ZAKON O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI: Pravni okvir obnavljanja licenci zdravstvenih radnika i pravne posledice neobnavljanja licenci

Shodno odredbama člana 150. Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019, 92/2023 - autentično tumačenje i 29/2025 - odluka US), zdravstveni radnik, u zavisnosti od nivoa i vrste obrazovanja koje poseduje, može biti doktor medicine, doktor stomatologije, doktor dentalne medicine, diplomirani farmaceut, magistar farmacije, magistar farmacije - medicinski biohemičar, medicinska sestra - tehničar, odnosno drugo lice sa završenom odgovarajućom visokom, višom, odnosno srednjom školom zdravstvene struke.

Pored opših uslova koji su predviđeni Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), Zakon o zdravstvenoj zaštiti kao poseban zakon, propisuje i druge, posebne uslove koji su neophodni za obavljanje poslova iz oblasti zdravstvene delatnosti. Takvi uslovi obuhvataju i postojanje važeće licence. Dakle, zdravstveni radnik može obavljati zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi ako je, između ostalog, dobio odnosno obnovio licencu.

S druge strane, zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, može obavljati zdravstvenu delatnost samo ako ispunjava propisane uslove, što između ostalog, podrazumeva da u radnom odnosu na neodređeno vreme, ima propisanu vrstu i broj zdravstvenih radnika sa licencom.

Licenca je javna isprava kojom se dokazuje stručna osposobljenost zdravstvenog radnika za samostalno obavljanje zdravstvene delatnosti. Izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence zdravstvenim radnicima jeste postupak koji sprovodi nadležna komora zdravstvenih radnika. U Republici Srbiji postoji pet komora zdravstvenih radnika: Lekarska komora Srbije, Stomatološka komora Srbije, Farmaceutska komora Srbije, Komora biohemičara Srbije i Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.

Postupak izdavanja, obnavljanja i oduzimanja licence zdravstvenim radnicima uređen je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Pravilnikom o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika ("Sl. glasnik RS", br. 76/2022 - dalje: važeći Pravilnik), pri čemu je od značaja i Pravilnik o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike ("Sl. glasnik RS", br. 17/2022) kojim je propisano šta se podrazumeva pod kontinuiranom edukacijom kao i vrednovanje iste. Na postupak obnavljanja licenci još uvek se primenjuju i odredbe Pravilnika o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika ("Sl. glasnik RS", br. 119/2007, 23/2009, 40/2010 i 102/2015 - dalje: prethodni Pravilnik) u pogledu ispunjenja uslova za obnavljanje licence za period do 14.07.2022. godine (kada su u pitanju licence koje se izdaju, odnosno obnavljaju na period od sedam godina), s obzirom na to da Važeći Pravilnik nema povratno dejstvo, kao i Pravilnika o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike ("Sl. glasnik RS", br. 2/2011, 23/2016 i 31/2018).

Od značaja je napomenuti da se zdravstvenim radnicima licenca izdaje, odnosno obnavlja na period od sedam godina, s tim što izuzetak predstavljaju zdravstveni radnici preko 70 godina starosti kojima se ista izdaje, odnosno obnavlja na period od godinu dana.

Podnošenje zahteva za obnavljanje licence

Nakon isteka perioda važenja licence, zdravstvenom radniku se, po propisanom postupku, ista obnavlja.

Zdravstveni radnik podnosi nadležnoj komori zahtev za obnavljanje licence najkasnije 60 dana pre isteka roka na koji je licenca izdata, odnosno obnovljena.

Uz zahtev za obnavljanje licence, zdravstveni radnik dostavlja fotokopiju lične karte (odnosno očitanu ličnu kartu), fotokopiju dokaza o uplati naknade za obnavljanje licence i dokaz o kontinuiranoj edukaciji koja je sprovedena u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike ("Sl. glasnik RS", br. 76/2022), odnosno Pravilnikom o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike ("Sl. glasnik RS", br. 2/2011, 23/2016 i 31/2018) za kontinuirane edukacije koje su sprovedene zaključno sa 18.02.2022. godine, s obzirom na to da je važeći Pravilnik stupio na snagu 19.02.2022. godine.

Međutim, nadležna komora zdravstvenih radnika može da utvrdi postojanje dokaza koji se odnose na kontinuiranu edukaciju i na osnovu podataka iz sopstvene elektronske evidencije.

Zdravstveni radnik, korisnik starosne penzije, pored navedene dokumentacije, za obnavljanje licence dostavlja i overenu fotokopiju rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o sticanju prava na starosnu penziju, kao i dokaz o opštoj zdravstvenoj sposobnosti za obavljanje zdravstvene delatnosti, ne starije od šest meseci. Naravno, s obzirom na to da se korisniku starosne penzije licenca obnavlja na svakih godinu dana, isti dostavlja dokaze o sprovođenju kontinuirane edukacije samo za period važenja licence u skladu sa Važećim Pravilnikom.

