RADNA VERZIJA NACRTA ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA: Ministarstvo poljoprivrede tvrdi da se novim rešenjima zakonska regulativa usklađuje sa evropskom, a deo pravnika da se njima otvara prostor za zloupotrebe

Radna verzija Nacrta zakona o dobrobiti životinja koja je objavljena na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede trebalo bi, kako je navedeno, da znatno unapredi zaštitu životinja. Predloženim zakonskim rešenjima, navodi se dalje, nadograđuje se postojeći pravni okvir, otklanjaju uočeni nedostaci i zakonska regulativa usklađuje se sa pravnim tekovinama EU.

– Usklađivanje ove oblasti ima za cilj ne samo unapređenje dobrobiti životinja već i olakšavanje trgovinskih odnosa, kao i obezbeđivanja kvalitetnih i zdravstveno bezbednih proizvoda, radi zaštite životinja i potrošača. Dosledna primena zakonskih odredaba doprineće smanjenju štete u proizvodnji životinja, kroz smanjenje učestalosti tehnopatija i povreda, kao i povećanju reproduktivne i proizvodne sposobnosti životinja. To će istovremeno uticati na povećanje zdravstvene ispravnosti i kvaliteta proizvoda životinjskog porekla – efekti su koje bi trebalo da proizvede zakon, a koji su navedeni na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Potpuno usklađen Zakon o dobrobiti životinja, navodi resorno ministarstvo, predstavlja privrednu i ekonomsku nužnost za našu zemlju jer pri izvozu proizvoda životinjskog porekla zemlja uvoznica zahteva da su ispoštovane sve procedure u vezi sa držanjem i prevozom životinja i proizvoda životinjskog porekla sve do konačnog odredišta, odnosno potrošača. Takođe, pri izvozu lekova zemlja uvoznica zahteva da je on ispitivan na način kojim se oglednim životinjama ne nanose nepotreban bol, patnja, strah i stres, a prilikom izvoza kozmetičkih proizvoda zahteva se da on nije testiran na životinjama.

– Pri izradi naučnih radova, bez obzira na odobrenje naučnih veća fakulteta, odnosno univerziteta, naučnik mora da dobije dozvolu Etičke komisije za dobrobit oglednih životinja, jer je takav naučni rezultat relevantan i sa njim se u svetu može predstaviti naša nauka – navodi ministarstvo.

Dok resorno ministarstvo tvrdi da su predložena zakonska rešenja bolja u odnosu na postojeća, ali i da su usklađena sa propisima EU, deo pravne javnosti se sa tim ne slaže. Smatrajući da objavljeni nacrt u više odredaba nazaduje u odnosu na postojeća rešenja i da otvara prostor za zloupotrebe, kao i da se problem napuštenih životinja ne rešava humano, niti u skladu sa savremenim naučnim i pravnim principima, 21 profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, od kojih su neki predavači na kursu Pravna zaštita životinja, potpisalo je i uputilo apel ministarstvu za hitno povlačenje radne verzije Nacrta zakona iz procedure.

– Osim povlačenja Nacrta zakona iz procedure, apelujemo na Ministarstvo poljoprivrede da budući zakon potpuno uskladi sa propisima i standardima Evropske unije. Apelujemo i na unošenje efikasnih i kontrolisanih mehanizama za sprečavanje napuštanja životinja, uključujući strogu kontrolu odgovornog vlasništva, odgajivačnica i prihvatilišta, kao i obavezne, transparentne i redovne inspekcijske nadzore – navodi se u apelu akademske zajednice i naglašava potreba za transparentnim formiranjem radne grupe čiji će članovi raditi na izmenama i dopunama postojećeg Zakona o dobrobiti životinja.

U razgovoru za “Politiku” deo potpisnika apela pojašnjava na šta konkretno misle kada govore u neusklađenosti rešenja predložene radne verzije Nacrta zakona sa propisima EU.

