KRIVIČNI ZAKONIK: Neovlašćeno objavljivanje ili pretnja objavljivanjem privatnih fotografija i eksplicitnih video-snimaka biće prepoznato kao posebno krivično delo za koje će počiniocu biti izrečena kazna

Nakon tri godine zagovaranja civilnog sektora da tzv. osvetnička pornografija, tj. zloupotreba snimaka polne sadržine i kreiranje lažnih pornografskih snimaka budu krivično sankcionisani, ministar pravde Nenad Vujić saopštio je nedavno da će neovlašćeno objavljivanje ili pretnja objavljivanjem privatnih fotografija i eksplicitnih video-snimaka izmenom člana 145a Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024) biti prepoznato kao posebno krivično delo za koje će počiniocu biti izrečena kazna. Kako u razgovoru podseća Tanja Ignjatović, psiholog Autonomnog ženskog centra, u našem zakonu već postoje odredbe koje se odnose na sankcionisanje digitalnog nasilja, ali nijedna ne pokriva ovo krivično delo.

Zbog toga je veoma teško sankcionisati osobe koje u digitalnom prostoru dele intimne fotografije ili video-zapise intimnog čina zarad osvete bivšoj partnerki ili partneru.

“Autonomni ženski centar ponudio je dva predloga zakona, uzimajući u obzir zakonska rešenja i sudsku praksu Crne Gore i Hrvatske, koje su na različite načine sankcionisale tzv. osvetničku pornografiju, videćemo za koji će se predlog opredeliti Ministarstvo pravde i svakako ćemo učestvovati u javnoj raspravi. Podsećanja radi, u maju prošle godine doneta je direktiva Evropske unije kojom je naloženo da sve države starog kontinenta moraju da kriminalizuju digitalno nasilje prema ženama i devojčicama i drago nam je što će ono biti sankcionisano našim Krivičnim zakonikom”, kaže Tanja Ignjatović i podseća da je istraživanje Autonomnog ženskog centra pokazalo da je svaka deseta srednjoškolka u Srbiji doživela da neko deli njene intimne fotografije bez dozvole.

U izveštaju Fondacije “Šer” pod nazivom “Rodno zasnovano digitalno nasilje u Srbiji: pregled trendova” takođe je navedeno da je ova vrsta digitalnog nasilja u većem broju slučajeva usmerena prema ženama u javnom prostoru - novinarkama, političarkama i aktivistkinjama, kao i pripadnicama marginalizovanih grupa. Ignjatovićeva upozorava da ovo nasilje po žrtvu ostavlja velike emocionalne i psihičke posledice koje dodatno pojačava uverenje okoline da je sama kriva što su njene intimne fotografije osvanule u virtuelnom prostoru. Mogućnost neograničenog deljenja ovakvih snimaka može dovesti žrtvu u bezbroj neprijatnih i potencijalno opasnih situacija i u realnom životu, jer neke osobe u digitalnom prostoru ostavljaju i lične podatke žrtve. Dešavalo se da intimni video-zapisi završe na adresama prijatelja, porodice, ali i poslodavca žrtve zbog čega one gube i posao. “Kada želim da objasnim kakvu traumu imaju žrtve osvetničke pornografije, često kažem da je deljenje intimnih fotografija u onlajn svetu isto kao kada biste u realnom svetu imali seksualni odnos sa hiljadu partnera, iako ste pristali na odnos samo sa jednim od njih”, metaforično objašnjava Tanja Ignjatović.

Podsećanja radi, osvetnička pornografija je na velika vrata interesovanja javnosti ušla 2021. godine, kada su otkrivene telegram grupe sa više od 50.000 pratilaca koji su međusobno razmenjivali pornografske fotografije i video-zapise žena sa Balkana. Ovaj slučaj nikada nije dobio sudski epilog, između ostalog i zbog toga što po sadašnjim propisima administrator nije odgovoran za sadržaj koji ostali korisnici postave na grupi. Dodatni problem predstavljala je i činjenica da su administratori registrovali ove grupe u inostranstvu, a to u praksi znači da pojedinačna žrtva ne može da se obrati drugoj državi za pomoć - pravnu zaštitu za nju može da traži samo naša država.

Da bi ovakvi i slični slučajevi uopšte dobili sudski epilog, neophodno je bilo da žrtva podnese privatnu tužbu, a kako se intimni sadržaji uglavnom dele preko lažnih profila i platformi preko kojih sadržaji brzo nestaju, bilo je vrlo malo sudskih epiloga. Zbog toga je, dodaje Ignjatovićeva, važno da i administratori grupa na kojima se dele takvi sadržaji snose krivičnu odgovornost. Pošto u virtuelnom svetu stalno nastaju nove platforme preko kojih se dele eksplicitni seksualni sadržaji, mora da postoji mehanizam da tužilaštvo po službenoj dužnosti pokrene postupak kad god se pojavi neka nova platforma, kao i u slučaju maloletničke pornografije. Predlogom zakona predviđeno je da tužilaštvo pokrene postupak ako je žrtva saglasna sa tim, umesto da ona sama pokreće sudski postupak.

“Veoma je teško pobeći od nasilnika i u fizičkom i u virtuelnom svetu - mi znamo da su mnoge žrtve nasilja menjale ne samo adresu i posao već i grad u kojem su živele, kako bi pobegle od progonitelja. Nažalost, u virtuelnom svetu ne možete da pobegnete od nasilnika i zato je važno da se što preciznije definiše član zakona koji sankcioniše osvetničku pornografiju, kako bi žrtve dobile zaštitu i u digitalnom svetu”, zaključuje sagovornica.

Izvor: Vebsajt Politika, Katarina Đorđević, 19.08.2025.
Naslov: Redakcija