PRVA FAZA SISTEMA E-BOLOVANJA STARTOVAĆE U MARTU 2025. GODINE: Puna primena očekuje se do kraja 2025. godine

Pilot faza eBolovanja startovaće krajem marta naredne godine, a potpuna primena novog digitalnog sistema očekuje se do kraja 2025.

Doznake odlaze u istoriju, pa tako pacijenti i trudnice više neće morati da čekaju u redovima kako bi poslodavcima dostavili hrpu papira. Firme će sve informacije o otvaranju i zatvaranju bolovanja dobijati automatski, elektronskim putem, a sam proces obračuna zarada zaposlenih u vreme privremene sprečenosti za rad ići će brže jer će čitav proces biti pojednostavljen.

“Uvođenje sistema elektronskog bolovanja se odvija iz delova i digitalizacija podrazumeva povezivanje više ključnih tačaka u procesu vođenja bolovanja u svrhu olakšavanja ove procedure, pre svega pacijentima, kao i za optimizaciju celog sistema”, kaže saradnica za regulatornu reformu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Emilija Ničić.

Kako objašnjava, digitalizacijom će biti omogućeno da poslodavac sve informacije dobije automatski, elektronskim putem, bez potrebe da pacijenti nose papirnu dokumentaciju i čekaju u redovima.

“Poslodavcima će ovaj sistem omogućiti ažurne informacije o zaposlenima koji su na bolovanju, efikasnije i brže obračunavanje zarada za njih, kao i optimizaciju internih procesa i resursa. Sistem će poseban značaj imati za poslodavce koji imaju veliki broj radnika i koji u danu procesuiraju i do stotine informacija o zaposlenima sa privremenom sprečenošću za rad”, navodi Ničić.

Kada je reč o ličnim podacima pacijenata i ko će u koja dokumenta imati uvid, sagovornica kaže da je zaštita privatnosti apsolutni prioritet i da postoje funkcionalnosti sistema posvećene upravo regulisanju tog dela – koje informacije se razmenjuju među različitim akterima.

“Konkretno, poslodavci će kroz sistem dobijati informacije o zaposlenom koje su neophodne za obračun zarada, poput toga kada je bolovanje otvoreno i koliko je predviđeno trajanje, bez mogućnosti uvida u medicinsku dokumentaciju pacijenta”, ističe Emilija Ničić.

Na pitanje jesu li lekari i medicinsko osoblje spremni za uvođenje sistema eBolovanja, sagovornica kaže da je to deo kontinuiranog procesa digitalizacije zdravstvenog sistema u Srbiji tokom kog se zaposleni motivišu i usmeravaju na korišćenje digitalnih sistema.

“Sistem će biti prilagođen i olakšan za korišćenje zaposlenima, a podržaćemo Ministarstvo zdravlja u inicijativi da se sprovedu obuke i upoznavanje sa svim funkcionalnostima i očekivanjima od korišćenja sistema”, navodi ona.

U Srbiji eRecepti već donekle funkcionišu. Ničić kaže da je dalji razvoj najavljen nakon uvida u benefite ovog sistema i to u kojim delovima može biti dodatno unapređen i prilagođen potrebama i bezbednosti pacijenata.

“Unapređenjem sistema planirano je, pre svega, omogućavanje lekarima specijalistima da prepišu terapiju, dok je veliki benefit i omogućavanje uvida u interakcije leka od strane lekara”, dodaje ona.

Na pitanje šta se dešava sa elektronskim kartonima i da li je novim sistemom predviđeno da kompletna istorija pacijenta bude digitalizovana, Ničić objašnjava da eKarton treba da pruži brz i jednostavan uvid u istoriju bolesti, dijagnoze, propisane terapije i druge relevantne podatke o medicinskom stanju svakog pacijenta, bez potrebe čuvanja i nošenja dokumentacije u papirnom obliku.

“Jedan od osnovnih benefita ovog sistema je mogućnost umrežavanja lekara i razmene relevantnih informacija o lečenju pacijenta, koje su važne za dijagnostiku, adekvatan odgovor na stanje pacijenta i unapređenje zdravstvenog sistema u celini. Zbog velike kompleksnosti sistema njegovo uspostavljanje se odvija u više faza, a trenutno se aktivno radi na omogućavanju svih uslova za punu implementaciju u narednom periodu”, zaključuje saradnica za regulatornu reformu u NALED-u Emilija Ničić.

Izvor: Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Jovanović, 16.12.2024.
Naslov: Redakcija