ZAKON O POSEBNIM USLOVIMA ZA EVIDENTIRANJE I UPIS PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA: Prijavljeno tek 16,5 odsto objekata, stručnjaci upozoravaju na rizike i moguće zloupotrebe

Gotovo 790 hiljada prijava za upis prava svojine nad bespravno izgrađenim objektima podneto je za nešto manje od mesec i po dana od početka primene zakona “Svoj na svome”, ali je to i dalje tek mali deo od ukupno procenjenih 4,8 miliona nelegalnih objekata u Srbiji. Dok resorno ministarstvo očekuje znatno veći odziv i ističe praktične koristi od upisa vlasništva u katastru, deo stručne javnosti ukazuje na niz problema - od nepostojanja interesa kod dela vlasnika, do sumnji u tačnost podataka i mogućih zloupotreba u okviru pojednostavljene procedure prijave, zbog čega neki taj zakon nazivaju čak i neustavnim.

Za skoro mesec i po dana, koliko radi digitalna platforma “Svoj na svome”, pristiglo je gotovo 790 hiljada prijava za upis prava na bespravno izgrađenim objektima.

Gledano sa druge strane, računica je sledeća: već je prošlo više od pola prvobitno predviđenog roka od 60 dana, a prijavljeno je svega 16,5 odsto od 4,8 miliona nelegalnih objekata, koliko se procenjuje da ih ima u zemlji.

Rok za prijavu je 5. februar, a ministarka Sofronijević očekuje znatno veći odziv.

“Mi očekujemo nekoliko miliona prijava, tako da ceo postupak, bez obzira na digitalizaciju i centralizovani proces, neće moći da bude završen, moja procena je, u roku od dve do tri godine”, rekla je Sofronijević početkom januara.

Trenutni odziv nije zadovoljavajući, ali nije ni iznenađujući, kažu sagovornici Insajdera.

Advokat i konsultant za pitanja građevinskih dozvola i legalizacije Đorđe Vukotić deo razloga vidi u tome što nemaju svi vlasnici interes da uđu u postupak.

“Interes za legalizaciju imaju uglavnom vlasnici stanova koji su stanove kupovali na tržištu nepokretnosti, a koje su gradili investitori koji nisu pribavili upotrebnu dozvolu ili su čak gradili bez građevinske dozvole. Onaj ko ima objekat manje vrednosti nema interes, jer ulazi u režim oporezivanja”, kaže Vukotić.

On dodaje da je upitno i da li je trenutni podatak o broju prijavljenih realan, jer postoji mogućnost da ima i dupliranih zahteva.

Konsultant za nekretnine Nikola Đogatović razlog za slabiji odziv pre svega vidi u “ležernosti građana”.

Naglašava da je postupak pojednostavljen i brz, jer se prijava može obaviti uz minimalnu dokumentaciju o pravnom sledu kojim se dokazuje vlasništvo nad zemljištem, te da građani ne bi trebalo da čekaju poslednji trenutak za prijavu.

“Sve što ne bude bilo upisano u inicijalnom roku ili dodatnom roku, kakav god on bio, prema ovom zakonu postaje javna svojina i biće oduzeto. Takođe, svaka buduća nelegalna gradnja, pored toga što predstavlja krivično delo, automatski postaje javna svojina i biće oduzeta”, upozorava Đogatović.

Novim zakonom ne sprovodi se klasična legalizacija, već upis prava svojine u katastar. To znači da se ne proverava tehnička ispravnost ili stabilnost objekta, niti se bespravno izgrađeni objekti izjednačavaju sa onima koji su građeni u skladu sa građevinskom dozvolom.

Ipak, deo stručne javnosti smatra da je zakon donet populistički i da je duboko neustavan. Kao ključni razlog za takvu ocenu, Đorđe Vukotić navodi umanjenje stečenih prava građana koji su postupke započeli po starom zakonu, a kao posebno problematično ističe mogućnost odlučivanja na osnovu dokumenata pribavljenih u pojednostavljenoj proceduri.

“To bi podrazumevalo da svi koji su već podneli dokumenta treba ponovo da ih podnesu, što bi bilo bolje nego da ovako ostane da visi u vazduhu, sa gomilom mogućih falsifikata. To vodi velikom broju sporova, ozbiljnoj pravnoj nesigurnosti i dovodi u pitanje stečena prava”, kaže Vukotić.

Uprkos kritikama, upis u katastar donosi i niz praktičnih koristi - objekti postaju pravno vidljivi, mogu se prenositi, poklanjati, ostavljati u nasledstvo ili eventualno koristiti kao hipoteka.

“Država je propisala da to može da se radi. Ako ste gradili bez građevinske dozvole, svakako ste počinili krivično delo, ali hajde da se ovaj problem jednom reši i da više ne postoji divlja gradnja”, kaže Đogatović.

Upis prava na bespravno izgrađenim nepokretnostima košta od 100 do 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na najskupljim lokacijama.

Od plaćanja naknade oslobođeni su primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.

Svi objekti izgrađeni u zaštićenim područjima i na površinama planiranim za javnu namenu, kao i sva buduća bespravna gradnja, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države.

Izvor: Vebsajt Insajder, Stefan Miljuš, 20.01.2026.
Naslov: Redakcija