SET PREDLOGA PRAVOSUDNIH ZAKONA: Sud se deli, a tužilaštvo ukida

Među pregršt odredbi čija izmena je planirana predlogom izmena pravosudnih zakona, nalaze se i izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava je planirano da se pored tri postojeća osnovna suda u Beogradu formira i četvrti koji bi bio nadležan za teritoriju opštine Novi Beograd. Kako tužilaštva prate mesnu nadležnost sudova, tako bi po automatizmu, za teritoriju Novog Beograda bilo nadležno novoosnovano Četvrto osnovno tužilaštvo.

Razlog za ovu državnu intervenciju u mrežu sudova predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i autor predloga zakona Uglješa Mrdić je obrazložio potrebnom da se rastereti postojeći Treći osnovni sud jer će približavanje izložbe Ekspo doneti priliv novih predmeta.

"Rast budućeg obima predmeta na teritoriji Surčina usled projekta EXPO 2027 je takođe kriterijum za intervenisanje u pravosudnoj mreži u Beogradu. Predstojeći međunarodni događaj EXPO 2027 uslovljava izuzetan razvoj u opštini Surčin, koja će biti centralna lokacija infrastrukturnih, urbanističkih, stambenih i komercijalnih projekata”, rekao je Mrdić na sednici Odbora za pravosuđe.

Ako skupština usvoji predložene izmene, za opštinu Surčin, gde se gradi EXPO, kao i za opštinu Zemun bio bi nadležan Treći osnovi sud. Ipak, obrazloženje da će međunarodna izložba doneti značajan priliv novih predmeta ne zvuči uverljivo za predstavnike pravosudne struke.

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić navodi da joj nije jasno obrazloženje Uglješe Mrdića, dodajući da ne zna na koji tačno sporove misli kada kaže da očekuje priliv predmeta.

"S jedne strane, ako se radi o sporovima između privrednih subjekata, za to je onda nadležan Privredni sud. Ako je, opet, očekivao parnične sporove neke vrste, u projektu tih razmera daleko je verovatnije da će se oni odnositi na iznose koji ih svrstava u nadležnost Višeg suda u Beogradu", kaže Rakić Vodinelić.

Izmene pravosudnih zakona, iako se odnose na takozvane sistemske zakone, zaobišle su uobičajene procedure provere javnosti. Kako je predlagač narodni poslanik, a ne Vlada Srbije, ti zakoni nisu morali da prođu kroz javnu raspravu, što znači da je stručna i šira javnost prvi put videla predložene izmene onda kada su bili predati u skupštinsku proceduru.

Zbog ove okolnosti, prethodnih dana reagovali su i Vrhovno javno tužilaštvo, ali i grupa nevladinih organizacija okupljenih u Nacionalni konvent o EU.

Ipak, prema rečima Katarine Golubović predsednice Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom, osim što je preskočena javna rasprava, preskočena je i obaveza da se traži mišljenje institucija na koje se izmene odnose.

"Predviđanja nikada nisu bili osnov za reorganizaciju sudova, već presek stanja koje utvrđuju predsednici sudova i Visoki savet sudstva. Ovde je preskočeno mišljenje struke koji su jedini nadređeni da određuju potrebe pravosuđa po Ustavu u zakonu”, navodi Golubović.

………

Novo tužilaštvo bi podiglo troškove i usporilo postupke

Kako su naveli iz Trećeg osnovog tužilaštva, oni su u prethodnom periodu ostvarili odlične rezultate, te da bi formiranje novih tužilaštava umanjilo njihove kapacitete i dovelo do povećanja troškova za građane Srbije.

