NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNjIM POSLOVIMA: Stručna javnost pozvala je MUP da iznete primedbe ozbiljno razmotri i uskladi Nacrt zakona s Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava

Javna rasprava o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima formalno je završena 24. aprila. Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao predlagač sada bi trebalo da analizira sve iznete primedbe, predloge i sugestije. A primedbe, predlozi i sugestija su brojne. Da li će i koje MUP usvojiti ili će oglušiti na sve što su izneli i građani, ali prvenstveno stručna javnost, videće se kada Predlog zakona uđe u skupštinsku proceduru.

Počelo je guranjem na mala vrata. Nacrt zakona objavljen je na jedva vidljivoj strani MUP-ovog sajta i sa javnom raspravom u Leskovcu na kojoj je 3. aprila bilo svega desetak pozvanih izabranih ljudi. A onda se situacija očekivano zahuktala budući da se radi o, za građane jednom od najvažnijih Zakona. Šta se građanima više onemogućava, a šta se policiji još više dozvoljava postalo je glavna tema stručne javnosti i brojnih nevladinih organizacija na zatim još dve održane javne rasprave.

Glavna rasprava vodila se oko moguće zloupotrebe elektro-magnetnih sredstava, kao što je zvučni top ali i dozvole da policajci na uniformi ne nose identifikaciona obeležja, i to bez preciznog definisanja u kojim situacijama je to dozvoljeno.

Odredba koja je unela najveću polemiku tiče se protesta građana odnosno Odredbe da usled narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, policija ima ovlašćenje da zabrani kretanje na javnim mestima na period od 15 dana, uz mogućnost višekratnog produženja.

To rešenje u stručnoj javnosti ocenjeno je kao omogućavanje ograničenja slobode kretanja i slobode okupljanja na neodređeno vreme, a razlog za dodatnu brigu je da ta mera nije podložna sudskoj kontroli.

A pored zvučnog topa, sporan je i biber sprej i to u rukama policajaca protiv građana. Uslov da policija upotrebi biber sprej prema građanima, prema Nacrtu više nije samo aktivan, već i pasivan otpor građana u šta spada i sedenje pa čak i ležanje. Nacrt, takođe ne predviđa sistem tehničke kontrole i atestiranja sredstava prinude.

Sporno je i snižavanje standarda zaštite prava građana koje policija poziva na informativni razgovor. Usmeno pozivanje, prema Nacrtu Zakona više nije izuzetak od pravila da se građani pozivaju upućivanjem pisanog poziva, niti postoji jasna obaveza da se pozvano lice u pozivu obavesti o pravu na prisustvo advokata ili osobe od poverenja.

Zamerka stručne javnosti je i da uprkos tome što su relevantna međunarodna tela preporučila uvođenje obaveznog audio i video snimanja policijskih ispitivanja, Nacrt zakona ne sadrži takvu garanciju, što predstavlja ozbiljnu prepreku u prevenciji slučajeva torture i zlostavljanja.

Problematično je i rešenje kojim se samostalno istupanje policijskih službenika u javnosti u vezi sa radom MUP-a kvalifikuje kao teška povreda službene dužnosti, koja se kažnjiva i prestankom radnog odnosa, a koja je u sadašnjem Nacrtu bez do sada najbitnijeg uslova : da je takvo istupanje prouzrokovalo štetne posledice. Stručna javnost tu odredbu ocenjuje kao nameru odvraćanja od uzbunjivanja u javnom interesu.

Tema kritika je naravno i politizacija policije. Nacrt, kako smatraju stručnjaci na više mesta pominje operativnu nezavisnost policije, ali ne sadrži dovoljne garancije za sprečavanje njene politizacije. Operativna nezavisnost Sektora unutrašnje kontrole ne pominje se čak ni deklarativno.

Zbog svih spornih odredbi, stručna javnost pozvala je MUP da iznete primedbe ozbiljno razmotri i uskladi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima s Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava. Odgovor MUP-a biće poznat kad Predlog zakona uđe u skupštinsku proceduru.

Izvor: Vebsajt Insajder, Tamara Marković Subota, 27.04.2026.
Naslov: Redakcija