NACRT ZAKONA O RADNOJ PRAKSI: Pod radnu praksu ne potpada volontiranje, dualno obrazovanje, studentska praksa, pripravnički staž, praktična nastava i profesionalna praksa

Nacrt zakona o radnoj praksi nalazio se na javnoj raspravi do 18. decembra. Šta ovaj zakon donosi mladima i kakve ga dileme okružuju govore programska menadžerka KOMS-a, Gordana Adamov i Mario Reljanović, Predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja objavilo je Nacrt zakona o radnoj praksi, koji je na javnoj raspravi do 18. decembra.

Radna praksa je u nacrtu definisana kao “aktivnosti koje praktikant obavlja kod poslodavca uz podršku i nadzor mentora, a koje su usmerene na sticanje praktičnih veština i iskustva za rad u određenom zanimanju u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje”. Pod radnu praksu ne potpada volontiranje, dualno obrazovanje, studentska praksa, pripravnički staž, praktična nastava i profesionalna praksa.

Među praktikantkinje i praktikante spadaju lica koja imaju najmanje 15, a najviše 30 godina i nemaju prethodno radno iskustvo u istom tom zanimanju. Ugovor se sa praktikantima sklapa na maksimalno šest meseci, a poslodavac može sa istim licem da zaključi samo jedan takav ugovor. Tokom prakse, praktikantkinja ili praktikant ima pravo na naknadu od najmanje 60 odsto neto osnovne zarade za isti ili sličan posao kod poslodavca, uvećanu za poreze i doprinose.

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) već godinu unazad zagovara usvajanje ovog zakona, navodi Gordana Adamov, programska menadžerka KOMS-a.

“Ono što ovaj zakon donosi po prvi put jeste prepoznavanje i jasno definisanje radne prakse praktikanata i onoga što zovemo regulisanje sticanja prvog radnog iskustva kroz plaćenu radnu praksu”, kaže Adamov.

Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih pokazuje da veliki broj mladih bude na radnoj praksi, ali da je (prema podacima za 2025. godinu) svega 14 odsto bilo na plaćenoj praksi, podseća Adamov.

“Što znači da ćemo mi ovim zakonom zapravo unaprediti to da mladi ne stiču svoje prvo radno iskustvo, volonterski‘, odnosno kroz besplatan rad. Smatramo da na ovaj način, ukoliko bismo definisali obavezno plaćene radne prakse, mladi po prvi put sebi mogu da osiguraju da stiču radno iskustvo, a da u isto vreme imaju neku naknadu za svoj rad”, zaključuje programska menadžerka KOMS-a.

Kao još jednu prednost zakona, Adamov ističe mentorstvo kroz celokupan period prakse.

“Ono što jeste prednost je to da ovaj zakon definiše mentorstvo, obavezno mentorstvo kroz praksu, što mislimo da je dobro s obzirom na to da ćemo onda imati jasno definisanu i imenovanu osobu koja je zadužena da bude mentor toj mladoj osobi kroz taj određen vremenski period za koji obavlja praksu”, smatra Adamov.

Predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda, Mario Reljanović, ističe da je pre svega nejasno zašto praktikantima sleduje naknada u visini od 60 odsto zarade za određenu poziciju.

“Ako pripravnik u radnom odnosu dobija 80 odsto, zašto je ovde 60 odsto? Kojim su se to tačno parametrima rukovodili? Šezdeset odsto osnovne zarade zapravo može da bude veoma različito od pune zarade i može da bude naravno ispod minimalne zarade jer nema one ‚sigurnosne mreže‘ da ne može da prelazi neki iznos ispod minimalne zarade”, kaže Reljanović.

Sagovornik zaključuje da sve to čini buduće praktikante potplaćenim, pa čak i diskriminisanim - ali isplativim za poslodavca.

“Ceo ovaj zakon pokazuje da zakonodavac uopšte nije shvatio potrebu radnih praksi, odnosno potrebu kompanija da urede radne prakse, jer se on isključivo bazira na tome da mladi budu jeftina radna snaga, a zaboravlja, dakle nejasno je zašto je granica na 30 godina, to je takođe vrlo zanimljivo”, smatra Reljanović.

Prema rečima programske menadžerke KOMS-a, ova organizacija je u početku zagovarala da se naknada za radnu praksu izjednači sa naknadom za pripravništvo: 80 odsto zarade za određenu poziciju.

“Naravno, što se nas tiče idealno bi bilo da mladi imaju i veću naknadu odnosno stopostotnu naknadu, ali zbog sticanja nekog prvog radnog iskustva, učenja novih veština i znanja, smatramo da je bolje išta nego ništa u ovom momentu”, navodi Adamov.

Predsednik Centra za dostojanstven rad ističe da, ako se usvoji, ovaj zakon može služiti tome da se veštački “napumpaju” stope zaposlenosti mladih, čemu je, kako sagovornik ističe, služio i još uvek služi program “Moja prva plata”, “koji je apsolutno van svakog komentara što se tiče ustavnosti zakonitosti”, ističe Reljanović.

“Tako da mislim da ni ovo nije napravljeno sa nekom iskrenom namerom. Više je napravljeno kao neki frankenštajn da bi se reklo da se radi na zapošljivosti mladih iako, kažem, kompanije uopšte nisu vezivale radne prakse nužno za neku starosnu granicu”, zaključuje Reljanović.

Ono što bi trebalo unaprediti i o čemu bi trebalo da razmišljamo jeste da li je ovo veliki rizik za poslodavce i veliki trošak za njih, ističe Adamov.

“Smatramo da bi zapravo ukoliko jeste i ukoliko ova država zaista radi na unapređenju položaja mladih na tržištu rada, svakako bilo dobro da se obezbede eventualne poreske olakšice za poslodavce koji se odlučuju da primaju mlade na radnu praksu ili neke vrste subvencije za poslodavce koji žele da imaju praktikante i kako bi zapravo podsticali poslodavce da primaju mlade na plaćenu radnu praksu”, zaključuje Adamov.

Izvor: Vebsajt Mašina, 15.12.2025.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija