PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI: Uspostavlja se novi informacioni sistem za jednostavniji popis i evidenciju državne imovine. Posebne evidencije o javnim objektima moraće da vode i opštine, gradovi, preduzeća

Među čak 55 tačaka dnevnog reda koji čeka poslanike Narodne skupštine Republike Srbije na sednici u ponedeljak, 25. novembra, nalazi se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini kojima se, između ostalog, uspostavlja novi informacioni sistem za jednostavniji popis i evidenciju državne imovine.

Podsećamo da je Registar nepokretnosti u javnoj svojini zaživeo još 2016. godine, ali i da je Državna revizorska institucija još pre pet godina ukazala na brojne manjkavosti u njegovom funkcionisanju, čiji je rezultat “nizak nivo ažurnosti podataka”.

Ukoliko poslanici podrže Predlog zakona očekuje se da zaživi efikasniji Registar nepokretnosti, koji će obezbediti evidenciju svih podataka o nepokretnostima u javnoj svojini, osim za one koje koriste vojska i službe bezbednosti.

Predloženo je i da se podaci o nepokretnostima u javnoj svojini objavljuju javno na veb sajtu republičke Direkcije za imovinu. Međutim, već u nastavku te rečenice stoji da je “zabranjena svaka vrsta preuzimanja javno objavljenih podataka Registra nepokretnosti u javnoj svojini”. Šta to tačno znači – nije detaljnije pojašnjeno u obrazloženju Predloga zakona.

Direktor organizacije “Transparentnost Srbija” Nemanja Nenadić ocenjuje da nije jasna svrha takve norme, niti kako bi se mogla sprovesti, a pogotovo pošto implicira zabranu preuzimanja javno objavljenih podataka. Smatra i da je trebalo obrazložiti i da li je ova zabrana u suprotnosti sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010 i 105/2021) i Zakonom o elektronskoj upravi ("Sl. glasnik RS", br. 27/2018), kao i kakav je stav Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu po tom pitanju.

“Na primer, jedan od razloga za uskraćivanje pristupa informacijama po zahtevu može biti činjenica da je informacija već objavljena na internetu. Međutim, ako bi bilo zabranjeno da se ta informacija koja je objavljena preuzme sa interneta, onda bi zainteresovana lica bila lišena mogućnosti da ostvare zakonom garantovano pravo na kopiju dokumenta koji sadrži informaciju”, objasnio je Nenadić i ukazao da tek treba proveriti da li je to pravilo u skladu sa propisima o ponovnoj upotrebi podataka.

Registar nepokretnosti u javnoj svojini trebalo bi, prema ovom predlogu, da sadrži podatke za sve vrste nepokretnosti, i to za zemljište, objekte/zgrade, mreže i posebne delove objekata, a za svaku nepokretnost vodili bi se podaci o nosiocu prava javne svojine, korisniku, vrsti, mestu i adresi nepokretnosti, kao i o vrednosti.

Upravo je procena vrednosti jedan od novih aspekata koji uvode predložene izmene. Naime, u predlogu zakona stoji da Direkcija za imovinu razvija metodologiju, saglasno međunarodnim standardima za procenu vrednosti, zasnovanim na definiciji tržišne vrednosti (Market value) Međunarodnog komiteta za standarde procene vrednosti (IVSC), primeni tržišnog pristupa (Market approach), troškovnog pristupa (Cost approach) i prinosnog pristupa (Income approach).

Ti standardi će biti sastavni deo Registra nepokretnosti u javnoj svojini, a njihovom primenom će se, kako stoji u predlogu, omogućiti okvirna procena vrednosti pojedinačnih nepokretnosti u javnoj svojini.

Direkcija za imovinu nije i jedina institucija koja treba da “zna” koji su sve objekti u javnoj svojini.

“Organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obavezni su da vode posebnu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Organi i organizacije Republike Srbije, javna preduzeća, društva kapitala, zavisna društva kapitala, ustanove, javne agencije i druga pravna lica, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao korisnici obavezni su da vode posebnu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste”, propisuju predložene izmene zakona.

Posebna evidencija nepokretnosti u javnoj svojini sadrži podatke o vrednosti, stanju i kretanju nepokretnosti, u skladu sa knjigovodstvenim vrednostima.

Da je “popravka” Registra nepokretnosti u javnoj svojini ozbiljan posao svedoči i izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) iz 2019. godine, koja je proveravala svrsishodnost njegovog rada i zaključila da on “ne omogućava evidentiranje podataka na potpuno efikasan način”.

“Iako je Zakon o javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon, 108/2016, 113/2017, 95/2018 i 153/2020) usvojen 2011. godine, Republika Srbija još uvek nema preciznu evidenciju o nepokretnostima kojima raspolaže. U 2016. godini je uspostavljen javni elektronski Registar nepokretnosti u javnoj svojini. Trenutna ažurnost Registra je na niskom nivou, evidentirano je 230.000 nepokretnosti, a procene o konačnom broju, imajući u obzir sve vrste nepokretnosti, nije moguće utvrditi”, upozorila je tada DRI.

Izvor: Vebsajt Biznis, Milica Rilak, 23.11.2024.
Naslov: Redakcija