Nadležna komora pribavlja, po službenoj dužnosti, od nadležnog organa, kao jedan od uslova za obnavljanje licence, dokaz da zdravstveni radnik pravnosnažnom sudskom odlukom nije osuđen za umišljajno krivično delo na kaznu zatvora od jedne godine ili težu kaznu, niti na kaznu zatvora za krivično delo protiv zdravlja ljudi, odnosno da mu pravnosnažnom sudskom odlukom nije izrečena mera bezbednosti u skladu sa Krivičnim zakonikom ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024), i to: obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, obavezno lečenje narkomana, obavezno lečenje alkoholičara, odnosno zabranu vršenja poziva, delatnosti i dužnosti zbog koje ne može obavljati zdravstvenu delatnost.

Uslovi za obnavljanje licence

Shodno odredbama Važećeg Pravilnika, zdravstvenom radniku se može obnoviti licenca ako je u periodu važenja licence, u postupku kontinuirane edukacije stekao 140 bodova kroz sadržaj akreditovanih programa kontinuirane edukacije, vezano za profesionalnu delatnost koju obavlja, a za koju se obnavlja licenca, pri čemu broj sakupljenih bodova u jednoj godini trajanja licence ne može biti manji od deset, dok se zdravstvenom radniku preko 70 godina starosti (kome je licenca izdata na period od godinu dana), licenca može obnoviti ako je u periodu njenog važenja, stekao 20 bodova u postupku kontinuirane edukacije. Ove uslove su dužni da ispune i oni zdravstveni radnici koji nisu u radnom odnosu. Bodovi koji se stečeni u postupku kontinuirane edukacije ne mogu prenositi iz jedne licencne godine u drugu. Imajući u vidu navedeno, moguće je da je zdravstveni radnik u toku licencnog perioda stekao 140 bodova ili više, ali da nije ispunio uslov za obnavljanje licence. To će biti slučaj ako u toku licencnog perioda od sedam godina, zdravstveni radnik u toku jedne od licencnih godina (ili više licencnih godina) nije stekao minimum deset bodova, iako je u drugim licencnim godinama stekao znatno veći broj bodova od onih koji su neophodni za obnavljanje licence.

Međutim, do 14.07.2022. godine, do kada je bio na snazi Prethodni Pravilnik, zdravstveni radnici za period nezaposlenosti nisu bili u obavezi da sakupljaju bodove za kontinuiranu edukaciju. U pogledu uslova za obnavljanje licence, to je bila osnovna razlika između navedenih pravilnika. Pored toga, prema Prethodnom Pravilniku, nezaposleni zdravstveni radnik je bio dužan da nadležnoj komori zdravstvenih radnika dostavi potvrdu izdatu od strane zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, da je najmanje 50% od dana izdavanja licence radio u oblasti zdravstvene delatnosti za koju ima licencu.

Treba reći, da se za ispunjenost uslova, počev od 15.07.2022. godine, primenjuju oni uslovi koji su propisani Važećim Pravilnikom, s obzirom na to da isti nema povratno dejstvo. Naravno, ovo se odnosi na obnavljanje licenci koje se izdaju, odnosno obnavljaju na period od sedam godina, što je pravilo (kao što je već navedeno, izuzetak su licence koje se izdaju, odnosno obnavljaju korisnicima starosne penzije na period od godinu dana).

Ukupan broj od 140 bodova, odnosno 20 bodova za zdravstvene radnike preko 70 godina starosti, mora biti skupljen iz više različitih akreditovanih programa kontinuirane edukacije.

Pod kontinuiranom edukacijom zdravstvenih radnika, u smislu Pravilnika o bližim uslovima za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike, podrazumeva se:

1) aktivno i pasivno učešće na stručnim sastancima, seminarima, simpozijumima, kursevima i kongresima;

2) aktivno i pasivno učešće na stručnim sastancima, seminarima, simpozijumima i kongresima koji se održavaju online putem video prenosa ili telekonferencijski;

3) objavljivanje, recenzija i uređivanje članaka u stručnim i naučnim časopisima, knjigama, odnosno publikacijama;

4) rešavanje testova, studijski boravak; i

5) usavršavanje u okviru poslediplomskih studija i zdravstvenih specijalizacija.

Vrednovanje programa kontinuirane edukacije vrši se u skladu sa članom 11. navedenog Pravilnika.