– Primera radi, tri direktive na koje se zakonodavac poziva odnose se na uzgoj koka nosilja, a u novom zakonu ova vrsta životinja se nigde ne spominje. Jedna od direktiva se odnosi na uzgoj teladi, a naš zakonodavac ni ove kategorije životinja uopšte posebno ne izdvaja, niti propisuje obavezne tehničke i prostorne standarde za njihov uzgoj. Ono što je posebno sporno su ogledne životinje regulisane Direktivom 2010/63 EU. Odredbe zakona u velikoj meri slede strukturu i standarde ove direktive, ali izostavljaju ono ključno – uopšte ne predviđaju član ove direktive koji predviđa mogućnost i obavezu nenajavljenog inspekcijskog nadzora. Takođe, nije implementiran ni član koji predviđa obavezno javno objavljivanje sažetaka svih projekata koji se vrše na životinjama, a etičku komisiju za sprovođenje eksperimenta formira sam korisnik eksperimenta. To, praktično znači, da onaj ko vrši eksperimente pravi sam sebi komisiju za kontrolu, da javnost nije upoznata sa tim kakvi se eksperimenti vrše, a nema nepristrasnog inspekcijskog nadzora – navode potpisnici apela.

Osim navedenog, smatraju sagovornici, predloženim rešenjima predviđa se da resorni ministar donosi gotovo sva ključna rešenja (odobrenja projekata, izuzetke za primate, zaštićene vrste, ponovnu upotrebu životinja, dupliranje projekata, dozvole za genetičke manipulacije), bez obaveze javne objave, transparentne evaluacije ili nezavisnog tela za odobravanje.

– Predložena zakonska rešenja, takođe, proširuju mogućnosti za ubijanje životinje i bez mišljenja veterinara. Položaj životinja u prihvatilištima se pogoršava i to tako što se briše važeća odredba po kojoj su prihvatilišta dužna da im pruže veterinarsku pomoć. Naime, u Nacrtu novog Zakona o dobrobiti životinja navodi se da prihvatilišta nisu dužna da napuštenim životinjama pruže veterinarsku pomoć, već da ona sada služe samo za njihov smeštaj – ukazuju potpisnici apela.

Dosadašnje zakonsko rešenje obavezivalo je, dodaju, na primer, opštine da osnuju svoje službe zoo-higijene. Mnoge opštine, napominju sagovornici, to nisu uradile, a “izlaz” su tražile u kasnije donetom Zakonu o komunalnim delatnostima ("Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016, 95/2018 i 94/2024), koji im je omogućio da u te namene angažuju privatne kompanije.

– Predloženi zakon, umesto da pozove na Zakon o veterinarstvu ("Sl. glasnik RS", br. 91/2005, 30/2010, 93/2012 i 17/2019 - dr. zakon), koji je sistemski zakon u ovoj oblasti, sada izričito upućuje na Zakon o komunalnim delatnostima i legitimiše ovu potencijalno koruptivnu praksu – zaključuju potpisnici apela.

Da važeći zakon može da daje dobre rezultate kada se primenjuje kako treba, naglašavaju potpisnici apela, najbolje pokazuje “Zoo-higijena Leskovac” koja radi sa mnogo manjim budžetom nego mnoge druge opštine, ali radi kako treba.

– U potpunosti su ispoštovani svi zahtevi pravilnika o prihvatilištima. Psima tamo ne nedostaje ni hrana, ni voda, ni veterinarska nega, ni ljubav i pažnja zaposlenih i volontera. Svim građanima dozvoljen je pristup u prihvatilište, da vide pse i udome ih. Uz ovo, psi se uredno vakcinišu i sterilišu, a zatim se njihove fotografije objavljuju na društvenim mrežama kako bi im se pronašao dom. Dakle, “Zoo-higijena Leskovac” bi trebalo da bude primer kako bi svaka služba zoo-higijene mogla i trebalo da radi – zaključuju potpisnici apela.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 18.08.2025.
Naslov: Redakcija