PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA ZA BORBU PROTIV VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA

Član 1.

U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala ("Službeni glasnik RS", br. 61/05, 104/09, 10/23-dr. zakon i 9/26), član 5. menja se i glasi:

"Član 5.

Radom Posebnog odeljenja rukovodi rukovodilac Posebnog odeljenja (u daljem tekstu: rukovodilac Posebnog odeljenja).

Rukovodioca Posebnog odeljenja postavlja Visoki savet tužilaštva iz reda javnih tužilaca višeg javnog tužilaštva ili apelacionog javnog tužilaštva.

Visoki savet tužilaštva objavljuje javni poziv za kandidate za postavljenje rukovodioca Posebnog odeljenja.

Rukovodilac Posebnog odeljenja postavlja se na šest godina i ne može biti ponovo postavljen.

Rukovodilac Posebnog odeljenja i javni tužioci raspoređeni u Posebno odeljenje moraju da poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija.

Posedovanje posebnih znanja iz stava 5. ovog člana dokazuje se uverenjem o završenoj specijalističkoj obuci iz oblasti informatičkih tehnologija na Pravosudnoj akademiji ili uverenjem o položenom posebnom testu na Pravosudnoj akademiji.".

Član 2.

Rukovodilac Posebnog odeljenja postavljen od strane glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu nastavlja da obavlja tu funkciju do postavljenja rukovodioca Posebnog odeljenja u skladu sa ovim zakonom.

Visoki savet tužilaštva objavljuje javni poziv za kandidate za postavljenje rukovodioca Posebnog odeljenja u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prilikom postavljenja po javnom pozivu iz stava 2. ovog člana od kandidata se neće zahtevati uverenje o završenoj specijalističkoj obuci iz oblasti informatičkih tehnologija na Pravosudnoj akademiji ili uverenje o položenom posebnom testu na Pravosudnoj akademiji.

Rukovodilac Posebnog odeljenja postavljen po javnom pozivu iz stava 2. ovog člana, kao i javni tužioci raspoređeni u Posebno odeljenje pre stupanja na snagu ovog zakona, dužni su da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, završe specijalističku obuku iz oblasti informatičkih tehnologija na Pravosudnoj akademiji ili polože poseban test na Pravosudnoj akademiji.

Pravosudna akademija donosi Program specijalističke obuke iz oblasti informatičkih tehnologija i Program za polaganje posebnog testa u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

OBRAZLOŽENJE

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmeni Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala sadržan je u članu 155. stav 4. Ustava Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 98/06 i 16/22), koji propisuje da se osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju zakonom.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Nakon usvajanja navedenih zakona dana 10. februara 2026. godine, Narodna skupština je zatražila hitno mišljenje Evropske komisije za demokratiju putem prava Saveta Evrope (Venecijanska komisija), sa zahtevom da se oceni usklađenost predmetnih zakona sa standardima Saveta Evrope.

Venecijanska komisija je na plenarnom zasedanju održanom 12. juna 2026. godine, usvojila Mišljenje o predmetnim zakonima.

U skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije u pogledu Zakona o izmeni Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala izmenjen je član 5. zakona koji uređuje rukovođenje Posebnim odeljenjem.

Takođe, prilikom pripreme ovih izmena uzeto je u obzir da se preporuka Venecijanske komisije odnosi i na širi institucionalni okvir u kojem funkcioniše Posebno odeljenje. Imajući u vidu da Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala uređuje nadležnosti više državnih organa, pitanje konačnog institucionalnog položaja Posebnog odeljenja zahteva sveobuhvatno sagledavanje celokupnog sistema. S tim ciljem, Ministarstvo pravde je 2. juna 2026. godine obrazovalo posebnu Radnu grupu, sastavljenu od predstavnika pravosudnih institucija, državnih organa i strukovnih udruženja, sa zadatkom da analizira postojeći okvir i pripremi novi zakonski tekst. Mandat Radne grupe obuhvata i razmatranje institucionalnog položaja Posebnog odeljenja, radi pronalaženja rešenja usklađenog sa evropskim standardima i potrebama efikasnog postupanja.

III. OBRAZLOŽENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. Predloga zakona menja se član 5. Zakona o izmeni Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Predloženim odredbama uređuju se položaj, način postavljenja i uslovi za obavljanje funkcije rukovodioca Posebnog odeljenja. Propisano je da rukovodioca Posebnog odeljenja postavlja Visoki savet tužilaštva iz reda javnih tužilaca višeg javnog tužilaštva ili apelacionog javnog tužilaštva, nakon sprovedenog javnog poziva, čime se obezbeđuju transparentnost postupka i izbor kandidata na osnovu stručnosti i kompetentnosti. Istovremeno, propisuje se da se rukovodilac Posebnog odeljenja postavlja na period od šest godina, bez mogućnosti ponovnog postavljenja. Imajući u vidu nadležnosti Posebnog odeljenja i specifičnost predmeta iz oblasti visokotehnološkog kriminala, predviđeno je da rukovodilac Posebnog odeljenja i javni tužioci raspoređeni u to odeljenje poseduju posebna znanja iz oblasti informacionih tehnologija. Ispunjenost ovog uslova dokazuje se uverenjem o završenoj specijalističkoj obuci na Pravosudnoj akademiji ili uverenjem o položenom posebnom testu na Pravosudnoj akademiji, čime se obezbeđuje odgovarajući nivo stručnosti za postupanje u ovoj oblasti.

