KRIVIČNI ZAKONIK: Sličnosti i razlike između krivičnog dela otmice i iznude

Iznuda i otmica imaju sličan način izvršenja i delimično isti cilj, ali su potpuno različita krivična dela. Otmica je krivično delo protiv sloboda i prava čoveka i građanina, a iznuda spada u grupu krivičnih dela protiv imovine. Krajnji cilj učinilaca je da dođu do protivpravne imovinske koristi.

„Pored prinude i protivpravnog lišenja slobode, iznuda čini sastavni deo krivičnog dela otmice, što dovodi do teškoća u njihovom razlikovanju u teoriji i praksi. Male zakonske izmene i dopune dale bi doprinos jasnijem određenju i efikasnijem suzbijanju i rasvetljavanju ova dva krivična dela“,  rekla je dr Gordana Nikolić, kriminalistički inspektor u MUP-u Srbije, na regionalnoj konferenciji „Budvanski pravnički dani“, koja je završena ove sedmice.

Imovina je, kako je istakla, posle života, tela i zdravlja, najvažniji objekt zaštite krivičnog prava jer se napadom na imovinu ugrožavaju interesi svakog čoveka. Zato Krivični zakonik ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024) propisuje veliki broj krivičnih dela protiv imovine.

„Iznuda je nasilničko krivično delo, jer se radnjom izvršenja, sa jedne strane, povređuju slobode i prava čoveka i građanina – upotrebom sile ili pretnje, kako bi bio prinuđen da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine. Sa druge strane, reč je i o imovinskom krivičnom delu, budući da se ono vrši u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi“, rekla je dr Nikolić.

Često se iznuda prepliće sa drugim krivičnim delima, kao što je otmica – kada je žrtva prinuđena da nešto učini ili ne učini ili da nešto trpi, a pritom je protivpravno lišena slobode, najčešće sa ciljem izvršilaca da iznude novac ili neku drugu korist.

„Sila i pretnja pojavljuju se i kod otmice i kod iznude, kao oblici prinude i načini izvršenja. Potreban je direktan umišljaj učinioca, koji se ogleda u nameri da sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist. Ukoliko se sila ili pretnja primenjuju bez takve namere, neće se raditi o iznudi, već o nekom drugom krivičnom delu, pre svega prinudi“, objasnila je dr Nikolić.

Dva teža oblika iznude kvalifikovana su visinom protivpravne imovinske koristi – ako prelazi 450.000 dinara, onda je to prvi teži oblik sa zaprećenom kaznom zatvora od dve do deset godina, a ako je reč o iznosu većem od milion i po dinara, onda sledi kazna u rasponu od tri do 12 godina zatvora.

U praksi ima primera osuđenika koji se „bave” iznudama, pa je ponavljanje ovog dela takođe teže kvalifikovano, isto kao i ako je iznuda izvršena od strane grupe, a najteži oblik postoji ako je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi.

„Najteži oblik iznude predstavlja oblik organizovanog kriminala koji se žargonski označava kao „reket” ili „reketiranje”. Za ovaj oblik propisana je kazna od pet do 20 godina zatvora. Zakon daje sudiji mogućnost da, pored zatvorske, izrekne i novčanu kaznu za dela izvršena iz koristoljublja, u koje svakako spada i iznuda“.

Međutim, napominje, da zakonodavac nije propisao teže oblike s obzirom na položaj i status žrtava iznude – da li je reč o ženi, trudnici, osobi sa invaliditetom. Kada je reč o posledicama koje iznuda može ostaviti na žrtvu, to se smatra otežavajućim okolnostima prilikom odmeravanja kazne, ali ne i težim oblikom dela. Krivično zakonodavstvo Austrije odlučilo je da propiše teži oblik iznude u slučajevima kada je žrtva posle toga izvršila samoubistvo, napomenula je inspektorka Nikolić.

Kada je reč o otmici, ovo delo čini lice koje „silom, pretnjom, obmanom ili na drugi način odvede ili zadrži drugo lice u nameri da od njega ili trećeg lica iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku korist ili da njega ili drugog prinudi da nešto učini, ne učini ili trpi”. Dakle, cilj ne mora biti samo imovinska korist i zato se otmica ne nalazi među krivičnim delima protiv imovine.

„Objekat zaštite jeste sloboda odlučivanja čoveka u pogledu izbora svog ponašanja. Otmica može biti izvršena odvođenjem ili zadržavanjem žrtve, i to silom, pretnjom, obmanom ili na drugi način. Ovo delo predstavlja mešavinu elemenata iznude, prinude i protivpravnog lišenja slobode. Zato se dešavalo da slučajevi otmice, pre neko što je ona propisana tek 1977. godine kao posebno krivično delo, budu kvalifikovani kao neko od ovih dela“,  rekla je dr Nikolić.

Propisana je kazna od dve do deset godina zatvora, a za teže oblike i do 18 i više godina. Ako otmičar preti smrću ili nanošenjem teških telesnih povreda, ako otmica traje duže od deset dana, ako je izvršena na svirep način, ako je žrtvi teže narušeno zdravlje ili je došlo do drugih teških posledica i ako je žrtva maloletna, to su prvi i drugi teži oblik. Treći oblik postojaće ako je došlo do smrti žrtve i ako je otmica izvršena od strane grupe ili organizovane kriminalne grupe.

„Zakonodavac je ukinuo mogućnost oslobođenja od kazne, koja je prema ranijem rešenju postojala u slučaju kada učinilac otmice pusti oteto lice pre nego što je ostvaren cilj otmice. Modifikacija kvalifikovanih oblika otmice i iznude doprinela bi adekvatnijoj represiji i prevenciji“, zaključila je dr Gordana Nikolić.

Izvor: