ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Sud može narediti proveru mobilnog uređaja, ali takođe i javni tužilac u istrazi može narediti veštačenje

Pretresom mobilnog telefona danas se može naći mnogo više dokaza nego pretresom stana, rečeno je na nedavnom savetovanju krivičara na Zlatiboru.

Prema Zakoniku o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US - dalje: ZKP), kako je ukazala sudija Apelacionog suda u Beogradu Jelena Škulić, sadržaj mobilnog telefona može se utvrđivati veštačenjem i pretresanjem. Takav stav je zauzeo i Vrhovni sud.

U praksi je bilo dilema o tome da li je u fazi istrage moguće veštačenje mobilnog telefona po naredbi javnog tužioca ako tome nije prethodilo njegovo pretresanje po naredbi suda. Sudija Škulić ističe da odluke najvišeg suda ukazuju da je i to moguće i u skladu sa zakonom.

– Nema razloga da nakon više godina uglavnom ujednačene prakse redovnih sudova i dosledne prakse Vrhovnog suda, te čitavog niza njegovih presuda koje se tiču ovog pitanja, sudska praksa odstupa u pogledu zakonitosti veštačenja mobilnih telefona po naredbi javnog tužioca u fazi istrage i onda kada veštačenju nije prethodilo pretresanje mobilnog telefona po naredbi suda – kaže sudija Jelena Škulić.

Za sudove je važno i pitanje da li mobilni telefon predstavlja uređaj za automatsku obradu podataka, jer ipak nisu baš svi telefoni “pametni”. Ima i onih zastarelih modela koji čak nemaju mogućnost povezivanja sa internetom. Po logici stvari, kako je naglasila sudija Škulić, mobilni telefon nije dominantno uređaj za automatsku obradu podataka, već je primarno namenjen komunikaciji, a ne obradi podataka.

Mobilni telefon, kako je istakla sudija, može biti uređaj za automatsku obradu podataka, a primeri takve obrade podataka bi bili automatski prevodi putem aplikacije, koja obrađuje glasovne ili tekstualne unose i prevodi ih u realnom vremenu; navigacija, koja obrađuje podatke o saobraćaju i pronalazi najkraće rute; pametna pomoć putem glasovnih asistenata, koji prepoznaju komande i obrađuju ih za obavljanje zadataka, biometrija; koja obrađuje podatke otiska prsta ili lica radi otključavanja uređaja i drugo.

– Postoje i primeri ručne obrade podataka u mobilnom telefonu, kao što su uređivanje fotografija uz pomoć softvera – fotošopa, brisanje nepotrebnih poruka, unos kontakata u imenik, kreiranje beleški, ručno dodavanje prijatelja ili praćenje profila – podsetila je sudija.

– U konkretnom slučaju razmatranja moguće “dokazne obrade” mobilnog telefona fokus je na porukama i odlazno/dolaznim pozivima, koji nisu bili predmet obrade podataka, već su memorisani u uređaju. Kada su u pitanju poruke, uvid se ostvaruje u obliku u kojem su sačinjene, odnosno poslate ili primljene, dok se u pogledu odlazno/dolaznih poziva vrši uvid u datum i vreme njihove realizacije, te brojeve telefona između kojih su realizovani, a bez sadržine razgovora koji je obavljen – objasnila je sudija Škulić.

U praksi je dolazilo do različitih odluka, pa je konačne odluke donosio Vrhovni sud, koji je zaključio da se sadržaj mobilnog telefona može utvrditi i veštačenjem i pretresanjem.

– Sud može narediti pretresanje mobilnog telefona, ali istovremeno i javni tužilac u istrazi može narediti njegovo veštačenje – istakla je sudija Jelena Škulić.

– Složenije stručne operacije i metode obrade podataka na uređaju za automatsku obradu podataka mogle bi biti – povraćaj izbrisanog sadržaja, dešifrovanje kriptovane komunikacije, odnosno vraćanje šifrovanih, odnosno kriptovanih podataka ili poruka u izvorni, čitljivi oblik korišćenjem odgovarajuće tehnike – objasnila je sudija.

Podsetila je da je ZKP-om propisano da će, prilikom preduzimanja uviđaja po članu 133, organ postupka po pravilu zatražiti pomoć stručnog lica forenzičke ili druge struke koje će, po potrebi, preduzeti i pronalaženje, obezbeđivanje ili opisivanje tragova, izvršiti potrebna merenja i snimanja, sačiniti skice, uzeti potrebne uzorke radi analize ili prikupiti druge podatke.

