ZAKON O RADU: Prekovremeni rad može da podrazumeva najviše 12 sadi dnevno i 8 sati nedeljno, na već redovno radno vreme. Svaki sat prekovremenog rada mora biti posebno plaćen, zbog dodatnog napora radnika, ali i zbog postavljanja granica poslodavcima za zloupotrebu radnika i njihovog vremena

U poslovnom svetu mnogi radnici ostaju na poslu preko radnog vremena kako bi završili celokupni posao. Iako česta pojava, usled kriznih situacija na poslu, rokova ili povećanog obima posla, postavlja se pitanje kada je prekovremeni rad zakonski regulisan, a kada predstavlja zloupotrebu radnika, njihovog vremena i energije?

Na sva pitanja odgovore donosi pravnik, objašnjavajući šta je prekovremeni rad, kada je on obaveza, a u kojim situacijama predstavlja kršenje ugovora i prava radnika.

Svako ostajanje duže od punog radnog vremena, 8 sati dnevno i 40 sati nedeljno predstavlja prekovremeni rad, bilo to i pola sata duže od ovog vremena u cilju obavljanja posla i trebalo bi da predstavlja praksu samo u određenim posebnim situacijama.

Svaki prekovremeni rad je regulisan ugovorom i dozvoljen je kada je povećan obim posla, jer se tada svrstava u neophodan, kao i usled vanrednih okolnosti, kao što su kvarovi, tehnički problemi ili bilo šta što može da dovede do ozbiljne materijalne štete.

Povećan obim posla se dešava usled ekspanzije jedne firme, novih projekata ili povećane potražnje usluga, tako da je u ovakvim slučajevima dozvoljen, sa vremenskim ograničenjem.

Međutim, jasno su definisane granice prekovremenog rada, kako bi sami radnici bili zaštićeni, kao i njihova prava.

Prekovremeni rad može da podrazumeva najviše 12 radi dnevno i 8 sati nedeljno, na već redovno radno vreme. Pre svega ovakva zakonska norma postoji kako radnici ne bi bili preopterećeni, kako im ne bi bilo ugroženo zdravlje i kako ne bi došlo do savremenog pregorevanja usled preopterećenja.

Svaki sat prekovremenog rada mora biti posebno plaćen, zbog dodatnog napora radnika, ali i zbog postavljanja granica poslodavcima za zloupotrebu radnika i njihovog vremena.

Iako je zakonski regulisan, često dolazi do zloupotrebe prekovremenog rada i zloupotreba se odnosi na to da često ovakav vid rada nije plaćen, poslodavci imaju izgovor u ostajanju "malo duže", usled čega vrše pritisak ili podrazumevaju prekovremeni rad bez stvarne potrebe.

U većini slučajeva praksa pokazuje da ovakvo tretiranje radnika samo poslodavcima šteti na duge staze, zbog iscrpljenosti radnika i njihove smanjene produktivnosti, usled nedovoljno odmora, stresa i nedostatka slobodnog vremena za porodicu i aktivnosti, što dovodi i do zdravstvenih posledica, ali i do nezainteresovanosti za rad.

Kako bi se ostvario balans, neophodno je da radnici znaju svoja prava, budu plaćeni za prekovremeni rad, a poslodavci poštuju zakon, zaključuje priču sagovornica.

Izvor: Vebsajt InfoKG, 15.03.2026.
Naslov: Redakcija