato da je i nakon intervencija državnih organa rizik od nasilja latentan.

Izvor: Vebsajt USAID-ovog projekta ‘Pravda za sve’, Otvorena vrata pravosuđa, Ivana Kulić - Specijalista medijacije za oblast porodičnih sporova, 23.12.2024.
Naslov: Redakcija