ZAKON O OSTVARIVANJU PRAVA IZ ALIMENTACIONOG FONDA: U slučaju smrti dužnika izdržavanja, za ispunjenje potraživanja Republike Srbije odgovaraju njegovi naslednici do visine vrednosti nasleđene imovine

Alimentacioni fond omogućava, prema navodima resornog ministarstva - finansijsku podršku detetu u vidu privremenog izdržavanja, u slučajevima kada roditelj ne uplaćuje alimentaciju, "a postupak prinudne naplate nije moguće sprovesti jer dužnik nema imovinu ili je, možda, potrebno vreme da se iz imovine namiri dospelo potraživanje na ime zakonskog izdržavanja deteta". Da li će deca, koja dobijaju naknadu iz Alimentacionog fonda, i u kojim tačno slučajevima - morati da vraćaju primljeni novac? Iako je Ministarstvo pravde ovo kategorički negiralo, čini se da je ipak moguće da do ovakvih situacija dođe.

Član 12 Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda ("Sl. glasnik RS", br. 51/2025) kaže da “u slučaju smrti dužnika izdržavanja, za ispunjenje potraživanja Republike Srbije (…) odgovaraju njegovi naslednici do visine vrednosti nasleđene imovine”.

Ovaj član izazvao je dosta polemike u javnosti, s obzirom na to da bi, prema njemu, dete moralo da vraća dug državi za novac koji je primilo iz Alimentacionog fonda, i to u slučaju kada država nije taj dug prinudno naplatila od onog roditelja koji je trebalo da plaća alimentaciju a dete nasledi njegovu imovinu.

Potom je usledila oštra reakcija nadležnih koji su tvrdili da dete neće plaćati nikakve dugove roditelja prema Alimentacionom fondu.

Naime, reagovalo je Ministarstvo pravde "najoštrije osuđujući širenje pravno neutemeljenih i duboko uznemirujućih tvrdnji da deca koja su koristila sredstva iz Alimentacionog fonda imaju obavezu da ta sredstva vraćaju nakon smrti roditelja koji je dugovao izdržavanje".

"Ukoliko roditelj koji duguje izdržavanje ima imovinu ili stekne imovinu za života - izvršenje se sprovodi na njegovoj imovini, a ako nije stekao imovinu za života - onda nema ni šta da se nasleđuje", obrazložilo je ministarstvo.

Da li je to baš tako i postoje li slučajevi kada će dete ipak morati da vrati roditeljski dug prema Alimentacionom fondu i to - sa kamatom?

"Tačno je da dete nasleđuje očev dug, ako se desi da je - recimo otac dužnik - preminuo i da je ostao njegov dug prema Alimentacionom fondu, a da je on imao imovinu. Dakle, dete nasleđuje dug do visine nasleđene imovine, ne preko toga. Ako nije imao imovinu, onda dete ne nasleđuje ništa - ni imovinu, ni dug. Zašto su tu odredbu ubacili u zakon? Zato što u postupku prinudne naplate može da se desi da otac u tom trenutku nema imovinu, a na primer za pet, deset godina nasledi neku imovinu. U tom slučaju bi važila ta odredba zakona", objašnjava Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača Efektiva.

Gavrilović navodi da postoji još jedan slučaj u kojem izvršitelji kažu da dug prema Alimentacionom fondu neće naplatiti od roditelja-dužnika, a to je u situaciji kada on ima imovinu koja nije pogodna za naplatu, odnosno čija je vrednost nesrazmerna dugu za naplatu.

"To je slučaj kada otac ima nekretninu veće vrednosti, a dug prema Alimentacionom fondu je mali. Na primer, dug prema Alimentacionom fondu je 200.000 dinara, a on ima nekretninu vrednu 150.000 evra. U tom slučaju izvršitelj neće da mu pleni stan zbog duga od 200.000 dinara. Ali sutra, kad dete nasledi taj stan od oca, nasledilo bi i dug, pa bi imalo obavezu da vrati dug Alimentacionom fondu. Ali je nasledilo imovinu daleko veće vrednosti", navodi sagovornik.

"Potencijalna 'opasnost' je što Alimentacioni fond sve vreme dugovanja računa zateznu kamatu. Pa, ako prođe određeni broj godina i dete koje je dobilo od fonda 200.000 dinara sada treba da vrati, na primer, 400.000 dinara, jer se obračunava zatezna kamata. To je mana cele priče, ali to je moguće da se desi samo pod uslovom da je otac imao imovinu znatno veće vrednosti od vrednosti duga prema Alimentacionom fondu. Ako nije imao imovinu - dete ne nasleđuje dug", navodi Gavrilović.

Izvor: Vebsajt N1, 15.08.2025.
Naslov: Redakcija