ZAKON O VANPARNIČNOM POSTUPKU: Sud će ispitati sve okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje da li postoji slobodna volja i želja maloletnika da zaključi brak, kao i da li je dostigao telesnu i duševnu zrelost za vršenje prava i dužnosti u braku. Sud treba da pribavi i mišljenje zdravstvene ustanove, a utvrdiće i okolnosti života mogućeg supružnika

Porodice koje nastaju sklapanjem maloletničkih brakova u riziku su od siromaštva i nasilja i zato su neophodne ustanove i stručnjaci koji će raditi na prevenciji, ranoj intervenciji i kontinuiranom praćenju stanja, saglasni su stručnjaci za porodično pravo, koji su na nedavnom savetovanju Udruženja pravnika Srbije i Republike Srpske u Budvi govorili o neophodnosti osnivanja novih specijalizovanih sudova za porodične odnose.

- Maloletnički brakovi dovode do povreda osnovnih prava dece, pre svega prava na nesmetan psihofizički razvoj, prava na zaštitu zdravlja i prava na obrazovanje. Rađajući decu dok su i sami još deca, oni se suočavaju sa onim životnim situacijama za koje nisu pripremljeni, a veoma često deca iz tih brakova odrastaju u uslovima koji ne osiguravaju njihov pravilan rast i razvoj - istakli su profesori prava dr Milan Počuča, dr Nebojša Šarkić i dr Dalibor Krstinić.

Zakonodavstvo Srbije predvidelo je da dete ispod 16 godina nema nikakve mogućnosti za zaključivanje braka, ali sporan je period od 16. do 18. godine, kada dete ima pravo da traži od suda dozvolu za sklapanje braka.

U ovom uzrastu deca su, u pravnom smislu, stariji maloletnici, pa u nekim situacijama mogu odlučivati i o pojedinim pravnim poslovima. Na primer, stariji maloletnik može sam, ukoliko to želi, da prizna očinstvo. Prekid trudnoće kod devojke koja ima 16 godina može se izvršiti samo na njen izričit zahtev.

Ispunjenost uslova i davanje dozvole za zaključivanje braka sada je u nadležnosti osnovnih sudova, u vanparničnom postupku, koji je hitan i zatvoren za javnost. Sud mora u najkraćem mogućem roku da sagleda sve okolnosti i da ostvari kontakt sa roditeljima budućih supružnika, kao i da uz pomoć organa starateljstva pribavi osnovne podatke o tome kakvi su materijalno-ekonomski uslovi za život u tom braku, kakvo im je obrazovanje i mogućnosti za egzistenciju.

Roditelji mogu da se protive sklapanju braka svog deteta koje je stariji maloletnik, ali nije potrebna njihova saglasnost, kao što je to nekada ranije bilo predviđeno zakonom. Sud donosi odluku često u vrlo kratkom roku posle podnošenja zahteva, jer je u mnogim slučajevima trudnoća razlog da starija maloletnica traži od suda dozvolu za brak.

Uloga centara za socijalni rad treba da bude od velikog značaja, smatraju profesori, jer bi oni kao stručni organi, u kojima rade pravnici, psiholozi, pedagozi i socijalni radnici, morali biti dragoceni kada daju svoje stručno mišljenje o zahtevu maloletnika da zaključi brak. Treba da procene da li je takav zahtev podnet zbog nekakve pretnje ili zablude, ili je dete možda u riziku da bude žrtva trgovine ljudima i drugih krivičnih dela.

Zakon o vanparničnom postupku ("Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon, 85/2012, 45/2013 - dr. zakon, 55/2014, 6/2015, 106/2015 - dr. zakon i 14/2022) propisuje da će sud ispitati sve okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje da li postoji slobodna volja i želja maloletnika da zaključi brak, kao i da li je dostigao telesnu i duševnu zrelost za vršenje prava i dužnosti u braku. Sud treba da pribavi i mišljenje zdravstvene ustanove, a utvrdiće i okolnosti života mogućeg supružnika.

- Da bi se otklonile brojne nedoumice i opravdani prigovori na olako donošenje odluka o davanju saglasnosti maloletnicima za zaključivanje braka, Zakon o vanparničnom postupku morao bi biti mnogo detaljniji. Centar za socijalni rad mora dati mišljenje o tome u kakvim uslovima će budući supružnici živeti, da li brak znači da će prekinuti školovanje, da li imaju rešeno stambeno pitanje i obučenost za obavljanje određenih poslova. Zdravstvena ustanova koja daje mišljenje mora biti specijalizovana. Sadašnje zakonske odredbe su nedovoljne i neprecizne - istakao je prof. dr Milan Počuča, sa Pravnog fakulteta za pravosuđe i privredu u Novom Sadu.

Izneo je podatak da u Srbiji radi više od 140 centara za socijalni rad, sa 2.600 zaposlenih, ali da imamo 710.000 socijalnih slučajeva koje prate vršnjačko nasilje, digitalna zavisnost, nepotpune porodice i roditelji koji su zavisnici od droga.

- Najdelotvorniji izlaz iz ove situacije svakako bi bio formiranje novih sudova za porodične odnose u nekoliko većih gradova u Srbiji. Nadležnost ovih sudova bila bi rešavanje svih spornih odnosa iz oblasti porodično-pravne zaštite - rekao je dr Počuča.

Pored drugačije organizacione strukture, ovi sudovi bi imali i manji broj predmeta, posebnu edukaciju sudija iz oblasti psihologije, socijalne zaštite i pojedinih oblasti medicine. U okviru porodičnih sudova radile bi i dodatne stručne službe u kojima bi bili angažovani psiholozi, pedagozi, socijalni radnici i defektolozi.

- Do formiranja porodičnih sudova bilo bi neophodno da se u okviru postojećeg sudskog sistema izvrši specijalizacija za porodično-pravnu zaštitu. Sada je ova oblast u nadležnosti osnovnih sudova, i to sudija u vanparničnoj materiji, pa bi za početak bilo neophodno da se uvedu sudije porotnici kao glas naroda, glas mudrosti i pomoć sudiji u donošenju izuzetno delikatnih odluka - rekao je dr Počuča.

Centri za socijalni rad morali bi biti obavezni učesnici u postupku za davanje saglasnosti maloletniku za zaključivanje braka i morali bi biti aktivno uključeni u sve radnje suda i pomoći mu u oceni izvedenih dokaza. Osim toga, mogli bi da predlažu dodatne dokaze ili ih čak i sami prikupe i prilože sudu.

Izvor: Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 20.07.2025.
Naslov: Redakcija