ANTI-POACHING KLAUZULE (ZABRANA PREUZIMANJA ZAPOSLENIH) U SRPSKOM PRAVU

U poslovnoj praksi sve češće se srećemo sa tzv. anti-poaching klauzulama - odredbama kojima se ugovorne strane obavezuju da neće zapošljavati zaposlene druge strane tokom ili nakon prestanka poslovne saradnje.

Iako se na prvi pogled ove klauzule čine logičnim mehanizmom zaštite poslovnih interesa, pravni okvir za njihovu primenu u Srbiji - kao i u mnogim drugim jurisdikcijama - nije do kraja jasan. U ovom kratkom tekstu osvetlićemo kada i kako se anti-poaching klauzule koriste, koje su njihove prednosti i rizici, i zašto firme treba pažljivo da razmotre njihovo uključivanje u ugovore.

Šta su anti-poaching klauzule?

Anti-poaching klauzule su ugovorne zabrane međusobnog "preotimanja" zaposlenih - tipično uz vremensko ograničenje (npr. 6 ili 12 meseci od okončanja ugovora, ali ponekad i više godina). Najčešće se pojavljuju u ugovorima o ustupanju zaposlenih, ugovorima o pružanju usluga (npr. IT outsourcing), franšiznim i joint venture ugovorima.

Cilj je jasan: sprečiti da jedna strana zaobiđe drugu i angažuje direktno ljude u koje je prethodno ulagano - kroz selekciju, obuku ili razvoj specifičnih veština. Ovo posebno u situaciji kada zaposleni koji rade na izvršenju ugovornih obaveza predstavljaju bitan element ugovora.

Problem: Ograničavanje tržišta rada

Iako poslovno opravdanje može postojati, pravna dilema je dublja. Anti-poaching klauzule mogu biti posmatrane kao restriktivne jer: (i) ograničavaju pravo radnika da slobodno biraju poslodavca; (ii) potencijalno smanjuju tržišnu cenu rada; (iii) predstavljaju dogovor o "podeli" tržišta radne snage - što je suprotno pravilima konkurencije. Navedeno je posebno izraženo ako se radi o poslodavcima sa velikim tržišnim udelima.

U EU praksi, Evropska komisija je već sankcionisala horizontalne anti-poaching sporazume između konkurenata kao oblike zabranjenog ograničenja konkurencije.

Postoje situacije kada se u pojedinim jurisdikcijama može smatrati da su ovakve odredbe legitimne, što će na primer biti slučaj ako se radi o sporednoj (pratećoj) odredbi u poslovnom odnosu (joint venture, franšiza i sl.), i ako postoji odgovarajuće poslovno opravdanje za ovu vrstu ograničenja.

Pravni okvir u Srbiji

U našem pravu anti-poaching odredbe nisu izričito regulisane. Mogu se posmatrati kao suprotne ustavnom pravu na rad, ali i kao restriktivan sporazum kojim se deli tržište rada. Sa druge strane, može se prizvati načelo slobode ugovaranja, kao i potreba da se zaštite određena specifična ulaganja (npr. u ljudski kapital). Čak i ako se poslovni interes zaštite ulaganja u ljudski kapital prihvati kao legitiman, može se argumentovati da se ovaj cilj može postići primenom klauzula zabrane konkurencije prema zaposlenima, koje su izričito regulisane radno-pravnim zakonodavstvom i dopuštene pod zakonom definisanim uslovima.

U praksi, pravna ocena anti-poaching odredbi zavisiće od više faktora: da li su deo šire poslovne saradnje (npr. kao sporedna odredba); trajanje i obim zabrane (vremensko i teritorijalno); tržišna snaga ugovornih strana; legitimni interes koji se štiti (npr. ulaganje u ljudski kapital).

S obzirom da ne postoji ustaljena sudska praksa ni zvanična mišljenja državnih organa, svaka situacija zahteva individualnu pravnu procenu.

Šta firme treba da znaju u praksi?

Ako vaša firma razmatra da uključi anti-poaching klauzulu u neki ugovor (ili vam je druga strana to već predložila), preporučuje se sledeće:

• Razmislite o poslovnom opravdanju: Da li imate ulaganje u zaposlene koje je realno potrebno zaštititi?
• Procena proporcionalnosti: Da li je zabrana umerena po trajanju i obuhvatu?
• Razmislite o alternativama: Možda bi klauzula o zabrani konkurencije prema zaposlenima ipak bila adekvatna i lakša za sprovođenje.
• Budite svesni rizika: Ako se klauzula ospori, postoji mogućnost da bude proglašena ništavom, pa čak i da izazove sankcije u oblasti konkurencije, naročito ako su ugovorne strane konkurenti sa značajnim tržišnim udelima.

Zaključak: Koristite oprezno i uz pravni savet

Anti-poaching klauzule mogu biti korisno sredstvo zaštite, ali su istovremeno pravno osetljive. U zavisnosti od konteksta, mogu biti i ništave, ili čak kažnjive. S obzirom da je ova tematika u određenoj “sivoj zoni”, u praksi bi trebalo obratiti pažnju u kojim situacijama i na koji način se anti-poaching klauzule mogu koristiti, te kako da se u najvećoj mogućoj meri zaštite legitimni poslovni interesi, a ujedno minimizuje rizik od negativnih posledica. Upravo zato, pre nego što ih uključite u ugovor, posavetujte se sa pravnikom koji razume ne samo radno pravo, već i propise konkurencije. Pravilno formulisan ugovor može zaštititi vaše interese - ali nestručno postavljena zabrana može izazvati više štete nego koristi.

Izvor: Vebsajt Lawlife, Damjan Despotović, advokat, 10.08.2025.
Naslov: Redakcija