PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: Javni beležnik potvrđuje ugovor o zajmu novca između fizičkih lica u iznosu od 10.000 evra i više po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan solemnizacije

Svaka "prijateljska" pozajmica, veća od 10.000 evra, moraće da bude overena kod notara, predviđeno je Predlogom zakona o dopuni zakona o javnom beležništvu. Granica je stavljena baš na ovaj iznos, pošto je 10.000 evra limit za gotovinske transakcije prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 91/2019, 153/2020 i 92/2023) - sve uplate preko toga, moraju da idu preko računa u banci.

“U našem pravnom sistemu ne postoji obaveza sačinjavanja ugovora o zajmu u novcu u obliku javnobeležničke isprave. Većina ovakvih transakcija između fizičkih lica nevidljiva je za kontrolni aparat tokova novca, te se ovakva obaveza uspostavlja zarad finansijske discipline i pravne sigurnosti. Javni beležnici kao nosioci javnih ovlašćenja će potvrđivanjem (solemnizacijom) ovih ugovora privatne isprave konvertovati u javne, pri čemu se ustrojava i registar takvih ugovora radi kontrole i uvida Uprave za sprečavanje pranja novca u realnom vremenu”, stoji u obrazloženju zakona.

Relevantno stanje je, dodaje se – takvo da se posrednim putem dolazi do saznanja o pravdanju određenih tokova novca i kapitala, odnosno imovine učinjenim zajmovima, naročito kada je reč o – građanima.

“Ovakvo pravdanje može biti i usmeno ili sadržano u izjavama svedoka. Ovo zbog toga što se pravnim okvirom ne traži poseban oblik u kojem se ugovor o zajmu sačinjava. On može biti i usmen, ali i pismen, ali bez overe bilo koje vrste”, ukazuje zakonopisac.

U predlogu izmene propisa se podseća da je, prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, limit za gotovinske transakcije je 10.000 evra.

“Sve izvan tog limita mora da prati protok na računu kod poslovne banke. Ovakvo rešenje u kontekstu fizičkih lica Upravi za sprečavanje pranja novca ne daje apsolutni uvid. Ovo zbog toga što je većina zaštitnih mehanizama razvijena za pravna lica, a ne i za fizička. Solemnizacijom (potvrđivanjem) ovih ugovora dobija se zaokružena slika zajmova od 10.000 evra i više. Praćenje ove oblasti koju Ministarstvo pravde normativno uređuje se može postići i sagledavanjem stanja i podataka iz budućeg registra, tako da se u svakom momentu ova aktivnost može pratiti”, pojašnjava se u Predlogu zakona.

Registar ugovora o zajmovima vodiće se u okviru istog softverskog rešenja kao za ugovore o prometu nepokretnosti.

“Ministarstvo pravde razvija poseban modul (naslova registar ugovora o zajmu) sa rubrikama za unos (zajmodavac/zajmoprimac/iznos zajma/rok vraćanja i valuta) u okviru već postojeće aplikacije za evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti”, pojašnjava se u Predlogu zakona.

Prema novom propisu, javni beležnik potvrđuje (solemnizuje) ugovor o zajmu novca između fizičkih lica u iznosu od 10.000 evra i više po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan potvrđivanja (solemnizacije).

“Javni beležnik koji je potvrdio (solemnizovao) ugovor o zajmu novca dužan je da overen prepis tog ugovora odmah dostavi Upravi za sprečavanje pranja novca preko registra koji razvija i održava Ministarstvo pravde. U registar o ugovorima o zajmu novca javni beležnik je dužan da upiše identifikacione podatke o zajmodavcu i zajmoprimcu (ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, adresu prebivališta ili boravišta), kao i podatke o iznosu zajma, roku vraćanja i valuti novca”, stoji u Predlogu zakona.

Izvor: Vebsajt N1, 17.09.2024.
Naslov: Redakcija