– Shodno ovoj odredbi, prilikom vršenja uviđaja, moguće je prikupljanje podataka, a takođe i snimanje. Prilikom veštačenja mobilnog telefona, veštak vrši pregled sadržaja koji po pravilu “skrinšotuje”, odnosno pravi slike trenutnog prikaza ekrana i u štampanom obliku ga dostavlja organu postupka, pri čemu sadržaj, koji se na taj način ne oduzima, ostaje i dalje u samom telefonu – pojasnila je sudija Jelena Škulić i dodala da fotografisanje podataka koji nisu bili predmet automatske obrade, već su bili memorisani u uređaju koji ih ne obrađuje, nije proizvod pretresanja uređaja za automatsku obradu podataka, već pregled podataka u koje se vrši uvid i zato se u tom slučaju radi o pregledu, odnosno uviđaju na stvari, shodno odredbi člana 133. i 135. ZKP.

– Dilema koja je nastala u odnosu na mogućnost da se mobilni telefon veštači po naredbi javnog tužioca, a pre nego što je po naredbi suda, odnosno sudije za prethodni postupak izvršeno pretresanje mobilnog telefona ne proizlazi iz vladajuće sudske prakse. Naprotiv, vladajuća sudska praksa sasvim ustaljeno rezonuje drugačije. Prema praksi Vrhovnog suda, postoji zakonska mogućnost da se mobilni telefon veštači po naredbi javnog tužioca i pre nego što je po naredbi suda izvršeno njegovo pretresanje, a iz čega proizlazi kako zakonitost takvog veštačenja, tako i zakonitost svih drugih dokaza koji bi iz njega proizašli – objasnila je sudija Škulić.

Istakla je da Vrhovni sud, kao najviši sud u Srbiji, po definiciji ima i važnu ulogu ujednačavanja sudske prakse, što je u vitalnom interesu pravne sigurnosti, koja je i važna ustavnopravna tekovina. Zbog toga, kako ističe, praksa Vrhovnog suda svakako ne može biti tek tako ili sasvim lakonski ignorisana.

– Javni tužilac je organ postupka koji ima pravo i mogućnost da odredi veštačenje i, inače, kao opštu dokaznu radnju, pa i veštačenje mobilnog telefona. Nijednom zakonskom odredbom nije propisano da tom veštačenju svakako mora da prethodi pretresanje mobilnog telefona, koje je naredio sud. To je, naravno, moguće, ali svakako nije obavezno. Drugačije tumačenje bi se svelo na “dopisivanje” teksta ZKP-a na osnovu puke ideje da bi to možda bilo bolje – zaključila je sudija Škulić.

Kompletno veštačenje je najčešće moguće samo ako vlasnik telefona otkrije šifru. Sve fotografije, video, audio i tekstualni zapisi, svi pozivi i poruke i kompletan telefonski imenik, dakle, mogu biti predmet veštačenja i na osnovu naredbe javnog tužioca i na osnovu naredbe suda.

– Važno je reći i to da je veštačenje mobilnog telefona, nezavisno od toga da li ga je naredio sud ili javni tužilac, faktički moguće isključivo ukoliko je vlasnik, a radi se pre svega o okrivljenom, dao šifru koja omogućava pristup telefonu. Ukoliko šifra nije data, kompletnog veštačenja, a posebno uvida u sadržaj mobilnog telefona, de fakto neće ni biti, ali bi se u tom slučaju do sadržaja mobilnog telefona moglo doći pretresanjem po naredbi suda – napomenula je sudija Jelena Škulić. Sudija dodaje i to da, kao u onoj priči “U cara Trojana kozje uši”, nema tajne koja zauvek i “garantovano” ostaje tajna, što važi i za podatke pohranjene u mobilnim telefonima, tako da su određene vrste veštačenja po naredbi suda moguće i kada šifra telefona nije data, a kada se određenim tehničkim načinima, što je stvar fakticiteta, ipak može doći do određenih podataka, koji, ako su pribavljeni na zakonit način, mogu biti i dokaz u krivičnom postupku.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 13.10.2025.
Naslov: Redakcija