Izuzetno, zdravstvenom radniku kome je u skladu sa propisima koji uređuju oblast rada utvrđeno mirovanje radnog odnosa, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili privremena sprečenost za rad u periodu do šest meseci kumulativno u toku licencne godine, period važenja licence ostaje nepromenjen, a u postupku obnavljanja licence potrebno je da u toj licencnoj godini stekne najmanje deset bodova u postupku kontinuirane edukacije. Ukoliko je navedeno mirovanje, odsustvo ili privremena sprečenost za rad nastupila u periodu dužem od šest meseci kumulativno u toku licencne godine, period važenja licence ostaje nepromenjen, a u postupku obnavljanja licence smatra se da je u toj licencnoj godini, zdravstveni radnik stekao dovoljan broj bodova za obnavljanje licence, nezavisno od stvarno stečenih bodova. Naravno, zdravstveni radnik podnosi nadležnoj komori dokaze o nastupanju navedenih okolnosti. Međutim, postojanja takvih okolnosti ne oslobađa zdravstvenog radnika dužnosti da nadležnoj komori zdravstvenih radnika blagovremeno podnese zahtev za obnavljanje licence.

Odredbe Važećeg Pravilnika ne stvaraju nedoumice kada su u pitanju uslovi za obnavljanje licence. Međutim, kada je u pitanju primena odredaba Prethodnog Pravilnika prilikom obnavljanja licence, može se kao sporno postaviti pitanje koje uslove u pogledu kontinuirane edukacije treba da ispuni zdravstveni radnik koji je u toku jedne licencne godine samo jedan period proveo u radnom odnosu u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi? U takvom slučaju, trebalo bi shodno primeniti odredbe koje se odnose na mirovanje radnog odnosa, tako da bi zdravstveni radnik, koji je, u toku licencne godine, bio nezaposlen do šest meseci bio u obavezi da stekne minimum 10 bodova, dok u slučaju nezaposlenosti od 6 meseci i duže, isti ne bi bio u obavezi da u toj licencnoj godini ima ostvarene bodove.

Polaganje licencnog ispita

Zdravstveni radnik koji ne ispunjava propisane uslove za obnavljanje licence, dužan je da podnese zahtev za polaganje licencnog ispita nadležnoj komori, u roku od 60 dana pre isteka licencnog perioda.

Važećim Pravilnikom je propisano da komisiju za polaganje licencnog ispita obrazuje direktor nadležne komore. Komisija je sastavljena od tri člana od kojih je jedan član iz Ministarstva zdravlja. Članovi Komisije moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme kao i kandidat koji polaže licencni ispit. Navedeni pravilnik ne sadrži odredbe kojima se uređuju druga pitanja u vezi polaganja licencnog ispita, već je njihovo uređivanje prepušteno komorama zdravstvenih radnika.

Odlučivanje o podnetom zahtevu za obnavljanje licence

Rok u kome nadležna komora donosi rešenje o obnavljanju licence nije propisan Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, Zakonom o komorama zdravstvenih radnika ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005, 99/2010 i 70/2017 - odluka US), niti Važećim Pravilnikom. Međutim, s obzirom da nadležna komora o izdavanju, obnavljanju i oduzimanju licence odlučuje u upravnom postupku, polazeći od člana 145. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US) proizilazi da je ista dužna da donese rešenje u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka.

U postupku odlučivanja o zahtevu za obnavljanje licence nadležna komora je dužna da po službenoj dužnosti utvrdi da nije nastupio neki od razloga za oduzimanje licence utvrđenih članom 185. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. U slučaju da se utvrdi da je nastupio neki od propisanih razloga za oduzimanje licence, nadležna komora zdravstvenih radnika neće zdravstvenom radniku obnoviti licencu.

Međutim, nadležna komora će obnoviti licencu zdravstvenom radniku nakon brisanja osude u skladu sa Krivičnim zakonikom, odnosno nakon isteka mere bezbednosti koja mu je izrečena i to nakon što takav zdravstveni radnik podnese zahtev za obnavljanje licence, pri čemu mora da ispuni gore navedene uslove u pogledu sticanja bodova, odnosno polaganja licencnog ispita.

U postupku odlučivanja o zahtevu za obnavljanje licence, rešenje donosi direktor nadležne komore.

U slučaju da zdravstveni radnik ne ispunjava uslove za obnavljanje licence nadležna komora, odnosno njen direktor, doneće rešenje kojim se odbija zahtev za obnavljanje licence.

Ako je zahtev zdravstvenog radnika neuredan, odnosno ako ima nedostatke koji sprečavaju nadležnu komoru zdravstvenih radnika da postupa po njemu, ako je nerazumljiv ili nije potpun, direktor nadležne komore će, u skladu sa članom 59. Zakona o opštem upravnom postupku, u roku od osam dana od prijema zahteva obavestiti zdravstvenog radnika - podnosioca na koji način bi trebalo da uredi isti i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice ako ne uredi zahtev u roku. Ako zdravstveni radnik ne postupi na navedeni način, nadležna komora će rešenjem odbaciti zahtev. S druge strane, ako zdravstveni radnik uredi zahtev, smatra se da je isti od početka bio uredan. Nadležna komora će odbaciti zahtev i ukoliko isti nije podnet u roku, u skladu sa čl. 92. st. 1. tač. 4) Zakona o opštem upravnom postupku.

