NARODNA BANKA SRBIJE: Banke obavezane da obeštete žrtve prevarne šeme zasnovane na lažnoj SMS poruci mobilnog operatera

Narodna banka Srbije je 9. jula 2025. godine upozorila građane na lažne i opasne SMS poruke koje dobijaju korisnici usluga mobilne telefonije u kojima se obaveštavaju da su navodno ostvarili određeni broj poena koje mogu da iskoriste i preuzmu nagradu.

I pored upozorenja Narodne banke Srbije, kao i od strane mobilnog operatera, jedan broj građana je ipak prevaren. S tim u vezi, Narodna banka Srbije je početkom septembra, primenjujući standard krajnje nepažnje kao odlučujući kriterijum kod procene odgovornosti za gubitak nastao zloupotrebom platne kartice, obavestila sve banke čiji su korisnici prevareni da su, u skladu s relevantnim odredbama Zakona o platnim uslugama ("Sl. glasnik RS", br. 139/2014, 44/2018 i 64/2024), dužne da svim korisnicima nadoknade gubitak veći od 3.000 dinara.

Postupajući po obaveštenju Narodne banke Srbije, 11 banaka je obeštetilo 124 korisnika, kojima su vraćena sredstva u ukupnom iznosu od 5.223.413,02 dinara.

U ovom slučaju je ocenjeno da su korisnici postupali sa običnom nepažnjom kada su jednokratnu lozinku za internet plaćanje uneli na lažan sajt mobilnog operatera, pre svega zato što su link do tog sajta dobili u SMS poruci s broja telefona s kojeg su prethodno zaista dobijali obaveštenja od mobilnog operatera. Ipak, praksa Narodne banke Srbije pokazuje da korisnici često nasedaju i na manje sofisticirane prevare – kada poruku dobijaju s nepoznatog broja (često inostranog) ili tako što potpuno nepoznatim ljudima koji tvrde da hoće da kupe njihovu robu putem poruke šalju podatke o kartici, očekujući da uplatu od navodnog kupca. U takvim slučajevima se očigledno radi o krajnje nepažljivom postupanju korisnika i tada celokupan iznos gubitka, u skladu sa zakonom, snosi korisnik.

Moramo da napomenemo da je u odnosu na praksu nadležnih institucija u zemljama Evropske unije (finansijski ombudsman, supervizorska tela), praksa Narodne banke Srbije naklonjenija korisnicima koji su žrtve prevara, budući da u većini tih zemalja (izuzev nekih skandinavskih zemalja i Ujedinjenog Kraljevstva) te institucije svako nepažljivo deljenje podataka s kartice tretiraju uglavnom kao postupanje s krajnjom nepažnjom.

Koristimo priliku da još jednom apelujemo na građane da prilikom plaćanja na internetu budu veoma pažljivi. Ta pažnja je posebno potrebna kada se poziv na plaćanje s linkom do određene internet stranice dobije sa strane, putem SMS poruke, pozivom ili putem imejla. Tada je najpre potrebno pažljivo pogledati samu poruku – od koga je dobijena (s kog broja), da li je ranije stizala od tog pošiljaoca poruka takve vrste, kakav je link koji je dobijen, te da li URL adresa odgovara zvaničnoj adresi tog pružaoca usluga. Ako se korisnik ipak nađe na lažnom sajtu, mora da obrati pažnju na izgled sajta i treba da otvori zvanični sajt preko pregledača i da uporedi URL adrese. Ako se, kao u pomenutom slučaju, radi o nuđenju nekih nagrada, može da pozove i korisnički centar i proveri da li takva kampanja zaista postoji. Ovakav način postupanja i uopšte oprez postali su neophodni kako bi korisnici izbegli da budu prevareni, jer prevareni korisnici neće uvek biti i obeštećeni.

Izvor: Vebsajt NBS, 19.09.2025.
Naslov: Redakcija