POČEO SA RADOM SISTEM e-BOLOVANJE: Za prvih desetak dana izdato je oko 1.400 elektronskih potvrda o sprečenosti za rad

Elektronsko bolovanje počelo je da se primenjuje u četiri beogradska doma zdravlja, te pacijentima sa Voždovca, Vračara, iz Zemuna i Obrenovca ukoliko su sprečeni za rad, izabrani lekari mogu da izdaju e-Bolovanje. Za prvih desetak dana izdato je oko 1.400 e-Bolovanja.

Nadležni najavljuju da će se ovaj sistem primeniti i na ostale domove zdravlja, što bi trebalo da donese brojne pogodnosti za lekare, pacijente i poslodavce, ali i višestruke uštede.

Projekat digitalizacije zdravstvenog sistema sprovodi Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO) i Kancelarijom za IT i eUpravu. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pruža snažnu podršku realizaciji projekta, s obzirom na to da se ova inicijativa direktno nadovezuje na jednu od preporuka iz Sive knjige – dokumenta koji reflektuje ključne potrebe i predloge privrede za unapređenje poslovnog ambijenta u Srbiji.

Prema rečima Dragane Šutović Ilić, savetnice za regulatornu reformu u NALED-u, a na osnovu podataka od juče, najviše elektronskih bolovanja do sada je izdato u domu zdravlja u Zemunu 848, slede Voždovac sa 418, Obrenovac 298 i Vračar 270.

Kako e-Bolovanje izgleda u praksi?

Procedura oko ovaranja elektronskog bolovanja počinje u ordinaciji izabranog lekara, kada nakon pregleda i potvrde da postoji osnov za privremenu sprečenost za rad, lekar elektronski unosi sve relevantne podatke u informacioni sistem zdravstvene ustanove, uključujući i predlog trajanja bolovanja i datum kontrole, što je ujedno i krajnji datum trajanja bolovanja. Tada se potvrda o trenutnoj sprečenosti za rad automatski prosleđuje portalu e-Zdravlje, gde su dostupni pacijentu. Pacijent koji je registrovan na portalu e-Zdravlje dobija elektronsku potvrdu, dok se za one koji nisu registrovani potvrda može odštampati direktno u ordinaciji.

„Obaveza pacijenta je da, u roku od 3 radna dana, obavesti poslodavca o privremenoj sprečenosti za rad, ali više nema potrebe da lično nosi papirne doznaku, odnosno potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, što predstavlja značajno administrativno rasterećenje i za zaposlene i za poslodavce. Ako pacijent do naznačenog datuma ne dođe na kontrolu, a oseća se bolje, bolovanje se automatski zatvara i generišu se doznake koje se dostavljaju na portal e-Zdravlje. U slučaju da su simptomi i dalje prisutni, pacijent dolazi na kontrolu, kada lekar odlučuje o produženju i unosi novi datum kontrole“ – navodi Dragana Šutović Ilić.

Ona dodaje da za bolovanja duža od 30 dana, kao i usled drugih zakonom predviđenih uslova, sistem automatski kreira uput za lekarsku komisiju RFZO-a, a lekar šalje kompletnu dokumentaciju elektronskim putem. Nakon odlučivanja komisije, bolovanje se produžava ili zatvara, i pacijenti dobijaju odgovarajuće informacije kroz digitalne kanale.

Pacijenti, kako pojašnjava Dragana Šutović ilić, ne moraju da budu registrovani na portalu e-Zdravlje niti da poseduju aplikaciju da bi ostvarili parvo na zakonom omogućeno bolovanje.

„Oni slopbodnom voljom biraju opciju upotrebe digitalizovanog izdavanja potvrda/doznaka, ona nije obavezujuća. Prednost ove aplikacije jeste mogućnost upotrebe digitalizovanog postupka. Građani koji nemaju aktivnu aplikaciju mogu dobiti potvrdu/doznaku u lekarskoj ordinaciji u papirnom obliku i kao takvu je dostavljaju poslodavcu na poznati, dosadašnji način, lično ili angažovanjem trećeg lica. U punoj fazi implementacije biće omogućena automatska razmena podataka u realnom vremenu“ – pojašnjava ona.

Međutim, iako je krajnji cilj ovog projekta da se potpuno eliminiše da pacijenti fizički dostavljaju doznake o bolovanju postoje situacije u kojima je i dalje neophodan odlazak kod lekara.

„Prva se odnosi na pacijente koji nisu registrovani na portalu e-Zdravlje – u tim slučajevima, lekar mora da odštampa potvrdu/doznaku u papirnoj formi, koje pacijent zatim lično dostavlja poslodavcu. Druga situacija nastaje kada je, iz medicinskih razloga, potrebna kontrola kod lekara – tada se bolovanje može produžiti ili zatvoriti u skladu sa zdravstvenim stanjem pacijenta. Treća okolnost se odnosi na prelazni period u kojem pojedini poslodavci još nisu tehnički osposobljeni da pristupe sistemu – u takvim slučajevima može doći do potrebe za fizičkom dostavom dokumentacije. Zato je važno da se, paralelno sa implementacijom u zdravstvenom sistemu, i poslodavci i građani aktivno uključe u proces, kako bi se obezbedila potpuna funkcionalnost digitalnog sistema i omogućilo njegovo korišćenje bez prekida i dodatnih administrativnih koraka za zaposlene“ – poručuje ona.

Podseća da je NALED u prošlogodišnjem izdanju “Sive knjige” identifikovano deset preporuka koje su u nadležnosti Ministarstva zdravlja, a koje se odnose na različite aspekte unapređenja zdravstvenog sistema. Među njima se izdvajaju preporuke koje se tiču integracije javnog i privatnog sektora, ubrzanja procedura za dostupnost inovativnih terapija, kao i dalje digitalizacije procesa u zdravstvu.

„NALED u kontinuitetu sarađuje sa Ministarstvom zdravlja na implementaciji prioritetnih preporuka, pri čemu su posebno značajne aktivnosti na reformi Zakona o medicinskoj dokumentaciji i evidencijama, uspostavljanju elektronskog zdravstvenog kartona, kao i razvoju i uvođenju sistema e-Bolovanja. Ministarstvo je već usvojilo pravilnik kojim se reguliše primena eKartona i otpočelo realizaciju ove prve faze sistema E- bolovanje, što predstavlja važan iskorak ka sveobuhvatnoj digitalnoj transformaciji zdravstva. Ohrabruje posvećenost sprovođenju reformi, a posebno radu na jačanju institucionalnih kapaciteta i tehničkih preduslova za širu primenu elektronskih servisa u zdravstvu, što dugoročno doprinosi efikasnijem, pristupačnijem i održivijem zdravstvenom sistemu u Srbiji“ – zaključuje Dragana Šutović Ilić.

Izvor: Vebsajt Danas, R. Marković 18.6.2025.
Naslov: Redakcija