Pravni lekovi

Protiv rešenja nadležne komore, zdravstveni radnik koji nije zadovoljan istim, može, u skladu sa članom 181. stav 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, izjaviti žalbu ministru nadležnom za poslove zdravlja, pri čemu žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Navedena žalba se, u skladu sa članom 153. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba se predaje nadležnoj komori zdravstvenih radnika za ministra nadležnog za poslove zdravlja.

Ako nadležna komora, iz zakonom propisanih razloga, ne odbaci žalbu ili ne poništi pobijano rešenje, niti udovolji žalbenom zahtevu, istu prosleđuje ministru zdravlja u roku od 15 dana od prijema. Uz žalbu, nadležna komora zdravstvenih radnika prilaže spise predmeta kao i odgovor iste na žalbu, u kome je nadležna komora dužna da oceni sve navode žalbe.

Ministar nadležan za poslove zdravlja može da odbaci žalbu (nije blagovremena, nije dozvoljena, koju je izjavilo neovlašćeno lice ili koja nije uređena u roku koji je odredila nadležna komora) može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celini ili delimično i sam odlučiti o upravnoj stvari, poništiti rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, ili ga izmeniti.

Rešenje kojim se odlučuje o žalbi izdaje se bez odlaganja, a najkasnije u roku od 60 dana od kada je predata uredna žalba. Rešenje ministra nadležnog za poslove zdravlja je konačno. Protiv istog se može pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom u roku od 30 dana od dana prijema.

Pravne posledice neobnavljanja licence

Zdravstveni radnik koji ne obnovi licencu ne može obavljati zdravstvenu delatnost u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi.

O neobnovljenoj licenci, nadležna komora zdravstvenih radnika odmah, a najkasnije u roku od 24 sata, obaveštava zdravstvenu inspekciju, organizaciju obaveznog zdravstvenog osiguranja i poslodavca zdravstvenog radnika kojem licenca nije obnovljena.

Bitno je navesti da je zdravstveni inspektor ovlašćen da, u vršenju inspekcijskog nadzora, zabrani obavljanje zdravstvene delatnosti zdravstvenom radniku koji nije obnovio licencu.

Što se tiče farmaceutske inspekcije čije je postojanje predviđeno odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ona do sada nije konstituisana, tako da njene nadležnosti, između ostalog i one koji se tiču neobnavljanja licence diplomiranih farmaceuta, odnosno magistara farmacije, vrši zdravstvena inspekcija.

Najzad, ukoliko osnivač privatne prakse ne obnovi licencu, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja donosi rešenje o zabrani obavljanja zdravstvene delatnosti u privatnoj praksi.

Na kraju, trebalo bi analizirati i suštinski najvažnije pitanje za zaposlenog zdravstevnog radnika koji ne obnovi licencu, odnosno da li takvom zdravstvenom radniku prestaje radni odnos u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi?

Prema odredbi člana 176. stav 1. tačka 2) Zakona o radu, zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, ako mu je po odredbama zakona, odnosno po pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne presude. Međutim, kao što je već navedeno, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, kao posebnim zakonom, je propisano da žalba na prvostepeno rešenje ne odlaže izvršenje rešenja, tako da suštinski, zaposleni kome nije obnovljena licenca ne ispunjava uslove za obavljanje poslova iz oblasti zdravstvene delatnosti. Dakle, zaposlenom zdravstvenom radniku će prestati radni odnos ako ne obnovi licencu, pod uslovom da mu poslodavac ne može obezbediti obavljanje drugih poslova.

Imajući u vidu deficitarnost broja zdravstvenih radnika, ne samo u Republici Srbiji, u slučajevima kada zdravstveni radnik ne ispunjava uslove za obnavljanje licence, niti mu se kod poslodavca može omogućiti obavljanje drugih poslova, trebalo bi razmisliti o opciji da se istom odobri korišćenje neplaćenog odsustva za vreme dok ne položi licencni ispit. Naravno, prethodno je neophodno da takav zdravstveni radnik podnese poslodavcu (zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi) zahtev za odobrenje plaćenog odsustva pre isteka roka važenja licence, te da ispuni uslove koji su propisani kod poslodavca u pogledu odobravanja istog.

Izvor: Vebsajt Lawlife, Ivan Krneta, advokat, 12.08.2025.
Naslov: Redakcija