Članom 2. Predloga zakona je prelazna odredba koja je od značaja za primenu zakona. Propisano je da rukovodilac Posebnog odeljenja koji je postavljen pre stupanja na snagu ovog zakona nastavlja da obavlja tu funkciju do postavljenja novog rukovodioca u skladu sa novim zakonskim rešenjima, čime se obezbeđuje kontinuitet u radu Posebnog odeljenja. Utvrđuje se obaveza Visokog saveta tužilaštva da u propisanom roku raspiše javni poziv za postavljenje rukovodioca Posebnog odeljenja. Radi nesmetanog sprovođenja postupka postavljenja po ovom zakonu, predviđeno je da kandidati ne moraju da ispunjavaju uslov koji se odnosi na posedovanje uverenja o završenoj specijalističkoj obuci ili položenom posebnom testu iz oblasti informatičkih tehnologija na Pravosudnoj akademiji, u trenutku prijavljivanja. Takođe, propisuje se obaveza rukovodioca Posebnog odeljenja postavljenog po javnom pozivu, kao i javnih tužilaca koji su već raspoređeni u Posebno odeljenje, da u roku od šest meseci steknu propisane kvalifikacije iz oblasti informatičkih tehnologija. U cilju stvaranja uslova za ispunjenje ove obaveze, Pravosudnoj akademiji se nalaže da u propisanom roku donese odgovarajuće programe obuke i polaganja posebnog testa.

Član 3. Predloga zakona uređuje stupanje zakona na snagu.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku zbog ispunjavanja međunarodnih obaveza Republike Srbije.

PREGLED ODREDBE ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA ZA BORBU PROTIV VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA KOJA SE MENJA

Član 5.

Radom Posebnog odeljenja rukovodi rukovodilac Posebnog odeljenja (u daljem tekstu: rukovodilac Posebnog odeljenja).

Rukovodioca Posebnog odeljenja postavlja glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu iz reda javnih tužilaca višeg javnog tužilaštva ili apelacionog javnog tužilaštva. Prilikom postavljenja prednost imaju javni tužioci koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija.

Rukovodilac Posebnog odeljenja postavlja se na šest godina i ne m ože biti ponovo postavljen.

ČLAN 5.

RADOM POSEBNOG ODELJENJA RUKOVODI RUKOVODILAC POSEBNOG ODELJENJA (U DALJEM TEKSTU: RUKOVODILAC POSEBNOG ODELJENJA).

RUKOVODIOCA POSEBNOG ODELJENJA POSTAVLJA VISOKI SAVET TUŽILAŠTVA IZ REDA JAVNIH TUŽILACA VIŠEG JAVNOG TUŽILAŠTVA ILI APELACIONOG JAVNOG TUŽILAŠTVA.

VISOKI SAVET TUŽILAŠTVA OBJAVLJUJE JAVNI POZIV ZA KANDIDATE ZA POSTAVLJENJE RUKOVODIOCA POSEBNOG ODELJENJA.

RUKOVODILAC POSEBNOG ODELJENJA POSTAVLJA SE NA ŠEST GODINA I NE MOŽE BITI PONOVO POSTAVLJEN.

RUKOVODILAC POSEBNOG ODELJENJA I JAVNI TUŽIOCI RASPOREĐENI U POSEBNO ODELJENJE MORAJU DA POSEDUJU POSEBNA ZNANJA IZ OBLASTI INFORMATIČKIH TEHNOLOGIJA.

POSEDOVANJE POSEBNIH ZNANJA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA DOKAZUJE SE UVERENJEM O ZAVRŠENOJ SPECIJALISTIČKOJ OBUCI IZ OBLASTI INFORMATIČKIH TEHNOLOGIJA NA PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI ILI UVERENJEM O POLOŽENOM POSEBNOM TESTU NA PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada

Obrađivač: Ministarstvo pravde

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmeni Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala

Draft Law on amendment to the Law on the Organization and Competense of State Badies for Combating Syber Crime

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane ("Službeni glasnik RS", broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum),:

a) Odredba Sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa,

Naslov VII. - PRAVOSUĐE, SLOBODE I BEZBEDNOST, u okviru kojeg je član 80 - Jačanje institucija i vladavine prava

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma,

Odredbama Sporazuma nije dat poseban rok za usklađivanje, već se usklađivanje vrši u skladu sa opštim rokom u skladu sa članom 72. Sporazuma.

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma,

U potpunosti ispunjava.

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma,

d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:

a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.

- /

5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe Direktive).

- Ne postoje propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?

- /

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?

- Da, na engleski jezik

8. Saradnja sa Evropskom unijom i učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.

Narodna skupština usvojila je u januaru mesecu 2026. godine Zakon o izmeni Zakona o sudijama, Zakon o izmenama i dopunama Zakona javnom tužilaštvu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Zakon o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, koje je predložio narodni poslanik dr Uglješa Mrdić. Nakon usvajanja navedenih zakona dana 10. februara 2026. godine, Narodna skupština je zatražila hitno mišljenje Evropske komisije za demokratiju putem prava Saveta Evrope (Venecijanska komisija), sa zahtevom da se oceni usklađenost predmetnih zakona sa standardima Saveta Evrope. Venecijanska komisija je na plenarnom zasedanju održanom 12. juna 2026. godine, usvojila Mišljenje o predmetnim zakonima.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine Republike Srbije, 16.6.2026.
Naslov: Redakcija