"Formiranje novog tužilaštva, a paralelno sa time i suda, ne samo da bi dovelo do zastoja u vođenju postupaka i zaštite prava i interesa građana, već i do nepotrebnog trošenja budžetskih sredstva, naročito imajući u vidu da građanima i stručnoj javnosti nije prezentovana bilo kakva analiza koja bi pokazala da bi formiranje novog tužilaštva dovelo do veće efikasnosti u radu tužilaštva. Ovo naročito imajući u vidu da se troškovi formiranja novog tužilaštva ne ogledaju isključivo u sredstvima za ljudstvo, zgrade i tehniku, već i u troškovima koji će prouzrokovati zastoji u radu postojećeg tužilaštva, raspodela predmeta, vremenu potrebnom da se novi tužioci upoznaju sa stanjem u predmetima, činjenica da suđenja kreću iznova i slično, a što pre svega uzrokuje štetu građanima", ističu iz tužilaštva.

Pokretanje novog suda i tužilaštva otvara i pitanje kadrovske popune tih novih institucija. Kako pojašnjava Vesna Rakić Vodinelić, za popunjavanje sudijskih i tužilačkih pozicija nije nužno zapošljavanje novih ljudi, već je moguće i da će oni biti preraspoređeni.

"Međutim, osnivanje novog suda i novog tužilaštva bi dovelo do potrebe za izborom novog predsednika suda i novog glavnog tužioca. Što se tiče sudija i tužilaca, oni bi verovatno bili raspoređeni iz drugih institucija, a postoji mogućnost da bi se otvorila potreba za novim nosiocima pravosudnih funkcija", kaže Rakić Vodinelić.

Iz Trećeg tužilaštva ukazuju na izvesne razlike u predloženim izmenama zakona koji se nalaze u skupštini. Tako se za sudove planira podela postojećeg suda, dok se za tužilaštva planira gašenje postojećeg tužilaštva i osnivanje dva nova. Ta razlika podrazumeva da bi angažovanje svih tužilaca Trećeg osnovnog tužilaštva, pa i glavne tužiteljke, zavisio od Visokog saveta tužilaštva.

"Ako se za ovim uzme u obzir odredba člana 158. Ustava Republike Srbije, koja predviđa razloge prestanka funkcije glavnom javnom tužiocu pre isteka mandata od šest godina, a to su ako sam zatraži, ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje funkcije glavnog javnog tužioca, ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije, ako bude razrešen ili ako bude ukinuto javno tužilaštvo sa predloženim izmenama ovog Zakona jasno je koja se svrha ovim zakonskim izmenama postiže", zaključuju iz Trećeg osnovnog tužilaštva.

Izbor rukovodilaca novih pravosudnih institucija je u nadležnosti Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Ipak, ko će, jednom kada izmene zakona stupe na snagu sedeti u tim telima nije najjasnije. U decembru su održani izbori za pet članova VST-a, ali proces još u formalnom smislu nije okončan. Posle izbora više tužilaca je uložilo prigovore, a nakon što ih je VST odbacio oni su uložili ustavne žalbe. Ustavni sud je te žalbe usvojio i naloženo je ponavljanje izbora na spornim biračkim mestima, a takvih mesta je ukupno četiri. S druge strane, u januaru predstoje izbori za članove Visokog saveta sudstva iz reda sudija.

Dodavanje novog suda u Beogradu nije ideja bez presedana. Nakon što je donet Ustav Srbije iz 2006. godine, mreža sudova je pretrpela veliku promenu. Do tih izmena, u Beogradu je funkcionisalo pet opštinskih sudova, a za teritoriju Zemuna i Novog Beograda bilo je zadužen Četvrti opštinski sud. Tada Surčin nije imao status opštine. Pet opštinskih sudova je preuređeno u tri osnovna.

Osim preuređenja mreže sudova, izmene pravosudnih zakona o kojima diskutuju narodni poslanici predviđaju i niz drugih promena – od prebacivanja Tužilaštva za visokotehnološki kriminal u nadležnost Višeg tužilaštva u Beogradu, do omogućavanja da Glavni tužioci rade u statusu vršioca funkcije, a predsednici sudova mogu da budu reizabrani.

Izvor: Vebsajt Insajder, Vuk Jeremić, 17.01.2026.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija