U PRIPREMI IZMENE KRIVIČNOG I ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU, TE ZAKONA O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I KRIVIČNOPRAVNOJ ZAŠTITI MALOLETNIH LICA

Rad na izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) (KZ), Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US) (ZKP) i Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005) uveliko je u toku, pa će to biti ključne teme predstojećeg savetovanja krivičara na Zlatiboru, koje se održava od 18. do 21. septembra u organizaciji Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu.

– U sadašnjoj fazi reforme našeg kaznenog zakonodavstva, stručnjaci će dati svoj doprinos kroz analizu kaznene politike, kako zakonodavne, tako i sudske i javnotužilačke. Jedan od prioritetnih zadataka Republike Srbije je što uspešnija borba protiv kriminaliteta, što posebno treba da dođe do izražaja kada su u pitanju njegovi najteži oblici – kaže prof. dr Stanko Bejatović, predsednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu.

Naime, kaznenu politiku ne sprovodi samo zakonodavac donoseći zakone, već i oni koji primenjuju zakonske norme, a to su sudovi i drugi nadležni organi, pre svega javna tužilaštva, čiji je procesni položaj danas sasvim drugačiji od onog koji su imali pre početka rada na reformi našeg kaznenog zakonodavstva 2001. godine.

– Sudovi i javna tužilaštva imaju poprilično širok prostor za slobodno odlučivanje, kako u pogledu izbora vrste i iznosa krivične sankcije, tako i po pitanju primene instituta i pre pokretanja postupka. Takav je slučaj, na primer, sa izuzetno širokim mogućnostima korišćenja načela oportuniteta krivičnog gonjenja od strane nosilaca javnotužilačke funkcije ili mogućnostima primene vaninstitucionalnih mera protiv maloletnih učinilaca krivičnih dela – kaže profesor Bejatović.

Takvu slobodu sudovima i tužilaštvima omogućava veliki broj instituta i široko propisani kazneni okviri u Krivičnom zakoniku, kao i novi instituti u ZKP-u, Zakonu o maloletnicima i Zakonu o prekršajima("Sl. glasnik RS", br. 65/2013, 13/2016, 98/2016 - odluka US, 91/2019, 91/2019 - dr. zakon i 112/2022 - odluka US).

Nesporan je veliki i ključni značaj kaznene politike u suprotstavljanju svakoj vrsti kriminalnih aktivnosti, kako pojedinaca tako i organizovanih kriminalnih grupa, a to se ogleda, ističe profesor, pre svega u njenom preventivnom, generalnom i specijalnom dejstvu.

– Propisana kazna i sve posledice izrečene kazne utiču i na način ljudskog ponašanja samo pod uslovom da je ona adekvatna vremenu i prostoru na kojem se primenjuje. Kazna je po svojoj prirodi jedna neprijatnost, nešto što svaki čovek želi da izbegne. Međutim, činjenica je da najveći broj učinilaca krivičnih dela smatra da neće biti otkriven i procesuiran ili da će, na neki način, u slučaju otkrivanja, izbeći kažnjavanje kao rezultat izvršenog krivičnog dela – kaže profesor Bejatović.

Zato je sa aspekta generalne prevencije izuzetno važna “izvesnost kažnjavanja”, a to podrazumeva efikasnosti otkrivanja, dokazivanja, procesuiranja i presuđenja kaznene stvari. Sagovornik podseća i da smo svedoci vršenja i najtežih krivičnih dela od strane dece-maloletnika i nemalog broja dece-maloletnika kao žrtava najtežih krivičnih dela.

– Važno je ne samo kakvu će kaznenu sankciju sudovi izreći već i osećaj stepena verovatnoće da se učinilac kaznenog dela neće moći izvući od zaslužene sankcije. Samo u slučajevima kada jedno društvo u svom kaznenom zakonodavstvu ima adekvatno propisane kaznene sankcije, kada se one kao takve izriču u duhu zakonske norme i kada kao rezultat efikasnosti otkrivanja, dokazivanja, procesuiranja i presuđenja izvršenih kaznenih dela imamo visok stepen izvesnosti privođenja odgovornosti svih izvršilaca kaznenih dela – može se reći da je njegovo kazneno zakonodavstvo u funkciji željenog stepena adekvatnosti reakcije ne samo na krivična već i kaznena dela uopšte. U protivnom, zasigurno toga nema – ističe dr Bejatović.

Zato će na redovnom godišnjem savetovanju krivičara na Zlatiboru biti izneti različiti argumenti u analizi kaznene politike u Srbiji.

U okviru savetovanja biće održana i dva okrugla stola, prvi na temu “Analiza rada Ustavnog suda po ustavnim žalbama iz oblasti krivičnog prava”, a drugi sa temom “Kaznena politika i (ne)adekvatnost krivičnopravne zaštite životne sredine – norma i praksa”.

– Želja je organizatora da na prvom okruglom stolu učesnike savetovanja upozna sa rezultatima rada Ustavnog suda po ustavnim žalbama iz oblasti krivičnog prava. Na drugom okruglom stolu želimo da damo odgovor na jedno od ključnih pitanja kada je reč o pravnim instrumentima zaštite životne sredine – da li je zakonodavna i pravosudna kaznena politika u našoj zemlji u funkciji željenog stepena adekvatnosti zaštite životne sredine kao univerzalne ljudske vrednosti i, ako ne – šta bi trebalo menjati po tom pitanju – kaže profesor Stanko Bejatović.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 15.09.2024.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija